[ Generalna ] 28 Novembar, 2010 20:16

  "Što ne boli - to nije zivot, što ne prolazi - to nije sreca." – rekao je mudri Ivo Andric. Kada je pisao ovu recenicu kao da je gledao u sudbinu jedne zene, njemu nepoznate. Zasto sreca mora uvek  da bude prolazna i zar zivot mora bas da boli? U zivotu nekad ostane i mnogo manje od srece al se ipak zivi. Muske suze su kazu najteze. Koliko je teska moja suza i njen bol ?

 

 Bezbroj je podela koje mozemo napraviti na temu ljubavi. Moje srce oduvek je bilo dovoljno veliko da moze jednako jakim intezitetima voleti razliciti ljude ne ugrozavajuci i ne zapostavljajuci nikoga. Roditelje, sestru, prijatelje, rodjake......

 Mnoge ljubavi obeleze nam zivot od njegovog pocetka pa do samog kraja. To se one prave , tople i iskrene bez ikakvog interesa i prisile, ljubavi cistog srca i ljubavi nase ljudskosti. One se ne zaboravljaju i oplemenjuju nasu dusu poput finog filigramskog rada na nekom lepom zlatnom medaljonu.

 Probudio sam se poprilicno zbunjen. Sedeo sam nekoliko minuta u krevetu ne znajuci jesam li jos uvek u snu ili na javi. Belicasta izmaglica skrivala je krovove okolnih zgrada, potpuno sanjivo vreme. Lenjo sam trljao oci ne bih li dosao sebi.

 - Hajde ustaj Luka- rekao sam sam sebi.

 Ni jutarnji ritual tusiranja nije mi pomogao da se osecam bolje. Dan mi je bio prepoznatljiv. Poznate slike, koje secaju na mnogo toga. Sa police dohvatio sam lepo ukoricen kozni album sa fotografijama. Izmedju njegovih korica nalazila se zivotna prica, prica moje heroine ukoricena izmedju korica finog krem koznog poveza, koju sam sakupio od zaborava i zauvek sacuvao.

 - Ti samo reci sta da radim.- rekla mi je tetka Rada.

- Nista ti ne brini. Pravi se kao da nista ne znas . Ja cu da pricam a ti se pravi zbunjena.

- Dobro sreco.-neznost je vrvela iz njenog glasa.

- I nemoj slucajno da gledas u doktoricu. Gledaj malo u pod malo u stranu.

 Pre mesec dana podneo sam zahtev centru za socijalna pitanja u zelji da tetki obezbedim izvor prihoda. Posto je ceo zivot zemljoradnik a nije imala imovinu na svoje ime ovo je bio jedini put da joj obezbedim redovan izvor prihoda. Sto da ne ?

 - E ako nam ovo Luka uspe, tetka vise nece biti bezemljasica.

- Uspevamo , nema da omanemo. Da i ti konacno vise ne zavisis od nikoga posle pedestet godina.

 Tetka Rada, tetka zbog koje se ova rec pise uvek velikim slovom. Od najranijeg detinstva vecina slika vezane su za nju. Nema tog lepog trenutku u zivotu u cijoj slici nema nje. Tiha i ljupka iz njenih ociju izvirala je dobrota. Ona je neko ko me uvek zvala sreco ili kuco moja, sa toliko neznosti i topline u glasu da to nije imalo cenu.

 Pre dvadeset cetiri godine ostala je bez svog jedinog deteta. Rana koja se tada otvorila svakim danom sve vise je krvarila i pekla, za nju nije bilo leka. Junacki je nosila duboko u sebi, kidajuci je bolnim jaucima bespomocnosti naricuci na sinovom grobu.

 Stigavsi isped zgrade socijanog u Subotici tetku sam smestio u pozajmljena invalidska kolica, dao poslednje instrukcije i krenuo u akciju.

U zivotu, nazalost, imao sam priliku da budem u mnogim zdravstevim ustanovama ali ljubaznije osoblje i uljudnije lekare nisam video nego u Subotici.

 - Dobar dan.- pozdravio sam doktoricu presednicu komisije.

- Dobar dan , izvolite .

- Ja sam dosao za ....., znate samo da pitam ona je nepokretna u kolicima pa da li imate nekog clana obezbedjena da mi pomogne da je unesem?

- Nema potrebe, ja cu izaci ispred zgrade – ljubazno mi je odgovorila doktorica.

 Brzo sam izasao da dam tajni znak tetki.

 - Dobar dan bako- pozdravila je tetku doktorica.

- Nisam aaaa – pravila se tetka nevesta

- Kako se zovete?

- Rada – promrmljala je tetka gledajuci u zemlju.

- Imate li imovine ?

- Sta?

- Imate li zemlje? Ponovila je doktorka

- Ja sam bezemljasica.

- Sta je rekla?- obratila mi se doktorka

- Gospodjo ona je imala pre dve godine jak mozdani udar i od tada vuce posledice, na momente je svesna a na momente nikog ne prepozna. Ima problema sa govorom a vidite i ove ulkuse na nogama , posledica lose cirkulacije . Sem toga ima i propale casice na kukovima pa vise ni uz pomoc staka ne moze da hoda.

- Dovoljno je. Rekla je. Da je vise ne mucimo. Namignula mi i dodala  Za desetak dana stici ce vam resenje, zelim vam puno srece i noj zdravlja jos pomalo.

 Osecao sam se kao narodni heroj. Srce mi je bilo veliko kao cela Subotica.Uspeo sam !. Ja sam bio taj koji je tetki posle pedeset godina napornog rada u poljoprivredi, gde sve zavisi od vremena i nista nije sigurno, uspeo da obezbedim stalni izvor prihoda.

 Osmeh u povratku nije nam silazio sa lica.

 - Luka sreco, jesam bila dobra.

- Super , tetka za oskara.

- Kao pravim se ja nevesta.

- Pa sta nismo nista slagali osim da nisi razumna. Koliko si ti dala za 60 godina ovoj drzavi moze i ona tebi nesto.

- E posto si i ti bez svog dinara, a ja znam kako je to celog zivota, pola ide meni pola tebi.

- Ma ne treba tetka- nasmejao sam se.

- Treba, treba. Delimo kuco tetkina na ravne casti.

- Dobro.

 Nije bilo svrhe se protiviti jer to i jeste bila istinski ona. Velikodusna, pravicna, blaga puna topline i razumevanja.

 U povratku morao sam jos da svratim u nekoliko prodavnica, na cega se tetka nije bunila. Pred poslednjom mesta za parkiranje nije bilo ni za lek. Jedva sam se ukrcao na jednom inprovizovanom izmedju dve breze na jednoj blagoj nizbrdici.

 - E tako sve sam uzeo idemo kuci.

 Nespretno sam pritisnuo kvacilo, kola su lagano kliznula i uz jak ostar zvu naslonila na jednu brezu.Prebledeo sam.

 Steta je bila ucinjena. Iz prednjeg plasticnog branika zjapila je rupa velicine pesnice.

 - Uh je...em ti zivot. – sam sebi sam rekao.

 Iz kola tetka je nemo gledala moju reakciju.

 - Ubice me tata.- prestravljeno sam rekao . Opec ce reci ti si smotan, tvoja sestra je za tebe profesionalac. Ti si dupe-glava za voznju. Joj ubicu se.

- Ma neces . Ne dam te ja.

- Sta da radim.

- Slusaj, reciremo da te je neko udario na parkingu- predlozila je tetka.

- Da, da i recicemo da mi nismo ni videli ko. Recicemo da smo tako zatekli kad smo se vratili. Neces me izdati?

- Luka , sreco ni da me na komade kidaju.

 Tetka i ja sklopili smo pakt. Nasa mala tajna bila je zavijena u bezazlenu laz. Mi cemo se drzati nase price i to je to.

 Tati smo ispricali vrlo uverljivu pricu. Na nase iznenadjenje burna reakcija je izostala. Rekao je da svakom to moze da se desi a da ce on to srediti. Laknulo nam je.

 Za nekoliko dana zazvonio mi je telefon- tata.

 - Reci tata.

- Rekli ste da vas je neko udario na parkingu?

- Da i nemam pojma ko je bio.- pravdao sam se.

- Danas sam ono popravljao i znam ko je- rekao je tata kroz osmeh

- Da- rekao sam zbunjeno.

- Udarila su vas zaprezna kola.

- Kakva zaprezna, sta to pricas?- nista mi nije bilo jasno.

- Pa eto slucajno sam nasao koru breze u unutrasnjosti blatobrana, pa rekog neka zaprega .

- Izvini – znao sam da zna.

- Mene da slazete, ti i tvoja tetka isti ste. Ni za zivu glavu nece da prizna da si ocesao drvo. Kaze ona nista ne zna.- poceo je da se smeje. Sledeci put sklonite dokaze hahaha.

- Ne znam stvarno kako se desilo, znam da ces reci da sam glupson, al eto desilo se. Priznajem. Nisam hteo da me vices i da mi ne das vise kola.

- Ma necu te vikati, j...s branik, napravio sam, a kola... ma odlican si ti vozac. Mozes ih uvek dobiti kad ti zatrebaju.

 Treba li napomenuti da tetka nikad nije htela da prizna sta se zaista desilo cutanjem se braneci.

Po dobijanju prvog primanja bio sam nagradjivam  redovno svakog meseca pola-pola, kao sto je i obecala.

 Posle godinu dana tetka je dozivela jos jedan jak mozdani udar sa kojim nije uspela da se izbori. Umrla je 3 decembra , dan pre svog 69 rodjendana, na odeljenju suboticke bolnice.

Ja sam bio taj koji je poslednji put video i poljubio. Iako u besvesnom stanju na moj poljubac apart za pracenje ritma srcanog misica reagovao je na tren ubrzanim i jacim otkucajima. Znam da me je cula.

 Sahranjena je na grobrlju pored svog jedinog sina.

Njen suprug , moj teco, umro je za njom posle svega cetiri meseca. Posle 52 godine njihovog braka, velike ljubavi i postovanja, koje su imali jedno prema drugom, njegovi rodjaci nisu mu ispunili zelju i sahranili su ga razdvojeno od nje.

 Osim crne memerne ploce koja je ostala kao trag njenog postojanja, i hladne keramicke slike u mom srcu ostala je velika toplina i tri sveske najlepsih starinskih recepata torti i kolaca, koje kao kuvarska biblija zauzimaju pocasno mesto na polici u mojoj kuhinji.

 Od nje sam nasledio talenat za slikanje, zapazanje detalja, oko „kamera“, i talenat za kuvanje i pravljenje poslastica kojima me je cesto obradovala.

 Zahvalan sam joj za sve rodjendane koje mi je ulepsala tortama, za svu toplinu njenog  dlana u mojoj kosi. Za sve osmehe,  nezne reci podrske. Za blagost, srecu i nesebicnost.

 Uvek se obradujem kad je sanjam, a to je cesto, jer mogu bar u snovima da vidim njeno svetlo lice i cujem njen divni glas. Ostavila mi je najvece nasledje u zivotu, ne merljivo sa icim materijalnim, ostavila mi je ljubav koju nikad  niko vise  nece  moci da mi nadomesti.

 Trudim se da ne prolazim pored kuce i kojoj je zivela. Prazna, zarasla u korov i avetna izazove jezu. Jos duplo mi je tezi njen gubitak jer iza nje nije ostao niko – ostalo je samo pustos.

 Skupio sam sve nihove slike i skrto ih cuvam od zaborava. Zelim da se zauvek sacuva secanje na postojanje tako divnih ljudi kao sto su bili moja  tetka, teco i njihov sin, moj brat.

 Uz ovu pesmu setim se nje  i sve sto mi je znacila.

 

 U subotu na njen rodjendan, i trogodisnjicu smrti upalicu joj svecu ,odnecu joj cvece i kolace  koje je volela i da jede i da pravi.

Prelistacu opet album sa slikama gde je njeno lice krasilo sreca koja nije ni slutila tako tezak kraj.

 

p.s.

Za nju uvek ce biti rezervisana moja suza i najlepsi deo srca koje je mirno jer znam da je ona posle mnogo godina opet sa svojim detetom , a bol koju je nosila 24 godine konacno nestao. Ako ste i vi zaplakali , veliko vam hvala, tako ona zivi jos sekund duze i vecnije. Dajem vam recept torte po kojoj je pamtim, koju uvek rado napravim i od srca degustiram

 mareziluka

 

  SLADOLED TORTA

Potrebno:

Kora:

10 belanaca

10 kasika secera

10 kasika brasna

½ praska za pecivo

1 vanil secer

2 dcl mleka

 

Fil 1 :

4 dcl vode

12 kasika secera

2 pudinga od vanile

 

Fil 2:

2 dcl vode

6 kasika secera

1 puding od cokolade

 

Fil 3:

2 margarina

10 zumanaca

10 kasika secera

100 gr cokolade ili kasika kakaoa

2 slaga

 Umutiti belanca u sneg, dodati secer, brasno i prasak za pecivo. Ispeci na 180 C. u pravougaonom plehu otprilike 40x25 cm, tek pecenu koru preliti sa 2 dcl mleka u koje je dodat vanil secer. Koru ohladiti ali ne vaditi iz pleha.

Fil 1 : Prokuvati 4 dcl vode sa 12 kasika secera. Posebno umutiti 2 pudinga sa malo vode i skuvati u vrijucu vodu dok se ne zgusne kao zele.

Fil 2:Prokuvati 2 dcl vode sa 6 kasika secera. Dodati u to razmucen jedan puding od cokolade i kuvati dok ne postane kao zele.

Fil 3: Umutiti zumanca i secer u to dodati dva umucena margarina. Podeliti u 2 jednaka dela i u jednu polovinuu dodati hladan fil1 a u drugu hladan fil 2 + cokoladu ili kakao.

Redjati u plehu  kora ->zuti fil-> kafeni fil -. Slag.

 

Prijatno!

 

[ Generalna ] 23 Novembar, 2010 01:33

Cuda u zivotu retko se desavaju. Kazu da je recept za uspeh da se u cuda dovoljno veruje i da ce se ona ipak desiti. Razlicite su metode da se dodje  do kako se kaze „onostranog“, uz minimalno ulozen trud i maximalni rezultat. Da li jos uvek u tome pomaze najpoznatija formula ciribu ciriba i uplakana vestica da li je  neobicnost?

 Okultne vestine i vradzbine za mene su cista budalastina. Na  prvo mesto pored njih jos dodajem i teorije zavere kao i same teoreticare. Za mene jedina prava vera je vera u Boga, ljude i sebe. I ne moze ni petsto slepo misecih krilaca, crvenih konaca i bajalica da me uveri da tako neko moze da mi nanese neko zlo ili od istog odbrani. Cvrsto verujem u ljudsko srce i samo je ono to koje diktira nas ritam zivota, intervale dobrog ili loseg.

 Nikada u zivotu nisam pozeleo da odem kod neke vracare ili u najboljem slucaju astrologa i tako „ saznam „ sopstvenu buducnost. Kakva glupost saznati ono sto te ceka, pa u cemu je onda car zivota? Ovako snalazim se u momentu kad me snadje ili sreca ili tuga …. I sve je to ljudski, normalno i tako treba da bude. Posle svake kise uvek dodje sunce i posle svake noci svane novo jutro.

 Jedinao prokletstvo u koje verujem jeste prokletsvo ustajanja na levu nogu, a taj dan bas sam se na nju prvo oslonio.

 Pre nekoliko dana Didi me je zamolila da podjem sa njom do jedne travarke po lekove svom rodjaku. Nije bas bila odusevljena zadatim zadatkom ali hajde da ucini, da se ljudi iz unutrasnosti ne trose.

 Zapalio sam cigaretu cekajuci gradski u kome je Didi vec bila.

 - E bas mi je milo sto cete od danas da budete kaznjavani, bas volem. – rekla je jedna stara ofucana skotina u liku krezave babe. Sada cete valjda da se naucite pameti da nas ne trujete.

- E to ce da te izvadi u 200 oj godini –rekao sam babi misleci u sebi  Terajse bre baba u tri ...

 Sva sreca po babu pa je autobus brzo stigao. Didi je naravno cuvala mesto za moje „ stare koske“.

 - Cao.

- Cao – jedva sam izustio.

- Sta ti je ?

- Ma nesto sam danas bas bezvoljan, mrtav, sto se ono kaze ustao na levu nogu. Otero bi danas ceo svet u ... – organ.

- Nisam ni ja bolje, jos ova zajebancija , nije mi trebalo.

- A gde tacno idemo ?

- Kod neke travarke po neki caj, nemam pojma. Tu negde oko najlona. Imam adresu valjda cemo naci.

 Klisa za mene nije omiljeni deo grada. Uvek sam se cudio kako njujorcani imaju prezir prema Bruklinu a deli ih samo jedan most . klisa je za mene novosadski Bruklin. Mesavina velelepnih kuca i udzerica, sirokih i uskih ulica, prljava, strokava nikad je nisam osecao kao deo ovog grada.

 Posle pola sata tumaranja  nekako smo uspeli da pobodemo ulicu i broj koju smo trazili.

 Cim smo otvorili kapiju utakazao se dokaz moje ne ljubavi prema ovom delu. Niz dvorisno naredjanih stanova  krio je iza sebe milion ljudskih sudbina.

Na inprovizovanim strikovima susio se „beli“ ves koji je licio na sve osim na opran. Pred vratima nalazile su se metalne konzerve ukrasene vec polusvelim muskatlama, iz niskih odzaka vetar je motao gust dim pravo u lice svakom onom ko je morao proci tuda.

 Na inprovizovanoj tabli masnom farbom pisalo je : „ Blagotvorna Zivana“.

 Do njenih vrata vodilo je nekih petnestak stepenica. Taman sto prisli istima sa prozora sa sprata doleti jedna poprilicna slajmara kao bomba.

 - Fujjj- grozila se Didi.

- Povrace mi se – nisam ni ja bio manje odusevljen.

 Prostorija u koju smo usli iznenadila nas je. Ocekujuci nekakvu malu apotekicu sa gomilom kutijica sa cajevima, mi smo naleteli na cekaonicu.

 Sa zidova visilo je bezbroj jeftinih ikona, travnatih venaca i drvenih krstova. Na klupamase tiskalo dvadesetak ljudi svi cekajuci na prijem. Prizor uzasavajuci. Kljakavi, osakaceni, pogrbljeni, oteceni i deformisani.

 - Izvol’ te!- uputila nam je ispitivacki pogled jedna mala mrsava zena.

- Ja sam dosla po cajeve za mog... Didi je pokusala da joj objasni.

- Sacekajte-odbrusila je malena.

- Izvinite ali zaista mi samo hocemo caj, zurimo na posao.- pokusao sam da ubrzam stvar.

- Rekla sam sacekajte- skresala nam je ostrim tonom malena i primorala da to i uradimo.

 Didi i ja smestili smo se na ivici jedne klupe na neverovatno malom prostoru kao dve sardine. Iza vrata susedne prostorije cuo se dubok zenski glas.

 -Ikonu u desnu ruku, ikonu u levu ruku. Ne boj se ! Sada brzo ikonu u desnu ruku,ikonu u levu ruku, ikonu u desnu ruku, ikonu u levu ruku , ne boj se ikone !!!

 Didi i ja pogledali smo se blago telecim pogledom. Kako bi izbegao da skliznem sa ivice klupe prekrstio sam nogu preko noge. U tom momentu osetih jak udarac po njima.

 - Ne! Blagotvorna Zivana to ne dozvoljava, ne pleti joj srecu !

 Doslo mi je da babu, koja po udarcu koji sam osetio kao da je rod rodjeni sa  Tajsonu, ritnem direktno u facu i tako je izlecim od njene ludorije-suplje glave. Sreca pa sam pristojan al jedva sam se uzdrzao.

 Na vratima pojavila se krupna zena nekih kasnih pedesetih, ofarbana u vatreno crvenu boju.

- Veseli plamicak-sapnuo sam Didi, skocivsi da preko reda obavimo ono za cega smo dosli.

- Udji sine , brzo udji- ugurala nas je u sobu plamena.

 Soba polumracna sa nekoliko prigusinih svetiljki. Na samoj sredini mali okrugli sto, tri stolice.

Na stolu nekakve cinijice ispunjene tecnostima razlicitih boja, bosiljak, krst, brojanica, sveca.

 Plamena Ili Blagotvorna Zivana na sebi je imala vise zlata nego ceo izlog zlatare majdanpek. Napadno nasminkana-indijanskim bojama obucena u neku siroku tuniku.

 - Mi smo samo dosli gospodjo po caj – pocela je Didi.

- Sedite , brzo sedite.

 Hajde ocigledno nismo imali drugog izbora.

- Vidim u tebi demone predaka- obratila mi se. To moramo hitno da isteramo iz tebe.

 Kad je pocela da trabunja garantujem da mi je faca bila kao i Homera Simsona kad mu neko prica a u oblacicu nad njegovom glavom svetli krofna. Tele sto tele.

 - Gospodjo ali.... pokusao sam.

- Brzo sine uzmi ovu ikonu u ruku – gurala mi je fals ikonu .

- Ne , gospodjo..- opirao sam se .

- Ja cu te ocistiti demona sto ti ruse zdravlje i srecu! Upalimo svecu da odu uz dim.

 Zahvatila je iz posudice neku nepoznatu tekucinu i mrmljacu pocela da me prska.

Ostrim okretom, razgoracenih ociju Didi sam dao znak da idemo.

 Kako sam ja poprilicno krakat  tako sam skocivsi nogom zakacio i prevrnuo sto.

 - Je...o ti pas mater i tebi i demonima. Teraj se bre ludaco. Joooooooooooj sad bi te nabo na kolac. Kretenko. Ako ti ja dam duha odusices. Grkljan cu na dupe da ti cupam! Ti meni... urlao sam

 Uhvatio sam Didi za ruku i u dva skoka , pazeci da ne slomijemo glavu preletio one silne stepenice. Iza nas culo se urlanje razjarene gomile. Vristali su za nama ,culo se tu svasta. Bezali smo kroz blatnjavo dvoriste i nismo se okretali dok nismo pretrcali citava dva coska.

 - Uhhhhhhhh jedva sam zadihan izgovorio oslonivsi se na zid, pa to samo moze sa tobom  da se desi. Obecavam ti uhhh, dusa mi je u nosu, jos jednom nesto ovako i tebi cu grkljan cupati.

- Crkla sam, al se bre ostaralo uhhhhhhh ! Joooj pocela je da se smeje da si samo mogao da vidis svoju facu kikikikik, hahahaha.

- Slatka si mi!

-  A tek njenu hahahaha Didi je crkavala od smeha.

 Izricito sam zahtevao da se posle ove spektakularne seanse , kuci vratim taxijem na Didin racun. Cena pretrpljenog stresa. Stali smo na uglu kod najlona da sacekamo taxi.

 - Daj mi upaljac da ne rovim sad- rekao sam Didi drzeci cigaretu u ustima.

- Nemam.

- E otkad znam za tebe nikad nisi imala upaljac,cekaj  nasao sam . Kupicu ti jedan oko vrata ko klepetusu da ga stavis, mozda ga i sacuvas.

- Ne treba, ne pusim!

- Sta? bio sam u soku.

- Ima pet dana da sam ostavila, vise ne.- rekla je kroz osmeh.

- Pu izdajice jedna. Sram te bilo. Izdala si me sine Brute. Sa tobom necu vise da se druzim. Uaaa posle petnest godina, e Didi , Didi razocarala si me.

 Taman sto sam uvukao prvi dim i poceo sa stabilizacijom svog nervnog sistema ispred nas se zaustavio beli jugo iz koga je izasla nacifrana cica.

 - Dobar dan.

- Dobar dan- duetski smo odgovorili.

- Ja sam iz zravstvene inspekcije a vi pusite na nedozvoljenom mestu, moram da vam napisem kaznu !

-Molim? Bio sam u cudu.

- Od danas vazi zakon o zabrani pusenja na javnim mestima, a vi ste na parkingu javne institucije, najlon pijace, i morate platiti kaznu. – odrzala je predavanje.

- Ti to mene zajebavas?- kratko sam je presekao.

- Gospodine obratite paznju na recnik, dajte dokumenta.

- Otkud je ovo....

- Necu se raspravljati vi ugrozavate vase i zdravlje drugih i necu raspravu ! Dokumenta!

 Hiljadu ti bogovetnih levih noga, duhova predaka i demona, i hiljadu mantri bajalica i vradzbina, kotao u meni je eksplodirao.

 - Sta tebe boli za moje zdravlje, ti ces da me spases. To sto nemam leba da jedem za to te zabole. To sto jedemo modifikovanu hranu, pijemo radioaktivnu vodu i sto su nas bonbardovali to je zdravo?!!!! Vikao sam i dzipao pola metra od zemlje u svom besu. Koje si mi ti k…o mudo da mi kazes da li cu da crkavam ili ne. Evo vidi vidi deset cu sad da zapalim. Potrpao sam deset cigara odjednom u usta i poceo da ih palim. To sto ne mogu da dobijem zdravstvenu zastitu i posao, to te nije briga. Bitno da si ti svoje dupe uvalila u drzavni auto, ja da te placam. Grmeao sam nesmanjenim intezitetom.

I da znas hocu da crknem i to od cigara to je moje pravo, moj izbor. Bar da znam ,ako se u ovoj drzavi nista ne zna, od cega sam crko!!! Evo ubijam se , bolje narodu da date hleba nego sto bacate pare na glupe reklame. Popusicete i vi svoje mame li vam…..  E necete mi jos ovo uzeti ! Kaznjavajte alhoholicare,drogerase, vracare. Napali na nas ko nekrsteni.Jooooooooj!!!!!Zemljo tunguzijo otvori se!!!

 Do tada drcan inspektorkin pogled pretvorio se u placljivi. Didi joj je prisla nesto sapnula dok sam ja i  dalje urlao odskakujuci od zemlje u svoj svojoj ljutini i besu

 Zgrabivsi me za ruku brzo me je uvukla u taksi i rekla taksisti sto pre da nestanemo sa ove lokacije.

 Kada sam se malo smiri i dosao sebi pitao sam Didi sta je to sapnula inspektorki.

 - Da si sizofrenicar i da cekamo taksi da te vodim u bolnicu.

- Ja lud?Hvala ti!- naljutio sam se.

- Ma blesice jedna bio bi lud da smo dozvolili da joj poklonis 5000 za kaznu, izvukla sam te !

- Uh srce moje-razvukao sam osmeh od uva do uva.

-Bleso jedna blesava! Ovo je bio stvarno “caroban” dan. Izvini jos jednom za sve.

- Oprosteno ti je.

- Pocinje glava da me ubija.- rekla je.

- Imam lek, alternativni.

-Nemoj molim te, jedva smo danas preziveli sve alternative-dodala je kroz smeh.

 Jedino cudo na kome sam zahvalan jeste cudo plemenitih srdasaca mojih prijatelja. U sva ostala tesko da verujem. Pusenje ne ostavljam iz cistog inata! Necu da ga se odreknem ni za zivot jer to je moje pravo! Didinu glavobolju izlecio sam najboljom alternativom – Brzom poslasticom koju  morate probati.

Pesmu, koja je moja licna himna, poslusajte obavezno! Moj mali doprinos protiv diskriminacije pusaca, pa imamo i mi dusu, garavu al je dusa !

                                                        

 

 

 p.s.

U danima kada neoprezno ustanem na levu nogu vratim se u krevet, tako je najbolje za sve, i za mene i za svet. Trudim se vec danima da s obe skakucem veselo i ustanem uvek na pravi oslonac. Jelo ciji vam recept dajem mozete spremiti stojeci na bilo kojoj nozi, cak i levoj, garantovano moze samo da vam donese radosti i zadovoljstvo!

 

mareziluka

 

 

REZANCI SA MAKOM

 

Potrebno ;

1 pakovanje sirokih rezanaca (oko 300 gr.)

100 gr mlevenog maka

6-7 supenih kasika secera

Malo ulja

 

Rezanca skuvajte , ocedite. Zatim u isti sud sipajte ulja toliko da prekrije dno,vratite na vatru, dodajte na to rezanca, mak i secer i dobro izmesajte nekoliko sekundi dok se secer ne rastopi i mak razlije po svom testu.

 

Prijatno!

[ Generalna ] 18 Novembar, 2010 03:34

Odnose sa ljudima delim u nekoliko kategorija.  Zavisno od vremenskog intervala koje smo proveli zajedno i stvari kroz koje smo prosli , poslagane su i moje klasifikacije. Na samom vrhu nalaze se prijatelji, zatim slede drugovi, poznanici i na kraju bivsi ili nebitni. Ogrtac ljubavi i poverenja mojih prijateljstava ukrasava niz zlatnih kopci, koliko je svako bitno dugme i zlatnim vezom pricvrsceno ?

 Sva moja prijateljstva  dugocka su skoro pa dvadeset godina. Sto su starija, kao i vino, to su bolja i prefinjenija. Vreme ih je obojilo finim aromama koje zanosno opijaju. Uvek sam se ljudima predavao sirom otvorenog srca, sto su ljudi , koji su danas pored mene, umeli na moju veliku srecu i da prepoznaju. U trenutcima velikih sreca al i tuga bio sam tu, sto se ono kaze na raspolaganju 24 casa. Bio sam vetar koji duva u jedra i gura ih napred ka sreci i mirna luka u koju uvek mogu da se vrate posle zivotnih brodoloma.

 Strpljiv i pun razumevanja, spreman da saslusam i ne osudim stojim kao svetionik. Isto tako za mene su svi dragi ljudi tu da previju i po koju moju ranu il’ dodaju jos jedan osmeh u radosti.

 Preko interfona cuo sam brujanje motora taxija koji sam narucio pre nekoliko minuta. Poslednji pogled po stanu da nisam nesto zaboravio, telefon, kljucevi, suncane, cigare, pice, poklon sve je tu – mogu da krenem.

 - Dobro jutro – rekao sam taxisti.

- Dobro jutro.

- Molim vas bulevar karlja Petra je..vetra. – poceo sam da šoketam, cemu sam inace sklon u ranim jutarnjim satima.

Izmamio sam osmeh na lice taxisti, sto je bio trik da me ne zeza u voznji. Mnogi su znali da voze toliko sporo i hvataju svako crveno svetlo da sam cesto u tim situacijam izlazio na prvom semaforu ne zeleci da me neko za rodjene pare zavitlava.

 - Zurite li.—upitao je taksista.

- Najkasnije za deset minuta moram da budem tamo, potrudite se , danas idem da krstim drugaricu.

- Bas lepo- kratko je prokomentarisao.

 Poziv za krstenog kuma za mene je najvece priznanje koje za ulozene godine prijateljstva mozete dobiti. Osecam se veoma ponosno kada se ljudi odluce da ih bas ja uvedem u veru i budem im duhovni vodja. Ne postoje te pare koje bi mogle da plate taj osecaj  koji je rastao i mom srcu.

 Mica me je pre mesec dana pozvala da je krstim. Naravno da nije bilo dvoumljenja. Iako na prvi pogled vrlo otvoren i moderan po pogledu nekih zvanicnih stvari tipa vencanja, krstenja, slava tvrdi sam tradicionalista. Uvek postujem propisani kodeks i trudim se do maksimuma da sve ispostujem.

 Znajuci sve to Mica me isto tako ispostovala i sa poklonom picem i bonbonjerom svecano pozvala da je krstim. Isto tako znajuci red i obicaje i ja sam za Micu kupio sve sto protokol i tradicija nalazu. Spremio sam se svecano ne zaboravivsi dobro raspolozenje.

 - Dobar dan, danas nam je divan dan- veselo sam kazao jos na vratima.

- Dobro jutro ulazi.

- Spremni, mozemo da krenemo ?

- Nisam moram jos da osusim kosu- rekla je mica mrtva hladna.

- Molim? Pa ti nisi normalana . Treba da smo u crkvi za dvadeset minuta.

- Stcicemo.

- Ne mogu da verujem da sam ja stigao pre sa drugog kraja grada nego da se ti nisi spremila, kad si ustala ?

- U sest.

- O majko mila – prekrstio sam se - sad je pola devet.

 To i jeste licilo na Micu – uvek kasni.

 Dok sam nervozno cekao da ona uspe nekako da se spremi, valjda na vreme, dace Bog, setio sam se svog prvog kumstva.

 Cast da nekom postanem kum ukazala mi je prvo a ko drugi nego Didi. Kako je tada rekla , sto me nacisto oborilo sa nogu, zelela je da nase prijateljstvo krunise necim visim, uzvisenijim i da medju nama napravi neraskidivu vezu za ceo zivot. Zelela je da budem deo njene porodice koja joj nije dodeljena, koju ce ona sama birati.

 Didi sam krstio pre tacno deset godina, jednog hladnog februarskog dana, postavsi tada po prvi put kum a ona moje prvo kumce, kako je i danas zovem.

 Svestenik koji je krstio Didi bio je poznat, Boze me prosti, kao covek lake ruke. Kada je trebalo platiti njegove usluge nije imao ni meru ni granicu. Obrede je najcesce skracivao na maximalno minimalno trajanje i nije bas bio reprezentativni predstavnik duhovnog lica.

 Poplaveli od zime u hladnoj crkvi, bili smo obamrli ne osecajuci svoje telo. Prilikom obilaska oltara slucajno sam ga nacepio po mantiji tako da se isti zateturao i zamalo pao sto je naravno izazvalo salvu sakrivenog smeha svih prisutnih. Taj geg se i danas prepricava kao moj najbogohulniji greh.

 - Gotova, idemo!- prekinuo me u mislima Micin glas.

- Konacno.

 Saborna crkva za mene je najlepsi pravoslavni hram u Novom Sadu. Smestena u samom centru grada blista svojom raskosnom kupolom i privlaci paznju svakog vernika. Iako pripada po parohiji Uspenskoj, Mici je ovde zakazano krstenje jer, kako je njen svestenik rekao, ovde krste velike bebe.

 - Dobro dan dobri ljudi. Bog pomaze.- pozdravio nas je veseli svestenik.

- Bog vam pomogao oce.

- Spremni da danas obavimo jedan veliki posao?

- Spremni oce-rekli smo u glas.

- Vi ste kum/

- Da oce.- odgovorio sam.

- Drago mi je ja sam otac Jovan, mozete me i zvati Joca.

 Ovaj svestenik u potpunosti se razlikovao od Didinog. Vedar, nasmejan, prijatan.

Pravi primer svestenog lica kod koga sa voljom dodjete i sa kojim jednostavno padaju sve barijere.

 Krstenje „velikih beba“ obavlja se u zasebnoj prostoriji parohiskog doma nazvano krstionica. Ono zasto je bilo specificno ovo mesto, mala kapela, jeste u tome sto u njoj postoji bazen za potapanje odraslih.

 Mala sobica od svega nekoliko kvadrata sadrzala je i dve svlacionice, tri ikone i inprovizovani oltar. Iako „inprovizovana’’ u njoj je vladao poseban mir.

 Drzeci Micu za desnu ruku pre samog cina potapanja, sto se smatra cinom krstenja, krstio sam se na svim propisanim mestima slusajuci pazljivo svestenikove reci.

 - E sad na presvlacenje- rekao je svestenik. Idemo na kupanje.

- Oce, ima li ovde neka kosulja ili cu u kupacem?- zacula se Mica iz kabine.

 Brzo montirajuci film u glavi kao klik , pojavila mi se legendarna recenica : „ kupacice moja...“. Jedva sam se suzdrzao da ne puknem od smeha. Obrazi su mi bili naduveni od suzdrzavanja.

 U dubokom bazenu pop je Micu potapao pritiskajuci je cvrsto ka dnu.

- Gde si ti krenula, jos malo cela moras- bio je neumoljiv.

- Sad si krstena. Hajde kume ti da citas molitvu, imamo onda jos jednu veselu pesmicu posle toga i gotovo.

 Iako nisam tako brzo uradio sve sto je trazeno Mice jos nije bilo.

 - Luka jel Mica uvek ovako brza?- pitao me svestenik

- Jeste – rekao sam kroz smeh.

- Ajde kumo hajde, mi se ovde ukocismo cekajuci.

- Stizem.

 Iza paravana Mica je izasla sa sve peskirom na glavi oblikovanim kao turban. Nisam mogao da izdrzim prasnuo sam zajedno sa popom u smeh. Njoj nista nije bilo jasno. Gledala nas je kao pale sa marsa.

 Prilikom citanjem zadnje molitve nespretno je uzeo molitvenik za zadnu stranicu , u sred citanja isti se raspao u hiljadu delova. Tresao sam se kao prut nad vodom od smeha. Mici sam toliko stegao ruku da sam mislio da cu joj polomiti svaku koscicu.

 Aleluja, napokon je bila krstena.

 Da bi se upisala u knjigu krstenih morali smo sa pop Jocom da se vratimo do Uspenske crkve.

 - Videli ti ovu kume?-pitao me.

- Videh.

- Na sta joj usta lice, sva naduvana ko da je bumbar ujede.- komentarisao je veseli pop silikonom oplemenjenu lepoticu.

- Da oce.

 Moj nekontrolisani porok – pusenje morao sam pod hitno da utolim, zapalio sam na sred ulice onako hodajuci sto bi se reklo u letu.

-Kume, sta radis to?

- Pusim oce.

- To je greh. To je samoubistvo, a Bog to ne odobrava.

- Gresan sam oce al sta cu !?

- U Svetom pismu Svevisnji je rekao jedi i pij , evo sad da svratimo ovde na jedno hladno pivo i jagnjetinu, nigde ne pise pusi.- trpeo sam kritike nimalo ne posustajuci praveci oblake dima.

- Oce, kada je Sveto pismo pisano nije jos bila otkrivena Amnerika a ni duvan, da jeste ja sam siguran pisalo bi pored pica i jedanja –dimi.

Pop Joca je poceo grohotom da se smeje.

 - E svaka ti cast doskocio si mi!

 Posle zavrsene procedure upisivanja  i izdavanju krstenice, pri izlasku iz kancelarije zanemario sam cinjenicu da su vrata visoka svega metar i osanmdeset i tako lepo nalepio celo na njih da sam u momentu prebrojao hiljade zvezdica.

 - Kume overi li ga ?- kroz smeh me pitao pop Joca.

- Jesam oce i to bas dobro !

- Neka , neka ni prvi ni poslednji, valja se.

 Miica i ja sporazumeli smo se da me ne zove kume vec kao i do sada. Nasla je srednje resenje pa me zove duhovni a ja nju ovcicom( nekrstena bila je zalutala ovcica, koja se krstenjem priklonila stadu Bozijem).

 Kazu kum nije dugme, kum mora da se bez pogovora slusa, odlucio sam da ne zelim da ovaj divni dogadjaj  proslavljamo u restoranu vec u  intimnijoj atmosferi. Kao duhovni vodja , mojoj dragoj drugoj ovcici, odlucio sam da spremim lep rucak i tako joj pokazem prvi primer oslonca.

 Moje drugo kumce iduce nedelje slavi krsnu slavu Sv. Arhangela Mihajla, ciju sam joj ikonu poklonio kao sinbol ulaska u hriscansvo .

                                              

 Mici srecna ti Slava i jos mnogaja ljeta da zajedno prolazimo kroz zivotna iskusenja i radosti.

 p.s.

Bitne dugmice plasta mojih prijateljstava ucvrstio  je zlatni vez nasih medjusobnih kumstava, praveci neraskidivu nit zauvek. Svi oni ,podjednako vazni, sijaju i danas ponosno u mojim ocima praveci najvredniju saru mog zivota. Neka smo svi jos uvek dugo zivi i zdravi. Ziveli!

 

mareziluka

 

RIBLJI FILETI I KROMPIR SALATA


Potrebno:

 

Ocisceni riblji fileti-preporucujem oslic

5-6 krompira

1 veca glavica crnog luka

2 jaja

Prezla

So,sirce,ulje

 

Filete posolite i uvaljajte u prezlu i ispecote u vrelom ulju dok ne dobiju zlatno zutu boju. Obarite krompir iseckan na kockice, skuvajte dva jaja. U ciniju stavite ocedjen vruc krompir preko njega iseckajte glavicu crnog luka, izrendajte jaja , posolite, pouljite i zasircetite sa dva cepa sirceta. Sve dobro izmesajte i sluzite toplo uz ribu.

 

Prijatno!

[ Generalna ] 15 Novembar, 2010 03:24
  Najvaznija sporedna stvar na svetu, bar za muskarce, kazu da je fudbal. Mnogo je drugih utakmica, mislim na one zivotne, koje su vaznije i koje se mnogo duze i napornije igraju od ovih pomenutih. Najcesce bez ustaljenih pravila mucimo se da dodjemo do pobedonosnog rezultata. Koliko su ispravne odluke ,u trenutcima kada gubimo, narocito  sumljivi šesnesterac  i strucan sudija?
 

 Veliko iskustvo u medjuljudskim odnosima i profilima ljudi stekao sam radeci poslove koje su bili vezani za direktan kontakt sa razlicitim profilima ljudi. Svoje znanje ispekao sam jos na samom pocetku svoje poslovne karijere radeci kao konobar  sad vec davne kriticne 1993 god.

Posle ovog dvogodisnjeg iskustva , a imao sam samo 15 god., redjali su se drugi poslovi dijametralno razliciti od prvog , koji mi je pomogao da vec na prvi pogled nepogresivo odredim profil coveka sa kojim dolazim u kontakt.

 Delovace malo cudno ali osim mimike i razgovora uvek se osvrcem na par detalja koji mnogo govore o nekome. Bizarno ili zabrinjavajuce moj putokaz su uvek oblik ociju, usta, nosa, oblik noktiju i velicine saka, da bi kao finalni parametri dosli i urednost cipela, odece i kose.

 Susret sa Maki sam zakazao na stubu srama, a gde drugo. Odavno se nismo videli pa je bilo krajnje vreme za to. Sto se ono kaze zuta minuta.

 - Cao duso .- rekla je razdragana Maki.

- Zdravo kolezinice bivsa.- bas sam se obradovao.

- Idemo u Atinu?

- Na dva koraka od nje ti jos to pitas, naravno.

 Maki je moja bivsa koleginica. Prvi put sam je video kada sam se zaposlio u Narodnoj Banci Srbije. Na prvi pogled smo se prepoznali. Dovoljno je bilo samo da se pogledamo i da znamo to je to. Toliko slicno smo razmisljali da smo ostale kolege komentarisali pogledima. Veoma zenstvena, lepog lica i tela, privlacila je paznju mnogih momaka u okruzenju. Znala je vesto osmehom da se iskrade iz svakog udvaranja koje joj nije odgovaralo. E sad zene ko zene, bile su ljubomorne na nju i ogovarale je neosnovano. Sve te glasine uzasno su nas zabavljale. Smejali smo se kao dva ludaka a da cesto mnogima nije bilo jasno sta se desava. Jedan gest je bio dovoljan da prasnemo.

 Smestili smo se za stolom broj jedan tj. na stilsku garniture sa leve strane. Razgovor je mogao da pocne.

 - Kako ljubav?- bilo je moje prvo pitanje.

- Onako..- odgovorila je neveselo.

- Znaci mali !

Prasnula je u smeh.

- Kako si znao?

- Cim ti kazes za mladog momka onako znam odma koliko je centimetara tj. sati. Iskustvo sestro iz ispovedaonice. Hajde pricaj slobodno.

- Sto se tice svega odgovara mi.ali...

- Nesto ipak malo fali?- patao sam

- Jao da je malo, lako bi ja.

- Pa koliko ?- bio sam radoznao

- Ovoliki.- prstima je pokazala ne bas zavidnu duzinu maximalno 12 cm.

- Auuuuuuuuuuuu sestro, ozbiljan problem! Pa sta on kaze ?

- Mukica, sta da kaze. On tvrdi da je to sesnaest al kad nije onda nije.

- Bogami ima tu do sesnest citav brojni niz. A reci kakav je ovako ?

- U tome jeste problem. Dobar, fin vaspitan, nezan jako pazljiv, bivsi fudbaler - sportista. Bas je ok, ne pamtim kad sam nekog takvog srela, ima sve al ono ne.

 Problem je i bio vise od ozbiljnog. Tesko je danas naici na nekog ko je iole pristojan. Ocigledno je ovaj bio. Ali...

 - Reci mi sta da radim?

- Mozda mu nije bio dan, znas ipak prvi put... prekinula me je.

- Ma probali smo tri puta i nista, uvek isto. Ja tu nista ne osecam.

 Ova prica podsetila me na meni slicnu situaciju koju sam imao pre nekoliko godina.

Preko prijatelja upoznao sam jednu izuzetnu devojku. Imala je sve ono sto ja u nekom vizuelnom i intelektuelnom smislu trazim. Bio sam vise nego ocaran da su se i meni jednom kockice poklopile. Kao  dobitak na lutriji imala je uz sve to i sopstveni stan i dobro placen posao, pa gde ces brate mili bolje. Da prostite bilo mi je vec dosadilo sastajanje po hotelima, restoranima, parkovima i setalistima. U njenom stanu mogli smo da se 100 % opustimo. Sve je bilo uredu do pokusaja prvog odnosa. Necu sad da ispadne da se hvalim ili budem tu nesto prost, ali s obzirom da sam visok oko 2 metra , na svu srecu proporcionalan sam tome i u svim mojim udovima , dugackim rukama, dugim nogama i .....

 - I juuu – rekla je kada sam se skinuo.

- Molim? – upitao sam.

- Ja ne smem, ti ces me povrediti.

- Da li si ti normalana? – stvarno sam bio zbunjen.

- Ne stvarno necu ja to moci.- branila se.

- Hoces, pa nisam ja grubijan. Ne znam cega se plasis, glupo je da sad stanemo..navaljivao sam.

- Dobro, ali samo polako, jako polako.

 E sad to nije licilo ni na s od sexa, bilo je pravi rvacki mec. Kako god sam ja hteo da pridjem ona je bezala, grcila se i branila. Posle pola sata rvanja u krevetu licio sam sebi na silovatelja . Toliko me je borba sa tom devojkom iscrpela da sam video da ne vredi i da nikada nece vredeti.

 Mnogi tvrde da sex za vezu nije jako bitan! Odgovorno tvrdim da kada naidjete na nekog ko vam u nekom opstem smislu  odgovara, sex je odmah iza toga. Ako on ne funkcionise, mozete da glumite , varate, pokusavate i zmurite, varate i lazete samo sebe. Ja to nisam nikada imao nameru niti cu.

 - Maki , iskreno da ti kazem, imao sam slicnu situaciju, ja sam ti po prirodi hedonista  a ne mazohista. Kad to ne ide nece nikad ni ici. Zelis li ceo zivot da dahces na play back ili da uzivas?

- Da uzivam – rekla je u momentu ko zapeta puska.

- Onda ostavljaj tog mr. Pikolina i trazi drugog, kad ti tvoj drug kaze.- bio sam odsecan.

- U pravu si mnogo si mi pomogao, znala sam da ces ti reci pravu stvar.

 Problem je bio resen za tili cas. Expert je expert, sta cu takav sam po celom telu, salim se.

 Maki je insistirala da taj vikend obidjemo malo parohiju ( nocni zivot). Aleluja vreme je i bilo. Prijace mi njeno drustvo, s obzirom da odlicno igra, mocicemo da se izdjipamo i malo opustimo posle ovako stresne nedelje.

 Neuobicajno toplo vreme za ovo doba godine izmamilo je u provod masu. Grad pun kao u sred leta vrveo je od zivota. Dobar provod je bio zagarantovan.

Posle obilazaka nekoliko lokala odlucili smo da se stacioniramo u onom gde mozemo uz dobru muziku da se izigramo.

 - Jesi li resila ono?- pitao sam nadvikujuci se sa zvucnikom.

- Nisam.

- Sto?

- Ja mu rekla da vise necu da se vidjamo, on se pravi lud. Vikala je Maki na moje vec jakim zvukom ogluvelo uvo.

- Kako pravi lud ? nista mi nije bilo jasno.

- Ne prestaje da mi salje poruke i zove. Ja mu kazem da smo zavrsili a on nastavlja. Ma mani se njega hajde da se mi provedemo.

 Nasa znojava tela uvijala su se u ritmu muzike tako sinhronizovano kao da smo zajedno proveli 100 godina igrajuci. Menjali smo ritmove na promenu muzike ali nismo odustajali. Prijalo nam je jer smo bez greske pokazivali sva nasa dugogodisnja iskustva. Bila je prava uzivancija igrati sa Maki. Mnogo mladji oko nas su nam zavideli koliko imamo energije i kondicije. Jednostavno nismo pravili pauzu.

 U momentu uhvatio sam Makicin pogled, znao sam sve i bez okretanja.

 - Mr . Pikolino. Pitao sam

- Ahaaaaaaaa, ide prema nama.

- Drzi se !

 Pored nas se pojavio momak sinpaticne face, pristojno gradjen, lepo doteran . Karakteristican ukras njegovog lica bio je dugacak uzak nos. Kazu sto u izlogu to i u radnji, pouzdano znam da kad u izlogu ima mnogu u magacinu ne ostane mnogo- korpus delikt je stajo pred nama.

 - Cao! – pozdravio se sa  Maki.

- Cao , otkud tebe?- Maki je bila zbunjena.

- Zdravo ja sam Luka!- pozdravio sam se.

- Hajde da izadjemo. Rekao je mojoj drugarici.

- Necu vidis da sam u drustvu.

- Sta ovo treba da znaci? Rekla si mi da nocas ne ides u grad kad sam te zvao da se vidimo.

 Uhvatio je Maki za ruku i poceo da je cima. Nasao sam je u neobranom grozdju.

 - Decko polako!- intervenisao sam.

- Ko si ti da mi kazes sta cu ja da radim? Ko ti je bre ovaj ? Sta ovaj hoce?

- Pa to je.... Maki je ostala bez teksta.

- Ko govori ? – besneo je Pikolino.

- Ja sam joj decko. – lupio sam u momentu strgnuvsi njegovu ruku sa Makicine.

- Momak? TI?

- Da, ja! Ima tu nesto cudno? Slozio sam nadrkanu facu kao da cu pobiti pola sveta. Namrstio sam se toliko da sam licio na sar peja.

- On ? cudio se. Ti mene mala zajebavas! Tvrdoglavi fudbalercic nije odustajao.

- Ne -Maki je bila u soku.

- Mr. Pikolino cuo si , ostavi nas na miru, setaj frajeru-strafta ! Grmeo sam mojim baritonom toliko jako da sam nadglasao i zvucnike.

- Sta rece Pikolino?

- Da Pikolino ili ako hoces  kitice. Bezi bre klinac da  ne ostanes i bez tog patrljka, teraj se...

Junacio sam se a srce mi je lupalo hiljadu na sat. Sto se tice tuce potukao sam se dva puta u zivotu i da je ovaj besni bik krenuo na mene znam da bi me samleo. Igrao sam na najacu kartu- nesigurnost zbog svesnosti sopstvene velicine.

 Na licima svih onih koji su me culi razvlacio se osmeh. Zamor je brzo nadvladao muziku i mnogo nasmejanih lica rugalo se gospodinu Kraticu koji je videvsi ovaku reakciju pognuo glavu ko visibaba i zdimio od sramote u dva koraka napolje.

 - U je…m ti zivot, ovo je bilo za dlaku sinko! Rekao sam sav zadihan.

Maki je skocila da me ljubi u znak zahvalnosti jako obesivsi se oko mog vrata.

 - Ovo ti nikada necu zaboraviti. Ti si moj heroj. Ti si moj junak. Cmok, Cmok,  Cmok.

 Jakog li junaka – mislio sam u sebi kad bi isti imao potrebu da ode da zameni pelenu.

 Kao porucena neprijatnost je prekinula pesma koja kao da je pisana za moju drugaricu, ciji refren smo otpevali bezbroj puta dzipajuci neumorno do samog svitanja. Postala je himna koja me uvek podseti na nju i slatko me nasmeje.

 

 

Posle ovako uspesno okoncane misije Maki sam za nekoliko dana zvao na kolacice specijalno pravljeni za nju, slaveci nase drugarstvo i neke buduce pobede.

 

p.s.

 Ugodite uvek sebi i svojim potrebama, nepraveci kompromis zbog bilo cega ili koga. Ne igrajte nikad unapred izgubljene utakmice nadajuci se preokretu rezultata u produzetcima.Kopacke i loptu okacite o klin, srce se gadja i lovi  nekim prefinjenijim alatkama i “grubostima, kao sto je ova poslastica sinbolicnog naziva .Iako malog imena daje istinsko zadovoljstvo i pozitivan rezultat.

 mareziluka

 

 

PUZICI

 

Potrebno za testo :

300 gr brasna

2 zumanca

3 dcl mleka

½ pakovanja kvasca

100 gr margarina stonog

150 gr secera

 

Sirup:

½ litre mleka

2 kesice vanil secera

6 kasika secera

 

Kvasac i kasiku secera staviti u toplo mleko i kada se kvasac digne zamesiti sa brasnom i zumancima . testo ostaviti oko deset minuta da se odmori. Kada se testo odmori razviti ga i premazati sa umucenim margarinom i secerom, namazano testo uviti u rolat i seci na 2 cm debljine, stavitt u podmazan pleh da se odmori oko 1 sat. kada se puzici odmore staviti ih da se peku. Sirup: mleko secer i vanil secer kuvati uz povremeno mesanje dok se ne dobije sirup. Napola pecene puzice preliti ih pripremljenim sirupom : na svaki puzic 3-4 kasike sirupa i nastaviti pevi na 200 stepeni.

 Prijatno!

 

[ Generalna ] 10 Novembar, 2010 19:49
 Granica stida i pristojnosti kvarljiva je roba. Dok je jedni imaju drugima je definitivno razvojem iscezla i postala toliko minimalna da ni jedan savremeni mikroskop ne bi mogao da je nadje.  Savest je , po meni, odraz dobrog vaspitanja i odgovornosti. Svako ko ga imalo ima zna se zastideti i kajati. Kolika je i postoji  li cena da necista savest se opera i  obraz cist se ukalja?

 

Na temu raskida veza ispricano je bezbroj prica. Uzaludno je cini mi se trositi reci o istima. Ne postoje klisei, standardi ili pravila kako isti sprovesti u delo a da on bude bezbolan. Svaki u meni ostavio je pomalo gorak ukus bez obzira sta je predhodilo njemu kao krajnjem resenju.

 Ispijao sam svoju  prvu jutarnju kafu u Nininom drustvu. Bez mnogo reci uzivali smo u rituali koji je vise bio vezan za cutanje nego za razgovor. Kada bi se i desilo da razgovarama onda su to bili oni najiskreniji razgovori iz dubine duse, neokaljani nekim dnevnim dogadjajem.

 Nina i ja mogli smo uvek i o svemu da razgovaramo i najcesce to nisu bile banalne teme. Trudili smo se da uvek jedno drugo razumemo u shvatanjima i poimnanjima opstih zivotnih vrednosti, bez osude uz  veliku dozu razumevanja.

 - Luki razmisljala sam da otputujem negde ovih dana.

- Fino-kratko sam prokomentarisao.

- Ostalo mi je dosta godisnje pa bi mi prijala promena.

- Svakako, samo putuj ako mozes. Znas li gde ces?

- Gledala sam nekoliko arazmana za Egipat ili Spaniju.

- Spanija ah- uzdahnuo sam. Da mi je samo na tren otici u Barselonu da uzivo vidim sva Gaudijeva remek dela....

- Hajde samnom.- dala je predlog.

- Nemam para. Inace vrlo rado.

- Ja cu platiti aranzman, samo ti treba dzeparac.

- Ne vredi, ne mogu.

 Bio sam polaskan ovom ponudom. Ne toliko iz zelje da vidim Spaniju vec iz dobrih i plemenitih namera moje drugarice da mi nesebicno ponudi ovako lep poklon.

Ove  divne trenutke uzivanja prekinula je zvonjava mog mobilnog telefona.

 Na displeju se ocrtavao broj meni apsolutno nepoznat. U prvi mah sam pomislio da je neko vezan za posao .

 - Da.- kratko sam rekao.

- Da li je to Luka?- sa druge strane cuo se zenski glas koji mi je bio poznat samo ne znam odakle.

- Jesam, izvolite?- odgovorio sam pomalo zbunjeno dok sam u glavi premotavao memorijsku karticu za identifikaciju zvuka sa slikom.

- Zdravo, ovde Mila. Sutra  odlazim pa bih volela da te vidim veceras. Zaista bih volela da porazgovaramo o nekim stvarima  ako je to ok. – ispricala je u jednom dahu.

- Vazi.

- Gde i kada?

- Na starom mestu u osam.- bilo je prvo sto mi je palo napamet.

 Izraz mog lica ocigledno je bio jasno ogledalo stanja u kome sam se nasao kad je to Nina primetila.

-Luki sta ti je ?

- Mila, zeli da se vidimo.

- Ne verujem!

 Mila je moja bivsa devojka. Sa njom sam se zabavljao pre deset godina. Upoznali smo se tako sto smo se u slicno vreme doselili u istu zgradu, ja kao student, ona kao mlada perspektivna odbojkasica iz Podgorice koja je dosla da gradi svoju karijeru. Imali smo lepu i harmonicnu vezu pune dve godine. Lepo smo se slagali i razumeli do njenog “ godisnjeg” odmora. Na njega je otisla sama i vise nikad se nije pojavila. Posle tri meseca dobio sam razglednicu iz Kanade u koju je otisla-zauvek.

 Dilemu da li da odem ili ne na obecani sastanak nikako sam nisam mogao da resim. Po hitnom postupku sazvan je samit svih mudraca.

 - Kako je samo nije sramota?- ljuto je pitala Mica.

- Zamisli posle osam godina- cudila se Nina.

 Didi je po obicaju cutala i skupljala informacije da bi na kraju donela ispravan zakljucak.

 - Ljudi, ajde da kazem da i da odem, pogledaj me. Zakazao sam sastanak na salasu 84, znate na sta moja kola lice. Treba da se pojavim u onom krsu posle deset godina. Nemam ni sta da obucem. Prosto ne znam sta da radim. – bio sam nervozan. Znate kako je ona izgledala, sad mora da je jos deset puta bolja.Pogledajte mene !

 Mila je bila moja najlepsa devojka. Kada smo poceli da se zabavljamo prosto ja nisam mogao da verujem sta mi se desava. Pravilne crte lica, duga sjajna kosa, vitka , velikih krupnih ociju izazivala je uzdahe gde god da smo se pojavili. Mnogima smo bili nespojivi. Ona se zaljubila, kako je to umela da kaze, u mene kao coveka, kompletnu licnost, sve ostalo fizicko je vremenom zavolela.

 - Ides i tacak.- zakljucila je Didi. Treba da joj pokazes da nisi ni ti maciji kasalj. Ja cu ti dati bratovu novu koznu jaknu, doteracemo te za desetku.

-Dobro i ...?- slusao sam pazljivo.

- Ja cu ti dati moja kola – dodala je Nina.

- A ne to ne dolazi u obzir.-bunio sam se.

 Nina je pre godinu dana dobila od svojih novi auto. Znam da je audi a koji ni nepitajte. Jedino sto nikada nisam trazio od prijatelja jesu kola. Ne volim da vozim tudje automobile jer kao po baksuzu uvek se nesto pokvari. Za tako skup auto ja nisam imao para da nadoknadjujem stetu.

 - Hoces,hoce. Ima da je dotucemo. – kontrirala je Nina.

- Tako je . i Mica se prikljucila akciji.

 Sta sam drugo mogao nego da pristanem. Ceo dan sam se ulepsavao i istovremeno pitao na cega ce sve to ispasti. Uhvatila me zestoka trema koji ne pamtim kada sam zadnji put osetio. Ispred ogledala sam vezbao spontanost ali mi nikako nije islo od ruke. Pokusavao sam da razvijem taktiku hladnokrvnosti ali jednostavno to nisam bio ja.

Uvek sam kako volim da kazem „ zeca terao na cistinu“ i vrlo jasno i glasno izrazavao svoje stavove i emocije , pa kome pravo kome krivo. Nikada , narocito sa emocijama, nisam kalkulisao. Em je to ruzno em ne vodi nicemu.

 Negde oko sedam bio sam spreman. Frizura doterana do zadnje dlacice, pantalone ,kosulja i nova kozna jakna Didinog brata koja mi je odlicno stajala. Gusio sam se u oblaku sopstvenog parfena, kao neka frajla. Lice mi se caklilo od raznih preparata i krema kao , da prostite, decija guza. Sto bi moja pokojna baba rekla „ Bog ubio puder i pomadu sto napravi svaku babu mladu“.

 Nininim sredjenim i uglancanim kolima krenuo sam na zakazani sastanak. Klizio sam polako ulicama vrlo oprezno kao da vozim po jajima. Udobnost novog auto izazvala je u meni jos veci strah. Imao sam utisak kao da sam prvi put seo za volan.

 Na salasu 84 nisam bio od naseg rastanka. Cim sam krocio osetio sam plimu emocija. Neko blago peckanje oko srca. Sve je bilo kako sam pamtio , istovremeno novo i poznato. Mila me vec cekala udobno smestena za stolom koji smo uvek rezervisali.

 - Zdravo Luka.- obradovala mi se  skocivsi sa stolici da me poljubi.

- Zdravo Mila.- pokusao sam da ostanem poslovno ljubazan.

 Ostala je jednako lepa kao sto je i bila, jos lepsa , kao bozanstvo. Nestvarna utvara proslosti koja vam je draga. Kolena su pocela da mi klecaju. Nisam mogao da verujem u cega sam se uvalio.

Pokusavajuci da skinem jaknu zip mi se zaglavio na polovini, nije  bilo ikakve sanse da ga otkopcam.

 - Tako se radujem sto te opet vidim.- bila je krajnje iskrena kao i uvek. Svih ovih godina pitala sam se sta se desava. Pricaj, hocu sve da cujem.

 Ni sam nisam znao odakle da pocnem. Imao sam utisak da je sada , posle toliko vremena, svaki razgovor uzaludan.

 - Sta da ti kazem, zivi se.

- Jako mi lepo izgledas. Jesi li se ozenio? Hajde pricaj mi .- navaljivala je. Skini se, opusti se.

- Neka malo mi je ovde sveze.- kasnije.

 Uz veceru i razgovor minuti su leteli nekontrolisano. Nisam zeleo da iskazem bilo kakvu radoznalost. Odmeravao sam svaki sopstvenu recenicu kako ne bih pokazao koliko me je svojim postupkom svojevremeno povredila. Krckao sam se u jakni kao rak u sosu.

 Posle tako njenog nagloh odlaska za mene se promenio ceo svet. Tri meseca nisam mogao da se sastavim postavljajuci samo jedno pitanje - Zasto?

Milion puta sam preispitivao svoje postupke a da resenje nisam znao. Bolelo je to sto nisam znao i nisam nikada dobio odgovor. Toliko sam bio razocaran, da nisam ni jeo ni spavao ni izlazio iz zamracenog stana. Apsolutno mi je bilo svejedno sta se oko mene desava. Patio sam do krajnje granice bola, dok jednog dana nisam isplakao i zadnju suzu kojom sam zalepio raspuklo srce i krenuo dalje.

 Iskoristio sam Milin odlazak u tolaet da jaknu skinem preko glave. Steta je bila vec napravljena. Sa mene se cedilo sve,  bio sam mokar do gole koze. Badzugao sam kao tvor. Brzo sam vratio jaknu na sebe. Bolje da umrem i od toplotnog udara nego od sramote.

 - Reci mi jesi li jos uvek u onom stanu?- pitala je vesela Mila.

- Jesam.

- Kako onda ...? – promenila je izraz lica. Godinama mi se vracaju pisma sa te adrese.

- Znam!

 Posle tako izdajnickog odlaska  , bez reci i pozdrava, slala mi je za svaki rodjendan i novu godinu cestitku u kojoj je bilo uvek po 200 dolara. Principijalan i ponosan pismo sam prepakivao i vracao odakle je i doslo ni ne gledajuci njihov sadrzaj.

 Iako sam do tada odlicno kalkulisao sa emocijama, moje pravo lice skinulo je masku.

 - Mislila si da operas necistu savest sa 400 dolara godisnje. Mila presla si se! Dobro znas sta si uradila i kako si otisla. Savest zbog toga nikada neces uspeti da operas, niti cu ti ja to dozvoliti. Nosices taj krst do groba.

 Ostala je nema i postidjne. Bilo joj je jako dobro jasno o cemu pricam.

 - Ja sam svoju cenu posle tebe platio, ti tvoju otplacujes prema meni na rate. Sama si birala. Moj obraz prema tebi ostao je cist.

 Jasno je bilo kao dan da  se nas susret zavrsio i da nema smisla dalje ostajati. Kamen koji sam nosio oko vrata deset godina napokon sam oslobodio a da me nije povukao na dno.

 Zurnim koracima napustio sam restoran u isti mah srecan i potresen. Tako zbunjen i uzburkanih osecanja Ninin auto odjednom ucini mi se kao svemirski brod. Hiljadu svetlecih dugmica bljestalo mi je pred ocima a da nisam znao sta da radim. Jedva sam nekako ubacio u brzinu i dodao gas. Gume su silovito zaskripale a da se nisam ni pomerio. Zaboravio sam da spustim rucnu kocnicu. Na samom ulasku u grad u retrovizoru video sam dim koji je kuljao iza mene.

Zadnji desni tocak ostao je blokiran.

 LM (elem) unistio sam pakne na Nininom autu. Opravka je kolistala toliko da mi se zavrtelo u glavi. Nina je lavovski odbila da uzme pare od mene , pare spremljenje za odmor ostavila je u kanalu-automehanicarskom. Kako je tada rekle :“ Bolje sto su skiknule one nego ti.“

Olaksanje koje mi je doneo susret sa Milom neuporedivo je sa onim da moji divni prijatelji su uvek tu da me podrze i u dobru i u zlu.

 Mila nikada vise nije poslala nijedno pismo, ostavsi zarobljena daleko sa dugom po kojem ce me uvek, siguran sam, pamtiti.

 p.s.

 Fleke za propali Ninin odmor morao sam da “izbelim’ pravljenjem slatkisa. Zbog dogadjaja koji su ustalasali moj zivot i zbog Mile, koja je zauvek otisla preko sedam gora i sedam mora ,  ja vam preporucujem ovu tortu u kojoj ce te nadam se uzivati.

 mareziluka

 

 

NEMIRNO MORE



Potrebno: peku se ovakve 2 kore

 Za 1  koru od oraha:

6 jaja

6 kasika secera

6 kasika mlevenih oraha

2 kasike brasna

½ praska za pecivo

 

Umutiti jaja sa secerom. Zatim dodati orahe,prasak za pecivo i brasno. Peci na 180 C.

 Kora za zuti rolat :

6 jaja

6 kasika secera

6 kasika brasna

½ praska za pecivo

 

Umutiti jaja sa secerom. Zatim dodati prasak za pecivo i brasno. Peci na 180 C.

 Kora za braon rolat:

6 jaja

6 kasika secera

6 kasika brasna

2 velike kasike kakaoa

½ prasak za pecivo

 

Umutiti jaja sa secerom. Zatim dodati prasak za pecivo , brasno i kakao. Peci na 180 C.

 Zuti fil:

Skuvati 2 pudinga od vanile u 6 dcl mleka. Kada se ohladi dodati 1 vital stoni margarine, 250 gr secera i 300 gr seckanih zele bonbona.

 Braon fil :

Skuvati 2 pudinga od cokolade u 6 dcl mleka. Kada se ohladi dodati 1 vital stoni margarine, 250 gr secera i 300 gr poparenih oraha. [ Popareni orasi – preko samlevenih oraha preliti 1 dcl kljucavog mleka]

 Sa ½ zutog fila namazati braon rolat i uviti.

Sa ½ braon fila namazati zuti rolat i uviti.

 

Staviti ih u zamrzivac da se zamrznu. Kada se zalede izvaditi ih i preseci duzno na pola, oba tako da se dobiju cetiri dugacka polu rolata.

 Slaganje torte :

 Kora od oraha -> zuti fil -> 4 polovine rolata naizmenicno jedan do drugog ( zuti-braon-zuti-braon) ->braon fil -> kora od oraha. Sve ukrasiti sa tri slaga .

 

Prijatno!

[ Generalna ] 03 Novembar, 2010 05:33

  Ideal svakog ljudskog bice jeste ljubav. Kazu jedna od najneophodnijih stvari za ljudski opstanak bez obzira o kojoj se njenoj pod vrsti radi. Voleti, znaci ceo zivot uciti o davanju i primanju. Vremena za nama ostavila su mnoge tragove siromastava pa tako ni ova oblast nije bila postedjena. Godine nisu ni granica ni limit da istu osetimo, kolicina je vec relativna kategorija. Kada u poznim danima iste nestane moze doci do mutacije tipa zla baba i velike stikle da se obuju, mogu li pomoci da ljubav u srce opet vrati?

 Uvek se trudim da sa komsilukom imam korektan odnos. Kazu drvo se na drvo oslanja, covek na coveka. Moj komsiluk , u najblaznoj varijanti, mogao bi se nazvati gerontologija. Sve neke usedelice, raspustenice, udovice od sto i kusur leta. Da prostite, panj do panja ni d od drveta..

 Prilikom useljenja u ovu zgradu napravio sam odlican marketinski trik. Kupio sam nekoliko kilograma kafe u pakovonjima od sto grama , u celoj zgrada ,kao deda mraz u sred aprila, zvonio od vrata do vrata, predstavljao se i upoznavao.

 Ovaj gest bio je dovoljan kredit kod mnogih, mislim na one normalne,  da slobodno danas mogu pustiti muziku u ponoc, usisavati u dva ujutru a da se niko  ne buni- ma lukos sam ja.

 - Mica je napokon spremna, Didi stavi kljuc u bravu pa da krecemo. Samo da proverim prozor.- rekao sam drugarici.

- Luka ne radi ti prekac za svetlo.

- Radi, crkla sijalica, zato sam ti rekao za kljuc dok ne ugasim ovde.

- ’Ajde i ovako vec kasnimo.- Didi je bila vec nestrpljiva .

- Stizem.- dobacio sam iz sobe.

 U mracnom hodniku, gde bi i mis ku..c polomio, videla se mala svetla tackica na spijunci vrata stana preko puta mog. Uz suskanje i skripu parketa , koje se vrlo jasno zaculo, rupica se zatamnila a da se nije cuo skljoc prekidaca, nisam tome pridao veliku paznju.

 Posle sto pedeset godina, cini mi se, sa drustvom izasao sam u diskoteku. Bilo je to pravo osvezenje posle noci i noci smaranja po restoranima i kafeima. Muzika nase mladosti, muzika devedesetih, opet je aktuelna pa smo se vrlo lako uklopili. Nizali su se hitovi koji su nas podsetili na prve ljubavi, poljupce i sve ono lepo sto mladost nosi. Dzuskali smo za sve pare, vrlo dobro vadeci iz mozdanih arhiva reci pesama koje smo bezbroj puta otpevali pre decenije i po.

 - Luki, hik pile sto ti je ovaj beton kriv – Didi je prokomentarisala cim smo izasli iz lifta. I juuuu , podvrisnula je, drzi me , padam.

- O Boze, lepo sam ti rekao da nepijes toliko banbusa, ubila si se.

- Jaaaaaaaaaa, ne neeeeeee jok – mlatarala je kaziprstom levo desno u znak negacije.

- Uopste. Zapela si krele za liniju.- smejao sam se Didi koja je bila unezverena od pica.

 Taman sto smo zasli u moj deo hodnika svetlo zuta crta, otskrinutih vrata, stana prko puta mog su se brzo zatvorila. Ovo je vec postala patologija pomislio sam.

 - Lukaaaaaaaaaaaaaaaa skini mi ciip.....hrk hrk.

Didi je zaspala pre nego sto sam uspeo i da odreagujem. Komplet obucena zaspala je rasirena preko celog kreveta, kao petokraka. Pokrio sam je ,  ja sam morao udobnost poda da iskusavam celu noc.

 Zvuk mog zvona, svadbeni mars, ponavljao se i ponavljao. O kakav je ovaj kosmar.

- Dobro jutro, radni narode.

 U stan su upale kao padobranci Mica, Nina i Lena.

 - Stigla radna snaga za akciju, ajmo na noge lagane.

- Koliko je sat?i- pitao sam krmeljivo gledajuci ova poletna lica.

- Deset. Hocemo li mi raditi ili ne?

 Totalno sam zaboravio da sam za danas zakazao krecenje stana. Boja kajsije na mojim zidovima ubijala me je. Odlucio sam da zivotni prostor prilagodim sebi i stavim neke vedrije boje. Kad imate dobre drugarice ,kao sto ja imam, onda je to posao od jednog dana. Godinama sam ja njima krecio stanove, podstanarske sobe i sve sto je trebalo. Cinimi se da sam u zivotu vise zidova okrecio nego sto je dugacak Kineski zid., red je bio da mi se one oduze.

 - Idem do ..- prstom sam pokazao na vrata tolaeta, vi stavite kafu-rekao sam promuklim glasom.

- Nema kafe , radimo odma. Samo jos Didika da dodje.

 Palcem sam preko ramena pokazao na Didi.

 - Ona vam je danas neupotrebljiva.

- Hajde ti upotrebljivi pozuri a ne brini za nju to je nasa briga.- Rekla je Mica zavrnuvsi rukave kao da se sprema za ulicni fajt.

- Jedino ako imate topovsku bateriju da joj odsvira na uvce – kratko sam dodao.

 Dok sam se pod mlazom vrele vode oporavljao od sinocnjeg provoda uz jak tresak vrata u kupatilo mi je uletela Didi.

 - Ti nisi normalna izlazi napolje, ludaco.- vikao sam sakriven iza plasticne zavese.

- Brate mili spasavaj, ove nisu normalne.

- Cujes sta ti ja govorim, izlazi!!!

- Ma jesi li ti lud? Ove ce me progutati, vidis da sam jedva zivu glavu izvukla. Zakljucala sam vrata.

- Dok sam se istusirao da te nema, jasno?

- Ahaaaaaa- cuo sam Didi.

 Sedeci na poklopljenoj wc solji, oslonjena rukama i celom od lavabo Didi je spavala sve u sesnaest.

 - Didi, Didi- drmusao sam je uzalud . Didi probudi se!

- Aaaaaa

-Didi budi se krecenje.

- Nemoj brate mili ako imas duse, ja odavde danas ne izlazim, molim te!

 Mogao sam samo da slegnem ramenima i izadjem.

 - Lepotica spava na solji, molim vas ne uznemiravajte- prokometarisao sam.

- Uvek se izvuce kad treba nesto da se radi – Lena je besnela.

- Razumimo je, jucen je opeljesila vinski podrum, imajte milosti.

 Zavrnuli smo rukave i poceli sa radom. Naravno mene je zapalo ono sto najvise mrzim , krecenje plafona. Pre bi okrecio sto zidova nego jedan plafon. Poznat kao majstor brlja napravili smo raspored rada. Mica i Lena su krecile zidove, ja plafon a Nina je brisala pod  za nama dok se boja ne osusi. Iako me svaka kost bolela i na merdevinima od pola metra cinilo se da stojim na vrhu oblakodera, cutao sam i krecio.

Oko dva sata , na pola polsa, odlucili smo se za pauzu. Nina je trknula do obliznje pekare da nam donese nesto da gricnemo.

-         Luki, jel se meni cini il imas spijune u zgradi? Kad sam se vracala iz vrata preko puta, proviri neka baba i kad me je primetila brzo je zalupila i zakljucala.

-         Ne obracaj paznju sigurno zena cistila.

-         Ok.

Stancic smo brzo zavrsili. Da bi se boja brze osusila drzali smo otvorena ulazna vrata radi promaje i nismo obracali preteranu paznju na spoljni svet, bili smo skoncentrisani na posao. Vrata preko puta mojih otvarala su se par puta. Kraickom oka registrovao sam moju prvu komsinicu. Zena srednjih sedamdesetih, ne visa od metar i pedeset debelih krivih nogu bacala je po koji radoznali pogled u nasem pravcu.

 Zvezda dana, Didi, probudila se kad je vec sve bilo gotovo.

 - Vidi, vidi ko se nama probudi, lepotica!- sarkasticno je rekla Nina.

Didi, slika bez tona, rascupana i sa razmazanom sminkom, gestikulirajuci trazila je cigaretu.

- Sto bi te slatko nalupala, sve da se pusi- Mica je pridodala.

Nemarno mahnuvsi rukom Didi je porucila da je nista ne zanima osim da sto pre zadovolji svoju nikotinsku zavisanost.

- Oprosticemo joj, samo jos ovaj put zato sto je nasa. Ko bi izdrzao na ovim vratolomnim stiklama celu noc osim lepotice.- ispeglao sam situaciju.

 Sav ulozen trud isplatio se. Nove boje zidova unele su zivost u tmurnu svakodnevicu. Dobio sam neku novu snagu i polet, poceo sam da se budim sa osmehom.

 Nasavsi se posle nekoliko dana u liftu sa jednim starijim komsijom cuo sam neobicne lokalne vesti.

 - O komsija samo napred i ja sam u tvojim godinama.

-Molim?

- Neka neka, ker se tera…prekinuo sam ga u pola recenice.

- O cemu vi to ?

- Pricala nam Jelica, ona znas prekoputa tebe, da kod tebe izlazi i ulazi zenskadija kao na pokretnoj traci. Kaze ne moze da odredi koja ti je devojka, al misli da je ona plava posto je najvise vidja.

- Ja vas nista ne razumem, zaista.

- Neka neka  tako treba.

 Sad mi je bilo sve jasno. Dokona baba od preko puta bavila se mojim zivotom kroz iskrivljenu sliku , stakla spijunke, vrlo temeljno. Zabadanje tudjeg nosa u moj zivot posebno me izludjuje. E to tako nece moci, pakleni plan smislio sam u sekundi.

 - Ivice, trebas mi dans pod hitno.- pozvao sam u pomoc druga.

 Jos istog popodneva plan je bio razradjen do detalja i akcija je mogla da krene.

 - Kad dodjemo do mojih vrata, glasno se smej i pricaj, jasno?!

-Jasno.! Odgovorio je Ivica zbunjeno.

- Dobro se okreni licem premo komsiskim vratima i kad ja stavim kljuc u bravu ti me ustini za dupe.

- A zasto?

- Ne pitaj me nista samo me ustini i potapsi drzeci ruku na njemu  dok ne udjemo u stan. Pa kad resava rebus da joj malo zabiberim. Mamicu joj radoznalu.

 Pred vratima zavrsavali smo ovu scenu kada se iza susednih vrata zacula buka, a rupica na spijunki posle duzeg vremena opet je prosvetlila.

 Vracajuci se iz grada sledeceg dana ispred vrata zatekao sam gomilu kartonskih kutija. Iz sirom otvorenih komsinicinih vrata izlazila je mladja zgodna zena.

 - Dobar dan.- uctivo sam se javio.

- Dobar dan – uzvratila je.

- Izvinite,  sto pitam, doseljavata se ?!- pitao sam radoznalo.

- Ne ,iseljavamo. Mama je juce pala i slomila kuk. Pela se valjda da zameni osigurac, saplela sa hoklice i pala.

- Stvarno!!- bio sam u cudu.

- Da, sad ce morati kod nas a stan cemo da izdamo.

- Jako mi je zao. Divna zena. Pozdravite je.

 Rogovi djavolka nicali su mi. Iako se popela cak na cetiri stikle (hoklicu) , ljubav nije uspela da dohvati. Iza jedne kutije zacuo sam cvilanje. Malo sam se osvrnuo i video preslatko kuce koje me tugaljivim pogledom gledalo.

 - Jao gde si ti mali seceru- rastopio sam se uzevsi ga u ruku.

- Samo mi je on jos falio ne znam ni sta cu sa njim- dodala je komsinicina cerka.

- Dajte ga meni, ako nije problem.

- Hocete?

 - Apso faking lutli. Da , da , da!

- Vas je, hvala vam pomogli ste mi puno.

 U kucu sam se odmah zaljubio. Kao plisana igrackica lep kao nacrtan. Odlucio sam da mu zbog lepote dam ime po patku Lepom Canetu, - Cane. Slozicete se! KOrpus delikates-fotka!

 

                                              

 

Radoznale komsinice otarasio sam se , a da to nisam ocekivao dobivsi usput bezuslovnu ljubav na cetiri noge koja nece me nikad izneveriti. Svako zlo mora pobediti jedno dobro a to je moj kuca sa kojim uzivam i koji mi srce greje u ovim hladnim novembarskim danima. Moj medic.

 

p.s.

Jelo koje me najvise asocira na ljubav je jelo  moje predobre bake koja mi je poklonila svu ljubav ovog sveta i naucila me zauvek sta  ta rec znaci. U secanje na moju  najbolju baka Minju i sve dobre bake ovog sveta koje su dale bezgranicnu ljubav svojim unucima, spremite ovo jelo. Pomoci ce vam da vratite onu istinsku toplinu ljubavi koja svoju vrednost ne gubi, sa prolaznocu vremena, naprotiv , iz dana u dan je na dobitku..

 

mareziluka

 

 

BELA PURA

 

 

                                                


Potrebno:

 

5-6 kronpira

300-500 gr psenicnog brasna

So

 

Krompir isecite u kockice i obarite. Iz posude odlijte visak vode tako da vam ostane krompir sa vodom prst iznad njega. Izgnjecite krompir kao zap ire u toj void. Dobicete retku kasu. Vratite na ringlu da vri , posolite i uz mesanje dodajte brasno dok ne dobijete gustu kompaktnu masu. Sluzite uz kiselo ili slatko mleko.

 

Prijatno