Tradicija proslave prvomojskog praznika seze jos u daleku 1889 godinu, kada je prihvacen kao praznik svih radnih ljudi.  Opste poznato da je ovo najlenji dan u godini, bas suprotan svom imenu isti bi mogao da se nazove dan (praznik) lenstvovanja. Samo oni manje srecni isti obelezavaju u skladu sta on i predstavlja. Kako ja slavim prvomajski uranak i drugarski rastanak  da li je uvek drugarski?

 Prvi maj za mene je oduvek predstavljao granicnik izmedju sumljivog proleca i toplog leta. Sa ovim datum negde u sebi uvek sam odbacivao mogucnost da moze vreme vise biti lose do sledece zime te  za mene ovaj dan predstavlja zvanicni pocetak leta.

 Maj je moj omiljeni mesec. Vedar, topao i lep. U njemu su mi se desile mnoge lepe stvari u zivotu pa me uvek vrati nostalgicno u neka lepa vremena. Jedan od tih dogadjaja jeste npr. dobijanje stana  te davne 1989 godine. U maju mi se desila i najveca zivotna ljubav. sedmog maja upoznao sam Cicu i za mene je zato ovaj mesec caroban.

 - Kako otkazan?- cudom sam se cudio.

- Nemam pojma jednostavno ne idemo.- odgovorio je Makica .

- Ahhhh bas sam se radovao- razocarano sam rekao.

- Znam i ja ali jebi ga, drugi put.

- Nije to to bas sam se nameracio ove godine.

- Pare cu ti vratiti cim ih i ja dobijem, ne brini .

- Makcei  nije mi do para imao sam neke planove, al ajde. Dobro cujemo se onda ovih dana

- Pozdrav, svakako se cujemo- Makica je prekinuo vezu.

 Za ovaj prvi maj drustvo i ja imali smo sjajnu ideju za lud provod. Preko jedne turisticke agencije odabrali smo primamljiv aranzman, medju nama zvani vremeplov. Naime odlucili smo da prvi maj provedemo na Palicu  ali tako sto bi do istog stigli parnim vozom, od miloste u narodu poznatom kao Cira a zvanicno kao voz Romantika.

 Vec sam zamisljao to nezaboravno iskustvo klackanja istim i zarko zeleo na tren da se vratim u neka davna vremena.Ko od nas nije pozeleo da podskoci bar jednom kao Merilin Monrou uz sistanje pare voza u filmu Neki to vole vruce, nije se rodio taj majkin sin, bolje reci kci. Nazalost kao i vecina stvari kojoj se unapred beskrajno radujem i o kojoj pricam sa ushicenjem izjalovila se. Naucio sam odavno da nista sto zelim ne smem da planiram jer je to onda zasigurno u mom zivotu cist neuspeh, sto bi se ono reklo Murate, Murate bas si srece kurate.

 -Ninocka reci antidragicka – tuzno sam rekao.

- Sta je sada bilo?

- Ne dolazimo.

- Kako ne dolazite?

- Agencija otkazala aranzman, nista od planova,

- Aa Luki neeeee.- negodovala je Nina.

- Jebi ga!

 Nina se naime pre nekoliko meseci pomirila sa Petrom i odselila kod njega u Suboticu. Plan je bio da dodjemo preko agencije na izlet a na pola programa elegantno isparimo i ostatak dana provedemo kod Nine.Ujedno smo hteli id a obavimo useljenje u njen sveze renovirani dom i naravno da ocenimo kako se snasla i smestila.

 - Znas koliko sam se radovala. Ovde sama camim mesecima, niko da dodje.

- Ninocka, znam. Slusaj, imam ideju. Ne treba nama valjda jos agencija za organizaciju, pa nisi na kraj sveta. Da ti ne bi nama camila sama a nas je uhvatio bas neki putujuci pamprc, racunaj da mi dolazimo.

- Sigurno ?

- Ja ti garantujem. Sto bi nama propao plan da se sa tobom vidimo, znaci domacice zasuci rukave  turci dolaze,. Kad nece Muhamed bregu, eto brega Muhamedu.

- Jupi, jedva cekam, domacica spremna.

 Didi je bila najraspolozenija da mi pravi drustvo u ovoj avanturi. Lako smo se dogovorili o svim detaljima. Opajali smo  pola grada dok nismo nasli adekvatan poklon. Prodavnica sa italijanskom robom , bila je pun pogodak, ne kaze se odavno za dz da sto italijani izdizajniraju ma niko ne moze.

 Kisovat prvomajski dan nije bas mnogo obecavao. Vise na cetiri nego na dve noge dovukao sam se do zeleznicke stanice. U toku noci uhvatila me groznica da sam se tresao kao prut nad vodom. Pred ocima mi se mutila a snage sam imao podjednako koliko i pile. Smlatilo me kao da je na meni vezbao ceo olimpiski bokserski tim.

 - Dobro jutro Didi.

- Crni sine sta ti je.

- Ne pitaj. Nocas me uhvatilo svaka kost me boli. Nos mi curi kao slavina. Imam temperaturu gorim.

- Hoces onda da ne idemo?

- Ne dolazi u obzir. Znas me. Pre bih crkao nego prekrsio datu rec. Makar mi bilo i poslednje necu Ninu da ispalim, toliko se radovala.

- Dobro, hajde pokusaj malo da odspavas do Subotice, mozda ti i pomogne.

 U Subotici nas je docekala jaka kisa. Proveo sam ceo put kao u nekom bunili, imao sam od temperature toliko jake halucinacije, da sam se trzao, jecao i na kraju sav u goloj vodi. probudio. Moja slavina od nosa potrosila je toliko maramica da sam tog dana bio adekvatan maneken za papirnu industriju. Rudolf  irvas crvenog nosa whit paloma Uzas!

 - Dobro vi meni dosli- sa dzinovskim osmehom docekala nas je Nina.

- Bolje te nasli Ninocka- Didi je bila zaduzena za komunikaciju.

- Hauk aaaaaaaaa pciha- kinuo sam

 Ninin stan ostavio me bez daha. Veliki petosobni prostran stan. Pet terasa, tri kupatila, cetiri spavace sobe, citavo prostranstvo. Ono kako je Nina preuredila stan nije me bas bacilo u nesvest. Godinama nam se ukusi ne poklapaju, ima za mene malo cudan ukus. Ja tacno imam izdefinisano sta  koje boje moze biti i te standarde ne menjam. Nina se za moj ukus prterano zaigrala pa je stan licio na uskrsnje jaje.

 Moja zivotna deviza jeste ta da je lepota u jednostavnosti. Prostor za mene uvek treba opremiti u dve boje, akcentirajuci ga detaljima neke upadljive i zive boje. Jednostavno neko ima a ne ume, ja umem i nepogresivo znam.

 - Ja se izvinjavam, ja ovo preziveti necu- rekao sam smrcuci kroz nos.

- Luki , slobodno lezi opusti se.- ponudila mi je Nina

- Molim te i jedno pakovanje maramica za moju surlu.

- E Luki, Luki, bas si zaribao.

- Ja sam htela da ga vratim sa stanice kuci.- umesala se Didi.

- Nina ti me znas a pciha, jebem ti nos, smrc smrc, ja bi pre crko nego da sam te ispalio, zivet il mret ja dosao, pa ako bas i aaaaaaa pchiha zveknem, trpaj u prvi jarak.

- Sad cu ja da ti skuvam cajic , nista ti ne brini.

 Kao dugogogisnji prijatelji pricli smo o mnogo cemu. Prepricavali sta se novo izdesavalo u gradu od Nininog odlaska, opustili se i bas uzivali. Petar je bio poslovno odsutan  pa smo se osecali potpuno slobodno.

 - Ninocka kako ti i Petar- upitala je Didi.

- Navikavamo se. Dok je on na poslu ja setam, gledam filmove, uzivam.

- Ne pitam kako se posle svega slazete- insistirala je Didi.

- Znas kako je sve bilo, ja sam na kraju odlucila da  u dam sansu , da probamo zajedno pa kako bude bilo. Ipak smo mi proveli tolike godine zajedno. Pre sledeceg rodjendana ja se moram udati.

 Ova banalana ali iskrena recenica zaparala mi je usi poput noza koji sece meso.Mora?

 - Nina nije valjda to jedini razlog sto si sa Petrom. Volis li ga?-pitao sam ostro.

- Mislim da cu opet moci.

- Nina lepo te pitam?

- Pa kazem ti super nam je.

- Nina ne lazi! – ljuto sam rekao. Znamo svi da skoro dve godine niste bili zajedno. Nemoj me bre zajebavati da ga volis.

-Ali Luki..

- Nema ali cim u tvoje srce udje neko drugi znaci da si onog predhodnog prebolela, Nina bar mi znamo.

- Nemas prava Luki da me osudjujes.

- Sta si ti ovde jedna obicna domacica. To si mogla i bez skole. Napustila si sve i dosla ovde da se druzis sa metlom i cetkom, zbog cega? Zbog onog sto nije umeo nikad da te ceni, sto se bojis da ces ostati neudata? Sto si se uplasila da te niko nikada vise nece hteti? Nina sve mozes slagati ali mene ne. Znamo se tolike godine. Znam svaku tvoju vezu, svaki raskid. Brzo si zaboravila ko te 15 dana iz noci u noc slusao. Ja Nina a pciha.

- Istina- kratko je dodala skamenjena Didi.

 Naime kada je Petar ostavio Ninu pre skoro dve godine, ona nije mogla nikako da se pomiri sa tom cinjenicom. Danima je plakala i kukala i to kome drugom nego meni na ramenu.

Ostatak drustva se smenjivao povremeno ali samo ja sam taj koji je mnjenu tuznu ljubavnu pricu iznova i iznova slusao iz noci u noc, kao pokvaren disk, sve dok mi petnaeste noci nije doslo do zadnje nervne ganglije gde sam ja Ninu zamolio da mi rezervise mesto u nekoj ludnici, lakes cu podneti nego sve jos samo jednom da cujem. Shvatila je da je preterala i onda se pomirila sa cinjenicom da je ostavljena.

- Luki, volim ga i tacka jel ti sad lakse?

- Lazes Nina, kukavice. Mozes misliti da si nas sve obmanula i da dobro glumis, sebe nikada neces, vidim ti u ocima. Govorim ti ovo kao sestri, Nina ne kockaj se zivot je samo jedan. Hoces li ti biti zaista srecna?

- Hocu – ljuto mi je odgovorila.

- Ok aaaa pciha ako ti tako kazes.

 Kako bi sto vise vremena proveli zajedno Nina je odlucila da nas odvede u neki restoran na rucak. Iako sam se nalio caja i antibiotika meni je bilo sve losije. Didi je primetila da jedva hodam id a cesto zanosim u stranu od temperature, jedva sam stajao na nogama.

Iako sam sve video duplo i glasove cuo kao iz pecine odlucio sam da stisnem zube i izdrzim, kako ne bih pokvario ovaj dan.

 Temperatura me toliko savladala da kada je konobar doneo telecu corbu cela utroba mi se prevrnula. Jedna zuta masna fleka na samom obodu cinije izazvala je u mom stomaku takvu reakciju da sam jedva izdrzao a da ne povratim.

 - Ja ne mogu corbu, masna mi je- kratko sam prokomentarisao.

 Nina nas je ljubazno ispratila uz veliki osmeh i zahvalnost sto smo joj ulepsali dan. Kroz maglu se secam samog povratka kuci. Znam da me u naletima svesti Didi podrzavala za sve sto sam rekao Nini, jer cello drustvo je to mislilo a samo ja sam imao hrabrosti da joj to kazem. Nikada nisam voleo da se pretvaram i lazem, narocito pred prijateljima, osecao sam da je moja duznost d aim prestavim i drugaciji ugao gledanja na stvari.

 LM(elem) posle nekoliko bezuspesnih pokusaja da se cujem sa Ninom, a do tada smo se culi skoro svakodnevno, dobio sam informaciju od Didi da je Nina samnom zavrsila i da za nju vise nepostojim. Kao opravdanje navela je moje zanovetanje oko junece supe, koje je bilo poslednja kap u punoj casi. Znali smo svi da je to bio premrsav izgovor za raskid dvadesotogodisnjeg prijateljstva ali jednostavno ona je tako odlucila.

 p.s.

Iako sam ispao kolateralna steta u odnosu prijateljske namere i prave istine ne kajem se. Opet bih isto uradio. Lako je lagati ljude, najteze sebe. Ne postoji to opravdanje za koje bi se glumila ljubav i sreca. Kazu bolest i ljubav ne mogu se sakriti. Nina nije bila dovoljno hrabra da sebi prizna da gresi. Nas odnos pretvorio se u cutanje sa njene, i gorko iskustvo sa moje strane. Ogradila se od svakog kontakta samnom, a ja od bilo kakve zelje da ista vise kazem. Vreme je najbolji pokazatelj, ostavicu njemu neka mi sudi.

mareziluka

 

 TARABA TORTA

 

 

 

 

Potrebno:

2 pakovanja piškote (količina zavisi od suda u kome spremate tortu)

10 jaja

250 grama čokolade

250 grama Vital sonog margarina

250 grama šećera u prahu

1 slag

mleko za potapanje piškota

rum po ukusu


Margarin umutiti, pa nakon toga dodati šećer u prahu. U to dodavati jedno po jedno žumance (uz konstantno mešanje). Belanca stavljati u drugi sud u kome se kasnije muti šne. Kad se margarin i zumanca dobro sjedine, dodavati kašičicu po kašičicu otopljene čokolade (nikako ne sručiti celu količinu). Nakon toga umutiti šne od belanaca Ove dve smese treba sjediniti, ali nikako mikserom, već preporučujem četkice od miksera ili mućkalicu za jaja. U puterom podmazan sud željenog oblika poređati piškote umočene u mleko i rum. Kao osnovu i kao bocne strane. Preko toga izliti smesu i staviti pola sata u zamrzivač.
Torta bi trebalo da stoji preko noći u zamrzivaču, Posudu potopite u vrelu vodu (neko je oblaže vrelim krpama) taman toliko da se smesa do zida posude otopi. Okrenite na odgovarajući tanjir i vratite u frižider da bi se steglo ono što se otopilo.

Pre sluzenja umutiti slag i ukrasiti tortu.

Prijatno!