mareziluka

 Svi mi sanjamo velike snove. Neki su realni i ostvarivi a neki apsolutno nedostizni. Covek ima razlog da postoji sve dok ima jos poneki neostvareni san. Zna da ima nesto cemu tezi i cime ce da se vodi. Kazu da nada umire poslednja, malo posle vere. Najvise nade polazemo u to da cemo naci nasu drugu idealnu polovinu i spremni smo na razlicite gluposti, odricanja, pozrtvovanja samo da stignemo do tog cilja. Kakva je Amorova izdaja i samceva predaja  da li belu zastavicu podize ?

 

Kao trkac na duge staze navikao sam da godinama budem u vezi sa istim partnerkama. Nista lepse , za mene, nema od toga nego da se sa nekim razumes i samo pogledom, da znas neciju narav, da znas sta mozes dobiti i sta ocekivati. Amor me nije mnogo puta pogadjao u zivotu. Njegove strelice kruzile su oko mog srca i retko kad su uspele da ubodu pravo u centar. Tesko se zaljubljujem.

 Covek sto je stariji postaje komlikovaniji po pitanju ljubavi. Prosto nekad pozelim da opet imam onih naivnih dvadeset kada je bilo dovoljno samo da imas nekog da se sa njim drzis za ruku, ljubis, mazis, setas. Sa kolicinom pozutelosti krstenice nivo zahtevnosti postao je sve visi, dok je nivo zadovoljstva dijametralno suprotno postajao sve manji.

 - Kada cemo se opet videti?- upitao sam Nenu.

- Javicu ti se sledeci put kad opet budem u gradu?- hladno je odgovorila.

- Pa jos sutra si tu, mozemo se onda videti i sutra.- predlozio sam.

- Ne mogu , ne zelim nikakvu obavezu. Kres je bio super.

- Pa da ponovimo?

- Sledeci put, sada zurim.Pozdrav pa se cujemo .

- Ok. Cucemo se imas broj.- rekao sam dok sam napustao njen auto sa kojim me dovezla do zgrade.

 Nenu su sam upoznao pre oko godinu dana sasvim slucajno. Imao sam nekakvu promociju na kojoj je ona bila pocasni gost , razmenili smo par reci i tako je pocelo. Fizicki izuzetno atraktivna, privukla je moju paznju, razmenili smo brojeve telefona i od tada se povremeno druzimo.

 Par puta godisnje ona dolazi poslovno u Novi Sad, nazove me , nadjemo se, odradimo sve ono zbog cega smo se sastali i to je to. Bez emocija, mogucnosti dubljeg vezivanja, samo sex. Uspesna poslovna zena ne zeli da ima ikakvu obavezu, zivi svoj zivot kroz sopstvena zadovoljstva i uziva.

 Nikada nisam bio sorta muskaraca koja se zadovoljavala sex varijantama bez emocija. Medjutim standardi koji sa godinama rastu, sveli su moj ljubavni zivot na cisto sexualni. Sto sam vise ja jurio ljubav to mi je ona sve vise izmicala. Zeljan iskrenih osecanja , kao suva zemlja provale oblaka,  izoblicio sam sopstvena htenja u puki telesni cin.

 Nista to meni mnogo ne pomaze, jer se posle svake takve avanture osecam samo jos gore. Osecam se iskoristeno, prljavo i zloupotrebljeno. Gadim se toliko sopstvenog tela da se tusiram do zadnje kapljice tople vode, ali prljavstina koju osecam nalazi se daleko dublje u samom centru duse. Postajem ravna linija bez ijedne amplitude.

 I sta to nekom uopste znaci daj prokleti seks ako se opet ujutru probudi sam u polupraznom krevetu kao vuk samotnjak  u hladnoj pecini.

 Koriscenje javnog prevoza koliko ima svojih mana tako ima i svojih prednosti i drazi. One negativnosti tipa omamljivih “mirisa” u julu i avgustu, truckanja, prenatrpavanja stavicemo po strani naspram kontakta sa toliko razlicitih ljudi u kojima uziva jedan filantrop poput mene. U gradskom prevozu ne moze da mi bude dosadno jer vreme putovanja prekracujem promatranjem i procenom tipova licnosti koji me okruzuju naspram nihovg izgleda i gestikulacije koje prave. To me uzasno zabavlja.

 - Izvinite je li slobodno?

- Naravno.- odgovorio sam a da nisam ni pogledao kome.

- Hvala.

- Nema na cemu ?

 Iznenadio sam se kada sam shvatio da sam po prvi put za nekoliko dana cuo glas devojke koja svako jutro seda pored mene u gradskom autobusu. Nosila je u sebi neku smirenost i prirodnu lepotu. Bez puno sminke , uredna, njeno lice delovalo je nekako sveze. Mirisala je na pepermint. Ostar ali prijatan miris.

 Nase druzenje nastavilo se i narednih nekoliko nedelja. Svako jutro,  bez obzira na mesto u autobusu sedala je na sediste pored mene. Razmeninili smo par pogleda ali nista vise od toga. Na krajicku njenih usana, kao i mojih, video se blagi osmeh ali smo se oboje pravili kao da se nista ne desava.

 - Gospodjice, izvinite mogu li nesto da vas pitam ?- skupio sam hrabrosti da zaustavim nepoznatu mi devojku.

- O svakako- odgovorila je sa osmehom moja saputnica.

- Zanima me zasto bas svakog jutra sednete pored mene u autobusu iako ima toliko slobodnih mesta?

- Nadala sam se da ces me primetiti.

- Svakako da jesam- nasmejao sam se.

- Ja sam Sara.

- Ja sam Luka, drago mi je. Mogu li imati tu slobodu da vas pozovem na pice?

- Svakako. Daj mi tvoj broj pa cemo se dogovoriti.

 S milim mojim, da ne lajem kojim, da se i meni nesto desilo. Tracak nade , jedan talascic pokrenuo je moju mastu. Prosto se pitam nekad jesam li ja retardiran ili previse mastovit ali u mojim mislima mi smo pa skoro stigli do popa. Crkvena zvona glasno su brundala u mojim usima a ja metar od asvalta poskakivao tih dana od srece.

 Video sam vec nas dvoje, kako sedimo i gledamo zalazak sunca, fuj koji klise kao iz herc romana - opis. Definitivno moram na remont glave. Sve u svemu  bez obzira na moju tehnicku ispravnost nesto se lepo pokrenulo.

 Posle desetak dana dopisivanja i jednog izlaska pozvala me je da je posetim u njenom domu.

 Kada krenete na Telep, deo Novog Sada, obavezno ponesite i lanc paket. Sto bi se ono reklo Bogu iza tregera, klaj klaj pa stani pa klaj, pa rupa, pa skretnica i nekako ziv stigoh.

Na adresi koju mi je dala nalazila se kuca. Objasnila mi je da slobodno udjem i pokucam na treca vrata.

 - Zdravo, dobro dosao.

- E mogu ti reci jedva, bolje te nasao.

- Udji raskomoti se. Sta ces popiti.

- Moze kafu.

- Ok odmah stize.

 Zivotni prostor ove devojke odisao je vedrinom i opustenoscu. Bilo mi je malo cudno sto sam primetio u jednom uglu igracke ali nista lose.

 - Evo i kafe.

- Hvala, da vidim mozes li se udati.

Zagonetno se nasmejala. Tek sto sam otpio dva gutljaja sela je pored mene i pocela me milovati. Odlucio sam da stvari prepustim njenoj volji da vidim dokle je spremna ici.

- Rekla bih po obliku tvojih usana da volis da se ljubis.

- Nije da ne volim.

- A kako se ljubis?-upitala je.

- To se recima ne da opisati pridji blize da ti pokazem.

 Taman sto smo se dotakli usnama neko je zalupao snazno na vrata. Hitro je skocila provirila na spijunku i sva usplahirena uletela u dnevnu sobu.

 - Brzo u spavacu sobu sakrij se!

- Sto bi se krio?

- Brzo, na vratima mi je dever.

- Dever?- osato sam bez teksta.

 Usao sam u poluzamracenu sobu gde sam prvo overio koleno od bracni krevet, nesmejuci bolno da jauknem a zatim na moje zaprepascenje naleteo na krevetac u kome je spavala beba.

 - Jebem ti zivot,  hoce li kraj ovoj skrivenoj kameri.

Dok sam trazio zgodno mesto za skrivanje prema vratima je dolazio sve blize i blize dubok muski glas. Nisam imao ni kud ni kamo, otvorio sam vrata dvokrilnog ormana i seo u njega.

- Shshshsh samo da ga ljubne striko. Cuo sam taj isti glas od kog su me delila tanka vrata ormara.

 Vrata sobe su se za par sekundi zatvorila, a meni su ti trenutci delovali kao vecnost. Ubrzo zatim kroz sapat  cuo dozivanje.

 - Gde si? Izadji brzo.

- Evo me u ormaru jedem tvoju vencanicu.

- Brzo izadji sada ce mi muz doci, nadrljali smo ako nas ovde uhvati.

-Muz?- poluglasno sam rekao bauljajuci na kolenima po podu.

- Shhhhhhhh probudices mi dete.

- Sto si me zajebala, sto nisi rekla da si udata.

- Htela sam da mu se osvetim, prevario me sa mojom kumom.

- Sto samnom, sta sam ti ja zgresio?

- Shhhhh , tise probudices mi bebu.Tebe sam jedinog uspela da navatam.

- Hajde da ostanemo i o svemu popricamo sa njim.

- Da li si ti normalan. Moj muz je mesar istranzirace i mene i tebe u snicle.

- Mesar?- bio sam u stanju soka.

- Neces moci na vrata dever tu nesto radi, moras kroz prozor od spajiza.

- Ti nisi normalna,  ne pada mi napamet.

- Ne zanovetaj izlazi, ubice nas oboje.

 Mucenik, sta cu, kroz prozor  pa pravo u zadnje dvoriste medju guske i curke. Bio sam veci curan od ijednog tamo.

 -Ovde je neka dzukela ja se bojim kerova.

- Ma nece ti nista samo pravo pa kroz bastu.

- Jebalo majku ako si normalna.

- Desno kod komsije u njegovu i onda ces videti jedan nizak zid i predji preko njega i na ulicu.Ajde zdravo.

 Sto bi moja pokojna baba rekla, Bog da joj dusu prosti, beste noge posra vas guzica. Mila moja majko i cela familijo. Trcao sam ti ja i kroz stajsko dzubre i kroz neki malinjak, i medj neke rotkve i salate. Nizak zid je bio visok svega dva metra te sam se jedva uspeo uz njega sve bezeci od komsiskog dobermana. Jedva zivu glavu izvukoh.

 - Da ti pricam ne bi mi verovala sta mi se desilo- uzbudjeno sam Didi objasnjavao preko telefona.

- Srce moje od tebe me vise nista ne cudi, odavno, pricaj.

 Slusalica je odzvanjala od njenog smeha.

 - Hit, hit, hahahahahahah, hit.

- Jebem li ti sunce bezobrazno ne staj mi i ti na muku.

- Hit, hit, hahahaha – grohotom se smejala.

 U polumracnoj sobi sedeo sam dugo nepomiscno. Pred ocima su mi se vrtele slike starih ljubavi i osecanja koje sam tako dugo imao a sad polako zaboravljam. Rezak bol u grudima prostrelio me. Hocu li vise ikada voleti, hocu li ikada biti vise voljen ?Srce je pocelo da bije sve jace i jace. Fali mi ljubavi- vrtelo se u mislima.Zelim opet voleti i biti voljen.Samoca me ubija!Sam, bez ljubavi, nikada je vise necu naci ma koliko se trudio. Bubnjalo mi je sve jace u glavi. Snazan stisak pritiskao je moje grudi.

 - Didi, molim te dodji nije mi dobro.

 LM(elem) te noci zavrsio sam u hitnoj pomoci. Dijagnoza  sinusna tahikardija. Otkucaji mog srca bili su ubrzani od nervoze i stresa. Na doktorovo pitanje koji je uzrok stresu uspeo sam da kazem : Amor me bezuspesno gadja, al nikako da pogodi. Doktore ostao sam sam, predao sam se , nema ljubavi. Amorova izdaja!.... i onesvestio se.

Posle dve flase infuzije i malo sedativa osecao sam se bolje. Doduse prazno i iznevereno, usamljan u svojoj teznji za pravom ljubavlju i cvrsto osloljen o Moju Didi koja me nikada nije izdala.

 Ima li duge posle tuge kad te zivot ne voli?- pitam se i ja

 

 

p.s.

Iz Francuske potice prica o breskvi »Melba«. Gospođa Melba je, krajem XIX veka bila velika operska pevacica. Nedaleko od pozorisa u kome je nastupala bio je mali, neugledan restoran u kome je radio jos neugledniji kuvar. Kuvar je bio veliki ljubitelj pozorista i dozivotni obozavaoc gospodje Melbe. Kako nijedan od pokusaja da se priblizi svom idolu nije uspeo, kuvar je tonuo u tugu i samocu. Jednoga dana dok je pripremajuci dezert od bresaka i  razmišljao o svojoj neostvarenoj želji, pomislio je kako ga svežina i boja voca podseća na obraze voljene.. Gost, kome je dezert bio namenjen, bio je odusevljen dobijenim slatkisem. Pozvao je kuvara i zapitao ga kako se zove desert koji je pripremio. Još uvek u svom svetu, kuvar je izgovorio samo jednu rec »Melba«. Ubrzo je breskva »Melba« donela ime i novac vlasniku restorana. A kuvaru? Umro je sam, bogat i tuzan.  Ime mu nije zaboravljeno, zvao se Eskofijer. A gospodja Melba? Ni ona nije zaboravljna. Ne zbog naslovne uloge u »Loengrinu«, vec naslovne uloge u zivotu zaljubljenog francuskog kuvara, koji je njoj u cast pripremio ovakav specijalitet.

Pitam se hoce li Amor i mene tako izdati i da li ce moje ime ostati upamceno po ljubavi ili samoci?

mareziluka

 

BRESKVICE

Potrebno:

 Testo:

250 gr masti

 250 gr secera

500gr brasna

1 prasak za pecivo

3 jaja

Fil:

mrvice od izdubljenih polovina breskvica

dzem od kajsija

 Sastojci se zamijese u mekano teesto koje se ne lijepi za ruke. Od testa se prave kuglice velicine oraha i peku na 180°C, u prethodno zagrijanoj pecnici, do zlatno zute boje. Ohlade se pa se svakoj napravi supljina s ravne strane. Za fil se pomeesaju dzem i mrvice testa iz udubljenja i njima se pune polovine breskvica te spajaju.Gotove breskvice se umakaju u crvenu prehrambenu boju rastopljenu u malo vode i ruma ili u sok od visanja ili u ekstrakt malina, jagoda i sl. kako bi se dobila boja breskvica a zatim se uvaljaju u kristal secer.Breskvice se ostave stajati preko noci kako bi omeksale i upile vlagu i mirise iz fila.

 Prijatno!