Misleci da je lako opisati one koje dugo znamo dodjemo u situaciju da najcesce budemo nemi. Ostanemo zateceni kada treba biranim recima reci sustinu nekog koga poznajete dugo. Zato se najbolji prijatelji najcesce opisuju samo sa jednom recenicom kojom se vise kaze nego citavim esejima ili hvalospevima. Ko je danas mudra Nina i lekcija zivota jeli naucena?

 Tople letnje dane najcesce volim da provodim u prirodi. Kao dete koje je odraslo u kuci sa velikim dvoristem, navikao sam da imam taj mali deo svog sopstvenog zelenila. Preseljenjem u stan jedina zelena oaza koja mi je preostala su javni parkovi.

 Sustinski velike baste ipak su javna mesta u kojima tesko mozete da nadjete sopstveni mir. Najcesce se vidno iznerviram vratim iz njih i prosto pozelim , makar na jedno leto, da imam  dvoriste u kojem cu kreirati sopstveni vrt.

 - Cao Luki stigla sam.

- Hello Ninocka.- odgovorio sam veselo iznenadjen njenim pozivom.

- Sta radis, kada cemo se gledati?

- Rasadjujem moju dzunglu, jednom recju uzivam- rekao sam kroz osmeh.

- Ti i tvoje cvece.

 Ninocka za razliku od mene ne podnosi biljke pa ni na slici. Toliko je iste zanimaju, i za iste je talentovana , da mislim da bi joj i plasticni buket uvenuo. Nikada se preterano oko istih nije ni trudila a svaki izliv neznosti kroz iste  i istima, smatra ortodoksnom gluposcu.

 - Biraj termin kada ti najvise odgovara.

- Meni je svejedno kada tebi odgovara ja sam ceo dan free.

- Nina moze oko pet.

- Onda u Atini u pet.

- Ne  Nina, u pet ali u tvom rajskom vrtu, ok?

- Dogovoreno, vidimo se.

 Ninina porodicna kuca nalazi se u samom centru grada. Ususkana od gradske vreve okruzena velikim vrtom u kome se sarenilo bezbroj zanimljivih biljnih vrsta. Jedan mali , dobro skriveni raj, u kojem smo bezbrojno puta uzivali pricajuci jedno drugom o najiskrenijim osecanima i najvecim tajnama.

- Luki pomagaj – uplakano me pozvala Nina.

- Ninocka sta se desilo.

- On me je ostavio.- jecala je .

- Ko te je ostavio?

- Dario

- Nina lazes me.

- Ne lazem pod hitno moras doci, ja cu se ubiti.

- Ninocka tu sam za par sekundi, turaj kafu.

 Ninocka je sve svojeprobleme ili dileme resavala na dva vrlo cudna nacina. Prvi i primarni je da joj ja gledam u solju i po difoltu pricam samo lepo, drugi da pobegne na neko putovanje. Godinama sam na njenoj ponekad preteranoj dramaticnosti zaradjivao cokolade i poklone, ustvari hrabreci je za sledeci zivotni korak .

 Velika udobna ljuljaska – sedeljka oduvek je bilo mesto na koje sam ja sedeo u tom carobnom vrtu. U hladu starog bora , koji je odavno prerastao i tri visine Ninine kuce, uz kafu, sok i obavezno kolace mogao sam da meditiram satima.

 Sarenilo cvetova muskatli, begonija, pistika , kadifica kao na slikarskom platnu uokvirena prirodna sinbioza boja i mirisa, jednom recju prava terapija za srce i dusu.

 - Celu noc nisam oka sklopila.- pocela je ispovest dok je jednom rukom prinosila tek skuvanu kafu a drugom brisala porumeneli nos od plakanja.

- Smirise, hajde nije propao svet- uzaludno sam je tesio.

- Kako nije Luka, ja sam tako nesrecna, jednostavno je odlucio da prekine i to posle dve godine zabavljanja. Nazvao me i rekao da se zasitio da mu treba pauza i da on hoce da se malo odmori.

- Moras ga shvatiti…

- Ti ga jos i branis, mislila sam da ces me bar ti razumeti- briznula je u plac.

- Smiri se, ok, ok ajmo po srpski. Hostapler, djubre  sram ga bilo, on da tebe takvu ostavi, treba da se stidi, jel ti sad lakse?

- Jeste.

- Ninocka ti znas da si meni drugarka a ja za moje drugare dajem sve, sta god treba da radimo uradicemo.

  Darija sam poznavao povrsno. Sretali smo se tu i tamo. Na prvi pogled bio mi je simpatican. Voleo je hard metal, svirao bubnjeve i bio u nekom svom svetu. Za mnoge bi bio isuvise alternativan ali posto se pokazao vrlo srdacan i pristojan meni je postao drag. Kroz dvogodisnje njihovo zabavljanje iz dana u dan sve sam ga vise razumeo i postovao.

 Nina i Dario upoznali su se prvog dana fakuteta sasvim slucajno sedeci jedno pored drugog na predavanjima. Ne gresim ako kazem da je to bila ljubav na prvi pogled, ljubav koja obecava.

 - Samo ti mi mozes danas pomoci.

- Nina pa nisam ni ja carobnjak.

- Budi Luki, niko me ne razume. Tata i mama cvetaju sto me ostavio, ionako ga nikada nisu voleli.

- Bas cudno onako fin fajn mladic.- nasmejao sam se

- Sad me jos i ti zajebavas.

- Malo.

 Nina je osoba koja je odrasla kao princeza na zrnu graska. Situirana, sa sredjenom porodicom imala je sve pogodnosti u zivotu. Njena jedina briga bila je kako da bude dobar djak i na taj nacin oduzi se roditeljima za svu udobnost koju su joj omogucili u zivotu. Jednostavno odrasla je bez ikakvih problema ususkana, mazena i pazena. Nikada nije dozivela poraz a ljubavni brodolomi su joj bili najveca zivotna muka posle kojih bi padala u stanje opste depresije. Kada o problemima nije htela nista da prica otisla bi na neko putovanje misleci, valjda, da ce problemi nestati sami od sebe. Jednostavna nije umela da se bori sa njima, nije bila borac.

 Po obicaju poceo sam sa gledanjem u solju sa njegove strane, ili ti suprotne od one sa koje je ona pila. Kako bih ja izgovorio prvu rec padala bi u trans i slepo mi verovala sve sto joj ja kazem.

 - Na njegovoj strani vidim neki dalji put.

- Vrsac.

- Ha?

- Sutra ide u Vrsac na kampovanje, trebalo je da idemo zaje… opet je pocela da cmizdri.

- Zakoci malo, inace ti necu gledati.

- Dobro, evo prestala sam. Pricaj samo pricaj.

- Vidim veliko crno srce.

- Sta to znaci? Radoznalo je pitala.

- ljubav sa njegove strane, voli te, ne brinio nema drugu.

- Lazes me. Jel stvarno.

- Nina ti sumljas u tvoju gataru ?

- Ne sumljam , ajde gledaj.

 Meni je uvek bilo lako gledati u solju nepoznatim ljudima. Tada bi se totalno iskljucio iz ovozemaljskog i fokusirao na figure i otiske koji je talog jednog obicnog crnog napitka ostavio po zidovima solje. Gledati osobi sa kojom provodis skoro pa 24 sata bio je rudarski posao. Znao sam svaku njenu misao, nedoumicu, strah. Vesto sam morao da balansiram sta smem a sta ne da joj kazem.

 - Na stubu ljubavi, ma da… to je to.

- Sta Luki neodugovlaci.

- Ljubi te se, nema sanse da ne budete zajedno, evo i zajednicka strana vam je povezana.

- Luki daj da ubodem zelju.

 Nina se toliko nekada zanosila u zeljama da je naposletku, nemamsi vise mesta unutar solje, zelje zabadala i po spoljnim stranama. Barem sa njom bilo je lako pogoditi. Prve tri obavezno su bile ljubavne, ostalih nekoliko, u zavisnosti koliko je ispita prijavila, poslovno- skolske a zatim su dolazile one bezvezne cisto da popuni kvotu neparnog broja, jer red nalaze uvek da se zamislja nepar.

 - I sta kazes Luki da radim?

- Cime on ide na to putovanje.

- Vozom.

- E ovako moja Nina. Ti se lepo spakuj veceras, sredi i na taj isti voz.

- Kako to mislis Luki?- zacudjeno me je pitala.

- Lepo brate, pardon , sestro mila. Primenicemo taktiku iznenadjenja. Zapamti gvozdje se kuje dok je vruce. Ako ti njega pustis tamo samog, pa on ko pusten ker sa lanca od vas nema vise nista.

- Cenis?

- Ma potpisujem zivotom. Ovako ti ujutru na voz i sa njim.

- A sta ako me stvarno ne voli vise?.

- Pa ti sidji na prvoj stanici i barem ces znati na cemu si.- izneo sam joj veoma hrabar predlog smisljen u momentu.

- Luki nemam ja hrabrosti, zamisli koji bi to bio blam da me istera pred celim drustvom.- pokunjeno je rekla.

- Lutko u ljubavi nema blama. Bolje se nekada kajati za ono sto smo uradili nego za ono sto nismo. Pokusaj, jedino tako ces znati pravu istinu.

- Da znas i da hocu!- odlucno je rekla.

- I nemoj da ti padne napamet da se ne pojavis, ja te cekam na stanici vec ujutru , da budem siguran da sam ti video ledja.

 Nina se pojavila sledeceg jutra , jos uvek nesigurna dovoljno u sebe. Jedan moj ostar pogled bio joj je jasan znak da ulazi u voz inace ce biti bivena, kako volimo da kazemo. Njihova ljubav nastavila se jos naredne tri godine.  Razisli su se nakon sto je u njen zivot usao Petar.

 - Boze Nina kako smo bili mladi i ludi. – sa smeskom sam se setio svega.

- Jao Luki, da znas i da jesmo.

- Ah te carobne dvadeset i dve, bas sam ih i voleo.

- Veuj mi da danas tako nesto nikada ne bih ni pokusala.

- Verujem Nina, omatorili smo i postali slabiji i gordiji . Mada poznajuci te ti bi se uvek borila za ljubav ako osecas da je jos imalo ima.

- Kako me ti samo Luki poznajes.- nasmejala se.

- I vise nego dobro.- uzvartio sam joj smesak.

 Nase malo nostalgicno putovanje prekinuo je tresak ulaznih vrata i deciji smeh. Jedan mali plavi cuperak, Ninin  i Petrov sin, sa velikim osmehom trcao je ka nama.

 - Ko se to meni probudio, a bebo?- rasirenih ruku sagla se da doceka sina.

- Zdravo djavolku- pozdravio sam ga.

- Hajde reci cika Lukiju zdrawo.

- Nemoj da te cika Luki mune, ne cikaj me.

- Znam da te to nervira , zato te i zezamo, jel tako bebo?

 Bebac mi se nasmejao i brzo zagnjurio glavu u njeno rame postidevsi se. Ja sam mu na osmeh uzvratio jednim iskrenim osmehom i migom. Iako ne prica, savrseno smo se razumeli.

 LM(elem) Nina je danas srecno udata zena i majka jednom pravog malog vragolana. Radi kao diplomirani farmaceut u jednoj drzavnoj instituciji i vrlo je priznata i uspesna u svom poslu. Svadju koju je imala samnom resili smo onog dana kada je moj otac umro. Iako tada nismo bili u kontaktu vec skoro godinu dana pojavila se sva uplakana, sa ikebanom od 50 najlepsih i najkrupnijih rozih ruza koje sam ja ikada video u zivotu. Jedan zagrljaj bio je dovoljan da shvatimo da je zivot suvise kratak da bi pravili takve gluposti, precutno dogovorivsi se da nam se to nikada vise ne ponovi.

 p.s.

Sa njom sam naucio da ponekad iskrenost zna da uvredi i da bas sve sto mislim ne treba da kazem, ili treba da sacekam pogodan trenutak. Svako svoju srecu bira, pa tako vise nikada nisam dosao u situaciju da nekog osudim zbog njegovog izbora. O njenom odnosu sa muzem ne zelim da slusam kako ne bih gresku ponovio, jer suvise je malo pravih prijatelja da bi ih se tako lako odrekli. Zivot nas je razdvojio kilometrima ali i  danas se lepo druzimo, kad god imamo priliku , i uzivamo u jos pokojem zrnu nasih detinjih srca kojima ne damo da odrastu. Draga Nina, mudrost je najcesce ono sto precutimo a ne sta izgovorimo. Hvala ti sto si me tome naucila.

 mareziluka

 

 

 GOMBOCE

Potrebno:

 

Oko 1 kg krompira

Brašno

So

3 jaja

1 kg šljiva

200 gr prezli

6 kašike šećera

Krompir skuvati u ljusci i oljuštiti, pa kada se prohladi, ispasirati. Pomešati ga zatim sa jajima, 3 prstohvata soli i onoliko brašna koliko je potrebno da bi se umesilo fino, mekano testo. Od umešenog testa oblikovati male loptice, pa svaku malo stanjiti prstima i obmotati oko šljive. Gomboce kuvati u slanoj kipućoj vodi oko 10 minuta, a u međuvremenu ispržiti prezlu u tiganju sa malo ulja, pa kada se ohlade, pomešati sa 6 kašike šećera. Kuvane i oceđene gomboce uvaljati u proprzenu prezlu i poslužiti.

Prijatno!