mareziluka

Za ucinjenim delima uzaludno je kajati se. Kada je steta nacinjena, narocito ako je na sopstveni racun, ne postoji stvar koja ce istu anulirati. Ne vredi preispitivati se da li je bas i kako je trebalo nesto uraditi. Kaze se da pametni uce na tudjim a glupi na sopstvenim greskama. Po toj teoriji mnogi su glupi. Da li se to moze preformulisati u realniji naziv emotivno magare i dusevna stoka koliko neko zaista moze biti?

 U svet televiziskog stvaralastva kao i medija usao sam sa ove druge, obicne strane. Kao pasionirani tv gledalac svojevremeno pred malim ekranom provodio sam sate i sate svog vremena. Doduse tada je u ponudi postojalo samo nekoliko tv programa  i sa ove distance znam da su nudili mnogo vise i kvalitetnije nego danas.

 Kao dete takozvane MTV generacije  moj najomiljeniji tv kanal bio je i ostao, iako vise ne postoji,  treci kanal ili popularnije zvan  3K. Preko gledanja istog i ucestvovanja u nekoliko nagradnih igara dobio sam priliku da upoznam kako to sve izglada iza kamera, sto me oduvek zanimalo. Na prvi pogled sam se zaljubio u taj carobni svet sarene laze i uplovio sa lakocom nasavsi se sa one druge strane kamere.

 - Luka, zdravo!- preko telefona cuo sam neveseo Vulin glas.

- E cao Vula , otkud tebe? Bio sam pomalo iznenadjen ovim kasnim pozivom.

- Eli… poceo je da place.

- Nesto se desilo ?

- Da, strasno. nije prestajao da place.

- Reci Vula covece.

- izgubili smo…. Plakao je jos jace guseci se u sopstvenim suzama.

- Vula, govori!

- Izgubili smo bebu.

- MOlim!? Bio sam sokiran. Kada, kako?

- Ne pitaj, evo hitno se vracam sa poslovnog puta, molim te pomozi mi.

- Hocu,hocu, samo polako – pokusavao sam da budem pribran.

- Pricaj mi nesto lepo, pricaj mi nesto lepo jecao je Vula kao dete.

 Vulu sam upoznao 10. januara 1997 , kada me je pozvao da gostujem u emisiji koju je radio na tadasnjem trecem kanalu. Kao dete iz provincije za mene je to bilo kao glavna premija na lotou. Bez pomisli da cu ikada moci ni da privirim u taj carobni svet, vrata na koja nikada nisam ni zakucao otvorila su se predamnom.

 Kao tada jedan od retkih normalnih i obicnih likova nastavio je da se druzi samnom. Cesto sam odlazio u posete njemu u zelji da sto vise skakucem po carobnom svetu reflektora, kamera i zvezdane prasine.

 Nedugo zatim upoznao sam i tadasnju njegovu devojku Eli, sadasnju suprugu sa kojom se zabavljao citavih 15 godina pre braka. Na njeno insistiranje pozvan sam i prvi put u njihov stan i od tada nase drugarstvo je trajalo u kontinuitetu.

Sa njom sam se redovno cuo, a njega sam uspevao da vidim u pauzama izmedju dva poslovna putovanja po svetskim metropolama.

 Izgradili smo odnos i kao kolege , bez imalo sujete, kada sam ja poceo da   radim u medijima.

Poznajuci moje visoke estecke kriterijume i vrlo kriticke poglede kao tv gledaoca cenio je moje misljenje i u trenutcima kada nije bio najsigurniji da li nesto izgleda dobro pazljivo je slusao moje komentare , koji su mu ne malo puta pomogli.

- Luka pomozi ja ne mogu vise, ja cu da se ubijem. Niko mene ne pita kako mi je.

- Smiri se Vula, ono najgore je proslo.- bezuspesno sam ga tesio.

- Ja ne znam sta sa njom da radim, a ja moram da budem jak , molim te smisli nesto.

- Smislicu ne brini druze, javljam ti uskoro.

 Proslo je skoro dva meseca od nemilog dogadjaja . Vula me zvao svake noci i terao me da pricam o najbanalnijim stvarima, prepricavam desavanja reality show-a , pevam, recitujem kako bi on odagnao misli. Cesto se desavalo da zaspe drzeci telefon, ja sam bio njegov narator bajki koji ga je bolje od bilo kog sedative vodio u san iz noci u noc.

 Znao sam da jedino resenje za preokret kompletne situacije jeste putovanje. Vuli sam dao predlog da Eli odvede u grad ljubavi –Pariz . Smatrao sam da promena anbijenta i sav sjaj koji taj grad nosi, narocito u doba Bozicnih praznika, jeste jedino resenje koje je ispravno. Eli je trebao sok da je izvuce iz depresije na koju je podsecao svaki kutak njihovog doma, grada, zivota.

 Vula je predlog odusevljeno prihvatio. Tronedeljni arazman do najsitnijih detalja lako je isplanirao, organizovao i krenuo u potragu za novim pocetkom. Svakodnevno me je sms porukama izvestavao o napretku terapije u kojoj se vidi poboljsanje beskrajno mi zahvaljujuci na podrsci koju mu pruzam.

 - Luka, vratili smo se juce, bilo je cudesno. Da nije bilo tebe ja ne znam kako bih. Cuj ona peva , ja ne mogu da verujem hvala ti. Imam za tebe iznenadjenje, moras doci sto pre kod nas.

- Druze bas mi je drago. Sa zadovoljstvom cu vas posetiti ima vremene.

- Ne, ne ! Moras sto pre jer sam nestrpljiv da te vidim i da ti licno zahvalim. Molim te dodji sto pre.

- Ok mali , dolazim u subotu kad vec insistiras.

- Dogovoreno cekamo te.

  Potajno sam se radovao putu u Beograd. Ziveo sam u njemu svojevremeno pa mi je bilo drago sto cu opet prosetati kroz njega. Imalo je nekoliko novih trznih centara, nekih zanimljivih radnji, pa sto da ne obidjem. Sem toga moj put se poklapao sa godisnjicom naseg poznanstva sto je bio samo razlog vise da spakujem kofer i krenem.

 Kao i uvek kupio sam buket cveca, litru pica i jednu malu tortu kako bi proslavili jedanestogodisnjicu poznanstva , i nasu malu pobedu za koju Eli nije znala, niti sam ja hteo da sazna, Vula me zamolio.

 - Dobro dosao dragi prijatelju.- radosno me Vula pozdravio na ulaznim vratima.

- Bolje vas nasao.-odgovorio sam kroz smesak.

- Dodji bre da te ljubim, sta si se ukocio.

- Neeeeeee , znas da mrzim cmakanje- pokusao sam da mu se otmem iz zagrljaja ali bilo je vec kasno.

- Tako se radujem sto ces nam biti u gostima nekoliko dana imamo toliko toga da ti pricamo.

 Eli se nasmesila srdacno me pozdravljajuci. . Iskreno bio sam napet kao struna. Gubitak bebe u sestom mesecu trudnoce jako je bolna stvar. Tu nema reci utehe niti mogucnosti za razgovor. Spremio sam se da odmeravam svaku svoju rec kako bih izbegao i svaku insinuaciju na tu temu. Pazio sam da ih ne povredim.

  - Vreme je za veceru- Eli je rekla tiho.

- Mila nemoj ti ja cu, vreme je za iznenadjenje.- hitro je skocio.

- Kakvo iznenadjenje ? radoznalo sam se pitao.

- Ta da.- Vula se pojavio sa ogromnim metalnim sacem u rukama.

- Sta je to?- upitao sam se.

- Iznenadjenje.

- Kakva je to skalamerija?

- Raklet!

- Raklest?- nista mi nije bilo jasno.

- Ovo je najnoviji hit u Pariskim restoranima.

 Raklet je elektricni-stoni- grejac koji na gornjoj strain ima sest malih lopatica u kojima sami od ponudjenih sastojaka  pravite u sustini tople sendvice. U samoj sustini jedna velika pomodarska glupost.

 Zabavljali smo se konbinujuci hranu i pravici razlicite tricarije igrajuci se kao deca. U toku vecere uzivili smo gledajuci prelepe kadrove Pariza koje su napravili, Diznilenda, Francuske.

Pred mojim ocima redjali su se i pokloni koje su pokupovali za njima drage ljude. Razlicite figurice, obelezja, magneti za frizidere, diznilend igracke, francuski sirevi, vina…..

 Znao sam da Vula dobro znao moj ukus i zato nisam zurio. Imam tu privilegiju da kod prijatelje mogu sam da biram poklone sa njihovih putovanja, sto je samo njima olaksavalo stvar. Svi moji prijatelji znaju da jedini poklon koji treba da mi donesu iz nekog svetskog grada jeste slika. Bez obzira na velicinu , jedino sam prihvatao ulja na platnu, te tako sada na mojim zidovima visi pola Evrope  i dobar deo sveta uramljen u najfinije ramove. Ne volim plagijate i stampu pa je ulje jedina tehnika koja zadovoljava moj ukus, a najdraza su mi ona kupljena kod ulicnih prodavaca u svetskim metropolama.

 - Eto bas smo hteli da donesemo neku zanimljivu sliku al preskupe su – rekla je Eli.

- Da prosto nevidjeno, na Mon Martu ispod pedeset evra ne mozes da nadjes sliku.- nadovezao se Vula.

 U grlu mi je stala knedla.

 - Ok pomislio sam, moja najveca nagrada je da su se oni oporavili, bice slika.

- Mili pomozi mi ovo da raspremim.

- Ok.

- Mogu li samo da proverim postu na e mailu, cekam neku poslovnu ponudu.-pitao sam.

- Naravno, sad cemo mi samo da operemo sudove, pusti muziku, opusti se uzivaj.

 Cekajuci da se sistem podigne migoljeci se na neudobnoj stolici, pokusavajuci da se sto udobnije smestim, nogom sam slucajno zakacio hrpu papirai srusio ih.

Sagnuvsi da ih pokupim izmedju prstiju pojavili su se pejzazi Pariza. Pet malih ulja sa motivima Mulen ruza, Ajfelovog tornja, Trijunfalne kapije, Luvra, Crkve Noterdam.

Brzo sam pokupio platna, slozio kao da se nista nije desilo i zanemeo.

 - Luka moze kafa?

- Ne bih spava mi se  , bio je ovo naporan dan, ako mogu ja bih otisao da spavam.

- Nije problem krevet je namesten.

- Laku noc- rekli su uglas

- Laku noc.

 Sto je noc dalje odmicala menji se sve manje spavalo. Preispitivao sam se gde sam ja to pogresio pa sam ovako nesto zasluzio. Pred ocima redjali su se svi oni momenti u kojima sam bio korektan za ovih jedanset godina , kao pokretna traka, spisak je bio dugacak.

- Obezbedio sam mu sponzorstvo dva jaka industriska giganta za jedno od putovanja, toliko velika da mu je ostalo para za sest meseci kirije, a da ni nisam pomislio na procenat.

- Kada su se vencali doneo sam poklon po njihovom ukusu i sve sto ide uz njega i to pre njegovog rodjenog brata koji je ziveo na dva kilometra od njih.

- Bio sam na useljenju , naravno opet sa poklonom.

- Nisam preskocio nijedan rodjendan, novu godinu , uskrs, bozic, slavu  i sto se tice poklona i s to se tice cestitke.

- Dva meseca sam ga tesio i slusao nekada i po pet sati dnevno kad mu se desila nesreca sa bebom, smislio plan oporavka……..

Spisak se sirio i produzavao a meni se soba vrtela sve brze u krug. Figurice crtanih likova sa police cinilo mi se da su poceli da mi se bekelje i rugaju, nasao sam se u suludom bunilu. U njegovoj koloni zahvalnosti  stajao je jadan rezultat. Jedna poseta za sve godine poznanstva i jedan sitni privezak.

 Znao sam da prvi autobus imam oko sedam sati.

- Idem- sam sebi sam na glas potvrdio misao.

 Tiho sam se spremio i isunjao iz stana oko pet ujutru. Vlazne beogradske uliceotezale su se predamnom.  Osecao sam se kao poslednje ulicno pseto, odbacen , nepozeljan, bezvredan.

Tresao sam se nemajuci snage da zaustavim suze. Plakao sam neobaziruci da li me neko moze videti. Jedino pitanje koje se vrtelo po mislima bilo je Zasto?

 Cinilo mi se da sam najjadnija i najpocenjenija osoba na svetu, prazan, otupeo, razocaran.

 Ispred autobuske stanice naleteo sam na prodavca slika.

-Koliko su slike?

- 1500 sa ramom a bez rama mozemo se dogovoriti.

- Castim 1500 bez rama, za moju dusu.

- Hvala vam birajte.

 Odabrao sam motiv Skadarlije u zimskom mraznom jutru, ogledalo moje duse tog trena. Zeleo sam da se na toj slici zalede sva buduca razocarenje, da ih nikad vise ne bude, da mi se nikad ne dese. Hriscanski je prastati a pesma govori sve, nisam jednostavno umeo.

 

 

Posle mesec dana Vula je uspeo da stupi u kontakt samnom.

- Derane  jesi li ti nesto ljut., pa t enema mesec ceo ?

Odgovor je bio kratak.

- Ne , razocaran.

- Zasto? Iznenadjeno me je pitao.

- Posto tvrdis da si mi prijatelj, kad premotas film unazad, sam ces znati odgovor, a ti mi ga javi.

 LM(elem) nikada nije javio odgovor, a ja nikako nisam uspeo da prebolim razocarenje. Vise se ne cujemo, iako mi je iskreno zao , jer ne volim da gubim ljude. Kada ga vidim na nekom od tv kanala samo presaltam dalje, moju paznju je izgubio, odavno i zauvek.

 p.s.

 Eli nikada nije saznala kolika sam podrska bio njenom suprugu u najtezim trenutcim, ni ti ce ikada saznati. Tajne su da se cuvaju, a bol a se postuje. Jedino lepo sto je ostalo iz ove pomalo gorke price jeste jedan slatkis koji je Eli savrseno pravila. Bez obzira sto nisu kraj mene ja im zelim i dalje svu srecu ovog sveta, mozda nas zivot na kratko i spoji iako su nase veze davno iskidane. Mozda sam previse ocekivao pa se i previse razocarao? Po meni prijatelji se razumeju i  bez  reci. Mozda gresim- vreme je najbolji sudija uvek i za sve. Nek ono pokaze koliko sam gresio ili bio u pravu.

mareziluka

 

LEDENE KOCKE

 

Za koru:
6 kom.jaja 6 kašika šećera 6 kašika brašna 1 prašak za pecivo 2 kašike kakao
Za preliv:
300 gr šećera 300 ml vode Za fil: 1 l mleka 9 kašika brašna 10 kašika šećera 250 g putera
Glazura:
200g čokolade 100 g putera

 Dobro umutiti belanca, dodati šećer (još malo mutiti), umućena žumanca, brašno pomešano sa praškom za pecivo i kakao. Masu izjednačiti, sipati u pleh podmazan hladnim puterom i staviti da se peče. Peći na 220°C stepeni 10 min. temperaturu smanjiti na 200°C stepeni i nastaviti s pečenjem još 8 –10 min. u zavisnosti od šporeta. Pečenu koru (u plehu) ostaviti da se ohladi. Ohlađenu preliti mlakim prelivom od šećera i vode.

 Preliv: šećer naliti vodom, staviti da provri, smanjiti temperaturu (srednja) i kuvati 4-5 min. Pomeriti sa ringle i ostaviti da se malo ohladi tj. bude mlak preliv. Preliti tortu i 1 h na sobnoj temperaturi je ostaviti da stoji. Preko preliva naneti pripremljen fil.

Fil: Šećer pomešati sa brašnom, dodati 200 ml hladnog mleka, promešati tj. razbiti grudvice brašna. Ostalo mleko staviti da provri, pomeriti sa ringle i dodati pripremljenu masu. Vratiti na ringlu i uz neprestano mešanje kuvati dok masa ne postane gusta (brzo ide). Pomeriti sa ringle i uz povremeno mešanje ostaviti da se ohladi. U ohlađenu masu dodati umućen puter, promešati i naneti na koru koja je upila preliv. Površinu poravnjati i preko iste preliti tj. naneti glazuru od čokolade.

Glazura: Na pari otopiti čokoladu i puter, (promešati) 2-3 min. ostaviti da se prohladi i naneti preko fila. Ovako pripremljen kolač ostaviti najmanje 4 h u frižider da stoji, a zatim seći kocke i služiti.

Prijatno!