Čini se kao da je juče bilo... Upoznali smo se u našem virtuelnom kafiću ,kako smo svi tada zvali blog rs. Nism mogao da verujem da neko ko me uopšte ne poznaje ima toliko lepih reči za ono što sam napisao. Prepoznali smo se na prvo čitanje.... I posle toliko virtuelnih sastanaka odlučio sam da se upoznamo i u realnom svetu. Stajala si na pozorišnom trgu, onako dostojanstvena nasmejana i ljupka nudeći ono najbolje što karlovci imaju - kuglof. Nisi znala ko sam. Iskoritio sam trenutak tvoje nepažnje da stavim crvenu kuvarsku kapu...kada si me pogledala razvukla si veliki osmeh i rekla LukaaAa. Bez obzira što sam ti se predstavio za tebe sam uvek ostao Luka.Tvoj virtelni drug koga si upoznavala sa svakim postom, sa svakom novom pričom... Andjele, znamo, svi mi imamo svoj put... nekada stignemo sve a nekada mnogo.. Ostavila si ovom svetu predivno carstvo kuglofa koje će uvek i zauvek podsećati na tebe. Znam nije bilo lako, odomri se od svega spavaj. Moj zauvek Miki , HVALA za sve ikada upućene reči ,pažnju, trud. Za tebe danas kuvarska crvna kapa skinuta je... Mnogo si značila , zuvek i hoće ... Veliki pozdrav, tvoj drug mareziluka