[ Generalna ] 22 April, 2011 14:34
Snaga prirode je nemerljiva. Koliko god mislimo da je znamo i da smo videli sva njena dostignucu ona uvek moze iznova da nas iznenadi.  Geografskim pojmovima mozemo opisivati volju, snagu, velicinu. Mnogi oznacavaju i granice i stvaraju barijere ljudskoj volji. Svedoci su mnogih vremena i postojano, najcesce, neukroceno stoje kakvi su bili od samog nastanka. Sta za mene znaci pojam gora zelena i voda ledena da li je uvak hladna ?

 Mnogo je stvari u zivotu relativnih, promenjivih. Retke su one u koje sam u potpunosti siguran, koje ce takve ostati za svo vreme mog postojanja. Jedna od sigurnih konstanti jeste da moj zivot su obelezile zene. U svakom segmentu istog , zene su igrale najvazniju ulogu. Zene su te koje su mi pomogle mnogo puta, razumele me, volele i podrzavale.

 Iz mojih iskustava znam da su jace i snaznije od mnogih muskaraca , i kako se to kaze u porodicama cije je poreklo iz crnogorskih krajeva , zene umeju biti mnogo covecnije. Ono sto moze mudra i lepa zena tesko da moze ijedan muskarac pa maker bio  jak i snazan kao crna zemlja.

 - Dobro jutro – pozdravio sam sa osmehom moju cvecarku.

- Dobro jutro Luka.- odgovorila je srdacno

- Dosao sam da proverim sta imate lepo od cveca.

- Jel opet “izlazak” u pitanju?- kroz smeh je rekla.

- Naravno Miki, ti znas da moj “drustveni “ – grobljanski zivot nikad ne jenjava. Ha ha ha .

- Obecavam ti kada dodjes prvi put  da porucis cvece za neki veseo dogadjaj ja castim. Majke mi. Malo, malo pa ti na groblje.

- Miki sta se bre bunis prosle godine sam te u godisnjem izvestaju stavio medju tri prva rashoda. Kod tebe sam ostavio preko 30 000 din. Dodjem ti kao humanitarni fond. I ovog puta hocu aranzman za rodjendan.

- E da se prekrstim – rekla je prekrstivsi se, da i ja docekam ovaj dan.

- Miki, ne zuri, rodjendanski buket ali za groblje .hahaha .

 April me podseti uvek na jednu , meni, najdrazu zenu koja je obelezila ceo moj zivot i koju da hocu, a svakako ne zelim, ne mogu da zaboravim. Minja- moja baka sa kojom sam odrastao. Ona meni najvaznija i najznacajnija zenska figura koja bezuslovno stoji prva u svim mojim mislima, secanjima, ceznjama i setama.

 Ja sam deseto, jubilarno, od trinestero unucadi baka Minje. Za nju od svog rodjenja uvek bio prvi i najvazniji. Onaj posebni, specijalni koji se ceka ceo zivot. Onaj koji je najmazeniji, najpazeniji, najvoljeniji.

 Minja je rodjena crnogorka- niksicanka. Zena jakog i cvrstog karaktera, nepokolebljivog morala, postenja. Savremena , sirokogruda, nezna, topla i mila. Rodjena kao peto i jedino zensko dete medju cetvoricom brace,  bila je predodredjena da nauci da voli i pruza ljubav.

 Jaka upala pluca moje majke imala je za posledicu da mama bude vise meseci hospitalizovana. Kao desetogodisnjaku to mi je padalo tesko. Imao sam srecu pa sam imao nekog pored sebe koga sam mnogo vise voleo od mame, moju Minju. Krio sam danima tugu zasto mame nema a moj rodjendan se priblizavao.

 - Milutine, sto si mi neveseo? Pitala me Minja videvsi moj zabrinut pogled.

- Nisam Minja.

- Ajde sreco babina reci sta tebe muci?

- Nista?

- Dodji sedi kod tvoje babe u krilo da ja vidim sta je.

- Dobro.

- Evo hopa cupa nakalupa, hopa cupa, jel sad bolje? Pitala me dok me cupkala.

- Jeste- rekao sam kroz smesak naslonivsi glavu na njene grudi.

- Da tebe baka jednom coki.- Cmok babino najbolje, neda baba na tebe vetrom vijat, ne sme niko tebe meni da dira.

- Minja, meni ce skoro rodjendan- tiho sam rekao dok me grejala toplina njenog zagrljaja. Dok je njena mekana i topla ruka milovala moju kosu.

- Znam sreco, piligvinu moj.- piligvin je bio pingvin kako je ona inace meni tepala.

- Ali….

- Dok je tebi mene i meni tebe nema da si mi neveseo.

- Znam ali mama nije kuci.

- Kakva mama, sta ce nam ona. Nasla je tvoja Minja ko ce da nam napravi tortu i rostilj i kolace i sve je tvoja Minja za tebe obezbedila. – rekla je kroz veliki osmeh.

- Da te cokim, moja najbolja Minja.

- Sunce moje . Gora zelena , voda ledena i ja i  ti i ne moze nam niko nista, jel tako?

 U velikoj kuci na lakat , Minjinoj, ziveo sam od svoje druge godine. Moja decija soba velicine 5x5 metara sa plafonom visokim 4 m bila je moje carstvo. U njoj sam slobodno moga da sutam loptu, igram tenis, crtam po zidovima dokle god mogu da dohvatim, skacem.

 Minja je bila sve osim materijalista i nadzak baba. Nije mnogo marila za bilo kakvu materijalnu stetu samo ne bi li meni ugodila. Na velikom bracnom krevetu naredjala bi svu posteljinu koju ima, jastuke, jorgane , cebad da bi ja slobodno mogao da skacem i uranjam u iste zamisljajuci da uskacem umesto u krevet u bazen.

 Jedna od omiljenjih igracaka iz detinstva bio mi je veliki kristalni luster u dnevnoj sobi. Ta kristalna skalamerija, koju je moj ujak, inace dipl. tehnolog  i direktor  u jednoj dobrostojecoj firmi, svojevremeno platio cetiri svoje plate, a verujte to je bas kostalo, za mene je samo bila sljajsteca naprava koja poziva na vragolije.

 Minja bi mi stavila stolicu na sto zatim me popela, drzeci da ne skliznem, a ja bih sav ocaran zabacio centralnu ukrasnu kuglu koja je udarajuci po mnogobrojnim , fino rucno obradjenim , ukrasima tako jako klepetala da je proizvodila zvuk kao zvuk harfi andjela koji pozivaju u raj. Desetine staklica presijavalo bi se u pokretu u najfinije dugine boje , a ja presrecan nisam znao sta je dosta. Zato danas  valjda i volim sve sto sljasti i sto ima lep ton.

 - Luka, sta to radis?- podviknuo je ujak.

- Igra se- uzvratila je ostro Minja. Kome se ne svidja vrata su mu  tamo.

Minja je uzivala veliko postovanje kod svoje dece i svih koji su je poznavali. Pravicna, nikad preka i zla , njena deca nisu ni pomislila nikada da  joj protivurece. Njena se znala prva i poslednja. Sve sto je ona rodila uvek je bilo u pravu i najbolje a snaje i zetove nije mnogo zarezivala- za nju je to bila promenjiva kategorija, danas jeste sutra ne mora da znaci. Nikom se nije ulizivala ili lazno smeskala. Kako je to ona govorila svima je sve sto ima u brk rekla, pa kom krivo pa kom pravo.

 Kada bi se sva vrata soba u kuci otvorila moglo se ici u krug. Tako sam ja naucio mimo ostale dece, u kuci da vozim biciklo i rolsule. Nisu meni smetali ni fino izglancan hrastov parket ni persiski vuneni tepisi. Ja sam imao veliku pistu od 200 m² samo za sebe. Moje rolsule dobro je upamtio ujak koji je malo jacnim tonom podviknuo na mene , zaprepastivsi se sta mi je sve dozvoljeno.

 - Ti na moje dete da vices! – zagrmela je Minja koja je ujaku upravo prilepila roditeljski samar.

- Minja nema smisla.

- Izlazi, da ti jos jedan ne pljusnem. Ovo je moja kuca i nas dvoje ce mo da radimo sta nam je volja.

- Ali mama – uzalud je protestavo ujak koga je obraz brideo.

- Rekla sam ti nesto.

 Uz osmeh  sam nastavio tamo gde sam i stao, bas tu negde na sredini perstijanera cije su se dlake uvijale praveci saru pod tockivima mojih rolsula.

 - Kućo babina, samo ti vozi da naucis. Rodila ga baba. Gora zelena, voda ledena , ti i ja i  niko nam vise ne treba.

 Gusta, fino vezena, zavesa od markizeta , koju je moja mama kupila u Veneciji viorila se na blagoj promaji. Sunce se probijalo kroz razredjenje roletne , tek toliko dovoljno otvorene da miris velike lipe pod prozorom dopre unutra. Rasiren kao zvezda petokraka , u velikom bracnom krevetu, u kome sam spavao uvek sa mojom Minjom, probudio sam se.

 Iz trpezarije dopirao je žamor. Svakoga jutra tacno u 8 desetak komsinica dolazilo je u nasu kucu na prvu jutarnju kafu. Minja je uvek okupljala mnogo ljudi, Iz njene kuce niko nikada nije otisao praznih ruku , zedan ili gladan. Svakom se podjednako radovala i rasirenih ruku ga primala i gostila. Veliko srce nije umelo drugacije.

 - Dobro jutro- rekao sam dok sam trceci u pidzami uskocio u bakino krilo.

- Luka – zagraktale su vesele komsinice.

- Danas nam je rodjendan – rekla je Minja sva ponosna.

- Dodji da te ljubimo i vucemo malo za usi – rekle su komsinice.

- Nisi  sreco babina lud, da te babetine ljube, nego reci ti njima onu pesmicu, ide mali postarcic , sta mu je ostarcic.

 Minja je obozavala da me uci razlicitim bezobraznim pesmicama koje sam ja bez pardona pred komsilukom recitovao, a ona uzivala sa ogromnim osecanjem ponosa kako koristim svo bogatstvo srpskog jezika. Paradoksalno, jer ona uopste  ali nikada nije psovala , niti bila vulgarna ili prosta. Dobro naucila je ona mene i mnogo lepih pesama epske poezije, mitova, legendi, bajki.  

 - Sta ste zinule vadite poklone za moje zlato.- smejala se Minja dok su komsinice zacenjene od smeha preturale po svojim cekerima trazesi  bonbone i cokolade kao nagradu za moju recitost i kao poklon za rodjendan.

 Dva spojena velika stola, prekrivena belim stoljnjacima od  damasta bila su postavljena u velikoj verandi. Na njima je kao u najfinijem restoranu postavljen porculanski servis. Sve se sarenilo od raylicitih boja hrane koja je mamila da se proba. Torte, kolaci, rolati , rostilj, salate….

 Svaka od bakinih komsinica spremila je ono u cemu je bila najbolja i donela. Minja je kao specijalitet sve zacinila svojim nadaleko cuvenim krofnama. Krofnama zutim kao ducat sa belom kragnom po sredini, hrskavim i supljim, pecenim na masti.

 Zeleci da mi napravi sto lepsi rodjendan bezuslovno je naredila svim unucicima da dodju, pozvala sve drugare iz ulice i sve komsije. Svi oni sa kojima sam svakodnevno igrao, zmurke, izmedju dve vatre, dzamije, janjina, bili su prosto neprepoznatljivi fino pocesljani i cisti.

 Znao sam ih prasnjave, umazane, zelene na kolenima od trave u ranama i ogrebotinama od padova . Ovako lepi prosto su mi bili neobicni. Dosli su svi, svih tridesetero koliko je bilo nekada normalno za jedan vojvodjanski kvart da ima dece.

 - Hajde da pevamo pesmicu .- rekla je Minja.

 Hor krestavih glasica ispunio je nasu veliku verandu mesajuci se sa pljeskom sitnih decijih rucica.

 - Sad zamisli zelju i duni.

- Fuuuuuuuuuu

- Bravo, sreco babina. Nek si ti meni sto godina ziv i zdrav.

 Taj , jedanaesti , rodjendan nikada necu zaboraviti. Moj najlepsi, najmnogoljudniji i najsvecaniji. Ostao je u mom srcu za sva vremena kao jedna od mnogobrojnih lepih slika koje je moja Minja samnom napravila.

 Volela je da prati kosarku, navijali smo za Cibonu, zbog nje sam hteo svojemremeno ime da promenim u Drazen, po Drazenu Petrovicu koji nam je bio omiljeni igrac. Necu zaboraviti ni njenu dugacku crnu kotulu i maramu. Njene dve duge bele pletenice koje je svako juro strpljivo plela , spajajuci ih crnom vunicom na krajevima i obmotavala oko glave. Kiki, bronhi koji su me uvek cekali na gornjoj polici viseceg kuhinskog elementa tik do casa. Koktu i jupi iz staklenih flasa kojih nije smelo da nedostaje, jer je zaliha uvek bilo , bar jedna gajba , u hladnom podrumu. Vecno urezana slika, kako izlazi iz oblaka dima noseci u ruci przun u kojem je upravo ispekla kafu u zrnu i njen miris koji se siri celim dvoristem. Nikada necu zaboraviti njen topli osmeh i nezni zagrljaj. Njene tople oci koje iza debelih naocara me gledaju pune ljubavi.

 Poklanjam joj ovu muziku i spot koji sam samo za nju napravio.

 

 LM(elem) Umrla je 20 januara 1996 na precac od srcanog udara za dva minuta u svojoj 75-oj godini. Tog dana sam poceo da se bojim i da osecam strah, gora zelena i voda ledena su se rastali, nebo je dobilo mog najboljeg andjela. Ona me napravila ovakvim kakav sam danas, veciti decak, veliki Petar Pan, koji ume da leti , smeje se, place i nikad ne odraste. Recenicu kojom mi je objasnila sve, moje je najvece blago koje se i danas drzim : “ Sve se moze oprati sem crnog obraza” – hiljadu puta mi je rekla. Svake godine na njen rodjendan odnesem joj buket kala, bas onog belog cveca kakve je boje i njen obraz bio. Danas bi imala tacno 90 god.

 p.s.

Samo ti si umela toliko snazno da volis, samo ti iskreno da ljubis. Samo sa tobom sam jak bio, otvorenih ociju snio, samo sa tobom mogao sve. Samo ti si me naucila svemu, pokazala put, uvek drzala stranu. Samo ti Minja moja , od mene si napravila coveka koji ti je srce ukrao, kome si ti duzna ostala jos te predivne ljubavi , topline, poljubaca. Samo ti uvek mi suzu izmamis, moja ces zauvek ostati kao sto sam i ja tvoj zauvek bio. Mnogo mi nedostajes. Hvala ti.

 mareziluka

 

KROFNE


Potrebno:

 1 paketić kvasca

300 gr. mlakog mleka

8 kašika šećera.

Oko 500 gr. brašna

4 žumanca, malo soli i

7 kašika ulja.


 

1 paketić kvasca rastopiti u 300 gr. mlakog mleka i 8 kašika šećera. Kada kvasac krene zamesiti ga sa 500 gr. brašna, 4 žumanca, malo soli i 7 kašika ulja. Testo dobro uraditi . Ostaviti malo da se odmori , premesiti jos jednom ,pa ga razvući na dasci. Vaditi krofne i ostaviti da narastu. Takve ih peći na vreloj masti.


Prijatno!

[ Generalna ] 15 April, 2011 13:25

Zivot cine , mnogi kazu , sitna zadovoljstva nikako spektakli. Sve sitne srece i zadovoljstva su ustavri njegova osnovna struktura. Cesto ocekujuci prevelike i velike dogadjaje previdimo bas ta mala zadovoljstva koja nam svakodnevno daju snagu da se zauvek nadamo. Zeleti znaci ziveti , imati cilj, boriti se. Da li nam samo moze pomoci zlatna ribica i vecna zelja da li je ikako ostvariva?

 Monotonija je stanje koje me najcesce destimulise u zivotu. Ne mogu se pomiriti sa cinjenicom da je zivot ravna linija koja samo jednosmerno tece, kod mene mora da talasa, ako nece ona zatalasam ja.

 Predrasudama odavno ne robujem pa sopstveni zivot kreiram da bude sto zabavniji i prijatniji. Osvrtanje po onoj Nusicevoj “ sta svet kaze” za mene je uvek bila dodatna ispiracija za razbijanje tabua i drustveno prihvatljivih normi.

 - Pogledaj ovaj Luka – rekao je Gonzo dok je sirom otvorenih ociju i usta buljio u najnoviji Mercedesov model.

- Plehcina ko plehcina, nista posebno.

- Joj vidi ovaj kakav je !!!- i dalje je Gonzo balavio na nove cetvorotockase.

-Mozes misliti – prevrtao sam ocima.

-Kako bi ovo bata vozio, bez 200 nista, sunce ti kalajisano, a vidi sve u fulu- perverzija.

-Jaka stvar – nezainteresovano sam prokomentarisao.

 Gonzo je veliki ljubitelj automobila, posebno marke Mercedes. Za njega nema vece srece i zadovoljstva nego kada dobije priliku da neki dobar auto provoza. Posebno ga srecnim cini kada uspe da u motor istog uglavi rucice i ceprka sve dok ne dobije finu uljanu glazuru sve do lakata.

 Ja licno nisam video nikakvu srecu u motornom ulju narocito ne na mojim rukama. Jezim se od same pomisli o popravkama, ipak nismo svi isti.

 Paradoksalno ali istinito iako je veliki ljubitelj automobile ovo je bio prvi sajam na koji je posetio. Zeleci da prekratim monotoni vikend dosao sam na ovu , za mene, spasonosnu ideju. Znao sam da nece odoleti a ja cu imati drustvo za izlet po Beogradu.

 Na sajmu smo proveli preko pet sati. Njemu nedovoljno meni i previse. Jednostavno za mene su automobili samo upotrebno sredstavo, isto kao i kasika,krpa,serpa, nit kucni ljubimci ni predmet obozavanja.

 - E sada kada sam ispunio tvoju zelju idemo malo po mome, malo da prozvrjimo kroz grad.

- Posle ovoga moze gde god hoces. Ulepsao si mi ovaj dan za sva vremena.

- Bilo mi je zadovoljstvo- rekao sam kroz osmeh.

 Kao i sve velike metropole i Beograd mnogima ispuni zelje i najludje snove , onima manje upornom donese i razocaranje.

Uzivajuci u setnji u momentu sam kadrirao metalnu reklamu ciji mi je sadrzaj bio dobro poznat.

 Oduvek sam zeleo sa probusim uvo i nosim mindjusu. Moji roditelji za to nisu hteli ni da cuju. Godinama sam tu zelju potajno nosio u sebi. Posle burnih islustava u vojsci, gde ujutru nisam znao da li cu uvece uspeti da se ziv vratim u krevet iz kog izlazim, zarekao sam se da cu sebi ostvariti svaku zelju koja bude moguca.

 - Molim vas jednu pljeskavicu- ocajnicki sam zavapio posle dugog puta.

- Prilozi ?

- Sve osim majoneza. Koliko to dodje? Aha evo cene. Evo izvolite.

 Cupkajuci u mestu nestrpljivo cekajuci svoj obrok pogled mi se zaustavio na lokal do pljeskarnice- zlatara. Sijalica se upalila- sad ili nikad.

 -Dobro vece, jel radite jos?- upitao sam uplasenu prodavacicu koja se upravo spremala da zakljuca vrata.

- Zatvaramo! Sve je vec spakovano u sef, nema nista.

- Hteo sam samo da pitam posto je busenje usiju?

- Sto pedest dinara po uvetu?

-Cekajte da pogledam-preturao sam po novcaniku da prebrojim pare. Taman toliko imam, moze jedno buskanje-sada?

- Moze- sa olaksanjem mi je rekla priznavsi mi da je u prvi mah pomislila da sam pljackas koji zeli da je opljacka.

 Tako sam za tili cas ostavrio ono sto sam godinama zeleo. Neverovatno, brze sam sebi ipunio zelju nego sto sam dobio obrok – strasno.

 Moja mama mindjusu nije primetila nedelju dana. Inace ona ima toliko dobru moc zapazanja da pored nje mozete proterati slona a on ace ga primetiti tek ako joj to napomenete. Totalno nezaiteresovana zena za banalne stvari.

 Tata je mnogo burnije reagovao. Od besa i nervoze prosto se razboleo, em sto je dobio povisen krvni pritisak koji nikako nije mogao da spusti , em je celu noc proveo na wc solji.

 - Konju, sve ti treba mindjusa. Ti si pi.cka a ne musko. Bog te j…o ko je jos video da musko nosi mindjusu, ko mecka. Sa tim sranjem meni se na oci ne pojavljuj  otkinucu t ii mindjusu i uvo. Sve shvatam, da si to uradio sa 15-16 ali sa 26 to moze samo lud covek. I ti uopste ne razmisljas a sta ce narod reci?

 - Sa 16 mi niste daki sad me bas briga za svet. Ja mindjusu ne skidam i tacka!

 Nas sukob trajao je dobre tri nedelje do samog pocetka prolecne setve. Niti sam ja hteo da popustim niti je tata hteo da me razume. Sva je moja sreca pa sam tati zatrebao u poljskim radovima.

 - Dolazis li onda sutra, al bez onog sranja u uvu?- pitao me preko telefona.

- Slusaj me dobro, docicu sutra i to sa najvecom mogucom karikom koju uspem da kupim. Onda cu lepo od ulice do ulice sa sve osmehom pred ljude, pa da vidis tek sta je bruka i sta ce svet reci. Ja sam onaj koji sam i bio i dovoljno odrastao da mi nista ne mozes zabraniti.

 Znajuci koliko ima nenormalnog i doslednog sina ili kako me pocasti “ sina konja “ , na kraju se smirio , trudeci se da ne gleda u moje levo uvo.

 - Gonzo od kada se znamo non stop se divis mojoj mindjusi i ceprkas po istoj. Ovde sam ja probusio uvo .- pokazujuci mu na izlog zlatare.

- Blago tebi – ceznjivo je rekao.

- Ne, blago tebi. Upadaj unutra da busnes uvo , ja te castim.- rekao sam sa velikim osmehom na licu.

- Ali sta ce….

- Zivot je prekratak da bi mislio sta ce drugi reci. Opusti se i udovolji sebi. Jel ti to zelis?

- Zelim!

- Onda ulazi da obavimo i taj posao .

 Sjaj u njegovim ocima oslikavao je odusevljenje. Pored sebe je imao ludaka koji ce ga podrzati u oniome za cega drugi nisu imali nimalo razumevanja.

 - Dobar dan!

- Dobar dan.- rekla je ona ista ljubazna prodavacica.

- Zelimo jedno busenje usiju ovoj velikoj bebi, ako moze.

- Naravno – nasmejala se.

  Gonzu sam obelezio mesto za rupicu, majstor je skljocnuo pistoljem i za tili cas ispunio sam dragom drugu jos jednu zelju.

 Moje busenje uveta jedino blagonaklono je docekala Mica. Bila je odusevljena da neko iz naseg drustva se konacno odlucio na taj potez. Kako je tada rekla , prvi pravi gusar. Posto je znala da volim karike kupila mi je u znak podrske par prelepih srebrnih koje su postale moja amajlila koje uvek rado nosim.

 - Gonzo tradicija ne sme da se izneveri. Kada sam ja probusio usi Mica mi je kupila par karika. U znak podrske i dobre volje kao trecu zelju za danas , biraj i ti mindjuse za sebe,

- Stvarno?!- pitao me u neverici.

- Najstvarnije . Hajde dok se nisam predomislio.

- Ne mogu da verujem. Ulepsao si mi ne dan, ne nedelju, ne godinu vec pola zivota. Ti si najdivnija zlatna ribica na svetu.

- Sta cu takav sam po celom telu hahahahah.

- Hvala ti druze za sve.

- Ma nije to nista. Glupo je da ja kao gusar na mom brodu budem kapetan bez posade. Sa mindjusom si dobio pocasno mesto malog od palube hahahahahahahahahaha.

 Ceo dan nije skidao osmeh sa lice. Na svakoj staklenoj povrsini ogledao se trazezi neki novi odraz sopstvenog lika. Ono o cemu je toliko godina mastao desilo se sasvim iznenada , bez najave. Kao mali od palube bio je zaduzen da casti ukusnim ruckom u nekom finom restoranu sto njemu nije palo napamet. Taj subotnji dan sve je bio osim monoton.

 LM (elem) Ohrabren ovim postupkom Gonzo se nije zaustavio samo na desnom, vec je za pet dana otisao sam i probusio i levo uvo, za moj ukus malo previse ali boze moj svi smo razliciti. Shvativsi da mu to zaista puno znaci , sta sam drugo mogao nego kao prijatelj dam u samo dam podrsku.

 p.s.

Ne sputavajte sebe u sopstvenim zeljama i htenjima misleci na to sta ce neko prokomentarisati o vasim postupcima. Znamo, odavno, svetu se jednostavno ne moze ugoditi. Sitna zadovoljstva zivot cine spektakularnim, kao i moja mala karika koja je sinbol ogromne pobede nad predrasudama , podsecajuci me svakodnevno na jos mnogo zelja koje treba ispuniti. I ako vam se desi da nekada ulovite zlatnu ribicu, znacete da je prava samo ako vam ispuni tri zelje. Ipak ako vam se desi da istu ne ulovite postanite vi necija  jer verujte osecaj je caroban.

mareziluka


RIBIĆ

 

Potrebno:


1 veci svinjski ribic (oko 600 gr.)


Potrebno za preliv:

 

150 gr. susene slanine
200 gr. sampinjona
5 kasika kecapa
2 dcl. kisele pavlake
ako zelite moze se dodati i 2 kasike crvenog vina
kasika ulja
so



Meso iseci na malo sire komade, oko 2 cm. malo ih istucati, ne mnogo. Posoliti i ostaviti da malo odstoji pa peci na rostilju.
Preliv :
Slaninu iseci na sitne kockice i proprziti. Na malo ulja, u drugom tiganju, proprziti sitno seckane sampinjone, oko 10 minuta. Dodati kecap i kiselu pavlaku, posoliti i na umerenoj vatri ostaviti da se krcka jos oko 10 minuta. Na kraju dodati i pecenu slaninu, ostaviti jos koji minut na vatri a zatim toplim preliti pecene filete mesa.

Prijatno!

[ Generalna ] 09 April, 2011 14:15

Lepota je relativna stvar. Kaze se da o lepoti neukusno je raspravljati, jer ukusi su razliciti. Ono sto je za nekoga lepo za drugog moze biti apsolutno ne privlacno. Lepota se uvek vezuje za mladost pa  kada ona prodje svi se trude da jos malo ustinu necega od tog epiteta. Kako izgleda cupava lepotica i cakana zver ko je ?

 

 Svetsku istoriju obelezile su mnoge lepe zene. Zbog njih vodjeni su ratovi, osvajani novi kontinenti, gradile se neverovatne gradjevine. Univerzalan model za lepotu ne postoji. Kaze se da je lepota u oku posmatraca. Postoje mnoge oci koje lepotu ne bi umele da prepoznaju pa maker im ista i bila na milimetar razdaljine.

 Sklonost neznijeg pola da bude vecno dopadljiv suprotnom dovela je do danasnjeg sveopsteg terora mladosti. Umerenost je ipak najbolji put da se postigne skladna ravnoteza izmedju dopadljivog i preteranog. Mnogi su spremni na najrazlicitije cak i zdravom razumu neverovatne metode samo kako bi ostale vecno lepe.

 - Mmmmmmmmm - teglio sam se u krevetu pored Cice.

- Cicmili ljubavi kako si mi tako sladak cupav i sanjiv.

- Ma ja sam sladak svakako- kroz osmeh sam rekao poljubivsi je.

- Cupavo moje cudoviste, meni najsladji- igrala se mojom strsavom kosom.

- Pravi sam ti secer i ti si moj.

- sta ti volis kod mene Cicimili?- zagonetno je pitala.

- Svasta Cico.

- Reci mi konkretno, hocu da znam- sad je vec neprijatno insistirala.

- Eto Cico volim, tvoj nosic , tvoje okice , usne ……. Pokusao sam da izvrdam odgovor.

- Cicimili! Konkretno, sad vrdas.

- Dobro eto volim … rukom sam krenuo da je milujem po butini … tvoju.. zastao sam.

Cico! Uzas! Koji travnjak.

- Sta si rekao- ljutito je upitala.

- Cico travnjak, kao gorilla si, sto nisi obrijala noge juce?

- Ti mislis da to nije dosadno, sto ti n e brijes bradu?

- Znas da mrzim da se brijem .

- E tako i mene mrzi da brijem noge svaki dan.

-Ali Cico…namrgodio sam se.

- Sta je? Ljutito me gledala. Bas bi tebe volela da vidim obrijanog celog. Pa da vidim koliko bi uspeo to da odrzis. Ti mene ne volis  samo nesto zanovetas.

- Izvini Cico moja, ma volem ja tebe- poceo sam da joj se umiljavam.

- Ne verujem ti !

- Kako da ti dokazem, bre Cico nije problem evo pusti dlake lici na orangutana ja cu te voleti.

- Ne, imam ideju- pojavio joj se sjaj u ocima. Ako me stvarno volis daj mi da ja tebe obrijem-celog.

-Cico ako je to uslov da ti dokazem ljubav, evo predajem se ceo. Brij!

Seviljski berberin je mala maca u odnosu na cega je licila moja devojka sa brijacem u ruci. Nasapunjala me je je od glave do pete i sa nekim ludackim sjajem u ocima krenula na posao. Osecao sam se kao velika penusava pufnica sa koje je iz trena u tren provirivalo sve vise glatke koze. Iako se sa ziletom druzim oko dve decenije ni priblizno nisam bio vest kao ona. Brzim pokretima me je oslobadjala sekundarnih karakteristika muskosti i pevuseci uzivala u poslu koji radi . Vesto me je obrijala od glave do pete , do zadnje dlake ni ne trepnuvsi.

 - E tako, sad znam da me volis- nasmejala se.

 Bitno da sam joj ugodio, mada ni u najludjim snovima ovo ne bih radio. Nisam ni imao predstavu kako je dobar osecaj kada se voda sliva niz glatko telo. Kapljice su same klizile a sopstveno telo mi je prosto bilo neprepoznatljivo. Mogu slobodno reci bas sam uzivao  i divio se lepoti koje je novo iskustvo donelo.

 Tri dana posle ovog dokazivanja pocele su moje muke. Dlake su pocele da rastu. Sve me svrbelo. Drpao sam se i cesao kao sugavac po celom telu. Nisam se ustrucavao ni mesta, ni ljudi, morao se da se ceskam gde god sam stigao. Predeo na preponama definitivno je bio najvatreniji posto je doslo do urastanja nekoliko dlaka. Svrbelo je za sve pare i nije postojao lek da to prestane.

 Zanesen tako sopstvenom mukom nisam ni primetio da idem u susret skolskom drugu koga sam za manje od deset dana sreo vec treci put.

 - Cao Luka!

- O cao Dare, sta se radi.

- Jao Luka al si osedeo?- kao i obicno bio je netaktican

- Nisam cini ti se.

- Jesi vidi siske su ti bele.

- Dobro , Dare zurim izvini!- pokusao sam da ga se otarasim.

- Vidim nesto si i navukao, kad se toliko ceses.- nije odustajao.

- Sifilis! –kratko sam odgovorio i produzio

 Dare je ostao da razmislja da li je moja zadnja izjava istina ili laz dok sam ja hitao da ne zakasnim na dogovoreni sastanak. Svaki pokret me je boleo. Dodir farmerica od moje noge bio je jednak kao i ubodu prsta u oko. Boleo me svaki milimetar koze. Bukvalno sam hodao kao da sam jahao bure tri dana, pokusavajuci da mi se noge u hodu  ne dodirnu sto je znacilo samo novi bol. Rodeo jahaci naspram mene bili su manekeni, to kako sam ja izgledao bilo je strasno.

 - Sad sam popizdeo, prokljucao- sav iznevirn sam rekao dok sam sto bezbolnije pokusao da se smestim na stolicu.

- Sta je bilo ?- upitala me Didi

- Treci put za deset dana srecem onog krelca Dareta i svaki put mi bleji u siske i kaze kako sam osedeo.

- Pusti idiota.- smirivala me Didi.

- Pustio bi ja njega nego on nece mene, imam dve sede dlake u siskama i on se njih uhvatio ko pijan plota .

- Ljubomoran.

- Mislis?

- Pa on bi bio presrecan da ima i siske , polucelav pa posto tebi ne moze da nadje zamerku za kolicinu kose, mora d ate proziva za sede, evo ja ih i ne vidim.

- Upravu si.

 Nisam znao sta da radim od sebe. Ne znam da li je bilo gore kada sedim ili stojim. Cesao sam se bez prestanka. Imao sam utisak da cu odrati sopstvenu kozu nastavim li tako.

 - Sta se ti toliko drpas? Zacudjeno me je pitala Didi primetivsi moje reakcije.

- Ne pitaj. Dozvolim ti ja onoj mojoj ludaci, da bih joj dokazao koliko je volim da me obrije. Nisam imao pojma koliko to boli.

- Sta da ti obrije?-nasla se u cudu.

- Ma sve , pogledaj- podigao sam nogavicu, klot sam bez dlake.

- Ti definitivno nisi normalan , hahahahahahahaha prasnula je u smeh.

- Da znas i da nisam.uraslo mi nekoliko dlaka boli oci mi ispadaju. Sta da radim?

- Kupi samo puder i redovno puderisi, nece te vise svrbeti.

 Ne mogu ni da vam opisem koliko mi je spasila zivot i prekratila muke. Puder je poprilicno umanjio moj svrabez. Polako se moja oskudna vegetacija oporavljala sa jos po kojom uraslinom ali definitivno je bilo lakes.

 Kao po baksuzu kada nekoga ne zalite ni u najludjim snovima da sretnete sreo sam za nekoliko dana opet Dareta koji je konstatovao da sam jos uvek sed i ispitivacki me odmeravo ima li naznaka sifilisa. U momentu poludevsi odlucio sam da stavim tacku na ovu mucnu situaciju.

 Kao da me sam Bog postavio na mesto susreta. Tik do mene primetio sam izlog radnje za frizerske potrebe u dva poteza usao, kupio farbu i sve sto je potrebno za taj process i odlucio da se otarasim moje muke.

 Rastvorio sam farbu sa hidrogenom , bas onako kako mi je prodavacica dala uputstvo, namolovao se i cekao predvidjeno vreme. Nikada nisam bio pobornik terora mladosti niti ekstravagantnih resenja pa sam odabrao nijasu najslicniju mojoj prirodnoj boji. Isprao sam farbu i kad sam se pogledao u ogledalo imao sam sta i da vidim.

 - Didi dodji pomagaj- ocajno sam zapomagao.

- Sta je bilo Luka?

- Kupio sam farbu za farbanje i sve uradio kako su mi rekli, i sad kad sam se pogledao u ogledalo - katastrofa. Molim te dodji!

 Didi se jos a vrata pocela smejati. Situacija u kojoj sam se nasao meni nimalo nije bila zanimljiva. Dok se Didi ludo zabavljala gledajuci u moje lice, ja sam se jedva uzdrzao da joj ne nalepim hanzaplast na usta. Ostavio sam joj dovoljno vremena i prostora da se naruga mom pokusaju ulepsavanja.

 - Hah hah haha ha hah pa ti si opicen za trojicu. – nije se smirivala.

- Da sam hrteo strucnu procenu licnosti isao bih kod specijaliste, nisam te zvao radi toga, nego reci mi kako ovo da skinem..

- Kako si tako umazao celo i usi i vrat, crni sine, daj cigaru.

- Cigaru?- ostao sam iznenadjen,

- Da. Farba sa lica se skida pepelom , pusi  i pravi pepeo.

 Posle popusenih pola pakle cigareta, a furnjali smo onako ljudski ko locomotive nakupili smo dovoljno pepela da bi Didi uspela da mi skloni farbu sa lica. Trljala je bezpostedno iz sve snage a ja nisam imao pravo ni da zucnem.

 Moja nova boja kose bila je zadovoljavajuca. Nije se razlikovala mnogo od moje prirodne nijanse a sto je najvaznije sede su bile zamaskirane. Iako sam cuo da sede daju sarm meni se ta deviza nije preterano dojmila bar ne u ranim tridesetim. Pogledavao sam se na svakih pola sata u ogledalu i divijo mojoj novoj mladosti. Vredelo je svakog truda.

 Sledeceg jutra sreo sam opet Dareta. Netremice je gledao u mene ali njegovu osnovnu primedbu nikako nije mogao da ponovi.

 - Sta je Dare? Nema sedih. Ja moje sede mogu da prefarban i sakrijem i to je lako, a ti tvoju celavost nikada neces. Bio bi srecan da i ti imas sta da ofarbas. Zao mi je mozes samo da uzmes i ispoliras tu celu.- pobedonosno sam rekao uz veliki blistavi kez.

  LM (elem) Nikada vise Daretu nije palo napamet da bilo kopga komentarise a narocito mene. Nisam nastavio da se farbam jer se svojihgodina ne stidim. Ne bolujem od fenomena vecite mladosti, jer svake godine nose svoju lepotu. Bilo bi mi neprirodno da sa trideset i kojom imam bebi fejs , nijednu boru ili savrseno lice. Lepotu mojih godinaa cine zivotno iskustvo i neki drugi kvaliteti koji na prvi pogled nisu vidljivi.

p.s.

Divim se svim zenama ovoga sveta kroz sta su sve spremne da prodju zarad ugodjaja jacem polu. Svaka vam cast! Pre bih preziveo tri svetska rata nego jos jednu depilaciju ili jos jedno farbanje. Od tada vise cenim sve vase napore i ne zanovetam oko detalja koji su tako manje vazni od onog sto u sebi nosite. Dobro upakovana roba ne znaci i sam njen kvalitet, toga smo odavno svesni. Bitno je sta nosimo u sebi,. Dokaz ljubavi iskljucivo od tada pokazujem kroz pripremu ukusnih jela, a dajem vam recept jednog od mojih omiljenih.

mareziluka

 

KUVANI KUPUS

 Potrebno:

1 glavica kupusa ( oko 1 kg)

1 glavica crnog luka

2 sangarepe

3-4 para domace rostilj kobasice

2-3 cena belog luka

Persunov list, so, biber, vegeta, slatka mlevena paprika

 Iseci kupus na krupne komade. Staviti u serpu sa svim ostalim sastojcima, osim paprika, i preliti sa oko 1 l vode tek da kupus ogrezne, kada provri smanjiti na tihu vatru i kuvati oko 1 ½ sat uz povremeno dolivanje vode. Pola sata pre kraja dodati mlevenu paprika i kuvati jos pola sata..

Prijatno!