mareziluka

 Vecita zelja svih nas jeste da u zivotu nadjemo sebi slicnu osobu – kako se to kaze nasu idealnu polovinu. Mnogi najcesce u silnoj zelji da sretnu onu svoje drugo ja, svoj odraz,  izgaraju da su u stanju da urade prosto najneverovatnije stvari a na kraju ipak ostanu sami.

 Sto bi moja pokojna baba Minja rekla : “ ti uvek mimo sveta”, svoju idealnu polovinu nasao sam jos prvog dana svog zivota – ja sam blizanac.

 Emotivno magare poput mene veze se ne samo za  ljude vec i za stvari. Godinama po kutijama cuvim i selim iz stana u stan neke meni drage sitnice koji me podsecaju na mesta i dogadjaje iz mog zivota. Tako sam kao i svaki prosecan “hrcak” nakupio tone kesica od secera, kasicica, dopisnica, kamencica, kesa, isecaka i garderobe koju sam voleo da nosim a odavno su izasle iz mode ili sam ih prerastao.

 Jos uvek cuvam prve leviske 501, koje su te davne 1993 kostale neverovanih 100 nemackih maraka, prve starke, swach sat iz Versacijeve kolekcije za koji sam stekao pare punih sest meseci, prvi dzemper i gornji deo neobicne trenerke. Trenerka je sasvim obicna ali je meni posebno draga jer oslikava i moj i karakter moje sestre blizankinje Lune .

 - Luna znas li sta sad imam u ruci- pitao sam sestru preko telefona dok sam preslagao kutiju sa meni dragim sitnicama.

- Nemam pojma Luka, pozuri danas imam puno posla.

- Znas onu crno zelenu trenerku.

- Nemam pojma, imam posla reci brzo koju.

- Ma znas bre onu sto si samo jednom obukla.

- E Luka nemam sad vremena, nisi normalana zoves me u ovoj guzvi da me zamaras glupostima.

- Pardon, oprostite izvinite biznis woman , nemas ti pojma, ajde cao.

 Moja sestra Luna i ja naizgled smo totalne suprotnosti. Koliko sam ja otvoren i veseo , pa me cesto smatraju glavnim klovnom, toliko je ona zatvorena i umerena. Za razliku od mene treba joj dosta vremena da bi nekom poklonila svoje poverenje, ali naravno ne potpuno uvek sa merom opreza.

 Za razliku od mene nju su ljudi manje povredjivali u zivotu jer nikada nije dozvolila da je razocaraju. Ja uvek otvoreno prilazim svima, kao da se znamo godinama sto ljudi cesto znaju da zloupotrebe , ja na kraju ostanem razocaran sto se njoj nikako nije moglo desiti.

 - Ja sam prva obukla trenerku skidaj se.

- I ja sam prvi, necu- raspravljao sam se sa Lunom.

 Iako nikada nije imala trip da nas isto oblaci mama je nehotice kupila i njoj i meni identicne trenerke.

 - Zakasnicu u skolu ti se presvuci.

- Ne pada mi na pamet , ti uzmi nesto drugo.

- Kretenu- pocastila me uobicajnim komplimentom.

- Debilko- nisam joj ostao duzan.

- Nemoj da ti padne napamet da u skolu krenes samnom.

- Ni necu.

 Moja sestra  je u skolu krenula suprotnom stranom ulice od moje kako niko ne bi primetio da smo isto obuceni. Apsurdno.

 Njen pokusaj  je u toliko bio uzaludan sto smo od prvog dana skole delili jednu klupu, osnovna, gimnazija, fakultet- sve isto i sve zajedno.

 Iako mnogi smatraju blizance istim bicem, oni imaju snazu potrebu, narocito u doba adolescencije, da se izbore za licnom identifikacijom. Blizanci uporno dokazuju da su posebne jedinke koje su slucajno rodjene istog dana, ali svet ko svet uvek ih pakuje u paket i nikad ne razdvaja, sto je apsolutna greska.

 Kao prvorodjena beba stariji sam od Lune citavih 15 minuta, ili sto bih ja umeo da kazem citav jedan mali zivot. Godinama se borila da stane u ravan sa mojim statusom prvorodjenceta   ali znate li vi koliko kolika je to “velika “ razlika.

 - Posto ti ne verujes koliko sam stariji , dokazacu ti ove godine da je to citava vecnost.

- Kako bas me zanima?- odgovorila je iznenadjeno.

- Ja duvam moje svecice u 11i 40 h a ti u 11 i 55.

- Vazi.

- Ceikaj da zamislim zelju, fuuuuuuuuu srecan mi rodjendan.

- Predomislila sam se hocu i ja.

- Ne moze, sacekaj.

 Minuti su se vukli cini mi se nikada duze, kao sto sam oduvek tvrdio , citav jedan mali zivot, a Luna je sa nestrpnjenjem cekala da zamisli zelju.

 -Evo proslo je .- rekla je nestrpljivo.

- Nije nema varanja jos tri munata.

- Lukaaaaa.

- Jos malo.

 Na kraju mi je priznala da sam bio u pravu i da zaista izgleda dugo cekati tih nepremostivih nekoliko minuta po kojima sam ja stariji.

 Osim sto se razlikujemo u karakterima i fizicki smo potpuno razliciti. Mnogi kazu kao da se na putu nismo sreli, a oni malo slabovidiji da smo preslikani, sto je apsolutna neistina.

 Luna je prototip slika i prilika moje bake Simone. Srcoliko lice sa prcastim nosicem, ocima kruipnim i neznim kao srna, visoka , zgodna i elegantna u svom hodu kao macka koja hoda po krovu spretno drzeci ravnotezu na vrhovima svojih nogu.

 Za razliku od nje ja sam slika i prilika mog dede Luke. Visok , kostunjav, ostrih crta lika, okruglih ociju, zbog kojih me ona zove Buljko, u hodu lezeran i malo povijen, sto bi ona rekla kao smlatina.

 Cak imamo potpuno razlicitu strukturu i boju koze, ja lepu neznu, malih pora i belu, na mamu, ona na sve Marezije, kozu sirokih pora i zutu.

 Od samog detinstva vrlo smo vezani i bliski. Ona zna sve moje tajne, razmisljanja i nedomice, sto ima sklonost da okarekterise kao budalastine, ja vecinu njenih. Ono sto je najlepse u nasem odnosu jeste to sto bez ijedne reci mi se razumemo u potpunosti.Nikada nista ne mogu sakriti od nje niti ona od mene. Dovoljno nam je da pogledamo jedno drugo i znamo da li ono drugo nesto muci, da li je u potpunosti srecno i sta misli o datoj situaciji.

 - Sanjala sam nocas..

- I ja sam- prekinuo bih je u pola recenice

- Da smo ja i ti – nastavila je

- Isli zajedno po gradu….

 Sto smo fizicki udaljeniji to smo mentalno sve blizi. Vise puta nam se desilo da sanjamo identicne snove , radimo iste stvari , isto se sasvim obucemo , osecamo neku teskobu, deluje neverovatno ali tako je.

 - Pogledaj koru- pozvala me je Luna dok sam ja namestao radio stanicu trazeci neku dobru muziku.

- Evo odmah sam.. evo to muzikica.

- Meni to mnogo mirise.

- Muckaj taj fil i ne brini.

- Ok.

 Luna i ja pravimo uvek zajedno sve torte i kolace, narocito za nas rodjendan. Ja sam specijalista za kore ona za filove. U cetiri ruke i dve pametne i talentovane glavice sve je mnogo brze , lakse i prava uzivancija. Pustimo muziku , muckamo  u istom ritmu. Cesto imam obicaj da tako oboje zagrnuti keceljama, poklonim se i pozovem je na ples izmedju kuhinskih elemenata. Odigramo neki valcer ili disko tvist, ja se malo vise izglupiram i izmotavam glumeci sve ono sto mi padne napamet, ismejemo se i kolaci uvek uspeju, ispadnu carobni.

 Oboje smo nasledeli talenat za kuvanje i kolace od nase tetke Rade, koja nam je uvek pravila rodjendansku tortu. Kada se razbolela mi smo preuzeli muckalicu u svoje ruke i stvarno smo talentovani.

 - E da je nasa tetka ziva… setio sam se.

- I tata… sa setom je rekla.

- Prosto neverovatno imao je dvoje dece rodjene istog dana i taj jedan datum nikad nije uspeo da upamti, biserko.

- Moj Lokica sa suznim ocima je rekla.

- A od svih Marezija ostali samo ti i ja.

- Nazalost – sa tugom u glasu je konstatovala.

- Znas li ti da si ti moje sve? Jedina koja nosi moju krv. Jedina koja si ostala od svih- rekao sam joj

- I ti moja- uozbiljila se.

- Nema toga sta za tebe ne bih uradio i dao na ovom belom svetu. Sve sto u meni ne valja ti si moje dobro, moje bolje ja.

- Ti si blesav- nasmejala si.

- Ti si moje jing, ja tvoje jang.

- Ti si moja budalica, moj bratic.

- Ti si moja sister, moj odraz, moj razum i zato te volim najvise na svetu, dodji da te coknem.

- Ma sta ces me cmakati.

- Cmok, cmok, cmok…

- Lukaaaaaaaaa, davis me, nemam vazduha.

- Ti si ona moja idealna polovina koju retki sreckovici imaju, a ja sam srecan sto sam to ja i sto si to bas ti.Do kraja zivota Mi smo jedno srce tela dva.

- Da , jedno srce tela dva – ponovila je.

 LM (elem) Tradicionalno smuckali smo i ove godine nasu cuvenu Moskva tortu bez po muke. Dobro se zabavili izmedju reda kora i fila. Moj alter ego koji me uvek vrati na pravi put i spusti na zemlju sa nekog oblaka kad odlutam. Neko ko zna da moze uvek da me usreci ili rastuzi iskreno. Neko pred kim sam uvek ogoljen ma koliko se trudio da se sakrijem. Neko sa kim sam od prvog dana naucio da delim sve i ko ce samnom uvek sve podeliti. Moja Luna.

 p.s.

I ove godine duvacemo svecice u isto vreme. Dobice kao i uvek aranzman od njenih omiljenih bordo ruza, jer znam da je to cini zaista srecnom, zna da mi je tako posebna i jedinstven, najvaznija zena u mom zivotu. I danas, 27 jul, sve kao da se poklopilo i broj nasih godina 33, dve iste cifre – blizanci. Lunice moja srecan nam rodjendan, onaj koji ce te zauvek iskreno voleti.

mareziluka

MOSKVA TORTA

Potrebno za kore :

 16 belanaca

20 kasika secera

320 grama mlevenih oraha

160 gr mlevenog keksa

2 praska za pecivo

 Od ovog ispeci cetiri kore. Belanca penasto umutiti pa dodati sve ostale sastojke lagano mesajuci kasikom bez upotrebe miksera, da bi vam kore bile mekane.

 Fil:

 16 zumanaca

16 kasika secera

1 ½ l mleka

2 pudinga od vanile

8 kasika brasna

100 gr prah secera

1 margarin stoni ‘Vital”

3 vrste voca ( preporucujem breskve, visnje i banane)

+

3 slaga

 Umutiti jaja i secer , dodati prah od pudinga, brasno  , dobro izmesati i skuvati u mleku kao puding. U hladan fil dodati umucen margarin.

 Filovanje:

 Kora → fil → breskve → fil → kora → fil→ visnje → fil → kora → fil → banane → fil → kora → slag preko sele torte za dekoraciju.

Prijatno!