[ Generalna ] 27 Jul, 2011 14:22
Bliskost je osecanje pripadnosti nekome u mentalnom-dusevnom smislu. Da bi sa nekim bili bliski najcesce je potrebno vreme. Potpuna otvoronest da nekom pricamo o najdubljim osecanjima, razmisljanjima, slabostima a znati pritom da ista nikada nece biti upotrebljenja protiv nas stvara osecaj bliskosti ili potpunog poveranja.  Specificna vrste odnosa koji se tesko gradi a lako gubi, ponekad samo jednom cak i nenamernom greskom. U kom ritmu kuca jedno srce i tela dva mogu li ga deliti?

 Vecita zelja svih nas jeste da u zivotu nadjemo sebi slicnu osobu – kako se to kaze nasu idealnu polovinu. Mnogi najcesce u silnoj zelji da sretnu onu svoje drugo ja, svoj odraz,  izgaraju da su u stanju da urade prosto najneverovatnije stvari a na kraju ipak ostanu sami.

 Sto bi moja pokojna baba Minja rekla : “ ti uvek mimo sveta”, svoju idealnu polovinu nasao sam jos prvog dana svog zivota – ja sam blizanac.

 Emotivno magare poput mene veze se ne samo za  ljude vec i za stvari. Godinama po kutijama cuvim i selim iz stana u stan neke meni drage sitnice koji me podsecaju na mesta i dogadjaje iz mog zivota. Tako sam kao i svaki prosecan “hrcak” nakupio tone kesica od secera, kasicica, dopisnica, kamencica, kesa, isecaka i garderobe koju sam voleo da nosim a odavno su izasle iz mode ili sam ih prerastao.

 Jos uvek cuvam prve leviske 501, koje su te davne 1993 kostale neverovanih 100 nemackih maraka, prve starke, swach sat iz Versacijeve kolekcije za koji sam stekao pare punih sest meseci, prvi dzemper i gornji deo neobicne trenerke. Trenerka je sasvim obicna ali je meni posebno draga jer oslikava i moj i karakter moje sestre blizankinje Lune .

 - Luna znas li sta sad imam u ruci- pitao sam sestru preko telefona dok sam preslagao kutiju sa meni dragim sitnicama.

- Nemam pojma Luka, pozuri danas imam puno posla.

- Znas onu crno zelenu trenerku.

- Nemam pojma, imam posla reci brzo koju.

- Ma znas bre onu sto si samo jednom obukla.

- E Luka nemam sad vremena, nisi normalana zoves me u ovoj guzvi da me zamaras glupostima.

- Pardon, oprostite izvinite biznis woman , nemas ti pojma, ajde cao.

 Moja sestra Luna i ja naizgled smo totalne suprotnosti. Koliko sam ja otvoren i veseo , pa me cesto smatraju glavnim klovnom, toliko je ona zatvorena i umerena. Za razliku od mene treba joj dosta vremena da bi nekom poklonila svoje poverenje, ali naravno ne potpuno uvek sa merom opreza.

 Za razliku od mene nju su ljudi manje povredjivali u zivotu jer nikada nije dozvolila da je razocaraju. Ja uvek otvoreno prilazim svima, kao da se znamo godinama sto ljudi cesto znaju da zloupotrebe , ja na kraju ostanem razocaran sto se njoj nikako nije moglo desiti.

 - Ja sam prva obukla trenerku skidaj se.

- I ja sam prvi, necu- raspravljao sam se sa Lunom.

 Iako nikada nije imala trip da nas isto oblaci mama je nehotice kupila i njoj i meni identicne trenerke.

 - Zakasnicu u skolu ti se presvuci.

- Ne pada mi na pamet , ti uzmi nesto drugo.

- Kretenu- pocastila me uobicajnim komplimentom.

- Debilko- nisam joj ostao duzan.

- Nemoj da ti padne napamet da u skolu krenes samnom.

- Ni necu.

 Moja sestra  je u skolu krenula suprotnom stranom ulice od moje kako niko ne bi primetio da smo isto obuceni. Apsurdno.

 Njen pokusaj  je u toliko bio uzaludan sto smo od prvog dana skole delili jednu klupu, osnovna, gimnazija, fakultet- sve isto i sve zajedno.

 Iako mnogi smatraju blizance istim bicem, oni imaju snazu potrebu, narocito u doba adolescencije, da se izbore za licnom identifikacijom. Blizanci uporno dokazuju da su posebne jedinke koje su slucajno rodjene istog dana, ali svet ko svet uvek ih pakuje u paket i nikad ne razdvaja, sto je apsolutna greska.

 Kao prvorodjena beba stariji sam od Lune citavih 15 minuta, ili sto bih ja umeo da kazem citav jedan mali zivot. Godinama se borila da stane u ravan sa mojim statusom prvorodjenceta   ali znate li vi koliko kolika je to “velika “ razlika.

 - Posto ti ne verujes koliko sam stariji , dokazacu ti ove godine da je to citava vecnost.

- Kako bas me zanima?- odgovorila je iznenadjeno.

- Ja duvam moje svecice u 11i 40 h a ti u 11 i 55.

- Vazi.

- Ceikaj da zamislim zelju, fuuuuuuuuu srecan mi rodjendan.

- Predomislila sam se hocu i ja.

- Ne moze, sacekaj.

 Minuti su se vukli cini mi se nikada duze, kao sto sam oduvek tvrdio , citav jedan mali zivot, a Luna je sa nestrpnjenjem cekala da zamisli zelju.

 -Evo proslo je .- rekla je nestrpljivo.

- Nije nema varanja jos tri munata.

- Lukaaaaa.

- Jos malo.

 Na kraju mi je priznala da sam bio u pravu i da zaista izgleda dugo cekati tih nepremostivih nekoliko minuta po kojima sam ja stariji.

 Osim sto se razlikujemo u karakterima i fizicki smo potpuno razliciti. Mnogi kazu kao da se na putu nismo sreli, a oni malo slabovidiji da smo preslikani, sto je apsolutna neistina.

 Luna je prototip slika i prilika moje bake Simone. Srcoliko lice sa prcastim nosicem, ocima kruipnim i neznim kao srna, visoka , zgodna i elegantna u svom hodu kao macka koja hoda po krovu spretno drzeci ravnotezu na vrhovima svojih nogu.

 Za razliku od nje ja sam slika i prilika mog dede Luke. Visok , kostunjav, ostrih crta lika, okruglih ociju, zbog kojih me ona zove Buljko, u hodu lezeran i malo povijen, sto bi ona rekla kao smlatina.

 Cak imamo potpuno razlicitu strukturu i boju koze, ja lepu neznu, malih pora i belu, na mamu, ona na sve Marezije, kozu sirokih pora i zutu.

 Od samog detinstva vrlo smo vezani i bliski. Ona zna sve moje tajne, razmisljanja i nedomice, sto ima sklonost da okarekterise kao budalastine, ja vecinu njenih. Ono sto je najlepse u nasem odnosu jeste to sto bez ijedne reci mi se razumemo u potpunosti.Nikada nista ne mogu sakriti od nje niti ona od mene. Dovoljno nam je da pogledamo jedno drugo i znamo da li ono drugo nesto muci, da li je u potpunosti srecno i sta misli o datoj situaciji.

 - Sanjala sam nocas..

- I ja sam- prekinuo bih je u pola recenice

- Da smo ja i ti – nastavila je

- Isli zajedno po gradu….

 Sto smo fizicki udaljeniji to smo mentalno sve blizi. Vise puta nam se desilo da sanjamo identicne snove , radimo iste stvari , isto se sasvim obucemo , osecamo neku teskobu, deluje neverovatno ali tako je.

 - Pogledaj koru- pozvala me je Luna dok sam ja namestao radio stanicu trazeci neku dobru muziku.

- Evo odmah sam.. evo to muzikica.

- Meni to mnogo mirise.

- Muckaj taj fil i ne brini.

- Ok.

 Luna i ja pravimo uvek zajedno sve torte i kolace, narocito za nas rodjendan. Ja sam specijalista za kore ona za filove. U cetiri ruke i dve pametne i talentovane glavice sve je mnogo brze , lakse i prava uzivancija. Pustimo muziku , muckamo  u istom ritmu. Cesto imam obicaj da tako oboje zagrnuti keceljama, poklonim se i pozovem je na ples izmedju kuhinskih elemenata. Odigramo neki valcer ili disko tvist, ja se malo vise izglupiram i izmotavam glumeci sve ono sto mi padne napamet, ismejemo se i kolaci uvek uspeju, ispadnu carobni.

 Oboje smo nasledeli talenat za kuvanje i kolace od nase tetke Rade, koja nam je uvek pravila rodjendansku tortu. Kada se razbolela mi smo preuzeli muckalicu u svoje ruke i stvarno smo talentovani.

 - E da je nasa tetka ziva… setio sam se.

- I tata… sa setom je rekla.

- Prosto neverovatno imao je dvoje dece rodjene istog dana i taj jedan datum nikad nije uspeo da upamti, biserko.

- Moj Lokica sa suznim ocima je rekla.

- A od svih Marezija ostali samo ti i ja.

- Nazalost – sa tugom u glasu je konstatovala.

- Znas li ti da si ti moje sve? Jedina koja nosi moju krv. Jedina koja si ostala od svih- rekao sam joj

- I ti moja- uozbiljila se.

- Nema toga sta za tebe ne bih uradio i dao na ovom belom svetu. Sve sto u meni ne valja ti si moje dobro, moje bolje ja.

- Ti si blesav- nasmejala si.

- Ti si moje jing, ja tvoje jang.

- Ti si moja budalica, moj bratic.

- Ti si moja sister, moj odraz, moj razum i zato te volim najvise na svetu, dodji da te coknem.

- Ma sta ces me cmakati.

- Cmok, cmok, cmok…

- Lukaaaaaaaaa, davis me, nemam vazduha.

- Ti si ona moja idealna polovina koju retki sreckovici imaju, a ja sam srecan sto sam to ja i sto si to bas ti.Do kraja zivota Mi smo jedno srce tela dva.

- Da , jedno srce tela dva – ponovila je.

 LM (elem) Tradicionalno smuckali smo i ove godine nasu cuvenu Moskva tortu bez po muke. Dobro se zabavili izmedju reda kora i fila. Moj alter ego koji me uvek vrati na pravi put i spusti na zemlju sa nekog oblaka kad odlutam. Neko ko zna da moze uvek da me usreci ili rastuzi iskreno. Neko pred kim sam uvek ogoljen ma koliko se trudio da se sakrijem. Neko sa kim sam od prvog dana naucio da delim sve i ko ce samnom uvek sve podeliti. Moja Luna.

 p.s.

I ove godine duvacemo svecice u isto vreme. Dobice kao i uvek aranzman od njenih omiljenih bordo ruza, jer znam da je to cini zaista srecnom, zna da mi je tako posebna i jedinstven, najvaznija zena u mom zivotu. I danas, 27 jul, sve kao da se poklopilo i broj nasih godina 33, dve iste cifre – blizanci. Lunice moja srecan nam rodjendan, onaj koji ce te zauvek iskreno voleti.

mareziluka

MOSKVA TORTA


Potrebno za kore :

 16 belanaca

20 kasika secera

320 grama mlevenih oraha

160 gr mlevenog keksa

2 praska za pecivo

 Od ovog ispeci cetiri kore. Belanca penasto umutiti pa dodati sve ostale sastojke lagano mesajuci kasikom bez upotrebe miksera, da bi vam kore bile mekane.

 Fil:

 16 zumanaca

16 kasika secera

1 ½ l mleka

2 pudinga od vanile

8 kasika brasna

100 gr prah secera

1 margarin stoni ‘Vital”

3 vrste voca ( preporucujem breskve, visnje i banane)

+

3 slaga

 Umutiti jaja i secer , dodati prah od pudinga, brasno  , dobro izmesati i skuvati u mleku kao puding. U hladan fil dodati umucen margarin.

 Filovanje:

 Kora → fil → breskve → fil → kora → fil→ visnje → fil → kora → fil → banane → fil → kora → slag preko sele torte za dekoraciju.

Prijatno!

[ Generalna ] 24 Jul, 2011 01:55
Nacela ili principi su krajnje granice ljudskog dostojanstva. Jaki karakteri odlikuju se nepromenjivim principima , koje ni po cenu zivota nece preci. Principe proverava zivot , postavljajuci ljude u neke , najcesce, nepoznate i nepredvidive situacije. Mali ljudi “padaju” na sitnicama, dok veliki na krupnim problemima. Odricanje od ustaljenog  i ocekivanog stava kakvu reakciju izaziva ? Da li  nije svejedno i jako bedno jeste li opsti utisak ?

 Sloboda je najskuplja i najvrednija stvar na svetu. Kada vam je neko oduzme onda vam oduzima mnogo toga., pre svega dostojanstvo. Jedna kineska poslovica kaze da pare coveka ne cine srecnim ali sprecavaju mnoge nesrece, s cime se ja u potpunosti slazem. Pogled na moj novcanik najcesce pokazuje apsolutno ropstvo. Vila promaja, kako mu ja od miloste tepam cesto me baci u bedak.

 Kada nemas para ruke su ti vezane za mnoge stvari u cega sam se uverio vise puta u zivotu. Mozes biti i sam Nikola Tesla ali kada nemas novca da realizujes neku od svojih ideja onda je sve uzalud. Ljudi su skloni da te smatraju neznalicom, dosadnjakovicem samo zato sto ipak kako se kaze para vrti i gde burgija nece.

 Status slobodnog umetnika neveseli mnogo u duzem vremenskom periodu narocito u zemlji Srbiji. Da bi imao slobodu da mogu da stvaram i kreiram, jer ovde se od umetnosti ne zivi lagodno, bilo je krajnje vreme da  nadjem neki posao sa redovnim izvorom prihoda.

 - Kako ne mozes da me zaposlis?- pitao sam sestru.

- Luka shvati nema posla.

- Ali Luna ja sam zaposlio tebe sad ti meni pomozi.

- Luka urazumi se, mogu da ti sredim da radis jedino u  mesnoj industriji posto su moji klijenti.

- Ha, ha , ha dodji da me zagolicas. Ja sam tebe uvalio u banku a ti bi mene u klanicu, e hvala ti. Kada budes imala neki ljudski predlog javi se do tada zdravo.

 Pre nekoliko godina , dok je moja sestra bila student , ukazala se prilika za zaposlenje u jednoj od vodecih banaka. Ona ziva nije htela da cuje za tu konbinaciju ali je na moje insistiranje pristala da ode na razgovor. Sve testove je sa lakocom prosla i ostavila sjajan utisak na direktorku iste. Tako , zahvaljujuci meni, ona danas radi jedan dobro placen posao u kome je za veoma kratko vreme napravila lepu karijeru.

 - Zamisli Didi ona bi mene u hladnjacu!- jadao sam se mojoj najboljoj drugarici.

- Tebe? Ona stvarno nije normalna- strpljivo je slusala moje jadikovke moja najbolja drugarica.

- Ja sam njeno dupe uvalio u koznu fotelju a ona bi mene u gumene cizme. Mislim da mislim-uzas.

- Stvarno nije fer, da nije bilo tebe ne bi bila danas to sto jeste.

- I ja joj to kazem- potvrdio sam Didine navode.

- Da si se ti zaposlio umesto nje ko zna gde bi ti danas bio, pa ti bi nas pola zbrinuo.

- Znao sam da me ti u potpunosti razumes.

- Stvarno ne razumem je, treba da ti pomogne.

- E moja Didi, non stop se pravda da ona to ne moze, da ne zna kako , da previse ocekujem od nje, al nema veze.

- Ma iskrsnuce ti nesto, sasvim sam sigurna.

- I ja se nadam jer ovako se dalje ne moze.

 Poremecen dusevni mir odlucio sam da izbalansiram na jedinom mogucem mestu na svetu  - vikendica. Kada god mi je u zivotu tesko ja pobegnem u taj moj mali deo raja i prepustim se prirodi  koja leci svaki dusevni nemir. Spakovao sam najneophodnije stvari , materijal za slikanje, nesto hrane i obreo se u mom privatnom raju.

 - Dome mili dome – rakao sam jos sa kapije.

 Mesto u kome imam vikendicu idealno je za odmor. Pored toga sto je priroda skoro pa netaknuta , tamo nepoznajem nikog osim prvih komsija. Oslobodjen sam svih dostignuca savremenog sveta, iskljucim mobilni telefon, ne ponesem lap top i prepustim se uzivanju.

 Kao i u svakoj kuci uvek se nadje neki posao. Najvise vremena provedem u sredjivanju mog vrta koji vec godinama planski uredjujem i oblikujem. Ima li ista lepse nego da vas budi cvrkutanje vrabaca ili kukurikanje petla? Mozak na otavu, zivce u vodoravu i uzivancija.

 Praveci predah od posla koji sam od ranog jutra radio, pio sam prohladjenu kafu i pravio plan kako da provedem ostatak dana. Posto je ovo idealno mesto za ugadjanje licnim htenjima ili bastion slobode, odlucio sam da za mene i moje kucice napravim pravu malu gozbu- rostilj. U velikom gradu ne mozete imati nikada taj ugodjaj kao kada meso ispecete na sapurikama, malo se nadimite, zasuzite od dima i to je taj valjda neprevazidjen zacin koji daje svu car.

 - Da- iznerviran jer mi je neko poremetio mir javio sam se na telefon koji sam tek ukljucio cisto da proverim poruke.

- Gospodin Marezi Luka?

- Jesam, izvolite.

- Ja sam  Sanja iz , ime jednog velikog trgovinskog lanca,  obavestavam vas da sutra u 10 imate zakazano testiranje i intervju za posao. Ponesite licna dokumenta i jednu fotografiju.

- Dobro.Prijatno.

 U momentu mi je pritisak skocio na dvesta. Kako neko ima pravo da me prekine u ovako lepom trenutku a tek sto sam se opustio. Kakva je to kompanija koja na razgovor zove za manje od 24 h. Osnovna poslovna kultura je u krajnjem slucaju da se obaveste kandidati najmanje dva dana unapred. Posto nisam imao mnogo vremena, spakovao sam se na brzaka i krenuo put Novog Sada. Sa tugom sam pogledao u rostilj koji nisam uspeo ni da spremim a moj mali raj kao da mi je postao u momentu tako dalek i nedostizan.

- Luna, zvali su me sutra na testiranje- rekao sam sestri dok sam guglovao trazeci podatke o kompaniji kao pripremu za razgovor.

- Znam, ja sam ti sredila.

- A za koje radno mesto ?

- Ne znam,  vazno je poceti, pa ces dalje lako ako se pokazes. Rekla ti je direktorka da se na intervju ne pravis mnogo pametan vec da budes pristojan i fin, posto te je ona licno preporucila.  To ne radi cesto i zato nemoj da me izblamiras pred njom, jel jasno.

- Ja ne moram da se pravim pametan, ja to jesam . Ja cu biti takav kakav sam pa ako im se svidim nek me prime ako ne , sta ja tu mogu.

- Luka pamet u glavu, jedva sam i ovo nasla.

 Uvek kada dobijem poziv za razgovor za posao mastam kako cu ja biti primljen i snimam kratke filmice po glavi o radnom mestu. Uvek imam trip kako ce me svi voleti a ja se dobar pokazati i ostaviti utisak koji ce ih oboriti sa nogu. U ovom slucaju nisam imao nikakv osecaj, bio sam prazan kao list papira, prestao sam da mastam kako bi razocarenje, kada me ne prime, bilo sto manje.

 Iako znam sve trikove na koji nacin treba odgovoriti na koje pitanje i sta je pozeljno da oni cuju odlucio sam da budem ono sto jesam a ne ono sto oni ocekuju od mene.

 Na samom razgovoru za posao saznao sam da jedino mesto koje se nudi jeste posao prodavca.

 - Didi zamisli prodavac- besneo sam preko telefona.

- Smiri se.

- Ona nije normalna, ja da budem prodavac, posle svih onih poslova drzavnih institucija da budem prodavac, skandal.

- Ne sekiraj se, ma vide oni da nisi za to.

- Naravno po mojoj reakciju vrlo jasno su videli koliko sam bio “odusevljen”.

-Mogu da zamislim kakvu si facu slozio.

- Veruj mi ni da ne mozes, nego hajmo veceras do grada malo da se opustim posle ovog  neprijatnog iznenadjenja, prijalo bi mi, vazi.

-Uvek, u osam na starom mestu.

- Bolje u sest duze ce trajati.

- Dogovoreno.

 Skoro su prosle tri nedelje i poziva za posao nije bilo. Skakutao sam veselo tih dana po gradu presrecan sto sam propustio tako “sjajnu” priliku.

 Poslednjih noci mnogo sam sanjao. Vrlo neobicno ali sam snove pamtio jos celog dana. Nazalost mnogo puta do tada snovi su mi jasno predskazivali sled dogadjaja u mom zivotu. Probudio sam se sav mokar od uzasnih slika mog sna.

 Cele noci sekli su mi kosu. I  taman kad bi zavrsili pocinjalo bi iz pocetka. Znam da kosa znaci brigu, nadao sam se da se nece desiti nista ruzno.

 - Gospodine Luka javi te se sutra u nasu radnju na bulevaru, cestitam dobili ste posao.- saopstio mi je ljubazni zenski glas preko telefona.

- E do mojega – rekao sam glasno sam sebi. Posao, strasno.

 Da ne bih izneverio sestru i njenu vezu, koja se isposatavilo da je glavni menadzer kompanije za pola Evrope, pomirio sam se sa sudbom kletom i odlucio da pokusam. Prekrsio sam svaki svoj princip. Glavnu zivotnu devizu : Bolje je za dzabe lezati nego za dzabe raditi , obrnuo sam. Sam sebi sam se gadio. Upao sam u masinu.

 - Dobro jutro sine.- rekla mi je baba koja se prva nabudzila vec u sedam ujutru da pazari.

- Dobro jutro – rekao sam joj jos pospan i skoro pa krmeljiv.

- Imate li ovu vodu sa ukusom jagode od litar?

- Imam moj k..rac sa jagodom , prokleta babetino- mislio sam u sebi.

- Gospodjo ako nema u polici onda nema, imate u pakovanju od cetvrt litre.

- Necu ja od cetvrt litre vec sam htela litar.

- Ali vidite da nemamo.

- Eto ja prvi put udjem u ovu radnju i bas se uhvatim za ono sto nemate.

- Uhvatila se da Bog da za golu zicu od struje, mene si nasla da zajebavas a ni oci nisam otvorio- motao sam misli po glavi dok sam joj se smeskao osmehom pit bula.

- Znate ja jako volim ukus jagode u vodi.

- Sve se bojim babetino prokleta da si na jagodama odrasla, crkla da Bog da.- cutao sam i kolutao ocima,.

- Da , da,  razum vas ali nemamo.

- Pa sta da radim sad a tako mi se pije ali od litar.

Film je pukao nisam mogao da izdrzim , po cenu svega da joj ne kazem.

- Pa ti baba uzmi cetiri od po 250ml i eto ti litra sa jagodom.

- Kako to onda da popijem? Upitala me sa cudjenjem.

- Dve odjednom, stereo.

- Molim? Izbecila se.

- Stereo baba, duplo. Sisaj od jedared iz obe flase.

- Kako ste vi neprijatni- zgrozeno me sasekla.

- Jebi ga baba kad me zajebavas na sabajle, ko da nemas pametnija posla nego mene ovde da njakas.

- Zalicu se vasem sefu!

- Usro sam se baba , odoh sad da promenim pelene. I slobodno se zali, jedva cekam da mi da otkaz.Ajd zdravo.

 Na moju veliku zalost otkaz nisam dobio jer je baba poznati pacijent kako je od miloste zovu. Voli da njaka nove radnike dok im dusu ne izvadi. E moj Luka – Murate i ti si srece kurate, ali bas.

 LM(elem) posao koi sam dobio radio sam savesno i odgovorno bez obzira koliko mi se on nesvidjao. Intelektualno ne izazovan , otupeo me i oduzeo svaku smislenost. Postao sam tup, besciljan i mehanicki ljubazan. Bez ijedne misli punio sam rafove, crnacki udarnicki i po dvanaest sati dnevno. Moram li napomenuti da je pored posla i plata africka, bruka i sramota.

Stideim se svakog dana provedenog na njemu i nikako nisam uspeo da prebolim cinjenicu kada vidim nekog poznatog da bezim po radnji jel se silno stidim onoga sto radim. Postao sam tegleca marva ciji mozak je ostao negde na kasi bez bar koda za cenu, roba sa greskom.

 p.s.

 Zivot nije cudo al cini cudesa, meni ona najgora. Ubijena mi je i poslednja nada da cu ikada vise ista bolje biti i postici, mali bedni prodavac koji dnevno prevuce tone robe za bednu platu. Da li sam to i zasluzio? Mozda i jesam pregazivsi princip da radim ono sto ne volim i po svaku cenu. Pored principa koje sam pregazio i dostojanstva koje sam izgubio najtragicnije je sto ispred mog oka ima samo jedan mracan tunel koji mi jasno govori da je ovo poslednja stanica mog putovanja,  da sam zakopan ziv u blatu. Meni se zivot nikada nije smesio a jos manje priredio neko prijatno cudo. Nije svejedno i osecaj je i vise od jako bedan, najteze je kad sam sebe pljunes u lice.

mareziluka

 

  BEDASTE PUNJENE PARIKE

 

Potrebno:

6 velikih mesnatih babura

5-6 krompira

2 zelene paprike roge

1 crvena paprika babura

2 jaja

2 sangarepe

1 glavica crnog luka

4-5 paradjiza

Saka pirica

So, biber, vegeta, persunov list

 

Izredanti oljuscen kronpir, sangarepu, dve zelene paprike , crvenu papriku, glavicu crnog luka , dodati zacine , pirinac i dva jaja i sjediniti masu. Ocistiti babure i napuniti dobijenim nadevom. Kuvati paprike uz iseckani paradajiz sat ipo na laganoj vatri, pred kraj dodati jos ½ soka od paradajiza ili zaprsku.

Prijatno!

[ Generalna ] 08 Jul, 2011 00:16
Doza umerenosti je uvek stvar dobrog ukusa. Hodati po tankoj liniji izmedju preterivenja i pristojnosti nikako nije lako. Razliciti su arsini svih ljudi po kojima mere neprimerenost te tako treba razumeti i one za koje je vasa umerenost nekome preterivanje. Kazu da istina je jedina stvar koja uvek zaboli, bez obzira koluko je bili svesni retko kada cemo je priznati ili oprostiti onome ko nam je kaze ulice. Koliko je bodlje gordosti i kamen ludosti imali u sebi i dozu mudrosti?

 Samoca je stanje koje s vremena na vreme volim sebi da priustim. Iako se mnogi na pomen iste mnogi jeze ja je dozivljavam kao neophodni sastavni deo sopstvenog mentalnog zdravlja. Usamljenost je ono sto ne bi smelo nikada da mi se desi ali samoca cesto prija.

 Volim da nemo posmatram zivot oko mene, dogadjaje ljude, pojave i sredjujem svoje misli. Bez ijedne izgovorene reci pravim neke sitne planove za buducnost i okvirno presabiram sta sam mogao da uradim ili ako nije suvise kasno ispravim napravljene greske.

 Od Ninine svadje samnom proslo je skoro pa godinu dana. Nemavsi priliku da i ja njoj kazem sve sto zelim cesto sam je sanjao i bio opterecen sopstvenim postupkom. Hiljadu puta sam sebi postavljao jedna te ista pitanja i ako su mi svi govorili da nisam pogresio nikako nisam mogao da nadjem unutrasnji mir.

 Prijateljstvo je odnos dvoje ljudi i bilo bi korektno kada do rastanka dodje obe strane kazu ono sto misle i razidju se. Nina je sve rekla svojim cutanjem a ja nisam imao priliku ni cutanjem ni pricom. Posle petnaestogodisnjeg prijateljstva nisam mogao ostaviti stvari tek tako , morao sam, sto ja kazem isterati stvari na cistinu.

 - Didi opet sam je sanjao.

- Koga?

- Ninu.

- Sta se vise opterecujes, pusti proslost neka pociva.- posavetovala me gledajuci me sazaljivo.

- Ne mogu Didi. Nisam ja rekao sve sto imam i to me tisti.

- Ne moras, rekla je ona svojim postupkom za oboje. Bitno je da se videlo ko je kakav.

- Nista to mene ne tesi, veruj mi.

- Znam Luka , ne kopaj po ranama koje ne mozes zaceliti.

- Moram Didi da znam na cemu sam.

- Bas si tvrdoglav kao mazga.

- Jesam, sta cu takav sam ?

 Posle svega znao sam da za nase prijateljstvo nema nikakve sanse. Gordost koju je nosila u sebi nije dozvolila ni  pomisao na razgovor a kamoli pomirenje. Na moju zalost toga sam bio veoma svestan ipak smo se znali tolike godine.

 Posle jos jedne kosmarne noci u koju sam proveo sanjajuci Ninu kako bezi od mene dovoljno toliko da ne mogu da je dodirnem a na dohvat mi je, probudio sam se preznojan i tmuran.

 Bilo je i vise nego jasno da moram stupiti u kontakt sa njom kako umem i znam ne bih li sebi olaksao muke. Jednostavno neke stvari morate izbaciti iz sebe.

Otisao sam do prve trafike i kupio novi mobilni broj sa nadom da ce Nina odgovoriti na poziv nepoznatog broja.

 - Molim- rekla je Nina vedro.

- Molim te nemoj da prekines vezu, zeleo sam da vidim da li si dobro – rekao sam u dahu.

- Dobro sam- rekla je posle krace pauze.

- Sanjam te nocima i morao sam da znam kako si. U svim mojim snovima bezis od mene i ne das mi da ti pridjem. Samo sam hteo da vidim da li si zdrava i srecna.

- Jesam, ti?

- Mnogo mi nedostajes. Znam da nikada neces popustiti, ne bih ni ja. Moja najveca greska je sto sam ti rekao ono sto su svi mislili a nisu imali hrabrosti da ti kazu u lice.

- Ko to svi? – pitala je hladno.

- Svi Nina, svi. Svi nasi zajednicki prijatelji.

- Reci mi konkretno ko?

- Ne zelim da ih ofiram, znas ti ko su svi – posle nekoliko sekundi dvoumljena sam uspeo da kazem. Ne zelim nikog da uvlacim u ovo a ti to znas.

- Sta ima novo kod tebe?- prebacila je loptu sa klizavog terena na ocekivani nacin, koristeci pitanje koje je uvek izgovarala kada nije imala sta da kaze.

- Sve je po starom. Mislila si da cu pricati za tobom svasta, da cu te odgovarati, raspredati.

- Nisam.

- Jesi Nina, ali ja na to nemam pravo. Za sve godine naseg druzenja nista lose mi nisi uradila. Uradila si mnogo toga lepog i nemam nijednu ruznu stvar da ti zamerim.

- Ako ti tako kazes- cuo sam smesak u njeniom glasu.

- Gorda si i ja sam, ali nisam necovek Nina da pricam ono sto nije. O tebi cu uvek reci sve najbolje i najlepse, jer ti si bila i ostala jedna od mojih najboljih prijatelja – glas je poceo da drhti a suze su mi same tekle.

- Valjda je tako- zbunio sam je.

- Jesi Nina i ti to znas, samo sam hteo da te cujem da ti to kazem. Ne stidim se sto placem i sto mi je tesko. Ne dozivljavam ovo kao ponizenje. Hteo sam i ja samo da kazem sta imam , imao sam na to pravo.

- Jesi Luka. I ti meni nedostajes.

- Nikada te vise necu uznemiriti. Ne boj se Luke, iako znam sve tvoje tajne nikad ih niko nece saznati. Sve to ostaje medju nama zauvek. Ispao sam kolateralna steta izmedju tvog straha i zelje za srecom. Mnogo mi nedostajes.

- Luka moram da zurim, imam nekih obaveza po gradu. Udajem se.

- Sa srecom Nina, zelim ti sve najbolje.

- Budi pozdravljen. Zdravo.- prekinula je vezu.

 U momentu osetio sam olaksanje. Posle godinu dana uspeo sam da kazem sve ono sto sam drzao u sebi. Konacno sam nasao svoj mir. Hteo ili ne morao sam da se pomirim sa cinjenicom da nas je zivot razdvojio.

 Kazu da pametni ljudi uce na tudjim a budale na sopstvenim greskama. Naucio sam kao i svaka emotivna budala da nemam pravo nikoga da osudjujem za postupke ni ti da govorim ono tako ocigledno u lice. Shvatio sam da mnogo toga moram da prezmurim i napravim se nevest. Cak i onda kada traze od mene misljenje da dobro odmerim sta i koliko cu reci kako nebih posta neciji dokaz neuspeha. Strasno ogledalo koje kaze istinu a koje posle razbijemo.

  Jesen se polako uvlacila u grad i sokake. Sve manje lisca stajalo je na granama. Prvi odzaci su se zadimili i sve vise tmurnih oblaka oslikavalo je jutra. Moj zivot se vukao kao i obicno istim, sinama bez vecih oscilacija.

 - Luka moramo pod hitno da se vidimo.- dobio sam sms od Didi.

 Posto ne volim da kuckam poruke odmah sam je nazvao.

 - Pitanje zivota ili smrti sta je toliko hitno Didi?

- Pricacu ti, strpi se. Nista strasno ali ipak znacajno.

- Za pola sata kod mene, moze ?

- Dogovoreno.

 Didi nikada nije panicila niti reagovala burno. Uvek je sve prihvatala sa dozom umerenosti te mi je ova poruka bila i vise nego cudna.

 - Sipaj mi jedan konjak- sa vrata je naredila.

- Sta se desilo?

- Sipaj i sebi i sedi da ti pricam.

- Didili znas da ne pijem.

- Sipaj trebace ti.

- Ako ti tako kazes, samo ne znam kako cu ja to popiti.

- Surdukni u cugu.

 Smestila se na fotelju tik do prozora, kao da pogledom trazi reci koje treba tek da mi kaze. Primetio sam odsutnost.

 - Ne znam kako ovo da ti kazem- ispustala je veliki oblak dima tek pripaljene cigarete.

- Srpski, kako drugacije. – nasmejao sam se.

- Mnogo mi je neprijatno, ne znam odakle da pocnem.

- Boze Didi kao da se ne znamo sto godina, hajde govori ne drzi me u neizvesnosti.

- Uh uzdahnula je duboko. Nina me je pozvala da joj budem vencana kuma.

- Stvarno- ostao sam zaledjen.

 Nina i ja imali smo odavno precutni dogovor da cu joj ja biti vencani kum. Godinama su to svi znali i pravili sale na taj racun kako je ona izabrala najzgodniju od svih zgodnih kandidata. Svaka posalica se zavrsavala na konstataciji da sam  u ostroj konkurenciji pobedio zahvaljujuci duzini noga, jer ,Boze moj, Kuma mora imati najbolje noge, a moje su ipak ako ne lepe bile najduze.

 - Brrrrrrr- sasuo sam konjak u jednom dahu.

- Ne bih volela da ovo pokvari nesto medju nama. Kumstvo se ne odbija i morala sam da prihvatim.

- Ne budi luda sve ok.

- Nije ok, ovo ti je namerno uradila znajuci da ce te najvise boleti. Znas kako mi se kumuje ko gladnom….. Ti si trebao to da budes.

- Nema veze Didi kumovacu nekom drugom.

- Glupaca, kako je samo mogla, molim te nemoj da se ljutis.

- Opusteno Didi neka ti je kumstvo sa srecom.

- Hvala ti ovo mi mnogo znaci.

 Kako se dan Nininog vencanja priblizavao ja sam postajao sve setniji. Kompletno drustvo se trudilo da nista na datu temu ne spominje jer je situacija bila i ovako dovoljno mucna. Nisu zeleli da se jos gore osecam nego sto vec jesam. Precutno su se spremali za svadbu pokusavajuci da mi misli odvedu na drugu stranu.

 - Rekla sam joj , nisam mogla da izdrzim.

- Kome Didi?

- Nini, sve sam joj izdefilovala. Kako je nije sramota da ti tako nesto uradi. Cutala je ko zalivena. Zna i ona da je pogresila.

- Jao Didi ma nemoj da kvarite vas odnos.

- Bas me zabole, ispala je djubre. Nije ni meni svejedno u nebraniom grozdju. Odradicu to jebeno vencanje ali morala sam Luka nisam mogla da izdrzim.

- E moja Didi uvek pravioljubljiva, ne boj se prezivecu ja.

- I hoces , ti si nasa snaga. Nego ostalo mi jos da narucim bidermajer a nemam pojma ni sta voli ni kakvo cvece hoce. Sve me to smara.

- Didi prepusti to meni, ja znam. Obecaj da joj neces reci, to ce biti moj poklon za nju kad drugi ne mogu da joj dam. Molim te puno bi mi znacilo, tako bi i ja bio tamo.Moze?

- Luka, volim te najvise na svetu, niko nikada nece saznati.

 Na dan Nininog vencanja trudio sam se sto dalje odagnam misli od tog dogadjaja. Setao sam gradom skoro celo popodne.  Misli su se same nametale pokusavajuci srcu da objasne zasto se grci. Negde oko ponoci setajuci Dunavskim parkom. Sustanje lista trglo me na tren. Kroz polu tamu do starog kestena na liscu je setao jez.

- Sreca – pomislio sam.

Kao da sam video moje lutajuce srce probodeno hihljadama bodlji gordosti, tudjih i mojih.

 LM(elem) Nina se udala za coveka koji je mnogo povredio i za koga nije ni sama znala da li ga uopste voli. Ispunila je formu a vreme ce pokazati da li je napravila ludost ili mudrost. Kao i svaka kuma Didi je uhvatila bidermajer koji je donela meni, sa obrazlozenjem da meni pripada. On i danas stoji na mom ranom stolu, pozutelih ruza podsecajuci na prolaznost vremena i snagu gordosti.

 p.s.

Prijateljstva se ruse u jednom trenu a grade godinama. Dobro promislite pre nego sto nekom kazete ono sto mislite jer svi ne prihvatamo isto istine. Ja se ne menjam i jos uvek ono sto imam kazem, ma kakve to posledice donelo. Ako nista drugo ljudi samnom uvek znaju na cemu su. To je kamen spoticanja za mnoge. Deo hrabrosti ili velike ludosti, vreme ce pokazati.

mareziluka

POHOVANE LIGNJE

 Potrebno :

1kg lignji
 150g brašna
 so
 ulje
 biber


Očistite lignje, dobro ih operite i narežite na kolutove. U tanjir stavite brašno, dodajte so, a ako volite možete i biber pa izmešajte. Lignje uvaljajte u brašno pa pržite na vrelom ulju sa obe strane dok ne dobiju zlatno žutu boju.
Poslužite uz limetu isečenu na kriške ili limun. Kao prilog možete poslužiti blitvu sa krompirom ili krompir na neki drugi način.

Prijatno!