Oduvek ljudi teze da se vecini dopadnu. Svi mi prilikom upoznavanja zelimo da ostavimo najbolji utisak. U bezgranicnoj zelji da nas , nama neki nepoznati ljudi, iz prve zavole pokusavamo da budemo ono sto ustvari mozda i sustinski nismo. Kakav sam to Stvarni ja i  virtuelni vi ko ste?

 Odavno su prestale da me sokiraju mnoge pojave. S vremenom oguglate na mnogo toga. Jedine dve stvari na koje nisam nikada uspeo jesu ljudski bezobrazluk i ljudska glupost, za koju kazu da je beskranicna a ja u tu maksimu u potpunosti verujem.

 Uobicajni jutarnji ritual, pored svih onih tehnickih stvari koje moramo svi da obavimo,  za mene jeste i pogled u moj virtuelni svet. Uz prvu zapaljenu cigaretu ujutru pregledam moj e mail box, prelistam jutarnju stampu i bacim pogled na blog.

 Pogled na blog izmami mi osmeh na lice i da snagu za neke nove pobede. U tom virtuelnom okupljaljistu , sa meni dragim ljudima, razmenim lepe misli, odahnem i spremim se za surovu realnost u koju me ispratite, a ja miran znajuci da me uvek cekate na istom mestu, mogu da krenem.

 Toga jutra umesto osmeha na mom licu skupile su se bore. Da je i bilo smeha on bi bio zaledjen. Naviknut na neke lepe misli osecao sam se kao da sam upao u pogresan film i zeleo sam da se on sto pre zavrsi. Oni koji su najmanje imali prava drznuli su se da se olako poigraju sa osecanjima mnogih. Dali su sebi dovoljno slobode da povrede sve one koji pisu o svojim zivotima, osecanjima, najdubljim emocijama, otvarajuci svoju dusu iza virtuelnih imena.

 -Kasnicu pet minuta-pisalo je u poruci.

- Naravno,  a sta ce zenama sat.- prokomentarisao sam dok sam bezuspesno pokusavao da namestim crveni karanfil u gornjem dzepu jakne.

 Posle duzeg dopisivanja i nagovaranja Blackmoonligh, skraceno Bleki, pristala je da se upoznamo. Smatrao sam da je glupo da zivimo udaljeni nekoliko stotina metara a da se i  ne upoznamo. Sastanak smo odlagali nekoliko puta ali smo ipak uspeli da se dogovorimo te hladne decembarske nedelje.

 Vec mi je postalo neprijatno da ljudi zagledaju crveni karanfil, ali kada sam obecao izdrzacu. Naime staru poznatu foru za prepoznavanje sam obecao a ja obecanja nikada ne krsim.

 - Black?-upitao sam primetivsi jednu dugokosu devojku.

-Luka Ili Marezi ili Gastro?- upitala je.

- Drago mi je ja sam , a evo i karanfila,obecao sam.

- Boze, ti nisi normalan.-prokomentarisala je uz osmeh.

 Kao svaki dzentlmen prepustio sam joj izbor mesta na kojem cemo popiti kafu i porazgovarati.

 - Bas mi je drago da smo se upoznali- rekao sam

- I meni, ali moram ti reci ja imam samo pola sata slobodnog vremena nadam se da se neljutis.

- Ne naravno.- potvrdio sam dok sam zaista mislio u sebi neces ni osetiti koliko ce vremena proleteti, jer smo imali mnogo jedno drugom da kazemo.

 Ni sa njom ni samnom prici nikada kraja. Umesto planiranih pola, zajedno smo proveli skoro pa dva sata. Pricali smo o mnogim zivotnim temama opusteno i spontano kao da se znamo godinama. Sustinski znali smo se. Citajuci postove jedno drugoga upoznali smo se i vise nego sto bi moglo na prvi pogled da se kaze.

 - Nadam se da nije nestala carolija koja je postojala pre upoznavanja- pitala me na rastanku.

- Naravno da nije, sad je jos veca i lepsa.- odgovorio sam kroz osmeh.

 Mnogo mudriji kazu da prijatelja nikada dosta a ja sam tog dana zasigurno upoznao jos jednog.

Oplemenjen ovako lepim iskustvom, odlucio sam da upoznam sve moje  virtuelne prijatelje kad god mi se ukaze prilika.

Samo nekoliko dana posle susreta sa Black iskrsla je sansa da upoznam Miru kuglof, od miloste zvanu zena karlovacka. U glavi sam momentalno razradio plan kako cu da pridjem njenom standu i sve odradim.

 Hladan vazduh parao je moje nozdrve. Jaka zima nikako mi se nije svidela. Gusta magla sakrila je pola grada. Odlucan po svojoj prirodi, id a su napolju padale cuskije, ima da idem da je upoznam. Sto bi mnogi za mene rekli crci ili puci, sta cu takav sam.

 Trg ispred pozorista skupio je na jednom mestu ljude koje svojim rukama prave carolije.  Pogledom sam prelazio trazeci meni dragu osobu, predposlednji stand tik do gradske kuce.

 -Dobar dan .-rekao sam ljubazno u isto vreme odmeravajuci Miru.

- Dobar dan izvolite! –jos ljubaznije je uzvratila

- Izvinite da vas pitam, da li ste vi ucestvovali u noci muzeja i bili na samom ulazu muzeja Vojvodine?

- Da jesam.

- Vidim da ste mi od nekuda poznati pa se u trenutku setih po dobrom ukusu vasih kuglofa.

- Drago mi je ako je tako.

- Naravno vi mene ne poznajete.- nasmejao sam se

 Mirinu paznju za trenutak odvukao je drugi kupac, kao porucen, da moj plan mogu sprovesti u delo. Brzim pokretom iz torbice izvukao sam moju cuvenu crvenu kuvarsku kapu i stavio.

 - Miro , a sada da li me znas ?- upitao sam sa osmehom.

- Gastro!- rekla je sa odusevljenjem.

- Drago mi je . Dosao sam da ti malo pravim drustvo i ako sta mogu pomognem.

- Ulepsao si mi dan, svojim dolaskom, hajde posluzi se.

 Sta da vam kazim osim da sam uzivao u caroliji njenih dela. Prosto nisam znao koji kuglof pre da probam, becki, jafa, cokoladni ….. mmmm mljac, mljac.

Sa mirom sam proveo prijatno vreme. Kako mi je priznala doneo sam joj srecu, odjednom kupci su poceli da naviru i prodaja je za taj dan bila sjajna. To je carolija moje kapice, priznao sam joj.

 Pred sam rastanak tiho kao i njen nick pojavila se Mirina blog cerka Mesecina. Snena i lepa kao pun mesec zracila je smirenoscu i blagoscu. Jos dva prijatelja, sada i stvarna.

 Kako to biva , kad vas hoce onda stvarno ide. Iako se pojavio posle mene na blogu, odma me je primetio, redovno citao i komentarisao. Njemu nisam morao nista posebno objasnjavati. Razumeli smo se iz prve. Leopard.

 U prepiskama prekrstio sam ga od miloste Leopetard ili Leo, on mene kraljevic i niko od nas se nije naljutio. Organizacija sastanka sa njim skoro je isla kao po loju. Koliko je bila jaka i moja zelja njega da upoznam toliko je bila i njegova.

 Sastanak sam zakazao a gde drugo nego u “Atini”. Zimsko predvecerje, hladno i snezno nije moglo preterano da me smrzne iako sam strasno zimomoran. Moje srce se radovalo jos jednom susretu sa potencijalnim prijateljem.

 Hteo sam da prvi susred bas bude velicanstven. Dosao sam dosta ranije ne bih li uspeo da se uglavim na mojoj omiljenoj stilskoj garniture pod paunom. Plan je bio odlican ali realizacija nikako nije isla.

 Na stilskoj garniture koju sam ja smekucnuo uglavila se grupa penzionera kojoj nije padalo napamet da sa iste sidje. Do samog izloga nalazile su se dve velicanstvene stilske fotelje koje su bile zauzeta.

 Jedan momak i devojka sa losom komunikacijom “ otpadali “ su na istima, traceci vreme. Resen kao sto jesam odlucio sam da predjem u akciju.

 - Dobro vece, ja vam se izvinjavam. Hteo bih da pitam da li cete jos dugo sedeti?

- Hocemo-rekao je on.

- Necemo rekla je ona.

- Izvinjavam se hocete ili necete.

- Sta te briga- rekao je drsko.

- Pusti coveka, nije ti on kriv.- branila me.

- Izvinite, sto sam pitao ali rekao bih da je poi sredi neki problem u vezi.? Verovatno sexualne prirode.

 Pogledali su me sirom otvorenih ociju.Znao sam da sam pogodio.

 - Hajde reci ti meni sta je u pitanju?- obratio sam se momku. Neboj se ja sam psihijatar.

- Pa ona..zbunjeno je poceo.

- Nece sex, slab sexualni zivot, jel tako ? – nadovezao sam se.

- Pa da. – potvrdio je.

- Nije, jednostavno nemam volju.- rekla je otvoreno.

- Ako mi obecate da cete mi osloboditi te dve fotelje ja cu vam odmah pomoci, moze?

- Moze-pristali su.

- Ti me momak slusaj, ti sad kuci i plakni se, perucni jasno. Ti sestro mila ne mocu se vec podaj se i problem resen, jasno. Nema tu mnogo matematike. Hajte sta cekate na zapiranje i podavanje.

 Slatko su se nasmejali , ustali i ustupili mi mesto. Otisli su nasmejani, verovatno misleci koji sam ja ludak, a ja znam da je to bio prvi korak do resavanja njihovih problema. Stari sam ja znalac pa da.

 Leopard mi je dao detaljan opis u cemu ce biti obucn, kako se ne bi desilo da me neko naboksuje misleci da ga startujem.

 Usao je u Atinu pregledajuci pogledom preko prostorije gde li se to mogu sakriti. Mahnuo sam mu.

- Leo prijatelju-srdacno sam ga pozdravio.

- Gastro kraljevicu.- rasirio je veliki osmeh na licu. Ovo je moj skromn poklon za tebe.

- Leopetarde, Leopetarde sad me bas postide.

Leo mi je poklonio knjigu: “Mama Leone”- Miljenka Jergovica , koja je fenomenalna. Pazljiv, dober slusalac i vedar sve karakteristike za jednog novog prijatelja. Svo vreme razgovora, u nekim deonicama mog monologa, nismo skidali osmeh sa lica. Kao da smo odrasli zajedno.

Na rastanku mi je samo reko

- Gastro bas si onakav kakvog sam te i zamisljao, isti kakav si i u svojim pricama..

 To mi je bio najveci kompliment.

 LM (elem) Preko ovog servisa ostvario sam mogucnost da upoznam neke divne i drage ljude. Nijednog trenutka se nisam pokajao sto sam ih upoznao. Ne spadam ni u jedan klan ni u jednu podgrupu. Otvoren sam za sve koje pozelim i cije dobre vibracije osetim. Ovo je moj nacin borbe protiv onih ruznih pojava koje su pokusale da nase lepo okupljaliste okaljaju. U znak dobre volje i vere u ljude koje okuplja ovaj blog borimo se lepim recima i ignorisanjem onih ruznih, nisu vredni ni nase paznje ni komentara.

Namerno sam izostavio detaljne opise dragih blogrea, kako bi vi mogli da ih dozivite, kada ih upoznate, na svoj nacin.

 p.s.

Hod kroz osecanja i medju ljudima je  kao hod po sahovskim poljima. Iako vi nekada igrate po pravilima mozee doci u mat poziciju. Gazimo po svetlim poljima nasih misli i medjublogerskih odnosa a u tome nek nam pomogne i poslastica ciji vam recept danas poklanjam.

 mareziluka

 

SAH ROLAT

 

 

 

Potrebno:

 

Piskota:

10 jaja

10 soljica secera

2 soljica ulja

2 soljica ulja

2 soljica mleka

10 soljica brasna

1 praska za pecivo

 Od  5 jaja, 5 soljica secera, 1 soljice ulja, 1 soljice mleka, 5 soljica brasna, ½ praska za pecivo ispeci zutu piskotu. Od iste mase uz dodatak 2 kafene kasike kakaoa ispeci braon piskotu. Kada se piskote ohlade duzno ih iseci nap o deset kaiseva-traka.

 Fil:

500 gr secera

1 l mleka

7 kasika brasna

1-3 vanil secera

½ margarina

100 grama cokolade

1 pakovanje oblatni

 250 gr. Secera prziti kao za serbet. Kada se secer istopi skloniti sa vatre i dodati u to 1 l mleka, vratiti na vatru i kuvati dok se sve ne sjedini .

Umutiti 7 kasika brasna , 250 gr secera, 2-3 vanil secera i malo mleka, to sipati u vreli predhodno skuvani fil i mesati dok se ne zgusne , u sve to vruce dodati i pola margarina  i 100 grama cokolade.

 U vlaznu krpu uviti list po list oblatni , urolati da omekne, zatim toplim filom filovati list oblatne, slazuci na kraju jednu zutu i jednu braon traku, izmedju lepeci filom, zaim na njih trake suprotne boje i urolajte u rolat .

 Prijatno!