Rizk je osnovni preduslov za dobitak. Ko ne proba ne moze ni da se nada necem. Najlepsi su dobitci oni u kojima je rizik bio skoro bezazlen, pa bilo kolika vrednost dobitka je zaista poklon.Cesto je neumerenost u proceni rizika i mogucnost dobitka ono sto kvari samu car igre. Treba se uvek dobro zabaviti i ugoditi sebi. Koliki je dobitak kad je kockasta sreca i kocka okrugla moze li postati od velikog broja pokusaja?

  Laka zarada i neki iznenadni dobitak nije ono sto me cesto stizalo u zivotu. Sve sto sam ikada stekao ili uradio, napravio neki uspeh, kod mene je doslo kao posledica velikog truda, rada i strpljenje. Za mnoge stvari sam se poprilicno borio, do zadnjeg atoma snage. Najcesce sam nagradu ili priznanje dobijao, kada bi se vec poprilicno od istih ohladio i kad mi skoro pa nista vise nisu znacile.

 Rodjen sam jednog suncanog cetvrtka u julu mesecu , a kazu da deca rodjena cetvrtkom su najsrecnija. Cak je snimljen i film sa istim naslovom, samo sto taj moj cetvrtak kada sam se ja rodio ocighledno je bio prestupan il je sreca otisla na godisnji odmor. Jebem li ga jednostavno nisam gospodin Sreckovic.

 Na televiziji Vojvodine jedne noci uhvatio sam neki simpaticni kvizic koji je delio poprilicno pristojne nagrade, pa sam odlucio da se ukljucim u isti. Poziv se tarifirao po ceni regularnog poziva te tako nisam imao sta mnogo da izgubim.

 - Spremi se Mico, u’vatio sam vezu.

- Yes ser!

- Ti Makice da se pretvoris u uvo! Ti se Nina ne krsti vec ako znas pomozi.

 Okupio sam tim pomagaca kako bi sto lakes osvojio jos jednu od robnih nagrada. Do tada osvojio sam : usisivac za mrvice, elektricni sokovnik, dvd rezac, blender, bezicni telefon, elektricni rostilj, USB …. i to sve za nepunih mesec dana.

Ovo je bio fenomenalan nacin da kao stalno nezaposlen obezbedim poklone za predstojece rodjendane, useljenja i krstenja. Mislim parola je : Vazno je snaci se, a Boga mi prava sam vidra.

 - Dobro vece, ko je sa nama – upitao je simpaticni voditelj.

- Dobro vece – nisam stigao ni da zavrsim

- Luka dobro vece, opet ste sa nama- voditelj je prepoznao moj glas.

-Da, Luka je.

- Luka, spreman za pitanje.

- Spreman.

- Videli ste insert, reci mi Luka kako se zove kraljica fado muzike?

 Mislim kako da ne? Treba li broj cipela? Ocima sam sarao po prostoriji da cujem odgovor. Svi su slegali ramenima. Mica je pokusavala bezuspesno po internetu da iskopa ime, Makica je prelistavao debelu enciklopediju a sekunde koje sam cuteci trosio etar delovali su kao sati.

 - Zove se … poceo sam da odugovlacim. Zove se..

- Luka imas jos pet sekundi, cetiri, tri…

 Mica mi je rukom dala znak da dodjem do racunara mrmljajuci mi govorila odgovor. U zelji sto pre da odgovorim i u vremenskoj stisci da dam tacan odgovor sapleo sam se od tepih i zakucao od sto.

- Jaoooooooooooo!!! – glasno sam izgovorio u slusalicu

- Luka jel to vas odgovor, ne

- Amalia Rodrigues –uspeo sam u poslednjem trenu da procitam sa monitora.

- Luka, jeste Amalija, volite li fado.

- Ma obozavam- rekao sam dok sam u sebi mislio Kako da ne ? Nemam pametnija posla.

- Luka cestitam osvojili ste elektricnu cedilicu za citruse .

- Hvala, prijatno

 Koliko malo truda a vec dvanesta nagrada po redu, bas mi je krenulo. U stanu je nastalo opste veselje.

 - Juhuuuuuuu, zamalo mi nedodje glave ova ludaca.

- Majke mi ti nisi normalan.- konstatovala je Mica

- Sto? Upitao sam iznenadjeno

- Kako sto – dodala je Nina, ja bi umrla od sramote da se svake veceri javim i nesto pokupim.

- Uh bas me briga, ko me zna.

- Ma brate sta te briga. Lud si ko struja, treba i to umeti.

- Da je moja Didi tu ona bi slavila samnom, vas troje ko zadusne  babe kukate ko da sam vama oteo. Sad cu da joj javim.

 Telefonom sam pozvao Didi, obnarodovao jos jednu nagradu , zajedno smo se izradovali preko telefona, poslala veliki pozdrav njenoj kumici, kako me ona zove, i sa zaljenjem konstatovala da na Zlatiboru nije ni upola zanimljivo kao nama u Novom  Sadu.

 - E Mico, ovaj mi je poklon duplikat, hoces da bude tvoj rodjendanski poklon ?

- Vrlo rado, vrlo rado- rastegla je dugacak osmeh.

- Znaci i to smo sredili, ne moram vise da brinem. Vas dvoje za rodjendane dobijate sledece duplikate.

- Kako si pametan, ne moze ?!- usprotivila se Nina.

- Ma nemoj. Uzmi ili ostavi. Bolje i to nego nista, ja ti para nemam a ni mozga jer sreca prati budale. Hoces – neces.

- Dobro, dobro, pristajem.

 Zahvaljujuci kvizu opremio sam se svim sitnim kuhinskim aparatima koje ni u ludilu ne bih kupio a i udomio sam mnoge. Ma skoro pa bajka, sto bi rekla Mirjana Bobic Mojsilovic, majke mi.

 Podstaknut ovom kolicinom iznenade srece ukljucio sam se u sve nagradne igre , cak i u onu najtezu potragu za poslom. Besomucno sam slao CV na razne adrese i ostavljao na mnogim sajtovima podatke u  online nagradnim igrama.

 Skoro da sam i zaboravio gde sam sve ucestvovao dok jednog dana na moj mail nisam primio poruku :

 Postovani gospodine Marezi, u ime nase izdavacke kuce, obavestavam vas da ste osvojili drugu nagradu, poklon paket nase izdavacke kuce, za komentar knjige …. autorke….. pa vas pozivamo na koktel i svecanost koju cemo upriliciti povodom proglasenja dobitnika. U Beogradu… dana tog i tog.

 Kad hoce onda stvarno hoce, kockica se konacno zavrtela.

 Ne bi nista tu bilo neobicno da sam ja istu knjigu uopste i procitao. Naime toliko reklamirana knjiga privukla je moju paznju, na internetu sam nasao kratak size, pogledao par snimaka sa promocije i  ostavio komentar.

Ah , ah , ah da iz mene su u komentaru pokuljale toliko brizno cuvane slatkorecive recenice iz mnogih dela koje sam procitao, uopstena mesta, u fazonu, ljubav, lepota, nostalgija za minulim danima. Sve to tako upakovano da onaj ko ga procita pomisli, ovaj covek stvarno se sa istim delom srodio.

 - Mico reci dragicka.

- Dragicka.

- Osvojio sam drugo mesto, komlet knjiga, za onaj komentar sto sam ti rekao.

- Ti mene zezas?

- Jok, jok. I jos poziv za svecani koktel  na kojem ce mi autorka licno predate nagradu.

- Lazes!!!!.

- Ma ne lazem. Jedva cekam . Zamisli mene , pa kamere, pa fotoaparati pa intervjui.

- Crni sine ti nisi normalan. Kako ces da ides a nisi ni procitao, nemas pojma o cemu se radi.

- Pa sta onda?

- Sta ces ako te pitaju o knjizi?

- Uh cudna mi cuda, opsta mesta. Vecna ljubav, malo suza, zivot bla bla bla, kao da je meni problem da klepecem. Nema sanse da provale.

- Definitivno si poludeo.

- Da znas da jesam, sreca prati hrabre, ja sam hrabar i to sto sam lud, pa ko nije. Bas mi prija. Pozdravcic.

 Dan dodele nagrada  odlucio sam da posvetim sebi. Dugo nisam bio u Beogradu pa sam odlucio da u isti odem prvim jutarnjim vozom iako je svecanost bila tek u 18 h. Prijace mi setnja gradom u kome sam nekada boravio, da se malo podsetim tih lepih dana.

 Bio sam zaprepascen samom slikom koja mi je bila neprepoznatljiva. Toliko novih zgrada, poslovnih centara,  fasada, ulica.

Marke automobile koje su bile po parkinzima ostavili su me bez daha. Sve to besno, napucano, nabudzeno. Fijat punto u rangu fice, kao ono kolca za po komsiluku, do pijace. Pomislio sam u trenutku da nije ni cudo sto ovi ljudi nemaju pojma kako se zivi u ostatku zemlje kad sav ovaj luksuz im je uobicajan. Srdasce mi se steglo pomislivsi da moj grad, srpska Atina, naspram ovog izgleda ko kasaba i po bogatstvu i po standardu zivota, a nekada se racunao kao jedan od industriski najacih gradova Jugoslavije.

 Nisam ni osetio kako je vreme brzo proslo. Od prodavnice do prodavnice, malo vamo malo tamo i vec noc. Odlucio sam da na promociju dodjem pola sata ranije, red je, da se udobno smesti i upoznam autorku.

 - Dobro vece postovani gosti, cast nam je i zadovoljstvo da u ime nase izdavacke kuce veceras vas ugostimo.

 Oficijalni deo programa najavuio je PR dok je autorka citala komentare i delila nagrade.

 - Posebno mi je zadovoljstvo da procitam komentar, koji je vise nego sama poezija. Ovoliko lepih reci o mom romanu nisam nikada cula i da sam se ja pitala ovo bi bila prva nagrada, komentar je uputio Gospodin Marezi Luka i ja cu vam ga sada procitati.

 Nikakvu nelagodu nisam osetio nijednog trenutka. Zauzeo sam pozu visokoumnosti i stvaralacke zamisljenosti slusajuci sopstvene gluposti sa kojima se neko odusevljavao.

- Molim vas pozdravite ovog divnog mladog coveka velikim aplauzom .

 Prisao sam da primim nagradu. Autorka me srdacno izljubila  i od srca mi zahvalila na svemu.

Nestrpljivo sam pregledao sadrzaj paketa i prijatno se iznenadio. Vrhunska izdanja,  knjige nobelovaca, enciklopedije , cak i izdanja koje je tek ocekivala promocija.

 Bogat program koji je bio uprilicen zaista mi je prijao. Osecao sam se vrlo pocastvovano i uvazeno. Televiziska ekipa zamolila me za mini intervju sto sam rado prihvatio.

 Jedino sto je u svemu nedostajalo jeste knjiga same autorke, koju nisam dobio u paketu a bila bi steta da je nemam bez obzira na sve. Znajuci klimavu finansisku situaciju, ako kupim knjigu, necu imati para za povrtnuu kartu kuci smislio sam plan u momentu.

 - Izvinite, hteo sam da vas pitam , posto nemam primerak vase knjige, pozajmio sam da bi procitao mogu li jednu od dobijehih da menjam za istu ili ako ne moze dajte da idem da je kupim.- blefirao sam kao pokeras znajuci da ako bude ova druga opcija , tropa sam.

 - I ju ni slucajno srce moje . Zar posle tako lepih reci o mojoj knjizi da ti je ne poklonim. Poklanjam ti ja, i posveta. Zaista tvoj komentar dao mi je podstrek da verujem u mnogo toga, u toplinu ljudskog srca u lepu rec i zelju da napisem i sledecu knjigu. Hvala ti puno.

 Ne mogu ni opisati koliko mi je bilo neprijatno. Jadna zena se topila ne znajuci ni pravu pozadinu. Svakako bitno je sto sam je usrecio, sto mi je olaksavajuca okolnost u grizi savesti..

 LM(elem) Poklonjenu knjigu sa posvetom sam u najkracem roku procitao. Donela mi je bas lep ugodjaj i usrecila me. Unapred sam pozvan na sledecu promociju u znak zahvalnosti, moju sam zahvalnost odao tako sto sam zaokruzenu kockicu zaustavio. Ne kockam se vise na blef. Treba znati meru

 p.s.

U narednih nekoliko dana na dve televizijske stanice u pet emisija i preko dvadest termina pojavio se moj intervju , koji je bio zacinjen recima hvale same autorke na moj racun, koja nije skidala osmeh sa lica. Znam, zvezda je rodjena, pa sam sad vrlo uobrazen, termine za autograme zakazuje moja sekretarica, salim se..Poklanjam vam recept slatkisa koji je uvek zagarantovan dobitak i sa kojim nema kockanja. Uz njega sam drugare castio za svu srecu koju mi pruzaju i koja je meni bila naklonjena.

 mareziluka

TORTA ANABELA

Potrebno:

24X2 ( ukupno 48 komada) petit keksa

2 pakovanja piskota

2 kutije Jaffa keksa

4 slaga

1litra +3 dcl mleka

100 gr secera u prahu

6 jaja

100 gr cokolade

15 kasika secera

5 pudinga od vanile

1 margarin

Umutiti 6 zumanaca,15 kasika secera i 5 pudinga i sve to skuvati u 1 litri mleka. U vruc fil staviti ulupanih u sneg sest belanaca. Kad se fil ohladi dodati margarine i 100 gr. Secera u prahu.

U 1/3 fila dodati 100 grama cokolade. U 3 dcl mleka umakati keks.

 Slaganje :keks 24 kom → ½ zutog fila → piskote → braon fil → Jaffa keks → ½ zutog fila → keks 24 kom → slag.

Prijatno!