[ Generalna ] 31 Mart, 2011 19:05
Preteca današnjih informacionih sistema svakako je bio metod sa kolena na koleno ili od usta do usta.Tako su oni koji su uvek drzali do informisanosti vesti vesto skupljali i sirili dalje. U istoriji je poznato nekoliko ustaljenih naziva za iste, ni krive ni duzne, kao sto su radio Mileva, mahalusa, spletkarusa , knjizevno najpoznatija frau Gabrijela a sa modernizacijom i Sena internet. Koliko je zaista dobro biti uvek i o svemu informisan  pokazalo je vreme. Koliko zna profesinalna alapaca i labudić mudrić kako plese ?
 
Prva asocijacija na prolece osim budjenja prirode svakako je i ljubav. U prolece kazu da se radjaju najlepse ljubavi a najnesrecnije gase. Cak postoji i stih koji je dobro poznat koji peva o tome.

Poprilicno dugo nezaljubljen ipak nisam ustuknuo pred vedrim prolecnim danima koji su me napokon oslobodili duge  i za mene neprijatne zime.

Kao i priroda probudio sam se i ja i sa cvrstom voljom da promenim nesto u sopstvenom zivotu sa najvernijim prijateljicama organizovao jutarnje parkiranje u basti jednog kafica u Zmaj Jovinoj. Nobelovom nagradom castio bi onog ko je izmislio suncane naocare, jer vesto skriveni iza njih imam priliku da smeknucnem sve sto me zanima i pritom ostanem pristojan i ne primecen. 

Udobno zavaljeni na udobnoj bastenskoj garnituri Didi, Mica,Nina i ja gledali smo najnovije modne krikove, ponajcesce i urlike, lagano ispijajuci prepodnevnu dozu kofeina i vitamina u vidu hemijski obradjenih "prirodnih" sokica.

- Sto je lepo kad se neko voli…. zapevala je Nina.

- Ninocka Andrejevna uzasno te slusati- otpevao sam ja.

- Luka barem ti se nemoj hvaliti muzickim umecem- brzo je vratila lopticu.

- Decice smirite se i uzivajte u suncu- kao glas razuma prekorila nas je Didi.

- Pogledajte onaj modni vrisak- kroz sapat Mica.

- Gde? Nas troje kao hor magaraca poceli smo da se okrecemo.

- Kreteni bas ste diskretni.- ljutila se Mica.

- Opusteno Mico. Znas kako kazu  opusteno kao babina sisa.

- Luka , stoko ne budi prost.- dodala je Nina.

- Sta hocete samo vam prodajem nove fazone, mora se ostati u korak sa vremenom.

- Bas ga koracas, sve lupas koracnicu- Didi je bila ironicna.

-Sorry , oldtajmerke.- frknuo sam kroz nos. Taman sam mislio da vas obradujem veceras i odvedem za promenu recimo u pozoriste, ide mi se nisam bio ne pamtim.

- Pamtimo mi i previse dobro, samo nas nemoj ti molim te, voditi.

Pozoriste je moja velika ljubav. Svojevremeno kao novinar kulturne redakcije, koju usput receno niko nije hteo da radi, uplovio sam u kulturmna desavanja grada i toliko se navikao na sve to da sam za sva vremena ostao veran svim vrstama umetnosti. Barem jednom nedeljno odgledam neki novi film, posetim muzej, galeriju, promociju knjige ali u pozoristu koje obozavam u zadnjih sest meseci nisam ni primirisao.

Naime pre sest meseci na gostovanju Somborskog pozorista , predstava Kazanova , doslo je do malog incidenta. Mica je nekim sebi znanim putevima dosla do karata za predstavu koja je opisana kao hit sezone i koju ako zelite da zaista budete u tokovima kulturne elite ne smete propustiti.

Nina, Mica i ja  zauzeli smo mesta u prvom redu na kamernoj sceni u Srpskom narodnom u zelji da sto bolje odgledamo i  uzivamo u toliko hvaljenoj predtavi koji je licno rezirao Jagos Markovic.

- Mico, Mico - tiho sam sapnuo.

- Šššššš – presekla me pogledom.

- Mico meni nije dobro, hajde da izadjemo.

- Luka ćuti više ne blamiraj nas- kroz zube je prosiktala Nina.

- Nina, nije mi dobro hajde me izvedi napolje.

-Gospodine molim vas ne ometajte-prezreno mi je rekla gospodja iz reda iza.

Mislio sam u sebi teraj se , ali nisam imao snage od mucnine koja me je spopala da joj to i izlozim u monologu. Borio sam se junacki da udahnem sto dublje, da smirim ubrzan rad srca , opustim se i priberem ali nije vredelo. Osecaj panike dodatno je pogorsao moje stanje. Preznojan i bled u licu sve mi se lelujalo.

Mucenik nekako sam izdrzao do pola predstave , do jedne fatalne scene kada mladi Kazanova skace sa nekog sanduka. Glumac koji je igrao Kazanovu skocio je tik ispred mene na nekih 20 cm i digao toliki oblak prasine da je moj zeludac u momentu reagovao.

Naime kako je nesrecnik ponet umetnickim zanosom to uradio onako zdusno ja sam jos dusnije bacio peglu, ili ti srpski ispovraco se po njemu od glave do pete. U trenutku nije uspeo da se snadje i zabezeknut ostao je da stoji kao okamenjen. Publika u neverici, zene po obicaju zgrozne i vriste a moje dve vrle drugarice negde ispod sedista od ciste sramote.

Ispostavilo se da sam bio zarazen nekim trbusnim virusom i da se to moglo ocekivati ali ne nikako u hramu kulture pred publikom. Moj show  nije ostavi ni najmanji utisak pa je aplauz izostao, na bis niko nije ni pomislio. Od tog dana moja noga nije presla pozorisni prag a drugarice su na kulturna desavanja isle posebno separatisane, kako se slicna scena ne daj Boze opet ne bi ponovila.

-Bas zato hteo sam da vam se iskupim, molim vas. Odlucio sam ovog proleca da menjam zivot sto cu prvo ugotiti sebi, hajte.

- Ne dolazis u obzir-horski su odgovorile Mica i Nina

- Ja cu ici- rekla je Didi.

- E znao sam da si ti jedini moj drugar.- poljubio sam je i poceo da se radujem kao dete. Joj toliko mi fali pozoriste da vam ne mogu ni opisati.

Vracajuci se usput iz grada odlucili smo da pogledamo sta se veceras daje i izaberemo nesto zanimljivo. Na samom ulazu u pozoriste totalni sok. Veliki plakat a na njemu pise : "Лебединое озеро" - Большог театр.

Cudom smo se cudili i po nekoliko puta gledali ali ziva istina. Prosto je bilo neverovatno da mi je ova informacija promakla, ali valjda uz secanje na moju muku preskako sam u novinama vesti iz pozorista.

- Ovo se ne propusta – rekli smo svi u glas.

Naravno karte su vec odavno bile rasprodate i nije bilo ni teoretske sanse da iste nabavimo.

- Ako nabavim karte, Mico, Nina hocete li mi biti pratnja?

- Hocemo!!! Uspes li to da uradis nikad vise necemo pomenuti rigoleto u tvom izvodjenju i bicemo ti vecno zahvalne.

- Veceras ovde u pola 8 da se nacifrate i nacrtate.

Razisli smo se , a one nisu ni imale pojma kakav je meni kliker proradio u glavi. Znajuci da nemam nikakve sanse za nabavljanje karata , bez obzira sto poznajem nekoliko ljudi iz pozorista , setio sam se price nase profesorice ruskog kako se jednom snasla za ulaz u pozoriste u Londonu kako bi gledala neku rusku predstavu.

  Celo popodne proveo sam u peglanju izguzvane kosulje i kravate, od kojih sam dobio napad, i veselo pevajuci pesme  Катюша i Кaлинка, Калинка моя., sto je sustinski ostalo jedino moje znanje posle cetvorogodisnjeg ucenja ruskog u gimnaziji. Iako sam imao cetvorku ruski sam perfektno citao i prevodio ali konverzacija ne i ne. Trudio se, pokusavao, zeleo , voleo na kraju izgoreo i odustao.

Rusija je za mene zemlja iz bajke , carski grad San Peterburg, Moskva, velike stepe , sibir, sarenilo boja, lepota kulturnog nasledja. Jednostavno Rusija je po mojoj meri krojena velika i prostrana , topla i hladna bas kakv sam i ja.

Hladan kao spricer, al sam zabrazdio sa ovom kafanskom terminologijom, sto bi moja pokojna baba rekla, pokojoj joj dusi , bako nadam se da se sad ne rotiras (okreces u grobu)dok te spominjem : Ucuvaj Boze i sakloni, da izgubih nit ladan kao pivo, vino i svi aperitivi cekao sam drugarice na pozorisnom trgu.

- Prosto sam i zaboravila kako izgledas obrijan i sredjen- prokomentarisala je Mica

- Lutka, prava lutka- dodala je Didi.

- Nasa lepotica!- Ninin standardni komentar.

-Ej, ako nemate koga zajebavat ne morate ni mene.

- Samo kazemo da izgledas obrijan kao da ti je max 25., ozbiljno ne zezamo se.

- Ah to je moja shalma.. hahahahaha.

- Nego daj nam karte , nabavio si?

- Nema karata.

-Ti to nas…rekla je Nina.

- Nemam karte, smrtno sam ozbiljan.

- I zato smo se spremale, dodje mi da te udavim.- Mica je bila ljuta

- Mislim stvarno Luka preterao si- iz Nine je sevala vatra.

- Ako je lutka obecala copor labudica ma ima da dobijete i labudova mudasca, ajd zamnom.

  Sta im je drugo preostalo nego da podju. Naime Srpsko narodno pozoriste poznajem kao svoj dzep. Kao novinar cesto sam koristio zadnji ulaz za umetnike pa znam citavu semu hodnika i prostorija u njemu.

 - Vi sada cutite ja pricam i nemoj kome da se desi da sta pisne na srpskom.

 Na vratima nas je docekalo obezbedjenje koje je bilo iznenadjeno nasim pojavama.

- Gde ste vi posli?- rekao je namrgodjeni grmalj.

- Я не понимаю. Мы из Большого театра. Мы поздно, пожалуйста, передайте, играть вот-вот начнется.-  uspeo sam da se izlupetam na mom nakaradnom ruskom.

- Ne razumem , engleski znate?

- Английский не знаю, знаете ли вы Россию, мы актеры балета

- Aaaa vi ste baletani.

- Друзов, да, да

- Izvinite, udjite.

Mica se drzala za cello, Nina krstila a Didi vristala od smeha sva ponosna na moju snalazljivost. Jedino sto je Mica uspela da izjavi.

 - Ja gori ruski u zivotu nisam cula.

- Sta cu kad ova beskorisna Nina ne zna ni toliko maternjeg. Bitno da smo mi upali.

LM(elem) predstavu smo odgledali sa velikim zadovoljstvom, bez mojih ispada. Prosto smo bili odusevljeni umesnoscu tih vrhunskih umetnika. Tako nesto nikakav novac ne  moze platiti. Dozivljaj je zaista jedinstven.

 

p.s.

Bogatstvo znanja jezika je ono sto vas svakako oplemenjuje. Na prvi pogled i ne neki lingvista znam da sam nepobediv u kategoriji profesionalna alapaca- klepam sve svetske jezike ko maternje.  Kao labudic mudro sam uspeo da udovoljnim sebi i dragim osobama tik na vrhovima prstica. Od moje profesorice ruskog nisam uspeo bas da savladam umece govora ali me je , sto je mnogo bitnije, kao  svaki pravi pedagog kroz svoje anegdote naucila kako da se snadjem u zivotu, hvala joj na tome. До свидания

 mareziluka

 
 

SOTE STROGANOV

Potrebno:

500 g goveđeg mesa

 1 glavica crnog luka

 2 kisela krastavca

 1 šolja bistre supe

 50 g maslaca

 1 kašika senfa

 200 g kisele pavlake

 1 kašika brašna

1 veza peršunovog lista

so i biber po ukusu.

 Meso očistite od žilica, operite i isecite na štapiće. Rastopite maslac i na njemu propržitre meso, ali samo da porumeni.Sklonite ga sa vatre i sipajte u cediljku da se ocedi.Sok od mesa i maslaca stavite u posudu, dodajte iseckane kisele krastačiće, luk(koji će se posle izbaciti),bistru supu,senf.Zatim soli i bibera po ukusu.Sve te prodinstajte. Na kraju dodajte meso i umućenu kiselu pavlaku i krčkajte na tihoj vatri 15 minuta.Kada je gotovo sipajte u posudu za služenje i pospite sitno seckanim peršunovim listom.

 

Prijatno!

 

 
[ Generalna ] 24 Mart, 2011 19:00

Oduvek ljudi teze da se vecini dopadnu. Svi mi prilikom upoznavanja zelimo da ostavimo najbolji utisak. U bezgranicnoj zelji da nas , nama neki nepoznati ljudi, iz prve zavole pokusavamo da budemo ono sto ustvari mozda i sustinski nismo. Kakav sam to Stvarni ja i  virtuelni vi ko ste?

 Odavno su prestale da me sokiraju mnoge pojave. S vremenom oguglate na mnogo toga. Jedine dve stvari na koje nisam nikada uspeo jesu ljudski bezobrazluk i ljudska glupost, za koju kazu da je beskranicna a ja u tu maksimu u potpunosti verujem.

 Uobicajni jutarnji ritual, pored svih onih tehnickih stvari koje moramo svi da obavimo,  za mene jeste i pogled u moj virtuelni svet. Uz prvu zapaljenu cigaretu ujutru pregledam moj e mail box, prelistam jutarnju stampu i bacim pogled na blog.

 Pogled na blog izmami mi osmeh na lice i da snagu za neke nove pobede. U tom virtuelnom okupljaljistu , sa meni dragim ljudima, razmenim lepe misli, odahnem i spremim se za surovu realnost u koju me ispratite, a ja miran znajuci da me uvek cekate na istom mestu, mogu da krenem.

 Toga jutra umesto osmeha na mom licu skupile su se bore. Da je i bilo smeha on bi bio zaledjen. Naviknut na neke lepe misli osecao sam se kao da sam upao u pogresan film i zeleo sam da se on sto pre zavrsi. Oni koji su najmanje imali prava drznuli su se da se olako poigraju sa osecanjima mnogih. Dali su sebi dovoljno slobode da povrede sve one koji pisu o svojim zivotima, osecanjima, najdubljim emocijama, otvarajuci svoju dusu iza virtuelnih imena.

 -Kasnicu pet minuta-pisalo je u poruci.

- Naravno,  a sta ce zenama sat.- prokomentarisao sam dok sam bezuspesno pokusavao da namestim crveni karanfil u gornjem dzepu jakne.

 Posle duzeg dopisivanja i nagovaranja Blackmoonligh, skraceno Bleki, pristala je da se upoznamo. Smatrao sam da je glupo da zivimo udaljeni nekoliko stotina metara a da se i  ne upoznamo. Sastanak smo odlagali nekoliko puta ali smo ipak uspeli da se dogovorimo te hladne decembarske nedelje.

 Vec mi je postalo neprijatno da ljudi zagledaju crveni karanfil, ali kada sam obecao izdrzacu. Naime staru poznatu foru za prepoznavanje sam obecao a ja obecanja nikada ne krsim.

 - Black?-upitao sam primetivsi jednu dugokosu devojku.

-Luka Ili Marezi ili Gastro?- upitala je.

- Drago mi je ja sam , a evo i karanfila,obecao sam.

- Boze, ti nisi normalan.-prokomentarisala je uz osmeh.

 Kao svaki dzentlmen prepustio sam joj izbor mesta na kojem cemo popiti kafu i porazgovarati.

 - Bas mi je drago da smo se upoznali- rekao sam

- I meni, ali moram ti reci ja imam samo pola sata slobodnog vremena nadam se da se neljutis.

- Ne naravno.- potvrdio sam dok sam zaista mislio u sebi neces ni osetiti koliko ce vremena proleteti, jer smo imali mnogo jedno drugom da kazemo.

 Ni sa njom ni samnom prici nikada kraja. Umesto planiranih pola, zajedno smo proveli skoro pa dva sata. Pricali smo o mnogim zivotnim temama opusteno i spontano kao da se znamo godinama. Sustinski znali smo se. Citajuci postove jedno drugoga upoznali smo se i vise nego sto bi moglo na prvi pogled da se kaze.

 - Nadam se da nije nestala carolija koja je postojala pre upoznavanja- pitala me na rastanku.

- Naravno da nije, sad je jos veca i lepsa.- odgovorio sam kroz osmeh.

 Mnogo mudriji kazu da prijatelja nikada dosta a ja sam tog dana zasigurno upoznao jos jednog.

Oplemenjen ovako lepim iskustvom, odlucio sam da upoznam sve moje  virtuelne prijatelje kad god mi se ukaze prilika.

Samo nekoliko dana posle susreta sa Black iskrsla je sansa da upoznam Miru kuglof, od miloste zvanu zena karlovacka. U glavi sam momentalno razradio plan kako cu da pridjem njenom standu i sve odradim.

 Hladan vazduh parao je moje nozdrve. Jaka zima nikako mi se nije svidela. Gusta magla sakrila je pola grada. Odlucan po svojoj prirodi, id a su napolju padale cuskije, ima da idem da je upoznam. Sto bi mnogi za mene rekli crci ili puci, sta cu takav sam.

 Trg ispred pozorista skupio je na jednom mestu ljude koje svojim rukama prave carolije.  Pogledom sam prelazio trazeci meni dragu osobu, predposlednji stand tik do gradske kuce.

 -Dobar dan .-rekao sam ljubazno u isto vreme odmeravajuci Miru.

- Dobar dan izvolite! –jos ljubaznije je uzvratila

- Izvinite da vas pitam, da li ste vi ucestvovali u noci muzeja i bili na samom ulazu muzeja Vojvodine?

- Da jesam.

- Vidim da ste mi od nekuda poznati pa se u trenutku setih po dobrom ukusu vasih kuglofa.

- Drago mi je ako je tako.

- Naravno vi mene ne poznajete.- nasmejao sam se

 Mirinu paznju za trenutak odvukao je drugi kupac, kao porucen, da moj plan mogu sprovesti u delo. Brzim pokretom iz torbice izvukao sam moju cuvenu crvenu kuvarsku kapu i stavio.

 - Miro , a sada da li me znas ?- upitao sam sa osmehom.

- Gastro!- rekla je sa odusevljenjem.

- Drago mi je . Dosao sam da ti malo pravim drustvo i ako sta mogu pomognem.

- Ulepsao si mi dan, svojim dolaskom, hajde posluzi se.

 Sta da vam kazim osim da sam uzivao u caroliji njenih dela. Prosto nisam znao koji kuglof pre da probam, becki, jafa, cokoladni ….. mmmm mljac, mljac.

Sa mirom sam proveo prijatno vreme. Kako mi je priznala doneo sam joj srecu, odjednom kupci su poceli da naviru i prodaja je za taj dan bila sjajna. To je carolija moje kapice, priznao sam joj.

 Pred sam rastanak tiho kao i njen nick pojavila se Mirina blog cerka Mesecina. Snena i lepa kao pun mesec zracila je smirenoscu i blagoscu. Jos dva prijatelja, sada i stvarna.

 Kako to biva , kad vas hoce onda stvarno ide. Iako se pojavio posle mene na blogu, odma me je primetio, redovno citao i komentarisao. Njemu nisam morao nista posebno objasnjavati. Razumeli smo se iz prve. Leopard.

 U prepiskama prekrstio sam ga od miloste Leopetard ili Leo, on mene kraljevic i niko od nas se nije naljutio. Organizacija sastanka sa njim skoro je isla kao po loju. Koliko je bila jaka i moja zelja njega da upoznam toliko je bila i njegova.

 Sastanak sam zakazao a gde drugo nego u “Atini”. Zimsko predvecerje, hladno i snezno nije moglo preterano da me smrzne iako sam strasno zimomoran. Moje srce se radovalo jos jednom susretu sa potencijalnim prijateljem.

 Hteo sam da prvi susred bas bude velicanstven. Dosao sam dosta ranije ne bih li uspeo da se uglavim na mojoj omiljenoj stilskoj garniture pod paunom. Plan je bio odlican ali realizacija nikako nije isla.

 Na stilskoj garniture koju sam ja smekucnuo uglavila se grupa penzionera kojoj nije padalo napamet da sa iste sidje. Do samog izloga nalazile su se dve velicanstvene stilske fotelje koje su bile zauzeta.

 Jedan momak i devojka sa losom komunikacijom “ otpadali “ su na istima, traceci vreme. Resen kao sto jesam odlucio sam da predjem u akciju.

 - Dobro vece, ja vam se izvinjavam. Hteo bih da pitam da li cete jos dugo sedeti?

- Hocemo-rekao je on.

- Necemo rekla je ona.

- Izvinjavam se hocete ili necete.

- Sta te briga- rekao je drsko.

- Pusti coveka, nije ti on kriv.- branila me.

- Izvinite, sto sam pitao ali rekao bih da je poi sredi neki problem u vezi.? Verovatno sexualne prirode.

 Pogledali su me sirom otvorenih ociju.Znao sam da sam pogodio.

 - Hajde reci ti meni sta je u pitanju?- obratio sam se momku. Neboj se ja sam psihijatar.

- Pa ona..zbunjeno je poceo.

- Nece sex, slab sexualni zivot, jel tako ? – nadovezao sam se.

- Pa da. – potvrdio je.

- Nije, jednostavno nemam volju.- rekla je otvoreno.

- Ako mi obecate da cete mi osloboditi te dve fotelje ja cu vam odmah pomoci, moze?

- Moze-pristali su.

- Ti me momak slusaj, ti sad kuci i plakni se, perucni jasno. Ti sestro mila ne mocu se vec podaj se i problem resen, jasno. Nema tu mnogo matematike. Hajte sta cekate na zapiranje i podavanje.

 Slatko su se nasmejali , ustali i ustupili mi mesto. Otisli su nasmejani, verovatno misleci koji sam ja ludak, a ja znam da je to bio prvi korak do resavanja njihovih problema. Stari sam ja znalac pa da.

 Leopard mi je dao detaljan opis u cemu ce biti obucn, kako se ne bi desilo da me neko naboksuje misleci da ga startujem.

 Usao je u Atinu pregledajuci pogledom preko prostorije gde li se to mogu sakriti. Mahnuo sam mu.

- Leo prijatelju-srdacno sam ga pozdravio.

- Gastro kraljevicu.- rasirio je veliki osmeh na licu. Ovo je moj skromn poklon za tebe.

- Leopetarde, Leopetarde sad me bas postide.

Leo mi je poklonio knjigu: “Mama Leone”- Miljenka Jergovica , koja je fenomenalna. Pazljiv, dober slusalac i vedar sve karakteristike za jednog novog prijatelja. Svo vreme razgovora, u nekim deonicama mog monologa, nismo skidali osmeh sa lica. Kao da smo odrasli zajedno.

Na rastanku mi je samo reko

- Gastro bas si onakav kakvog sam te i zamisljao, isti kakav si i u svojim pricama..

 To mi je bio najveci kompliment.

 LM (elem) Preko ovog servisa ostvario sam mogucnost da upoznam neke divne i drage ljude. Nijednog trenutka se nisam pokajao sto sam ih upoznao. Ne spadam ni u jedan klan ni u jednu podgrupu. Otvoren sam za sve koje pozelim i cije dobre vibracije osetim. Ovo je moj nacin borbe protiv onih ruznih pojava koje su pokusale da nase lepo okupljaliste okaljaju. U znak dobre volje i vere u ljude koje okuplja ovaj blog borimo se lepim recima i ignorisanjem onih ruznih, nisu vredni ni nase paznje ni komentara.

Namerno sam izostavio detaljne opise dragih blogrea, kako bi vi mogli da ih dozivite, kada ih upoznate, na svoj nacin.

 p.s.

Hod kroz osecanja i medju ljudima je  kao hod po sahovskim poljima. Iako vi nekada igrate po pravilima mozee doci u mat poziciju. Gazimo po svetlim poljima nasih misli i medjublogerskih odnosa a u tome nek nam pomogne i poslastica ciji vam recept danas poklanjam.

 mareziluka

 

SAH ROLAT

 

 

 

Potrebno:

 

Piskota:

10 jaja

10 soljica secera

2 soljica ulja

2 soljica ulja

2 soljica mleka

10 soljica brasna

1 praska za pecivo

 Od  5 jaja, 5 soljica secera, 1 soljice ulja, 1 soljice mleka, 5 soljica brasna, ½ praska za pecivo ispeci zutu piskotu. Od iste mase uz dodatak 2 kafene kasike kakaoa ispeci braon piskotu. Kada se piskote ohlade duzno ih iseci nap o deset kaiseva-traka.

 Fil:

500 gr secera

1 l mleka

7 kasika brasna

1-3 vanil secera

½ margarina

100 grama cokolade

1 pakovanje oblatni

 250 gr. Secera prziti kao za serbet. Kada se secer istopi skloniti sa vatre i dodati u to 1 l mleka, vratiti na vatru i kuvati dok se sve ne sjedini .

Umutiti 7 kasika brasna , 250 gr secera, 2-3 vanil secera i malo mleka, to sipati u vreli predhodno skuvani fil i mesati dok se ne zgusne , u sve to vruce dodati i pola margarina  i 100 grama cokolade.

 U vlaznu krpu uviti list po list oblatni , urolati da omekne, zatim toplim filom filovati list oblatne, slazuci na kraju jednu zutu i jednu braon traku, izmedju lepeci filom, zaim na njih trake suprotne boje i urolajte u rolat .

 Prijatno!

 

[ Generalna ] 17 Mart, 2011 13:13
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Tepanje je jedno od najiskrenijih nacina za iskazivanje ljubavi. Tepamo onima koji su nam dragi, koje volimo i kojima zelimo da pokazemo koliko nam je zaista stalo do njih. Mnoge su tepalice koje upotrebljavamo ali svima im je zajednicko da su u deminutivu. Tepamo ponekad i ne spojivim pogrdnim recima koje u deminutivu u potpunosti znace suprotno. Bljesti li disko kuglica i srpska seljancica ume li igrati pod njenim svetlima?

 U zivotu sam preziveo toliko ljubavnih brodoloma, sto svojih(jednocifren broj) sto tudjih ( bezgranicni niz) , da cesto pomislim da sam se ja ‘iljadu devetsto dvan’este nasao na Titaniku, taj nema sanse da bi potonuo. U najmanju ruku ja bih bio Kate Winslet i preziveo, nema sanse da bih kao Leonardo potonuo.

 Odavno naviknuti da sam ja ekoloski emotivni Recycle Bin, moji prijatelji za njihova da prostite, serendanja, uvek kad im nije islo u ljubavi  put pod noge pa kod mene. Ordinacija dr.Lu(j)ke radi kao hypermarket, ne zatvara se. Zakazivanje uglavnom nije potrebno, jer sto bi se oni tako emotivno potreseni deranzirali. Bio psihijatar ili pop, psiho pop ili popijatar ispovedaonica je skoro uvek bila zauzeta. Aleluja!

 Od grehova uredno oslobadjam, cisteci im savest a dajem i terapiju za oporavak. Sto bi nas narod rekao, fuck crazy confused ,J.be lud zbunjenog, jer kako ja da im pomognem kad ni sopstveni ljubavni zivot ne umem da dovedem u red. Uglavnom oni mi veruju i ocekuju spas, cudo,  ja gresan sta cu? Pomazem koliko umem i znam. Oh my god, slava mi .

 - Samo je rekao da hoce da nadje drugog i prekinuo- ronzao je Ivica na mojoj fotelji.

- Cekaj , ajde sve iz pocetka, danas ne palim iz prve.

- Nema sta iz pocetka, samo je reko da nece da propusti neku sansu u zivotu i raskinuo. Sta da radim, pomozi?- ronio je suze krokodilske.

- A ti njega volis?-pitao sam sarkasticno.

- Da, obozavam ga dao bih mu srce svoje.

- Klasika, patologija- prokomentarisao sam.

 Ivica, moj gay drugar, kojeg sam upoznao jedared dok je pokusao da me muva, greska u proceni. Zaduzio me njegovom dobrom voljom da mi pomogne pri mom raskidu pa sad je red bio na meni da uzvratim. Tada mi je rekao toliko ohrabrujucih reci, izvlacio iz mulja da mu to nikada necu moci zaboraviti.  Njegov brod raspao se malo posle mog.

 - Ja njega ne mogu da zaboravim, ja sam tako nesrecan.- naricao je Ivica ko da mu kozu deru.

- Hajde smiri se, sta tu ko zadusna baba narices, jedan se otego drugi se protego. – tesio sam Ivicu.

- Nije se niko protego a samo ja cu se otegnuti. Covece ja vise ne umem nikog ni da smuvam, otupeo sam u vezi.

- Ivice pitanjce, jel on tebe voleo?

- Jeste.! Rekao je samouvereno.

- Razumeo?

-Da!

-Svadjali se ?

- Ne, sto je i najcrnje?

- Sex i to sve bilo ok?

 U tom momentu je Ivica ustuknuo. Pogledom je poceo da sara po prostoriji sto je bio jasan znak da mu je neprijatno.

- Zemlja zove Ivicu, juhuuu , kakav vam je bio sex, koliko cesto ga imali?

-  Pa mazili smo se svaku noc i ljubili, sex ..onako po potrebi.

- Ivice ne vrdaj vec govori koliko cesto.

- Pa jednom u dve –tri nedelje.

- Sta? Ostao sam zabezeknut. U tim godinama, pa eto sto te sutnuo. Mlad, pun snage, hormoni rade , Ivice bruko.

- Pa on nije hteo nije imao potrebu.

- A ti?

- Ma ja sam svaki dan po dva puta…

- Bez detalja, ok plavojka je ukapirala, hand job. Barem ces ustedeti na krecenju plafona- nasmejao sam se.

- Djubre pokvareno, bolesnoumno- kroz osmeh me Ivica prekinuo.

- Ja!??-iskolacio sam oci. Ne cuje baba , sine, ni groma , zagrmelo,nemam pojma o kome ti to!

 Dijagnoza postavljena: post sexualna depresija, sa jakom frustracijom usled nedostatka istog. Poodmakla faza , zahvaceni mozak , samopouzdanje i jos neki organi , poznati kao reproduktivni( u ovom slucaju neprimeren izraz, al opisno upotrebljiv). Lat. Cordis situs iniquus, animus fissure, penis mestitia. Sto bi se ono reklo po srpski sjeban do daske.

 Terapija : Bonus penis ,pax in domus!

 Iako se bas u gay odnose ne razumem predpostavio sam da je princip rada isti te sam Ivici posavetovao da sto pre nadje novog partnera i tako se izvadi iz situacije u kojoj se nasao. Kazu klin se klinom izbija, ovde je vise nego igde to zaista bilo i primenjivo. Naterao sam ga da obeca da ce me poslusati, uputio mu par recenica  samopouzdanja i odpustio na kucno lecenje.

Po njegovom odlasku prisetio sam se da sam isti recept pokusao i sam da primenim al kod mene nije delovao, valjda sam isuvise bio imun na terapiju. Ko zna njemu mozda i pomogne.

 Svakodnevno sam zvao Ivicu da proverim kako napreduje ali njegova poljuljana samouverenost kocila je sve. Jednostavno prestao je da u sebi vidi ista vredno a to je vec gadan problem. Mracan kao i svaka horoskopska skorpija i ono malo sivila uspeo bi da zakreci u black.

 Jedne veceri pozvao me:

 - Luka ej slusaj, otvorio sam profil na jednom sajtu za upoznavanje pa jel mozes biti online da mi pomognes nekog da smuvam. Kad si ti tu meni lakse.

- O dosado hajde. Daj mi ime tog sajta ne mogu ovako napamet.

- www. macan.com.

- E ovde treba registracija, daj lupi neko ime?

- Nemam pojma-zbunjenio je rekao.

- Dr. sexonovic – dosetio sam se ja, cekaj da vidim, visina, aha, boja ociju –plava, oduvek sam to zeleo, cekaj interesovanje, nezainteresovan blab la bla. Evo me

- E vidim te na listi si.

- Brate mili sta je ovo, porno festival?-zacudjeno sam pitao.

- Ma opusteno  to ti ovde normalno, ja sam nick romanticar

- Al ti je nick ubilo se, kretenu.- zezao sam Ivicu. Tele, gde ti je slika?

- Ma jok  ja to ne stavljam.

- Evrithing is marketing, ju ju ju , Bog te boziji ovo ko olimpiski stadion, sve Apolon do Apolona.

- Ne przi se pola je fake.

- Sta je?

- Laznjaci, drmnute slike sa interneta.

- Ivice pa jel moguce da su bas Srbi ovoliko obdareni sve neki xxl –ovi majko mila. Hahahaha

- Sto bi ja rekao u gacama umesto pitona nadjes crva.

 U ljubavnom dosaptavanju proveo sam skoro tri sata. Naslusao sam se gluposti i vugarstina da ni deset Oce nas ne moze da me izbavi. Ivici sam govorio sta i kako da pita, da definise kakvog zeli, zatim on meni prepricavao sta je ko odgovorio, ja analizarao pismenost, duhovitost, iskustvo , ma vrzino kolo a kratkog spoja nigde. Pobeleo i izduvao od gluposti stavio sam katanac na profil dr. sexonovica, posto me skoptisala kurta i murta, valjda sto sam bio nov. Ivicu sam uputio na par , po meni, normalnih ljudi , i otisao da spavam .

Jedino sto sam naucio iz kratke posete tom sajtu, da vecina srpskih gayeva obozava da tura engleske reci i gde idu i gde ne idu, da se jedni drugima cesto obracaju u zenskom rodu, slatka moja , mila i draga, drugarice, kiss i da je deminutiv najcesca stilska figura. Glavno zanimanje frizer, svaki drugi, a prvi stilista ili tome slicno. Uzas.

 Odavno sam izgubio interesovanje za islaskom vikendom. Od raskida tesko mi je bilo da sam budem u uparenom drustvu pa sam osecaj trinaestog praseta vesto iszbegavao. Vodale su mene i Didi, Mica, Nina po gradu al to nije bilo to. Pristajao sam samo na varijantnu popodnevnog izlaska , na neka tiha mesta, nocni nikako nije dolazio u obzir. Vise nije bilo cari. Sve sam slagati mogao, sebe ne a sto bih to sebi radio.

 Citajuci jednu zanimljivu knjigu te subotnje veceri putovao sam predratnom Kinom. Ejmi Ten me kroz knjigu “ Zena kuhinjskog Boga” vesto vodila u krajeve koji su toliko daleki i nepoznati da sam svaku stranicu gutao sa velikom radoscu. Upoznavao sam stare kineske obicaje, verovanja i gastronomiju da slika o Kinezima koju sam imao upucen na ove domace, a isti mi se gade, totalno se izmenila.

 Oko 22 H zvuk zvona na vratima me vratilo u realnost.

 - Spremaj se vodim te u grad.-zadihan od trcanja stepenicama  Ivica je izgovorio.

- Hvala na ponudi, veceras ne idem.

- Moras, molim te ! – klekao je predamnom skrstenih ruku.

- Ne glupiraj se, smorilo me sve nema sanse ustaj budalo.

- Molim te, molim te. Vodim te u gay klub , moras biti pored mene da nekog smuvam poludecu.

- U gay klub!??? Nema ni teoretske sanse!

- Luka, nosices me na dusi, ako ne podjes ubicu se.

- Ivice ne pali, nemam dusu, ne i tacka.

 U nekoliko koraka nasao se na ivici otvorenog prozora.

 - Ako ne podjes ja se samoubijam.

- Budalo silazi, neko ce zvati policiju ne budali.

- Ubicu se ne zajebavam se.

- Jel ti treba da te neko pogura, nije problem ja cu, samo reci gde da te zatrpam.

- Molim te Lukice , molim Lukice.

- Ne ponasaj se ko derle, sidji sa tog prozora i razmisli cu.

- Dodji da te ljubim, znao sam da ces pristati- pao je u trans.

 -Zajebi me sa ljubljenjem, muko moja, ludji sam ja od tebe. Cekaj da se presvucem.

 Usput sam dobio objasnjenje kompletne price. Na ljubavnom sajtu je pokusao da ostvari par vidjenja ali vecina ga je ispalila. Znao je da jedina realna sansa da nekog upozna jeste da ode u gay klub, ali tamo je mogao da sretne bivseg. Ja sam u celoj prici trebao da budem “novi “ za biseg, udaranje ceznje istom, klasicna pederska pizdarija, ali i predsednik strucnog zirija za novog decka. Dok ja ne aminujem nista od posla.

 Gay club se nalazio na samom kraju grada, dobro sakriven od napolje neprepoznatljiv. Ispred ulaza nalazila su se dva korpulentna clana obezbedjenja mrkih pogleda. Poluzatamljenja prostorija ne veca od 30 kvadrata imala je svu pedersku ikonografiju, medju kojima je glavna bila disko kugla  na cega se pederi valjda posebno pale. Unutra se tiskalo oko stotinka ljudi, koliko sam shvatio medjusobno jedni drugima isuvise dobro poznatih u svakom smislu. Ja sam im dosao kao osvezenje. Sto pari ociju piljilo je u mene komentarisuci.

 - Ivice ovo je sodoma i gomora-procedio sam kroz zube.

- Sto Luki opusti se?

- Krv ti jebem, vidi onog kako vrcka, svi imaju ocupane obrve, vidi i sminku.

- Ma to ti je normalno.

- Meni nije, sodoma i gomora.

 “Drugari” su se medjusobno pozdravljali poljupcima u vazduh, vrckali kukovima, plesali noge medju noge, kliberili se i sta ne sve vec. Engleski je prstao na sve strane, prica u zenskom rodu se podrazumevala a roze boja, slatka moja, pa svi smo mi u dusi negde Barbike.

 - Eno mi ga bivsi, zagrli me.

- Ivice nemoj ni da pomislis, taknes li me naboksovacu te, smrtno sam ozbiljan!!!

- Jesi neki, slozio si tu nadrkanu facu,  ko da ce te neko ubiti.

- Ivice najvise sto mrzim u zivotu jesu feminizirani muskarci i muskaraste zene. Pogle ovu nesrecu, balavac nema ni 20 al kilo pudera i ocupane obrve. Vidi ovog….

 Ivici kao da je bilo zabavno moje gundjanje, ja sam se samo zgrazavao i jezio. Najcrnje od svega je bilo cinjenica da se meni udvaralo vise tipova od Ivice. Ja bi razvukao osmeh pit bula i polurezeci udvarace otero u rodni kraj. Ljubaznost mi je srednje ime. Ne smem ni da vam kazem koliko sam poznatih lica video, ozenjenih, maco frajera… za nepoverovati.

 - E vidi onog malog , gleda me.- sta mislis imam li sanse.

- Joj Ivice pedofilcino pa bar je petnest godina mladji od tebe.

- Volim piletinu.

- Neces ga kuvati majku mu pa da ti treba jos u inkubatoru, gledaj onog u crnoj jakni, taj ti vise prilici.

- Tetka!-prokomentarisao je.

- Ha?

-Tetka, to ti znaci fem i prejahalo ga pola grada, buljuk gay drugova, svi bivsi jebaci, patetise i blab la.

- A onaj u zelenoj majci, nije los.

- Kresnuli smo se davno, nema pojma, mali mu.

- Ivice ja ne znam sta ti hoces?

- E ocu onog u beloj kosulji al ne znam kako dam u pridjem.

- Uzmi pice i odnesi mu, upoznaj se.

- Trulo mi. Ne znam ti ja to.

 Vec poprilicno iznerviran  u momentu sam eksplodirao i presao sa reci na dela. Na sanku sam uzeo pice odsetao do momka pruzio mu ruku, upoznao se i poceo da zvacem. Kroz par naizgled banalnih pitanja, njemu, procenio profil licnosti. Oblik noktiju kockast, znaci dobar covek i veran, oci krupne, otvorena dusa, nos pravilan mudar i iskren, usne taman kako treba umeren. Pristao je da se upozna sa Ivicom.

- Idi tamo i nemoj sta da zaseres, pravi je za tebe. Zapamti ti si lep, pametan , uspesan, najbolji. Nemoj tamo da mi se kikoces ko neka siparica zubee cu ti polomiti, budi musko.

 Dok sam zavrsavao recenicu osetio sam snazan stisak na ,da prostite, dupetu, neko me je u prolazu ustinuo.

 - Ivice, sad mi je dosta. Neko mi je overio bulju ja odoh , zaseres li posle ovolikog mog pozrtvovanja ne pojavljuj mi se na oci. Good bye.

 LM (elem) Ivica je konacno nasao novog decka, sa kojim se smuvao, kresnuo i zaljubio jos iste veceri. Za ovaj specijalni ljubavni slucaj, duzan mi je ko Grcka al krvi cu mu se napiti  kad se najmanje bude nadao.

 p.s.

Disko kuglica definitivno nije sijalica koja je za prosecnog srpskog  seljaka poput mene. Sve razumem i nikog ne osudjujem samo ako ne moram ne bih. Ubih se pisuci ovaj post u izvorno srpsko engleskom recniku, a latinski da i ne pominjem. Nadam se da sam vam docarao jedan drugaciji svet a Ivicino novo stanje docarace kolacic ciji vam receptic dajem . Kako bi to braca rekala a i sestre slatke. Pozdravcic!:D

mareziluka

 

SEVENTH HEVEN

 Potrebno:

 

  biskvit I

 5 komadica  belanaca

 5 kašika sugar-a

 50 g kakaa

      2 kašike brašna

  biskvit II

 5 kom belanaca

 5 kašika šećera

 100 g mlevenih orahkcica

      2 kašike brašna

  fil

 10 komadica žumanaca

 10 kašika šećera

 6 kašika brašna

 5 dl milka

 250 g margarina

  i još

 3 lista oblatne

 

Belanca umutiti mikserom, dodati šećer i mutiti da se šećer istopi. Pomiešati orahe i brašno i kašikom umešati u belanca.U pleh staviti list oblatne sa ravnom stranom nadole. Premazati oblatnu i peći 15 min. na 200 C.Na isti način ispeći i drugi biskvit.Žumanca i brašno razmutiti sa malo hladnog mleka, ostatak mleka i šećer staviti da prokuva pa sipati žumanca i mešati žicom za mućenje dok se ne zgusne. Ostaviti da se ohladi.Umutiti margarin pa dodati prethodno umućenu kremu od žumanaca. Mutiti da se masa sjedini.Biskvit sa kakaom premazati sa 1/2 fila. staviti biskvit sa orasima pa premazati drugom polovinom fila, preko fila treći list oblatne. Ostaviti da se ohladi, najbolje preko noći.

Prijatno!

 

[ Generalna ] 08 Mart, 2011 15:10

Svi oni moralni kodeksi zvani fino vaspitanje odavno vise ne vaze. Vreme menja ljude a tako i obicaje. Sto je davno bilo sramota danas je ponos i obratno. U danima kada svi drpaju sta i gde mogu, jer postenim radoim ne moze se preziveti , cesto se pitamo vredi li biti moralan. Da li je bilo koja genijajna pljacka i lopov pokajnik koliko je posten?

 Fotografija, jedan uhvacen tren, najbolje je svedocanstvo vremena. Vodeci se devizom da slika govori vise od hiljadu reci trudio sam se da fotoaparatom zabelezim sve vazne dogadjaje u zivotu. Pred objektivom tv kamere toliko sam se naslikao da pred fotoaparat u jednom periodu zivota uopste nisam imao zelju da stamen. Tako danas u mojoj foto arhivi postoji praznina u nekom vremenskom dobu od skoro dve godine.

 Ponovno teranje sebe na slikanje u moj zivot donela je Cica. Od prvog dana nase veze gde god bi smo krenuli belezila je svaki trenutak. Ja iskreno iako imam fotoaparat nemam zivaca za punjenje baterija i obaveza slicne vrste te je ona uvek uredno nosila sopstveni i skljocala.

 Kao neostvareni arhitekta i ljubitelj iste na mojim fotografijama uglavnom su gradjevine koje me uvek iznova očaravaju. Dugo sam pokusavao da oslikam enterijer meni najdraze Rajhlove palate u Subotici i onda kada sam se najmanje nadao u tome sam i uspeo. Naime ova prelepa kuca subotickog arhitekte Ferenca Rajhla, danas muzej, od kako pamtim za sebe mamila mi je uzdahe. Potpuno nestvarna u stilu secesije, prebogatog fasadnog platna, ukrasenog Zolnajs keramikom za mene predstavlja ostvarenje svih snova.

 Ni posle pet meseci od raskida sa Cicom nisam uspeo da dodjem do nekih 300 snimaka koje sau ostale u njenom aparatu a koje ja na vreme nisam presnimio.

 Naime Cica je posle raskida promenila sve brojeve telefona, e mail adresu, te sam uzaludno danima pokusavao da je kontaktiram. Jednog prepodneva sijalica se upalila.

 - Hocu, necu, hocu , hocu,hocu!!!- sa najvecim mogucim osmehom smejao sam se mojoj genijalnosti stojeci ispred bankomata Cicine banke.

 Naime , posto sam jos uvek imao punomoc na Cicinom racunu, dobro, dobro sada cete reci sponzoruso, nisam zivota mi sama mi dala, odlucio sam da joj skinem kompletnu platu sa racuna i tako je prisilim da me kontaktira.

 Ceo dan veselo sam skakutao po kuci i gledao u pozamasnu hrpu novcanica pevajuci refren jednog narodnjackog hita koji vam bas i ne bih prezentovao, sustina je osveta je najsladja kad se sluzi hladna, moja je bila u dubokom frizu.

 - Ti si genije!- sa vrata mi je u zagrljaj poletela Cicina najbolja drugarica Gala.

-  Ha ha ha , zar nisam- nisam skidao osmeh sa lica.

- Umrla sam covece od smeha. Daj da se nesto popije pa da ti pricam.

- Vince, belo?

- I kafidze tursko- dodala je Gala dok se pripremala za ulogu naratora.

- Pa hali Gali pricaj, ziveli!

- Zvala ti ona mene jos juce da danas posle posla idemo u hiper market u mesecnu kupovinu. Ja dokona a kad vec ona ide kolima sto da ne.  Mlatile ti mi dobra dva sata, te treba ovo te treba ono, znas kako je kad dve zene idu u kupovinu. Natovarila ona puna velika kolica, dosla na kasu, elehantno izvadila karticu, provukla kad ono cvrc. Gleda mirno, kaze sigurno greska na terminaluu, jos jednom nista.

-I reci kakvu je facu napravila?

-Nista posebno, sad ce ona sa bankomata da digne kes pa da plati. Ona na bankomat, izlazi obavestenje na vasem racunu imate 200 dinara.

-Mogu da joj zamislim facu!- veselo sam upao na pola price.

- Ziv blam nas je pojeo. Mi ti se pokupi i sta ces ajd napolje.

- Pa jel posumljala u nesto?-pitao sam radoznalo.

- Ne , ona sva besna ide u banku da proveri sta se desava.

- I?

- Kaze njoj salterusa, taj i taj iznos podignut je u celosti . Ona vec skocila da vadi oci da je neko opljackao., da ne valja njihovo knjigovodstvo. Kaze ona lepotica, podigao je vlasnik kartice te i te Marezi Luka.

-I, sta je rekla, ne drzi me u neizvesnosti, brzo, brzo.?

- Nista samo se nasmejala, rekla u redu i izasla iz banke. Ja sam se pola sata valjala od smeha. Da zna da sam ovde ubila bi me. Joj sto volim sto si joj zabiberio.- Inace Gala svo vreme od naseg raskida navija za nase pomirenje.

- Ma ziveli u to ime. Slusaj , posto ja nemam njen broj niti hoce da mi odgovara na poruke, reci joj da si me srela u gradu i da sam joj porucio da ako mi licno ovde ne donese fotografije u roku od pet dana, da cu pare potrositi na nove krpe i smatracu to njenom velikodusnom nagradom za 6 ½ god. vernosti.

- Stvarno ces?

- Naravno, pa dosta je bilo zajebancije.

 Gala mi je dala Cicin novi broj, pod uslovom da je ne odam. Ja sam vec sutradan obilazio sve butike i gledao kako cu da skockam svoj novi modni luk, ne praziluk look. Dobro poznavajuci Cicu pribojavao sam se njene manje pozeljnje reakcije da ce se zainatiti i zaista mi ostaviti sav novac al da kolce nece igrati po mojim taktovima.

 U buticima toliko lepih i novih stvari da prosto konacno sam mogao da ako ispadne plan B , mogu sebi ispuniti san i obuci se od glave do pete odjedared. Konacno sve ono o cemu sam odavno mastao. Nova jakna, farke, cipellice pa koja majca. Kada se nakarabudzim ima da se prodam ko nova ne koristena roba. U potpunosti razumem zene kada depresiju lece shopingom , curke dobar vam metod.

 Pun osecaja samopuzdanja i neke prijatne jeze ,od sopsvene genijalnosti, nisam ni primetio da sam mrtav hladan prosao pored najboljeg druga Makice ni ne javivsi mu se.

- Uobrazeniiii!!!- cuo sam poznati glas.

- Ovo se ne odnosi sigurno na mene , nastavio sam zamisljenom putanjom.

- Ej Luka nadmeni, manijace pa zar se neces ni javiti.

- Joj izvini nisam te video, gde si bre Makice?

- I cudi me da  vidis kroz te suncane naocare, a sunce upeklo na -15, bas lepo.

- Ok.ok hajde u ime izvinjenja vodim na uzinicu i pice, moze ?

- Uvek za.

 Znajuci da Makica obozava palacinke odlucio sam da ga povedem u kafe palacinkarnicu “Dizni”.

 - Otkud ti ovako “rano” u gradu, kad ustajes kad normalan svet ide na spavanje?

- Ne pitaj nista, menjam zivot iz korena. Imas druga genija.

- Ne mogu ni da zamislim taj IQ.- nasalio se kroz osmeh cekajuci da mu ispricam neku od mojih novih ludorija popularno zvanih, da prostite, pizdarija.

- Slusaj da ne duzim, ona moja  bivsa nece da mi donese fotke, i ja ti smislim plan, opeljesim joj ceo ziro racun i ako ne donese fotke za pet dana ja odoh da nabacim novo pereje za neku novu cica macu . Sta kazes, zar nisam bistar.

 Izraz Makicinog lica promenio se u momentu.

 - Sram da te bude. Ti si jedno bezobrazno derle koje treba tuci. To nije nacin. Ponasas se kao dete u prodavnici igracaka koje vristi da mu istu kupe. Ma znas sta bi ja tebi uradio, tuko bi te zgazio. Stidi se!!!

- Ali Makice meni je bas zabavno, ne pali se.

- Pa konju treba valjda da zadrzis malo dostojanstva  i da se ponasas zrelo. Nisi ti pljunuo nju nego sebe. Budalo.

- Ej nemoj da mi sudis…- postalo mi je neprijatno.

- Da si to meni uradio ja bi te unistio, sve bi ti se pusilo pod repom, veruj mi. Ti si time pokazao da zivis njen zivot i da si gori od nje. Treba da te sramota.

 Molio sam one plocice ispod mene da se otvore i da propadnem. Naravno to se nikada ne desava , iako moj zivot lici na horor film, specijalni efekti su izostavljni zbog manjka budzeta. Kao detetu koje povuces za usi, Makica mi je sa nekoliko reci, objasnio pravi poredak stvari i spustio na zamlju. Lazni mehur mog balona prividne srece i zadovoljstva rasprsio se u delice.

 - Makice, shvati, samo sam hteo da je nateram da se vidimo i da o svemu jos jednom porazgovaramo.

- Za to postoji i civilizovaniji nacin.  Ja placam racun i ovako mi je sve preselo.- bio je ljut kao ris.

 Kuci sam hodao lagano dok je snezna oluja divljala oko mene. Spustenog nosa, pogleda uprtog u sneg video sam samo noge prolaznika. Svi su negde zurili, samo sam ja sam u svojoj sramoti skrivao pogled stideci se samog sebe od koga nisam mogao pobeci.

 Bilo mi je vrlo jasno sta mi je ciniti. Uzeo sam kompletan novac i uplatio na racun a karticu expres postom poslao na Cicinu adresu sa zahtevom da mi ukine punomoc.

Teret koji sam skinuo sa srca, nije mogao izbrisati sramotu koju sam osecao duboko u dusi a da nisam ni morao pogledati se u ogledalo.

 Odlucio sam da joj se javim i izvinem za sve. Sakrio sam identifikaciju na telefonu i nervozno kucao tipke njenog novog broja. Dugo je zvonilo, sto me samo dodatno unervozilo. Napokon se javila.

 - Halo- rekla je onim njenim neznim glasmo da su mi se kolena odsekla.

- Cico ja sam i molim te nemoj da spustis , zelim nesto da ti kazem.- izdeklemovao sam u momentu.

- Zdravo Cicmili –rekla je kroz osmeh.

- Hteo sam da ti kazem da..- prekinula me je u pola recenice.

- Rekla mi je Gala , slobodno zadrzi pare i lepo se obuci, Cica casti –rekla je razdragano.

- Cico to sam hteo da ti kazem. Stidim se onoga sto sam uradio izvini.

- Ma jok nista se ne brini, sve uredu.- rekla je smejuci se.

- Izvini Cico, pare sam ti uplatio na racun, do zadnjeg dinara a karticu sam ti poslao na kucnu adresu, necu je vise da ne bih pravio gluposti. Molim te  oprosti mi i izvini sto sam ispao budala. – Pravdao sam se kao dete koje ocekuje batine.

- Ha hah ha grohotom se nasmejala, ma Cicmili stvarno nikada neces odrasti. Ti si najsladje dete koje poznajem. Nisam ja ljuta. Cak mi je bilo i simpaticno, ne bih se ja na tebe nikada naljutila. Bas si mi bio sladak, ko dete koje hoce da dohvati teglu dzema sa police pa ne bira nacin.

- Izvini, izvini i jos jednom izvini.- izvinjavao sam se bez prestanka.

-Ne brini nista i ne izvinjavaj se, najvaznije od svega jeste sto ti uopste nisi imao zlu nameru, znam te. Uopste nisi lose time misli samo si hteo svoje slike.

- Jeste Cico, izvini, nisam imao drugi nacin da te nateram da komuniciras, pa sam se jedino setio toga.

- Poslacu ti slike po Gali, joj kako si mi sladak kao neko detence, ma ti i jesi jedno veliko ne iskvareno dete.

- Bio sam Cico samo pored tebe, jedino si ti me pustala da takav budem i razumela. Nisam ja hteo Cico hteo tvoje pare – glas je poceo da mi drhti, sto je lako prepoznala.

- Ma znam sta si hteo Cicmili ?-i dalje je pricala smejuci se.

- Hteo sam bre Cico da dodjes da te opet volim!!!……. Briznuo sam u plac jecajuci ne mogavsi da se kontrolisem.

 Cuo sam samo jedan dubok uzdah i veza je vec bila prekinuta. Skliznuo sam lagano na pod ridajuci kao dete u cosku. Kaznjen od ponosa i ljubavi nasao sam se u zivotnom corsokaku , sam. Hrabreci sebe da sam je preboleo podsvesno sam znao da lazem,. Kad sam joj cuo glas znao sam istog trena da je podjednako volim kao i prvog dana i da ne umem bez nje. Vreme nije uopste sinonim za intezitet emocije ili ga tog trenutka jos nisam imao dovoljno.

 Gospodarila je crvsto i jako , i posle pet meseci, mojim srce poput kraljice po svom dvoru.Sto ce za nju moje srce jos uvek dugo biti. Satima sam sedeo i montirao spot, posvecen njoj koji molim vas pogledajte. Muzika i slika ce reci vise od hiljade reci.

 


 

LM(elem) njena reakcija u potpunosti mi je postala jasna nakon nekoliko dana. Shvatio sam da i ona mene jos uvek voli ali da ponos ili sta god vec cini svoje, sa tim sam se morao pomiriti, jer nista vise nije zavisilo od mene niti sam ja mogao menjati.

 p.s.

Bez obzira sta cinili, bitno je da nase krajnje namere nisu zlonamerne. Kazu da je put do pakla poplocan najboljim namerama, ja sam bar pola istog licno poplocao. Uopste nije bitno koliko nas drugi pokradu, bitno je koliko ukrademo sebe i sta ostanemo ili postanemo.Dajem recap jela koje sam davno ukrao iz bakine kuhinje, a koje je moja mila Cica jako volela.

mareziluka

 

ZAPECENA SMORANIJA I BESAMEL SOS


 

 

 
Potrebno  za smoraniju;
500 gr boranije, zute
2 glavice crnog luka
3-4 cena belog luka
1-2 sangarepe
1 dcl ulja
So, vegeta i persunov list
Smoraniju ( boraniju)  sa sangarepom iseckanom na kolutove skuvati u posloljenoj void na srednjoj temperature oko pola sata. Ocediti, dodati u to na kolutove seckan ceni luk, sitno iseckan beli luk, persunov list i vegetu. Dobro izmesati. U podmazan pleh zapeci u pecnici oko 25 minuta na 180 C.
Potrebno za besamel sos :

100 gr putera
80 g brašna
1 veza mirođije
1 limun
1 casa kisele pavlake
1 casa supe
so

Na zagrejanom puteru malo propržiti brašno, dodati sitno iseckanu mirođiju, pa i nju malo proprziti. Naliti hladnom supom ili vodom, prokuvati, posoliti, zakiseliti limunovim sokom ili sircetom, dodati pavlaku, prokuvati i služiti uz meso i smoraniju .

Prijatno!

[ Generalna ] 02 Mart, 2011 15:42

Veovanje u odredjene predznake, signale , u zivotu svako primenjuje kad mu je potrebno. Oni manje srecni skloni su mistifikaciji svega i svacega. Crne macke, gavrani, slepi misevi i jos mnogo toga drugog samo su neke od pojava u koje mnogi veruju. Dobro ciniti i dobrom se nadati, nadjacava sve te negativne izmisljotine. Koja li je pticica radosnica i mila ljubimica?

 Naviku da se obracam lekaru za svaku sitnicu nikada nisam imao. Beskonacno cekanje u domu zdravlja , medju viroznim i bolesnim babama i dedama nije bio moj vid zabave. Zivotno dokoni , uvek ali uvek imali su zelju da mi ispricaju svoju zivotnu pricu. Jednom davno jedan psiholog rekao mi je da imam “prepoznatljivo” lice, koje ljudima uliva poverenje , te ne treba da me cudi sto mi se cesto desava da me ljudi zaustavljaju na raznoraznim mestima i traze neku pomoc. Za babe, dede a narocito budale, budaletine,  sam pravi lepak.

 Odrastao u majcinoj porodici, gde su svi hvala Bogu, zdravi kao dren, zazirao sam od belih mantila. Imam cesto obicaj da kazem da se mamini vise boje doktora nego popa, te ih je lakse naterati i na put bez povratka nego kod lekara.

 Nekoliko dana vukao sam prehladu koja nikako nije prolazila. Primenio sam sve babske recepte i lekove ali nista. Bol u predelu plecke i grudi postojao je sve intezivniji, kasljanje sve jace i skripavije, tesio sam se proci ce.

 - Bacam ponovo, kockica se iskrivila.

- Ajde, tebi se svaka krivi – Didi vise nije reagovala na moje predstave.

- Hu, hu da dunemo, pa ce jedan jambic.

- Ajde duvaj.

- Evo okrenula se na sesticu, bas mi je to trebalo. Brzo sam rukom pomerio kockicu.

- Stvarno, kakva slucajnost !- Didi je glumela naivnost.

- Ti znas..

- Znam, ti nikad ne bi al eto treba ti za pobedu…kako te nije sramota da varas trudnu zenu?- pitala me kroz osmeh.

- Ja!? Nikada ni pomislio, znas me- namignuo sam joj.

- O lepoto moja naivna- smejala se.

 Didi se posle nekoliko meseci provedenih na Zlatiboru vratila – trudna. Nista to ne bi bilo neobicno da se pritom udala ili dovela djuvegiju. Situacija u kojoj se nasla nimalo nije bila naivna. Osudjena na preke poglede i osudu, pala je u depresiju.  Cvrsto je verovala da momak sa kojim je zatrudnela ce doci. Malo ko je u to mogao poverovati.

 Svestan svega u cemu se nasla svakodnevno sam joj pravio drustvo i pokusavao da je uveselim. Onda kada nije bila spremana za nove osude komsija i poznanika nije izlazila iz kuce. Satima sam sa njom igrao jamb i ispunjavao svaku njenu zelju ne bih li joj izmamio osmeh na lice. Nimalo nije bilo lako ali sam se istinski trudio i ponekad uspevao. Znao sam da je uhvatim pod ruku i sa njom setam dugo mirnim ulicama, ne osvrcuci se na prezlrive poglede pojedinih prolaznika.

 Kasalj me gusi skoro vec celodnevno. Jednoga jutra shvatio sam da ne mogu od bola da se ispravim i ustanem iz kreveta. Posto babska medicina nikako nije uspela odlucio sam se ipak za onu proverenu.

 -  Samo momenat da vidimo snimak.- rekao je doktor Grbic.

- Valjda ce sve biti u redu –mislio sam u sebi dok sam se gusio od kaslja.

- Da, da. Kao sto sam i mislio. Upala desnog krila i plucne maramice, ozbiljno ozbiljno. Evo i jednog oziljka ovde, prelezao si na nogama predhodnu upalu. Podjite zamnom mladicu.

 Dok sam koracao dugackim  polumracnim hodnikom mislio sam o novom snimku koji treba napraviti.

 - Soba broj 8. Izvolite ono je vas krevet u sredini. Ostacete ovde naredne tri nedelje.

 Velika , oronula soba sa deset kreveta. Devet popunjavaju polu zivi rodjaci dr Grbica i deseti za mene. Naime dr Grbic je poznat po svojoj “ dobroti”. Svakom ko je imao u novcaniku 100 evra , jednog nemocnog clana familije od preko 70 godina, i muku sta da radi sa istim dok je na godisnjem odmoru, doktor je vrlo rado “izlazio” u  susret.

 Meni se sve pred ocima zacrnilo. Da provedem tri nedelje medju ovim mumijama, pa ja cu da crknem ne da se izlecim. I dok se meni sve tako vrtelo u krug, a dr Grbic  mi nije bio cak ni drug(parafraza jednog narodnjackog hita sa pocetka devedesetih) smesio mi se najsirim mogucim osmehom kao da me smesta u Ric hotel a ne u ovu slobodno mogu reci katakombu.

 - Doktore samo da javim mojima, ovde nemam signala.!

- Javi, javi i samo najnuznije da ponesu.

 Izasao sam brzinom vetra kroz dugacak hodnik, strcao niz niz neosvetljenih stepenica i krenuo ka slobodi. Trcao sam do stana ne osvrcuci se. Bez daha sam uleteo u stan i dograbio telefon.

 - Maamaaaa – derao sam se kao magarac kroz suze.

- Sta je bilo Luka?- zabrinuto me je pitala majka vidno uplasena.

- Dooooodji prvim autobusom. Ja seeee smrc, smrc , smrc kod onog ludaka ne vracam. Imam upalu pluca, mamaaaaaaaa, a on hoce da me strpa u bolnicuuuuu. Mammmmmmmma molim te.

- Dolazim , smiri se i ne brini.

- Maaamaaaa ja sam tamo ostavio sve. I jaknu i torbu i knjizicu. Necuuuuu u bolnicu.

 Da je ko ovu scenu mogao da snimi kamerom, garantujem da bi bila proglasena za najsmesniju na nekom video sajtu. Konjina od trideset i kusur godina njace kao da mu je pet. Uzas!

 Mama kao i svaka mama ucinila je sve sto je mogla. Zakazala je pregled kod drugog lekara, koji mi je rekao da samo ako sam disciplinovan mogu kuci da se lecim. Uslov je bio da se ne pomeram iz kreveta deset dana, jedem jaku hranu i redovno uzimam terapiju. Da je trebalo izdrzao bih i deset da dubim na trepavicama samo da sam kuci.

 Na muci se poznaju junaci.Mici je mama , koju od rodjena cuva pod staklenim zvonom, zabranila da dolazi dok bolest ne prodje. Nina se kulturno distancirala, Makica je alergican na bolesnike, i tako redom svi su nasli opravdanje za nedolazak osim moje Didi.

 Preuzela je svu odgovornost nadamnom i spremala mi obroke i pravila drustvo po vas celi dan. Terao sam je od sebe jer nisam hteo nista lose da joj se desi narocito sto je vec bila u kasnom osmom mesecu trudnoce.

 - Ja bi se pre ubila nego da ne budem kraj tebe. I ona kilava Mica kao da je jos u pelenama. Ajde jedi malo supice, pa malo mesice. Da se ti meni oporavis.

 Treba li sta vise komentarisati, osim da je Didi bukvalno shvatila preporuku doktora o jakoj hrani pa mi je za dorucak, rucak i veceru spremala po dve snicle u najrazlicitijim oblicima, izasle su mi na nos.

 Na dan zena , 8 marta, Didi kao da je poludela.

 - Milice moja evo ja samo imam ovu cokoladu da ti dam, srecan ti dan zena- rekao sam Didi koja je nesto kasnije danas dosla.

- Znala sam da ces se ti jedini setiti, niko drugi nije. Nego reci ti meni kako se izaziva porodjaj.

- Zasto?- zacudjeno sam pitao.

- Znas ili ne znas.

- Nemam pojma od valjda nekog skakanja, potresa, soka…

- E super.

 Didi se popela na fotelju i pocela da skace sa nje nekoliko puta.

 - Da li si ti normalna- razderao sam se. Sta to radis?

- Hocu da se porodim danas!

- Danas, sta lupetas?

- Da, danas ili mi porodjaj ni ne treba.

- Prestani idiote da skaces sa te fotelje, sta ti to znaci.

- Sakcem opaaaaaaaaaaaa, i skacem opaaaaaaaaaa. Huuuu, cekaj malo da odmorim. Ako bi se porodila danas svako onaj ko dodje detetu na rodjendan morace i meni da donese poklon za osmi mart , eto zato hocu da se porodim danas, jel ti sad jasno.

 Prasnuo sam u smeh.

 - Ludacooooooo!!!!  Stani, mozes zapetljati detetu pupcanu vrpcu oko vrata. Evo ja ti obecavam da cu ti svakog osmog marta kupiti poklon, samo vise ne skaci.

- Ali Luka ja necu jedan poklon, hocu mnogo poklona.

- Smiri se! Jos treba da ti se nestio ne daj Boze desi.Povuci rucnu.

- Joj Luka sta bi ja bez tebe?-upitala je.

- I ja bez tebe? –odgovorio sam

- Dve budale manje- zajedno smo zakljucili.

 U deo tela gde ledja gube casno ime, naprimao sam se injekcija da je sve bridelo. Osecao sam se ko cigansko reseto. Imao sam utisak da ako popijem i kap vode curecu kao fontana na trgu Di Trevi.

 Posle petnestak dana osecao sam se kao preporodjen. Iz  preventivnih mera jos uvak sam lezao ali bilo mi je sasvim dobro. Didi se nije pomerala od mene i trudila se da mi maksimalno i ugodi i zabavi.

 Vec me cudilo sto  je nema kada je zazvonio telefon.

 - Luka, jako me boli.- u prekidima je pricala Didi.

- Sta te boli?

- Pa stomak, sve nesto na pet minuta jace pa slabije. Luka jel se ja to poradjam?

- Ne znam sta bih ti rekao, ja sam jos nerotkinja, al cim prvo rodim javicu ti da li se poradjas ili ne.

- Kako to mislis?

- O kretenu, pa poradjas se, pakuj stvari i taksi i brisi u porodiliste.

- Jesi siguran?

- Jebo budalu. Da sto posto sam siguran, odlazi idiote hoces da se porodis u kuci.

- E hvala ti. Ja sam pomislila da je porodjaj  al da pitam tebe za svaki slucaj.

 Naravno ovo je bila tipicna ona. Nijednom normalnom stvoru ovakva glupost ne bi pala napamet osim njoj. Tu recenicu vrteo sam ceo dan po glavi i smejao se i pitao da li je moguce da je bas toliko blesava.

 Malo sam spavao malo se budi tako da sam izgubio uopsteno pojam o vremenu. Kada mi je telefon zazvonio video sam samo da je napolju bio mrak.

 - Da.

- Decak .- cuo sam Didin polusanjiv glas.

- Jupiiiiii cestitam! Imamo bebu.

- Samo da ti kazem jos i ovo , polako je pricala otezuci, zajebao si me i debelo ces mi  plati. To su bile prve kontrakcije. Bila sam na stolu dvanest sati i cim smognem snage doci cu da te udavim.

- Ha ha ha ha  slobodno, pristajem na sve.

 U mojoj cvecari narucio sam ograman cvetni aranzman i poslao  u porodiliste. Posle nekoliko dana . koliko je ostala u porodilistu , i ja sam bio potpuno izlecen. Po prvi put u zivotu ugojio sam se i to sest kila i ostavio cigarete. Tako osvezen bio sam spreman za nove podvige.

 Svakodnevnu rutinu i uzivanju u mom novom izgledu i zadovoljstvu pokusao je da prekine jedan telefonski poziv.

 - Luka, ovo je ozbiljno sto imam da ti kazem i molim te da me saslusas.  Pocele su da me zovu koleginice i da mi cestitaju unuce. Molim te dinstanciraj se malo od Didi barem dok joj, ako joj ikada, dodje muz ili sta li je vec. Ne mogu narodu da objasnim da dete nije tvoje kad su te videli po gradu sa njom.-mama je izgovorila u dahu.

- Jel tako. Slusaj me ti. Zabole mene i za tvoje koleginice i za tvoj narod. Bitno je da ja i  ona znamo cije je dete i ko je tu kome sta. Znas i sama da mi je kao sestra i kako te nije sramota da takve gluposti pricas. Jos sam joj i krsteni kum. Jos jednom me nazovi sa takvim imbecilnim pricama i zavrsili smo.- besneo sam na sav glas.

- Znam ja al ne zna svet- mama je utisala glas.

- Svetu se ne moze ugoditi, odavno sam prestao da razmisljam sta ko o meni misli. Zivim svoj zivot i bitno je da znam ko sam sta i ja, bitno je da znaju ljudi koji mi znace a za ostale me bas zabole.

 LM(elem) Svakoga dana,, iz cistog inata, a i da bi svet imao sta da prica, Didi me drzala pod ruku dok sam ja gurao kolica u setnji po glavnim ulicama grada. Ponosno , uzdignute glave stavljao sam svima koji vode tudju brigu da me bas za iste , da prostate, zabole.

Didin djuvegija poslao je spisak imena za sina koje je ona kategoricki odbila. Kratko je rekla, samo ti daces ime mom detetu i niko drugi. Kao iz topa rekao sam Marko i bi Marko.

 p.s.

Roda-najveselija ptica, ptica radosnica preko tudjeg odzaka donela je u moj zivot jednu malu, slatku milu ljubimicu. Sve je bilo nebitno naspram Markovog osmeha i simpaticnog placa. Najbolji predznak dosao je teskim putem u nase zivote. Doslo je jedno novo predskazanje za koje se vredelo boriti. Najboljem zivotnom fajteru, mojoj Didi, samo je to izazov vise, jer ima za koga.

mareziluka

 

ŠLJUNAK TORTA

 

Za 2 kore:

10 belanaca
10 kašika šećera
10 kašika mlevenih oraha
6 kašike prezli
1 prašak za pecivo

Za fil:

10 žumanaca
12 kašika šećera
8 kašika brašna
1 vanilin šećer
1 puding od vanile
1 l mleka
1 margarin

Za kuglice:

300 g mlevene plazme
200 g kokosa
200 g šećera u prahu
100 g čokolade za kuvanje
2 dl soka od narandže
1 margarin

2 kesice šlaga

 

Kora :5 belanaca umutiti pa dodati 5 kašika šećera, 5kašika mlevenih oraha, 3 kašike prezli i 1/2 prašak za pecivo, dobro umutiti i peći koru. Potrebno je ispeći dve kore.

Fil: 10 žumanaca, 12 kašika šećera, 8 kašika brašna, 1 vanilin šećer i 1 puding od vanile dobro izmešati sa malo mleka koje se uzme od litra mleka, a ostalo staviti da kuva. Kad provri lagano dodavati smesu i mešati dok se ne zgusne. Kad je gotovo ohladiti i dodati 1 izmućen margarin.

Kuglice: sve sastojke dobro izmešati i oblikovati kuglice oko 60 komada.

Tortu slagati: kora, fil, kuglice, fil, kora i na kraju šlag.

Prijatno!