mareziluka

 Samoca je stanje koje s vremena na vreme volim sebi da priustim. Iako se mnogi na pomen iste mnogi jeze ja je dozivljavam kao neophodni sastavni deo sopstvenog mentalnog zdravlja. Usamljenost je ono sto ne bi smelo nikada da mi se desi ali samoca cesto prija.

 Volim da nemo posmatram zivot oko mene, dogadjaje ljude, pojave i sredjujem svoje misli. Bez ijedne izgovorene reci pravim neke sitne planove za buducnost i okvirno presabiram sta sam mogao da uradim ili ako nije suvise kasno ispravim napravljene greske.

 Od Ninine svadje samnom proslo je skoro pa godinu dana. Nemavsi priliku da i ja njoj kazem sve sto zelim cesto sam je sanjao i bio opterecen sopstvenim postupkom. Hiljadu puta sam sebi postavljao jedna te ista pitanja i ako su mi svi govorili da nisam pogresio nikako nisam mogao da nadjem unutrasnji mir.

 Prijateljstvo je odnos dvoje ljudi i bilo bi korektno kada do rastanka dodje obe strane kazu ono sto misle i razidju se. Nina je sve rekla svojim cutanjem a ja nisam imao priliku ni cutanjem ni pricom. Posle petnaestogodisnjeg prijateljstva nisam mogao ostaviti stvari tek tako , morao sam, sto ja kazem isterati stvari na cistinu.

 - Didi opet sam je sanjao.

- Koga?

- Ninu.

- Sta se vise opterecujes, pusti proslost neka pociva.- posavetovala me gledajuci me sazaljivo.

- Ne mogu Didi. Nisam ja rekao sve sto imam i to me tisti.

- Ne moras, rekla je ona svojim postupkom za oboje. Bitno je da se videlo ko je kakav.

- Nista to mene ne tesi, veruj mi.

- Znam Luka , ne kopaj po ranama koje ne mozes zaceliti.

- Moram Didi da znam na cemu sam.

- Bas si tvrdoglav kao mazga.

- Jesam, sta cu takav sam ?

 Posle svega znao sam da za nase prijateljstvo nema nikakve sanse. Gordost koju je nosila u sebi nije dozvolila ni  pomisao na razgovor a kamoli pomirenje. Na moju zalost toga sam bio veoma svestan ipak smo se znali tolike godine.

 Posle jos jedne kosmarne noci u koju sam proveo sanjajuci Ninu kako bezi od mene dovoljno toliko da ne mogu da je dodirnem a na dohvat mi je, probudio sam se preznojan i tmuran.

 Bilo je i vise nego jasno da moram stupiti u kontakt sa njom kako umem i znam ne bih li sebi olaksao muke. Jednostavno neke stvari morate izbaciti iz sebe.

Otisao sam do prve trafike i kupio novi mobilni broj sa nadom da ce Nina odgovoriti na poziv nepoznatog broja.

 - Molim- rekla je Nina vedro.

- Molim te nemoj da prekines vezu, zeleo sam da vidim da li si dobro – rekao sam u dahu.

- Dobro sam- rekla je posle krace pauze.

- Sanjam te nocima i morao sam da znam kako si. U svim mojim snovima bezis od mene i ne das mi da ti pridjem. Samo sam hteo da vidim da li si zdrava i srecna.

- Jesam, ti?

- Mnogo mi nedostajes. Znam da nikada neces popustiti, ne bih ni ja. Moja najveca greska je sto sam ti rekao ono sto su svi mislili a nisu imali hrabrosti da ti kazu u lice.

- Ko to svi? – pitala je hladno.

- Svi Nina, svi. Svi nasi zajednicki prijatelji.

- Reci mi konkretno ko?

- Ne zelim da ih ofiram, znas ti ko su svi – posle nekoliko sekundi dvoumljena sam uspeo da kazem. Ne zelim nikog da uvlacim u ovo a ti to znas.

- Sta ima novo kod tebe?- prebacila je loptu sa klizavog terena na ocekivani nacin, koristeci pitanje koje je uvek izgovarala kada nije imala sta da kaze.

- Sve je po starom. Mislila si da cu pricati za tobom svasta, da cu te odgovarati, raspredati.

- Nisam.

- Jesi Nina, ali ja na to nemam pravo. Za sve godine naseg druzenja nista lose mi nisi uradila. Uradila si mnogo toga lepog i nemam nijednu ruznu stvar da ti zamerim.

- Ako ti tako kazes- cuo sam smesak u njeniom glasu.

- Gorda si i ja sam, ali nisam necovek Nina da pricam ono sto nije. O tebi cu uvek reci sve najbolje i najlepse, jer ti si bila i ostala jedna od mojih najboljih prijatelja – glas je poceo da drhti a suze su mi same tekle.

- Valjda je tako- zbunio sam je.

- Jesi Nina i ti to znas, samo sam hteo da te cujem da ti to kazem. Ne stidim se sto placem i sto mi je tesko. Ne dozivljavam ovo kao ponizenje. Hteo sam i ja samo da kazem sta imam , imao sam na to pravo.

- Jesi Luka. I ti meni nedostajes.

- Nikada te vise necu uznemiriti. Ne boj se Luke, iako znam sve tvoje tajne nikad ih niko nece saznati. Sve to ostaje medju nama zauvek. Ispao sam kolateralna steta izmedju tvog straha i zelje za srecom. Mnogo mi nedostajes.

- Luka moram da zurim, imam nekih obaveza po gradu. Udajem se.

- Sa srecom Nina, zelim ti sve najbolje.

- Budi pozdravljen. Zdravo.- prekinula je vezu.

 U momentu osetio sam olaksanje. Posle godinu dana uspeo sam da kazem sve ono sto sam drzao u sebi. Konacno sam nasao svoj mir. Hteo ili ne morao sam da se pomirim sa cinjenicom da nas je zivot razdvojio.

 Kazu da pametni ljudi uce na tudjim a budale na sopstvenim greskama. Naucio sam kao i svaka emotivna budala da nemam pravo nikoga da osudjujem za postupke ni ti da govorim ono tako ocigledno u lice. Shvatio sam da mnogo toga moram da prezmurim i napravim se nevest. Cak i onda kada traze od mene misljenje da dobro odmerim sta i koliko cu reci kako nebih posta neciji dokaz neuspeha. Strasno ogledalo koje kaze istinu a koje posle razbijemo.

  Jesen se polako uvlacila u grad i sokake. Sve manje lisca stajalo je na granama. Prvi odzaci su se zadimili i sve vise tmurnih oblaka oslikavalo je jutra. Moj zivot se vukao kao i obicno istim, sinama bez vecih oscilacija.

 - Luka moramo pod hitno da se vidimo.- dobio sam sms od Didi.

 Posto ne volim da kuckam poruke odmah sam je nazvao.

 - Pitanje zivota ili smrti sta je toliko hitno Didi?

- Pricacu ti, strpi se. Nista strasno ali ipak znacajno.

- Za pola sata kod mene, moze ?

- Dogovoreno.

 Didi nikada nije panicila niti reagovala burno. Uvek je sve prihvatala sa dozom umerenosti te mi je ova poruka bila i vise nego cudna.

 - Sipaj mi jedan konjak- sa vrata je naredila.

- Sta se desilo?

- Sipaj i sebi i sedi da ti pricam.

- Didili znas da ne pijem.

- Sipaj trebace ti.

- Ako ti tako kazes, samo ne znam kako cu ja to popiti.

- Surdukni u cugu.

 Smestila se na fotelju tik do prozora, kao da pogledom trazi reci koje treba tek da mi kaze. Primetio sam odsutnost.

 - Ne znam kako ovo da ti kazem- ispustala je veliki oblak dima tek pripaljene cigarete.

- Srpski, kako drugacije. – nasmejao sam se.

- Mnogo mi je neprijatno, ne znam odakle da pocnem.

- Boze Didi kao da se ne znamo sto godina, hajde govori ne drzi me u neizvesnosti.

- Uh uzdahnula je duboko. Nina me je pozvala da joj budem vencana kuma.

- Stvarno- ostao sam zaledjen.

 Nina i ja imali smo odavno precutni dogovor da cu joj ja biti vencani kum. Godinama su to svi znali i pravili sale na taj racun kako je ona izabrala najzgodniju od svih zgodnih kandidata. Svaka posalica se zavrsavala na konstataciji da sam  u ostroj konkurenciji pobedio zahvaljujuci duzini noga, jer ,Boze moj, Kuma mora imati najbolje noge, a moje su ipak ako ne lepe bile najduze.

 - Brrrrrrr- sasuo sam konjak u jednom dahu.

- Ne bih volela da ovo pokvari nesto medju nama. Kumstvo se ne odbija i morala sam da prihvatim.

- Ne budi luda sve ok.

- Nije ok, ovo ti je namerno uradila znajuci da ce te najvise boleti. Znas kako mi se kumuje ko gladnom….. Ti si trebao to da budes.

- Nema veze Didi kumovacu nekom drugom.

- Glupaca, kako je samo mogla, molim te nemoj da se ljutis.

- Opusteno Didi neka ti je kumstvo sa srecom.

- Hvala ti ovo mi mnogo znaci.

 Kako se dan Nininog vencanja priblizavao ja sam postajao sve setniji. Kompletno drustvo se trudilo da nista na datu temu ne spominje jer je situacija bila i ovako dovoljno mucna. Nisu zeleli da se jos gore osecam nego sto vec jesam. Precutno su se spremali za svadbu pokusavajuci da mi misli odvedu na drugu stranu.

 - Rekla sam joj , nisam mogla da izdrzim.

- Kome Didi?

- Nini, sve sam joj izdefilovala. Kako je nije sramota da ti tako nesto uradi. Cutala je ko zalivena. Zna i ona da je pogresila.

- Jao Didi ma nemoj da kvarite vas odnos.

- Bas me zabole, ispala je djubre. Nije ni meni svejedno u nebraniom grozdju. Odradicu to jebeno vencanje ali morala sam Luka nisam mogla da izdrzim.

- E moja Didi uvek pravioljubljiva, ne boj se prezivecu ja.

- I hoces , ti si nasa snaga. Nego ostalo mi jos da narucim bidermajer a nemam pojma ni sta voli ni kakvo cvece hoce. Sve me to smara.

- Didi prepusti to meni, ja znam. Obecaj da joj neces reci, to ce biti moj poklon za nju kad drugi ne mogu da joj dam. Molim te puno bi mi znacilo, tako bi i ja bio tamo.Moze?

- Luka, volim te najvise na svetu, niko nikada nece saznati.

 Na dan Nininog vencanja trudio sam se sto dalje odagnam misli od tog dogadjaja. Setao sam gradom skoro celo popodne.  Misli su se same nametale pokusavajuci srcu da objasne zasto se grci. Negde oko ponoci setajuci Dunavskim parkom. Sustanje lista trglo me na tren. Kroz polu tamu do starog kestena na liscu je setao jez.

- Sreca – pomislio sam.

Kao da sam video moje lutajuce srce probodeno hihljadama bodlji gordosti, tudjih i mojih.

 LM(elem) Nina se udala za coveka koji je mnogo povredio i za koga nije ni sama znala da li ga uopste voli. Ispunila je formu a vreme ce pokazati da li je napravila ludost ili mudrost. Kao i svaka kuma Didi je uhvatila bidermajer koji je donela meni, sa obrazlozenjem da meni pripada. On i danas stoji na mom ranom stolu, pozutelih ruza podsecajuci na prolaznost vremena i snagu gordosti.

 p.s.

Prijateljstva se ruse u jednom trenu a grade godinama. Dobro promislite pre nego sto nekom kazete ono sto mislite jer svi ne prihvatamo isto istine. Ja se ne menjam i jos uvek ono sto imam kazem, ma kakve to posledice donelo. Ako nista drugo ljudi samnom uvek znaju na cemu su. To je kamen spoticanja za mnoge. Deo hrabrosti ili velike ludosti, vreme ce pokazati.

mareziluka

POHOVANE LIGNJE

 Potrebno :

1kg lignji
 150g brašna
 so
 ulje
 biber

Očistite lignje, dobro ih operite i narežite na kolutove. U tanjir stavite brašno, dodajte so, a ako volite možete i biber pa izmešajte. Lignje uvaljajte u brašno pa pržite na vrelom ulju sa obe strane dok ne dobiju zlatno žutu boju.
Poslužite uz limetu isečenu na kriške ili limun. Kao prilog možete poslužiti blitvu sa krompirom ili krompir na neki drugi način.

Prijatno!