Niko nije rodjen naucen. Najcesci oni koji tvrde da mnogo toga znaju su ustvari i najmanje potkovani znanjem. Mnoga znanja usvajamo tokom zivota i ne mozemo ih imati pre odredjene zivotne dobi. To se zove iskustvo. Mnogo toga moras probati i nekoliko puta ponoviti da bi uspeo. Koliko su uspesni i iskusni dva blentaca i kategorija jaca koliko je zaista jaka?

 Nepravda me oduvek pogadjala u zivotu. Uvek sam se trudio da ispravim krive Drine. Jednostavno o bilo kome da se radi ja ne mogu da zmurim. Zasucem rukave i pravim reda. Kada su meni dragi ljudi u pitanju , malo je reci, tu sam tek prava azdaha. Borim se do poslednjeg plamicka snage. Sto se ono kaze “ opravim ga” da ostanu samo dugmici.

 - Luka, reci dragicka, zvali su me- bez daha u moj stan uleteo je Gonzo.

- Ko te zvao?-totalno me je zbunio.

- Zvali su me iz one velike kompanije na testiranje za posao.

- Super!

- Ima samo jedan mali problem, imam testiranje , a ja ti za matematiku nisam talenat.

- Ces da imas.-salio sam se.

- Znaci blaziranje, mislim klavir, malo francuski- parafrazirao je Gonzo cuvenu repliku Branke Katic iz serije “Otvorena Vrata”

- Nisam ti ja Cakana. Svetislave ista nas je majka rodila ista ce te oplakivati hahaha. – vrlo brzo sam se setio nekih od recenica iz moje omiljene domace serije.

- Ne, ozbiljno , znam da si bio kod njih na testiranje i znam da se rade matematicki zadatci u prvom krugu, ja nema sanse da prodjem.

- Dozvolite mi da se predstavim, ja sam Gonzo.

- Neces valjda?

- Hocu , hocu- sa smeskom djavolka potvrdio sam.

 Gonzo je vec nekoliko godina radio u jednoj privatnoj firmi ne za dz vec za minus dz. Iako prvobitno zaposlen kao magacioner, vremenom je postao i vozac i kurir i dostavljac. Gazda kod koga radi nije imao dusu. U polednjih godinu dana na poslu je provodio i po 20 sati, sto ne bi bilo tragedija da je uopste dobijao platu. Vec pola godine nije dobio ni dinara a postajao je sve umorniji i nesrecniji. Njegov zivot je bio mnogo puta ugrozen, jer je kao vozac vozio robu po celoj zemlji i inostranstvu u toliko neispravnim vozila da je bila prava sreca da vec nije poginuo.

 Kada je meni ta situacija postala nepodnosljiva,  stvar sam uzeo u svoje ruke i krenuo da mu saljem molbe na oglase i to samo u jakim i stabilnim medjunarodnim kompanijama, dosta je bilo sitnih, odvratnih privatnika.Takve kao njegovog gazdu treba za primer vesati po banderama, robovlasnici.

 Na zakazano testiranje sam otisao sa njegovom licnom kartom u koju sam prelepio sopstvenu sliku, odradio deset veoma komplikovanih ekonomsko – matematickih zadataka i naravno prosao. Od oko 300 kandidata testove je proslo oko 30 ljudi. Mnogi su se pitali kako se nisam bojao? Cega da se bojim? Pa sta mi mogu da me i otkriju samo da me odstrane sa testiranja, ljudi su cesto kukavice i paranoici.

 Za nedelju dana dobio je poziv iz agencije za regrutovanje kadrova da dodje na razgovor u Beograd i to ni vise ni manje nego na Dedinje.

 - Vila Jelena, ispadaj.

 Sa kartom grada trudio sam se da pobodem tacno mesto gde smo isli.

- Au , je..b te zivot gde smo mi dosli?-pitao se Gonzo.

- Na Dedinje, covece pogledaj ovu kucicu.

- Kucica , ahaaaaaa

 Bili smo zapanjeni prizorom koji nas je okruzivao. Prvi put i on i ja bili smo ovde.

Iza visokih zidova , ukrasenih milionima kamera naslucivale su se velelepne vile, od cije arhitekture sam ja ostajao bez daha- Dizniled za odrasle.

 - Prvo da nadjemo tu Cankarevu ulicu i gde je agencija, pa se setamo ovuda, imamo jos dva sata na raspolaganju.- izneo sam plan rada.

 Najvise sto mrzim u zivotu kada  neko kasni, a s obzirom da nismo poznavali dobro Beograd mi smo za svaki slucaj dosli ranije, nije nam tesko pricekati.

Agenciju smo brzo nasli pozdravljajuci se usput sa pripadnicima obezbedjenja raznih anbasada, koji su kao kipovi stojali u punoj ratnoj opremi, sto nas je strasno zabavljalo.

 Za one koji nikada nisu bili u ovom kraju vazno je reci da je to kompleks dugackih i uskih ulica, na kojima mozete sresti samo pripadnike obezbedjenja, nigde zive duse. Poneka sobarica bi provirila iza visoke ograde, ali to je sve.

 Posto smo ozedneli i ogladneli, trazili smo prodavnicu. Gore – dole , prva ulica , druga ulica al prodavnice ni za lek. Na karti sam konstatovao da relativno blizu se nalazi srednja skola, te po zdravoj logici mora u blizini mora imati neki kiosk. Nas provincijalski instikt nas nije presao te smo uspeli da zadovoljimo nase primarne zahteve.

 - Jos petnaest minuta, ajde da se presvlacis.- rekao sam.

- Sta da se presvlacim?

- Ne mislis valjda u tim dronjcima da udjes?

- Sta fail fina majca i farmerke, sve cisto i ispeglano.

- Joj idiote, ti tamo treba da ostavis utisak, blentoje. Ima da se nabudzis da izgledas kao sa modne piste.

- A sta imas carobni stapic?- pitao me polu ljuto.

- Ne, ja sam u ruksaku poneo ispeglanu kosulju, pantalone i svecane cipele.

 Gonzo je ostao bez teksta.

- Hajde skidaj se.

- Gde da se skidam, na sred ulice, ti si poblesavio.

- Sta te briga, ko te ovde zna? Kada ce te opet videti? Skidaj se da te ja ne bih skidao.-ljutito sam rekao.

- Daj da nadjem barem neki zaklon.

- Eno iza onih kontejnera, polazi !

 Najtuzniji kuceci pogled je smesan kako je Gonzov izgledao kad je shvatio da se ne salim.

 - Jesi li skinuo farmerke?

- Cekaj brate mili , nisam ja striper.

- Uuuuuu kakva guza. – stipnuo sam ga

- Ma ne zezaj me i ovako me muka hvata.

- Pogledaj, pogledaj kucne pomocnice pare okice na tvojim butkicama.

-Gde?-uplaseno me upitao.

- Ma ne tripuj nema zive duse . Ovde ko duhovi da zive.

- Daj mi kosulju!

 Gonzo je izasao kao drugi covek. Fina italijanska kosulja, crne pantalone, najfinijeg kvaliteta i sjajne crne cipele.

 - E tako brate mili da licis na coveka.

- Velike su mi cipele, saplecu se negde.

- Cek , cek vec si se uvalio u prasinu, sad cu ja to da nakremam, dizi nogu.

- Ti nisi normalan, i to si poneo.

- Normalno, pravi muskarac i gospodin covek se poznaje po cistoci cipela. Mora da moze da se ogledne u njima. Utuvi to u ludacu za ubuduce-bio sam krajnje izricit.

 Po davanju i zadnjih instrukcija o tome da ne treba da se klati, mlati rukama, nogama, cokce, dira kosu i usi, kako ne bi otkrio svoju nervozu, sveg onog na koja pitanja kako da odgovori ispratio sam Gonza u agenciju.Uvek treba reci ono sto oni zele da cuju a ne sto zaista mislite, znam citavu semu odgovora.

Ostao sam ispred da cekam stegnuvsi tako jako palceve u pesnice da sam mislio da cu ih iscesiti. Posmatrao sam i njegovu konkurenciju pokusavajuci da doznam sta se unutra desava. Primetio sam da su se drugi obukli mnogo neformalnije sto je samo bio plus za nas. Mi smo sve uradili po biznis p.s-u.

 Posle pola sata Gonzo je izasao sa ogromnim osmehom na licu. Na HR menadzerku je ostavio odlican utisak sto je ona iskazala otvorenom naklonoscu, sad je samo trebalo cekati.

 - Luka, problem- nazvao me Gonzo posle pet dana.

- Nije valjda da ti gazda nije dao knjizicu.

- Uzeo sam knjizicu na prevaru, jedva. Jutros su mi javili iz agencije da sam primljen, ali treba d aim dostavim kopiju vozacke dozvole.

- Sta je tu problem?.

- Pa prijavio si me za posao sa C kategorijom, a ja imam B , jesi li zaboravio.

- Iskreno ni ne secam se. Ti  znas da vozis konbi i kamion?

- Ma znam prosao sam i te testove u kompaniji, al nemam polozeno za C.

 Mozak je poceo da mi radi 200 na sat. Kada se nadjem u nekom problemu, budem doveden pred svrsen cin, razmisljam najprisebnije. Moje male sive celije u momentu grade konstrukciju resenja.

 - Donesi meni dozvolu in e brini.

- Pa sta ces da radis?

- Samo ti donesi.Cekam te. Ovu sansu ne propustamo ni za kakve pare na svetu.

 Setio sam se da Didi ima pisacu masinu. Odlucio sam da gonzu otkucam na istoj izmisljeni datum polaganja , lupim moj pecat, kojim obelezavam platna  i tako ga dovedem do zeljenog cilja.

 Sve kako sam isplanirao sam i uradio , dozvolu dvaput oprao u vrs masini i efekat je bio postignut. Ni za najiskusnije ispiktore niko nije bilo vidljivo da pecat nije mupa Srbije, vise je licio na ljubicastu fleku, datum savrsen. Nemoj te me osudjivati, cilj opravdava sredstvo, treba se snaci.

 LM(elem) Gonzo se uspesno zaposlio u velikoj svetskoj kompaniji  sa laznom dozvolom. Posle mnogo godina rada kod raznoraznik privatnika i bez platne konacno je i njemu svanulo. Plata koja je redovna i jako, jako dobra isplatila je sav trud koji smo ulozili. Naravno od prve plate uplatio je visu kategoriju i uspesno je dobio.

U znak zahvalnosti Kupio mi je trenerku i patike , koje sam mesecima smekao u izlozima radnje, za koje ja nisam imao para. Od svake plate i danas mi da dzeparac u znak zahvalnosti za sve sto sam ucinio za njega, on to zove menadzerskim procentom.

 

p.s.

Kazu hrabre  Bog cuva i pomaze. Ni danas mi nije jasno jesam li dovoljno hrabar ili lud al bitno je da sam uspeo. Drzim se devize “ slazi kad sebi mozes pomoci a drugima ne naskoditi”, i bice ti oprostenao. Azdaha u meni  ne daje vam recept male slatke izvrnute torte, kao u crtacu, vec recept Gonzovog omiljenog jela uz koji samo proslavili njegovo zaposlenje. Ser Zile danas se necemo tuci, hajde da kuvamo pa da klopamo! Do neke nove bitke, moj plamicak je u kuhinji.

 mareziluka

 

 

DJUVEC

Potrebno:

5-6 paprika babura(crvene,zute,zelene)iseckane na rezanca

2 vece glavica crnog luka

2 cena belog luka

2 sangarepe

400 grama svinskog mesa  isecenog u kockice

2 paradajiza (zimi , kad ga nema ne mora)

1 solja soka kuvanog paradajiza ili razmucenog paradaiz pirea

1 solja pirinca

1 kasicica tucane aleve paprike

So , biber, persunov  list,

Crni luk iseckati sitno i dinstanti sa belim i sangarepom. Dodati meso i paprika i paradajiz (ako imate) jos malo prodinstati. Preliti sa litrom vode, zaciniti  poklopiti i krckati na laganoj vatri sat vremena. Zatim dodati alevu paprika is ok od paradajiza. Krckati jos pola sata i zatim sipati na centru serpe pirinac, ne mesajuci, da isti ne bi pao na dno i zalepio se. Ostaviti jos 20-tak minuta dok se pirinac ne skuva . Ukrckavajte onoliko da li volite corbastiji ili gusci djuvec.

Prijatno!

 

.