Nacela ili principi su krajnje granice ljudskog dostojanstva. Jaki karakteri odlikuju se nepromenjivim principima , koje ni po cenu zivota nece preci. Principe proverava zivot , postavljajuci ljude u neke , najcesce, nepoznate i nepredvidive situacije. Mali ljudi “padaju” na sitnicama, dok veliki na krupnim problemima. Odricanje od ustaljenog  i ocekivanog stava kakvu reakciju izaziva ? Da li  nije svejedno i jako bedno jeste li opsti utisak ?

 Sloboda je najskuplja i najvrednija stvar na svetu. Kada vam je neko oduzme onda vam oduzima mnogo toga., pre svega dostojanstvo. Jedna kineska poslovica kaze da pare coveka ne cine srecnim ali sprecavaju mnoge nesrece, s cime se ja u potpunosti slazem. Pogled na moj novcanik najcesce pokazuje apsolutno ropstvo. Vila promaja, kako mu ja od miloste tepam cesto me baci u bedak.

 Kada nemas para ruke su ti vezane za mnoge stvari u cega sam se uverio vise puta u zivotu. Mozes biti i sam Nikola Tesla ali kada nemas novca da realizujes neku od svojih ideja onda je sve uzalud. Ljudi su skloni da te smatraju neznalicom, dosadnjakovicem samo zato sto ipak kako se kaze para vrti i gde burgija nece.

 Status slobodnog umetnika neveseli mnogo u duzem vremenskom periodu narocito u zemlji Srbiji. Da bi imao slobodu da mogu da stvaram i kreiram, jer ovde se od umetnosti ne zivi lagodno, bilo je krajnje vreme da  nadjem neki posao sa redovnim izvorom prihoda.

 - Kako ne mozes da me zaposlis?- pitao sam sestru.

- Luka shvati nema posla.

- Ali Luna ja sam zaposlio tebe sad ti meni pomozi.

- Luka urazumi se, mogu da ti sredim da radis jedino u  mesnoj industriji posto su moji klijenti.

- Ha, ha , ha dodji da me zagolicas. Ja sam tebe uvalio u banku a ti bi mene u klanicu, e hvala ti. Kada budes imala neki ljudski predlog javi se do tada zdravo.

 Pre nekoliko godina , dok je moja sestra bila student , ukazala se prilika za zaposlenje u jednoj od vodecih banaka. Ona ziva nije htela da cuje za tu konbinaciju ali je na moje insistiranje pristala da ode na razgovor. Sve testove je sa lakocom prosla i ostavila sjajan utisak na direktorku iste. Tako , zahvaljujuci meni, ona danas radi jedan dobro placen posao u kome je za veoma kratko vreme napravila lepu karijeru.

 - Zamisli Didi ona bi mene u hladnjacu!- jadao sam se mojoj najboljoj drugarici.

- Tebe? Ona stvarno nije normalna- strpljivo je slusala moje jadikovke moja najbolja drugarica.

- Ja sam njeno dupe uvalio u koznu fotelju a ona bi mene u gumene cizme. Mislim da mislim-uzas.

- Stvarno nije fer, da nije bilo tebe ne bi bila danas to sto jeste.

- I ja joj to kazem- potvrdio sam Didine navode.

- Da si se ti zaposlio umesto nje ko zna gde bi ti danas bio, pa ti bi nas pola zbrinuo.

- Znao sam da me ti u potpunosti razumes.

- Stvarno ne razumem je, treba da ti pomogne.

- E moja Didi, non stop se pravda da ona to ne moze, da ne zna kako , da previse ocekujem od nje, al nema veze.

- Ma iskrsnuce ti nesto, sasvim sam sigurna.

- I ja se nadam jer ovako se dalje ne moze.

 Poremecen dusevni mir odlucio sam da izbalansiram na jedinom mogucem mestu na svetu  - vikendica. Kada god mi je u zivotu tesko ja pobegnem u taj moj mali deo raja i prepustim se prirodi  koja leci svaki dusevni nemir. Spakovao sam najneophodnije stvari , materijal za slikanje, nesto hrane i obreo se u mom privatnom raju.

 - Dome mili dome – rakao sam jos sa kapije.

 Mesto u kome imam vikendicu idealno je za odmor. Pored toga sto je priroda skoro pa netaknuta , tamo nepoznajem nikog osim prvih komsija. Oslobodjen sam svih dostignuca savremenog sveta, iskljucim mobilni telefon, ne ponesem lap top i prepustim se uzivanju.

 Kao i u svakoj kuci uvek se nadje neki posao. Najvise vremena provedem u sredjivanju mog vrta koji vec godinama planski uredjujem i oblikujem. Ima li ista lepse nego da vas budi cvrkutanje vrabaca ili kukurikanje petla? Mozak na otavu, zivce u vodoravu i uzivancija.

 Praveci predah od posla koji sam od ranog jutra radio, pio sam prohladjenu kafu i pravio plan kako da provedem ostatak dana. Posto je ovo idealno mesto za ugadjanje licnim htenjima ili bastion slobode, odlucio sam da za mene i moje kucice napravim pravu malu gozbu- rostilj. U velikom gradu ne mozete imati nikada taj ugodjaj kao kada meso ispecete na sapurikama, malo se nadimite, zasuzite od dima i to je taj valjda neprevazidjen zacin koji daje svu car.

 - Da- iznerviran jer mi je neko poremetio mir javio sam se na telefon koji sam tek ukljucio cisto da proverim poruke.

- Gospodin Marezi Luka?

- Jesam, izvolite.

- Ja sam  Sanja iz , ime jednog velikog trgovinskog lanca,  obavestavam vas da sutra u 10 imate zakazano testiranje i intervju za posao. Ponesite licna dokumenta i jednu fotografiju.

- Dobro.Prijatno.

 U momentu mi je pritisak skocio na dvesta. Kako neko ima pravo da me prekine u ovako lepom trenutku a tek sto sam se opustio. Kakva je to kompanija koja na razgovor zove za manje od 24 h. Osnovna poslovna kultura je u krajnjem slucaju da se obaveste kandidati najmanje dva dana unapred. Posto nisam imao mnogo vremena, spakovao sam se na brzaka i krenuo put Novog Sada. Sa tugom sam pogledao u rostilj koji nisam uspeo ni da spremim a moj mali raj kao da mi je postao u momentu tako dalek i nedostizan.

- Luna, zvali su me sutra na testiranje- rekao sam sestri dok sam guglovao trazeci podatke o kompaniji kao pripremu za razgovor.

- Znam, ja sam ti sredila.

- A za koje radno mesto ?

- Ne znam,  vazno je poceti, pa ces dalje lako ako se pokazes. Rekla ti je direktorka da se na intervju ne pravis mnogo pametan vec da budes pristojan i fin, posto te je ona licno preporucila.  To ne radi cesto i zato nemoj da me izblamiras pred njom, jel jasno.

- Ja ne moram da se pravim pametan, ja to jesam . Ja cu biti takav kakav sam pa ako im se svidim nek me prime ako ne , sta ja tu mogu.

- Luka pamet u glavu, jedva sam i ovo nasla.

 Uvek kada dobijem poziv za razgovor za posao mastam kako cu ja biti primljen i snimam kratke filmice po glavi o radnom mestu. Uvek imam trip kako ce me svi voleti a ja se dobar pokazati i ostaviti utisak koji ce ih oboriti sa nogu. U ovom slucaju nisam imao nikakv osecaj, bio sam prazan kao list papira, prestao sam da mastam kako bi razocarenje, kada me ne prime, bilo sto manje.

 Iako znam sve trikove na koji nacin treba odgovoriti na koje pitanje i sta je pozeljno da oni cuju odlucio sam da budem ono sto jesam a ne ono sto oni ocekuju od mene.

 Na samom razgovoru za posao saznao sam da jedino mesto koje se nudi jeste posao prodavca.

 - Didi zamisli prodavac- besneo sam preko telefona.

- Smiri se.

- Ona nije normalna, ja da budem prodavac, posle svih onih poslova drzavnih institucija da budem prodavac, skandal.

- Ne sekiraj se, ma vide oni da nisi za to.

- Naravno po mojoj reakciju vrlo jasno su videli koliko sam bio “odusevljen”.

-Mogu da zamislim kakvu si facu slozio.

- Veruj mi ni da ne mozes, nego hajmo veceras do grada malo da se opustim posle ovog  neprijatnog iznenadjenja, prijalo bi mi, vazi.

-Uvek, u osam na starom mestu.

- Bolje u sest duze ce trajati.

- Dogovoreno.

 Skoro su prosle tri nedelje i poziva za posao nije bilo. Skakutao sam veselo tih dana po gradu presrecan sto sam propustio tako “sjajnu” priliku.

 Poslednjih noci mnogo sam sanjao. Vrlo neobicno ali sam snove pamtio jos celog dana. Nazalost mnogo puta do tada snovi su mi jasno predskazivali sled dogadjaja u mom zivotu. Probudio sam se sav mokar od uzasnih slika mog sna.

 Cele noci sekli su mi kosu. I  taman kad bi zavrsili pocinjalo bi iz pocetka. Znam da kosa znaci brigu, nadao sam se da se nece desiti nista ruzno.

 - Gospodine Luka javi te se sutra u nasu radnju na bulevaru, cestitam dobili ste posao.- saopstio mi je ljubazni zenski glas preko telefona.

- E do mojega – rekao sam glasno sam sebi. Posao, strasno.

 Da ne bih izneverio sestru i njenu vezu, koja se isposatavilo da je glavni menadzer kompanije za pola Evrope, pomirio sam se sa sudbom kletom i odlucio da pokusam. Prekrsio sam svaki svoj princip. Glavnu zivotnu devizu : Bolje je za dzabe lezati nego za dzabe raditi , obrnuo sam. Sam sebi sam se gadio. Upao sam u masinu.

 - Dobro jutro sine.- rekla mi je baba koja se prva nabudzila vec u sedam ujutru da pazari.

- Dobro jutro – rekao sam joj jos pospan i skoro pa krmeljiv.

- Imate li ovu vodu sa ukusom jagode od litar?

- Imam moj k..rac sa jagodom , prokleta babetino- mislio sam u sebi.

- Gospodjo ako nema u polici onda nema, imate u pakovanju od cetvrt litre.

- Necu ja od cetvrt litre vec sam htela litar.

- Ali vidite da nemamo.

- Eto ja prvi put udjem u ovu radnju i bas se uhvatim za ono sto nemate.

- Uhvatila se da Bog da za golu zicu od struje, mene si nasla da zajebavas a ni oci nisam otvorio- motao sam misli po glavi dok sam joj se smeskao osmehom pit bula.

- Znate ja jako volim ukus jagode u vodi.

- Sve se bojim babetino prokleta da si na jagodama odrasla, crkla da Bog da.- cutao sam i kolutao ocima,.

- Da , da,  razum vas ali nemamo.

- Pa sta da radim sad a tako mi se pije ali od litar.

Film je pukao nisam mogao da izdrzim , po cenu svega da joj ne kazem.

- Pa ti baba uzmi cetiri od po 250ml i eto ti litra sa jagodom.

- Kako to onda da popijem? Upitala me sa cudjenjem.

- Dve odjednom, stereo.

- Molim? Izbecila se.

- Stereo baba, duplo. Sisaj od jedared iz obe flase.

- Kako ste vi neprijatni- zgrozeno me sasekla.

- Jebi ga baba kad me zajebavas na sabajle, ko da nemas pametnija posla nego mene ovde da njakas.

- Zalicu se vasem sefu!

- Usro sam se baba , odoh sad da promenim pelene. I slobodno se zali, jedva cekam da mi da otkaz.Ajd zdravo.

 Na moju veliku zalost otkaz nisam dobio jer je baba poznati pacijent kako je od miloste zovu. Voli da njaka nove radnike dok im dusu ne izvadi. E moj Luka – Murate i ti si srece kurate, ali bas.

 LM(elem) posao koi sam dobio radio sam savesno i odgovorno bez obzira koliko mi se on nesvidjao. Intelektualno ne izazovan , otupeo me i oduzeo svaku smislenost. Postao sam tup, besciljan i mehanicki ljubazan. Bez ijedne misli punio sam rafove, crnacki udarnicki i po dvanaest sati dnevno. Moram li napomenuti da je pored posla i plata africka, bruka i sramota.

Stideim se svakog dana provedenog na njemu i nikako nisam uspeo da prebolim cinjenicu kada vidim nekog poznatog da bezim po radnji jel se silno stidim onoga sto radim. Postao sam tegleca marva ciji mozak je ostao negde na kasi bez bar koda za cenu, roba sa greskom.

 p.s.

 Zivot nije cudo al cini cudesa, meni ona najgora. Ubijena mi je i poslednja nada da cu ikada vise ista bolje biti i postici, mali bedni prodavac koji dnevno prevuce tone robe za bednu platu. Da li sam to i zasluzio? Mozda i jesam pregazivsi princip da radim ono sto ne volim i po svaku cenu. Pored principa koje sam pregazio i dostojanstva koje sam izgubio najtragicnije je sto ispred mog oka ima samo jedan mracan tunel koji mi jasno govori da je ovo poslednja stanica mog putovanja,  da sam zakopan ziv u blatu. Meni se zivot nikada nije smesio a jos manje priredio neko prijatno cudo. Nije svejedno i osecaj je i vise od jako bedan, najteze je kad sam sebe pljunes u lice.

mareziluka

 

  BEDASTE PUNJENE PARIKE

 

Potrebno:

6 velikih mesnatih babura

5-6 krompira

2 zelene paprike roge

1 crvena paprika babura

2 jaja

2 sangarepe

1 glavica crnog luka

4-5 paradjiza

Saka pirica

So, biber, vegeta, persunov list

 

Izredanti oljuscen kronpir, sangarepu, dve zelene paprike , crvenu papriku, glavicu crnog luka , dodati zacine , pirinac i dva jaja i sjediniti masu. Ocistiti babure i napuniti dobijenim nadevom. Kuvati paprike uz iseckani paradajiz sat ipo na laganoj vatri, pred kraj dodati jos ½ soka od paradajiza ili zaprsku.

Prijatno!