Poznatu pricu o uzaludnosti nekog trijunfa kroz vekove cuvaju ljudi kojima se desavaju iste greske. Takmicenje bilo kog tipa pored poznate sintakse …”vazno je i ucestvovati”, u zivotu je tesko primenjivo. Jedina validna floskula je “pamte se samo pobednici”.put do trona najcesce je  tezak i dug. U ljubavi pobede su mozda bitne ali ne i presudne da bi se osecali kao sampion. Kolika je cena Pirova pobeda i vampirova ljubav koliko nas oslabi?

 Ritual jutarnjeg rastezanja u pidzami po kuci, oduvek mi je predstavljao zadovoljstvo u porodicnom domu. Kako prekoracim prag stana i vidim moju mamitu i sa 32 godine osetim se kao dete. Kao umiljato mace mogao bi se maziti po ceo dan, ponasati se infantilno, traziti maltene da me  cupkaju na krilu. Jednostavno vratim se u one bezbrizne skolske dane i bas tu , u maminoj blizini, ne zelim nikada da odrastem. Dok imamo roditelje uvek smo deca ma koliko godina imali.

 U rodni grad nedavno sam se doselio kako bih pozavrsavao obaveze koje na daljinu nisam mogao.

 - Dobro jutro – rekao sam mami dok sam trazio mesto za odmor od ustajanja. Iako polu crnogorac, po mamine linije, taj gen je izgleda bio jaci.

- Luka sta ces da ti spremim za dorucak, evo kupila sam sve sto volis, sad sam stigla sa pijace.

- Sta ti je najlakse, ne muci se.

- Dobro, najlakse mi je onda da ti sebi spremis- veselo mi je dobacila iz kuhinje.

- Mamaaaaaaaaaa- mazno sam je molio da me oslobodi toga.

 Prelistavajuci dnevne novine datum u njima podsetio me je na jedan vazan dan. Danas je tacno bilo sest godina i sest meseci zabavljanja sa mojojm Cicom. Dohvatio sam telefon i brzinom svetlosti otkucao poruku. Po prvi put za tih 78 meseci nismo bili zajedno.

 Ja jako drzim do obelezavanja vaznih datuma u vezi, i uvek trazim neki izgovor kako bih mogao da priredim mojoj devojci iznenadjenje. Svojevremeno smo tako slavili svaki 100 dan zabavljanja, pa 1000- ti, pa 1001 noc i tako redom. Ko hoce uvek nadje dovoljno dobar razlog da ugodi voljenoj osobi.

 Moja devojka Cica, od miloste  Cicojka, ostala je u Novom Sadu tog vikenda da sprema prvi kolokvijum na fakultetu koji je posle nekoliko godina pauze ponovo upisala. Imao sam razumevanja i u zelji da joj ne remetim koncentraciju dogovorili smo se da je zovem samo pred spavanje i da cemo ovaj mali jubilej obeleziti kad kolokvijum prodje.

 Setnja rodnim gradom istinski mi je prijala. Sretao sam toliko dragiih i poznatih lica da nije bilo sanse da u kratkom vremenskom roku predjem pristojnu razdaljinu. Malo stani sa jednim, malo sa drugim, poziv na vidjenje, pice, prepricavanje novena i sve tako redom.

Od nekih navalentnih komsija spasila me je zvonjava mobilnog telefona.

 - Samo momenat da se javim- ljubazno sam prekinuo i ovako mucnu konverzaciju.

- Da!- uvek se javljam kratko.

- Reci dragicka- veselo je Mica cijukala

- Dragicka, dosado sta je sada ?

- Diplomirala sam !

- Mico jel moguce ?

- Da, sad sam sa odbrane i hocu da te vodim na rucak.

- Mico ali nisam u Novom Sadu.

  - Slusaj me ti mali, nista me ne zanima, hocu da se nacrtas ovde da to proslavimo, cekam te.

- Mico, razoruzala si me , dolazim.

 Ovo je bilo jedno od  sedam svetskih cuda. Mica je studirala ravno trinaest godina. Upornost je ipak dala rezultat sto je i najvaznije.  Sada sam definitivno ostao jedni ne akademski gradjanjin u mom drustvu. Svi ostali su imali dokaz svoje obrazovanosti.

 Spremio sam se brzo, odlucivsi da se devojci ne javljam  , vec da Mica i ja provedemo jedno prijatno popodne zajedno. Moja Cica neka uci ima vremena za provod.

Meni je dovoljnan razlog da budem nasmejan da zakoracim na tlo Novog Sada i ne treba mi nista vise. To sustinski jeste moj grad. Onaj koji sam ja birao, onaj koji me pratio svugde i docekivao. Grad u kome mi se mnogo toga desilo lepog, grad u kojem zive svi moji prijatelji, grad u kome zivi nekoliko mojih ljubavi.

 Imao sam tu privilegiju da biram mesto gde cemo slaviti. Naravno “Atina” logican izbor . Mica me vec cekala u restoranu i sa ne skrivenim ponosom nije skidala osmeh sa lica. Posto volim da poklanjam cvece , Mici sam kupio aranzman od 15 krupnih krem ruza i zlatne mindjuse. Bila je odusevljena.

 Do tancina mi je prepricavala detalje diplomskog izlaganja, za koje je znala da me uopste nije zanimalo jer se radilo o hemiji. Kao student Tehnoloskog fakulteta izabrala je temu prepade sveze paprika u mlevenu, sto je mene interesovalo isto koliko i nju kulinarstvo. Sta cu , muko moja, morao sam da slusam.

 Uz jelo i pricu vreme je brzo proslo. Odlucili smo da malo prosetamo gradom i iskoristimo lep , suncan zimski dan.

 Krenuli smo ulicom Mite Ruzica. Na tri metra od ukrstanja sa ulicom Laze Teleckog, doziveo sam najneprijatnije iznenadjenje  koje nisam moga ni da zamislim.

Pred mojim ocima pojavila se moja Cica drzeci se pod ruku sa momkom ni ne primetivsi me.

 - Hej evo ti je…..zaustila je Mica.

- Cuti. Da vidim gde ce.

 U zanosu tog trenutka Cica se kikotala kao siparica. Momak koji joj je pravio drustvo bio mi je dobro poznat. Ljubo je momak sa kojim se ona zabavljala pre mene nekih godinu dana. Nisam im ja rasturio vezu, jednostavno su se razisli. On se odselio u inostranstvo, ali se u Novi Sad vratio pre nesto manje od godinu dana. Od mene je svojevremeno dobio takvu samarcinu da mislim da me zapamtio za ceo zivot.

 Nije mogao da se pomiri sa tim da je Cica tad vec bila cetiri godine u vezi i poceo je da je zivka i dosadjuje. Posto smo tada ziveli zajedno bio sam svedok njegove upornosti. Prilikom jednog slucajnog susreta objasnio sam mu sve po kratkom postupku. Na njegovu zalost em imam veliku saku, em dobar zamah. Shvatio je da postoje i prijatniji tretmani lica od mog pa je odustao.

 Pogledom sam ih ispratio  do ulaska u piceriju “Dva andjela”, nasem omiljenom mesto u letnjem periodu.

 - Da nisi zucnula, uci… e pi… joj materina. – iz mene je pokuljala i meni nepoznata kolicina besa.

- Smiri se, mozda joj je to brat , drug.

- Ku..rac moj drug, to joj je bivsi. Mene laze da uci da bi bila sa njim. Da nisam ovde radi tebe oboje bih sad zadavio golim rukama, necu da ti kvarim ovaj dan.

- Ej polako, misli o posledicama.- smirivala me bezuspesno Mica.

- Tek ce da vidi posledice. Pusti me. Ne boj se, idem po dokaz.

 Mobilnim telefonom kroz izlog restorana napravio sam nekoliko snimaka. Slika je meni licila na najgori moguci horor film. Drzao je svoju ruku preko njene dok su uzarenim pogledima jedno drugom nazdravljali uz belo vino.

 Vratio sam se kuci prvim autobusom, nestrpljivo cekajuci predvecerje da nazovem Cicu. Porukom sam joj rekao da ukljuci skype kako bih mogao i da je vidim posto sam je se uzeleo.

 - Zdravo Cicojka.- glumio sam srecu dok je svaki damar u meni igrao.

- Cao Cicmili, rekla je veselo.

- Cico jesi li se umorila od ucenja.

- Bas jesam, ceo dan nisam digla glavu sa knjige. Nisam ni do prodavnice izasla.

- Stvarno? Ti si bas bila vredna jel da.

- Aha, razvukla je osmeh. Sta si ti danas radio.

- Nista posebno, malo bio po gradu i tako.

- Blago tebi, ja se iz kuce nisam pomakla, sve mi vec slova igraju pred ocima.

- Cico hocu da ti posaljem jedan ludi mms , jel ti telefon blizu.

- Evo ga- pokazala je na kameri mobilnui telefon.

- Evo poslao sam.

 Moj izraz lica se uozbiljio, cekajuci da vidim njenu reakciju na sliku koju ce dobiti. Ostala je okamenjena.

 - Nisi izasla, ma sta mi naprica . – prosiktao sam kroz zube.

- Cicmili da ti objasnim…

- Sve sto ima da se objasnis video sam sopstvenim ocima.

- Ali…

- Sta ali. Prosola si pored mene tri metra nisi me ni videla. Sta je? Otkud ja u Novom Sadu? Eto vidis da sam bio.

- Ali mi … bezuspesno je pokusala da izusti.

- Slusaj me dobro. Zavrsili smo za sva vremena! Nemoj da ti padne napamet da ikada, ali ikada vise u mom zivotu me nazoves, pokusas da dodjes!!! Da ti nije palo napamet da zoves na fiksni, mobilni. Ja i  ti smo zavrsili za sva vremena! Pokusas li ista odrobijacu te. Posle svega, sram te bilo- glas je vec poceo da mi drhti. Jedva sam se suzdrzao da ne zaplacem. Zelim ti svu srecu sveta i nosi se.

 Brzim pokretom misa prekinuo sam vezu. Zario glavu u sake i poceo da placem. Celo telo mi se treslo. Istovremeno hvatala  me je nemoc i bes. U momentu mi je dolazilo da sve porazbijam  oko sebe. Kao ranjena zver urlao sam.

 Cica je izuzetno dobro znala moju prirodu i cvrstinu moje reci pa nije ni pokusala da se javi. Dani su odjednom postali tmurni i teski. Svaka stvar u zivotu za mene je izgubila smisao. Poceo sam sve duze da spavam, ne bih li prekratio dan, i sve bezvoljnije da se ponasam. Vise nisam zeleo nikoga da vidim, niti sam zeleo sa ikim da se druzim. Gutao sam u sebi svaki pogled koji mi je majka zabrinuto uputila shvativsi da se nesto krupno desilo. Mazio sam se nezno uz nju , precutno odobravala mi je sve. Oslobodila me svih obaveza i pokusavala da me oraspolozi. Znao sam da zna, ali ni ona ni ja nismo imali hrabrosti da to na glas kazemo.

 Besciljno sam satima buljio u jednu tacku slusajuci najtuznije balade. To je samo bila potvrda mojoj majci da nesto ne valja. Dobro je upamtila moj predhodni raskid kad sam skoro sest meseci proveo u pidzami. Cim sam poceo da u kucu dovlacim bezbroj novih knjiga shvatila je da bezim od neceg loseg u taj imaginarni svet , a kolicine koje sam uspeo da procitam za kratak vremenski period bile su jasan merac moje boli.

 Ne znam da li me vise bolelo sto je kreten bio u pitanju ili sto je pokusala da me slaze. Milion pitanja sam postavio sebi a na nijedno nisam nasao odgovor. To je bolelo. Nisam imao pravo izbora hocu li ili necu kraj, morao sam. Mobilni telefon skoro da nije vise ni zazvonio. Pocela je da mi nedostaje ona rutina koju smo imali. Sms ujutru, sms pre spavanja. Krevet mi je odjednom postao preveliki. Svugde oko mene je  bila samo  praznina. 

 Osecaj da nekom ne pripadam i da mi niko ne pripada dovodio je do ludila. Osecaj pripadnosti i zelje za nekim je bilo ono na cega sam tako bio navikao. Ona u polozaju fetusa, ja iza nje, kad se smesti nezno u moje krilo , prebaci moju ruku preko njenih grudi cvrsto drzeci je sa obe sake, bezbrizno utonuvsi u san.

 Posle dva meseca do mene je stigla informacija da ima novog momka. O kakve li ironije, kuvar i istog imena. Zahvaljujuci drustvenoj mrezi facebook uspeo sam da ga pronadjem. Cist inat se probudio u meni , odlucio sam da pomrsim konce i iste preuzmem u svoje ruke, jer realno gledano jos uvek sam je voleo istim intezitetom.

 Uputio sam mu poruku u kojoj sam ga zamolio da je cuva i voli, kao sto sam ja predhodnih sest ipo godina . Njegov odgovor me iznenadio.

 - Luka, tacno je napisao moje ime iako se nisam predstavio a profil na fejsu je bio pod pseudonimom, ocekivao sam nesto ovakvo od tebe, samo na mnogo grublji nacin. Znam sve, Cica mi je ispricala. Shvatio sam i sam da uz mene pokusava da uz mene pokusava da preboli tebe, al vidim vi se jos volite. Ja cu se povuci, al molim te nemoj ako me nekada sretnes da prodjem kao sto sam cuo da su drugi prolazili.

 Mojoj sreci nije bilo kraja. Sav trud se isplatio. Ko zna sta je cuo o meni kad je tako lako pristao da se povuce, ma zar je to sad bilo i bitno. Odlucio sam da je pozovem.

 - Dobar dan, Cico ako se secas ciji je ovo glas?- veselo sam rekao.

- Zdravo- obradovala se. Cicmili zar mislis d ate tako lako mogu zaboraviti.

- kako si, sta radis?

- Radim, ucim. Od posla do kuce , fakultet, nista posebno.

- Ima li nesto novo?- usiljeno sam bio ljubazan.

- Znas ti bolje nego ja. Da raskinuli smo . Shvatio je is am da sam jos uvek tvoja. Nismo imali nista..

- Molim te bez detalja- prekinuo sam je u pola recenice.

- Jos si mi uvek omiljeni broj, nisam prekinula predplatu.

- Cico, moja lepa, volis li ti mene, al onako iskreno?- pun samopouzdanja sam pitao.

- Volim.

 Poceo sam da placem, i ona je.

 - Sto vise sebe da mucimo, hajmo da nastavimo tamo gde smo stali. Koji ce mi sve ovo u zivotu kad nisi tit u. Fali mi i tvoj miris, i tvoja nezna koza, i samo ti  umes da me nasmejes, fale mi i tvoja cutanja, sve sve mi tvoje fali..- bio sam krajnje iskren. Hajde bre Cico da se opet volimo.

- Ne znam! – iznenadila me je odgovorom. Volim te i znam da ne mogu bez tebe. Sve mi je tako pomesano da ne mogu reci da li je to vise to. Jako si me povredio onog dana. Nisam ja htela d ate prevarim. Nisam ja precutala da cu izaci sa njim, da bih te slagala, vec te znam, znam da bi poludeo pa sam htela to da izbegnem. Ne znam sta da ti kazem.

- Htela da izbegnes?- glas je poceo da mi ide za nekoliko oktava vise. Sta ti znas sta bhi ja mislio. Hiljadu puta sam ti rekao da ne donosis umesto mene zakljucke. – vec sam vikao.

- Ne vici. Volim te i dalje ali moras mi dati vremena da razmislim o svemu, sve mi se pomesalo. Ne znam sta dugo da ti kazem. Mesec dana sam cekala tvoj poziv , kad sam shvatila da neces zvati, prelomila sam, nek sve ide kako mora biti, zivot ide dalje.

- Bas si dugo patila.- postao sam zajedljiv Ma ja sam znas sta, kreten. Eto to sam ja sto sam te i zvao. Necu vise nikada. Uzivaj u svojim Ljubama i ostalim je…cima.- namerno sam je vredjao iz cistog osvetoljublja.  Pomutilo ti se..

- Ali Cicmili bilo je poslednje sto sam cuo pre nego sto sam prekinuo vezu.

 Svoju eksplozivnu prirodu nisam ni pokusao da obuzdam. Kad volim volim volim 100 %, ni manje ni vise. Ocekivao sam bar 50% njene ljubavi. Po difoltu na play listu ubacio sam jednu jedinu pesmu koja se vrtela punih pet meseci po ceo dan, njene reci postala su himna feniksa koji je trebao tek da se rodi . Pomaze mi da prezivim i danas je moja omiljena .

 

 

 LM(elem) neko mnogo mudriji od mene, moj pametni sunarodnik, hercegovac Jovan Ducic je rekao sve ono sto ja nisam umeo u nekoliko redaka:

’’Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, a kaže i ono u šta ni sami ne vjerujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedino duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja. Zato su antički Grci smatrali ljubav bolešću, a zaljubljene bolesnicima... Samo u ljubavi i u smrti ljudi mogu da se izjednače, i da poslednji stiže prvog...’’ i ja se u potpunosti slazem.

 p.s.

Posle nekoliko meseci sreo sam Cicu samu, i dalje smo se voleli ali ona je jos uvek bila pomucenih osecanja, svesna svoje i moje ljubavi, ali povredjene sujete. Popili smo pice , dugo setali i posle toga odlucila je da se ne javlja. . Davno smo bili obecali jedno drugom da bez obzira na sve, uvek cemo jedno drugo podrzati u zivotu i imati slobodu da ako nesto zatreba ono drugo nazovemo. Promenila je broj telefona, ja moj ne menjam jos uvek cekam taj jedan poziv. Dovoljno bi mi bilo da znam da je dobro, zdrava i srecna. Ne mogu ja mrzeti i zlo misliti nekome ko  je jedan veliki deo mog srca zarobio za sva vremena. Uzaludna je bila moja pobeda i borba kad je cena bila velika, ostao sam ipak bez nje. Mucan kraj tako velike ljubavi iscedio mi je poslednju kap krvi, zaledio sam srce.

 mareziluka

KUVANE ĆUFTE

Potrebno:

300 gr svinskog mlevenog mesa

200 gr juneceg mlevenog mesa

1 litra paradajiz sosa

2 jaja

1 veca glavica crnog luka

Prezla

2 supene kasike brasna

So, vegeta, biber , persunov list

 

Od mesa, jaja, prezle, vegete, soli , luka bibera i persunovog lista zamesiti testo. U serpu sipati 1 ½ vode i nekoliko kapi ulja i ostaviti da prokljuca. Od zamesenog mesnog testa praviti kuglice i kasikom ih spustati u kljucavu vodu. Ostaviti  , ne poklopljenje,da se kuvaju na laganoj vatri pola sata, zatim  sipati u nih paradajiz sos i dve kasike brasna predhodno razmucene u malo vode. Sve to kuvati do zeljenje gustine sosa, otprilike jos nekih pola sata.

Prijatno!