Zivot cine , mnogi kazu , sitna zadovoljstva nikako spektakli. Sve sitne srece i zadovoljstva su ustavri njegova osnovna struktura. Cesto ocekujuci prevelike i velike dogadjaje previdimo bas ta mala zadovoljstva koja nam svakodnevno daju snagu da se zauvek nadamo. Zeleti znaci ziveti , imati cilj, boriti se. Da li nam samo moze pomoci zlatna ribica i vecna zelja da li je ikako ostvariva?

 Monotonija je stanje koje me najcesce destimulise u zivotu. Ne mogu se pomiriti sa cinjenicom da je zivot ravna linija koja samo jednosmerno tece, kod mene mora da talasa, ako nece ona zatalasam ja.

 Predrasudama odavno ne robujem pa sopstveni zivot kreiram da bude sto zabavniji i prijatniji. Osvrtanje po onoj Nusicevoj “ sta svet kaze” za mene je uvek bila dodatna ispiracija za razbijanje tabua i drustveno prihvatljivih normi.

 - Pogledaj ovaj Luka – rekao je Gonzo dok je sirom otvorenih ociju i usta buljio u najnoviji Mercedesov model.

- Plehcina ko plehcina, nista posebno.

- Joj vidi ovaj kakav je !!!- i dalje je Gonzo balavio na nove cetvorotockase.

-Mozes misliti – prevrtao sam ocima.

-Kako bi ovo bata vozio, bez 200 nista, sunce ti kalajisano, a vidi sve u fulu- perverzija.

-Jaka stvar – nezainteresovano sam prokomentarisao.

 Gonzo je veliki ljubitelj automobila, posebno marke Mercedes. Za njega nema vece srece i zadovoljstva nego kada dobije priliku da neki dobar auto provoza. Posebno ga srecnim cini kada uspe da u motor istog uglavi rucice i ceprka sve dok ne dobije finu uljanu glazuru sve do lakata.

 Ja licno nisam video nikakvu srecu u motornom ulju narocito ne na mojim rukama. Jezim se od same pomisli o popravkama, ipak nismo svi isti.

 Paradoksalno ali istinito iako je veliki ljubitelj automobile ovo je bio prvi sajam na koji je posetio. Zeleci da prekratim monotoni vikend dosao sam na ovu , za mene, spasonosnu ideju. Znao sam da nece odoleti a ja cu imati drustvo za izlet po Beogradu.

 Na sajmu smo proveli preko pet sati. Njemu nedovoljno meni i previse. Jednostavno za mene su automobili samo upotrebno sredstavo, isto kao i kasika,krpa,serpa, nit kucni ljubimci ni predmet obozavanja.

 - E sada kada sam ispunio tvoju zelju idemo malo po mome, malo da prozvrjimo kroz grad.

- Posle ovoga moze gde god hoces. Ulepsao si mi ovaj dan za sva vremena.

- Bilo mi je zadovoljstvo- rekao sam kroz osmeh.

 Kao i sve velike metropole i Beograd mnogima ispuni zelje i najludje snove , onima manje upornom donese i razocaranje.

Uzivajuci u setnji u momentu sam kadrirao metalnu reklamu ciji mi je sadrzaj bio dobro poznat.

 Oduvek sam zeleo sa probusim uvo i nosim mindjusu. Moji roditelji za to nisu hteli ni da cuju. Godinama sam tu zelju potajno nosio u sebi. Posle burnih islustava u vojsci, gde ujutru nisam znao da li cu uvece uspeti da se ziv vratim u krevet iz kog izlazim, zarekao sam se da cu sebi ostvariti svaku zelju koja bude moguca.

 - Molim vas jednu pljeskavicu- ocajnicki sam zavapio posle dugog puta.

- Prilozi ?

- Sve osim majoneza. Koliko to dodje? Aha evo cene. Evo izvolite.

 Cupkajuci u mestu nestrpljivo cekajuci svoj obrok pogled mi se zaustavio na lokal do pljeskarnice- zlatara. Sijalica se upalila- sad ili nikad.

 -Dobro vece, jel radite jos?- upitao sam uplasenu prodavacicu koja se upravo spremala da zakljuca vrata.

- Zatvaramo! Sve je vec spakovano u sef, nema nista.

- Hteo sam samo da pitam posto je busenje usiju?

- Sto pedest dinara po uvetu?

-Cekajte da pogledam-preturao sam po novcaniku da prebrojim pare. Taman toliko imam, moze jedno buskanje-sada?

- Moze- sa olaksanjem mi je rekla priznavsi mi da je u prvi mah pomislila da sam pljackas koji zeli da je opljacka.

 Tako sam za tili cas ostavrio ono sto sam godinama zeleo. Neverovatno, brze sam sebi ipunio zelju nego sto sam dobio obrok – strasno.

 Moja mama mindjusu nije primetila nedelju dana. Inace ona ima toliko dobru moc zapazanja da pored nje mozete proterati slona a on ace ga primetiti tek ako joj to napomenete. Totalno nezaiteresovana zena za banalne stvari.

 Tata je mnogo burnije reagovao. Od besa i nervoze prosto se razboleo, em sto je dobio povisen krvni pritisak koji nikako nije mogao da spusti , em je celu noc proveo na wc solji.

 - Konju, sve ti treba mindjusa. Ti si pi.cka a ne musko. Bog te j…o ko je jos video da musko nosi mindjusu, ko mecka. Sa tim sranjem meni se na oci ne pojavljuj  otkinucu t ii mindjusu i uvo. Sve shvatam, da si to uradio sa 15-16 ali sa 26 to moze samo lud covek. I ti uopste ne razmisljas a sta ce narod reci?

 - Sa 16 mi niste daki sad me bas briga za svet. Ja mindjusu ne skidam i tacka!

 Nas sukob trajao je dobre tri nedelje do samog pocetka prolecne setve. Niti sam ja hteo da popustim niti je tata hteo da me razume. Sva je moja sreca pa sam tati zatrebao u poljskim radovima.

 - Dolazis li onda sutra, al bez onog sranja u uvu?- pitao me preko telefona.

- Slusaj me dobro, docicu sutra i to sa najvecom mogucom karikom koju uspem da kupim. Onda cu lepo od ulice do ulice sa sve osmehom pred ljude, pa da vidis tek sta je bruka i sta ce svet reci. Ja sam onaj koji sam i bio i dovoljno odrastao da mi nista ne mozes zabraniti.

 Znajuci koliko ima nenormalnog i doslednog sina ili kako me pocasti “ sina konja “ , na kraju se smirio , trudeci se da ne gleda u moje levo uvo.

 - Gonzo od kada se znamo non stop se divis mojoj mindjusi i ceprkas po istoj. Ovde sam ja probusio uvo .- pokazujuci mu na izlog zlatare.

- Blago tebi – ceznjivo je rekao.

- Ne, blago tebi. Upadaj unutra da busnes uvo , ja te castim.- rekao sam sa velikim osmehom na licu.

- Ali sta ce….

- Zivot je prekratak da bi mislio sta ce drugi reci. Opusti se i udovolji sebi. Jel ti to zelis?

- Zelim!

- Onda ulazi da obavimo i taj posao .

 Sjaj u njegovim ocima oslikavao je odusevljenje. Pored sebe je imao ludaka koji ce ga podrzati u oniome za cega drugi nisu imali nimalo razumevanja.

 - Dobar dan!

- Dobar dan.- rekla je ona ista ljubazna prodavacica.

- Zelimo jedno busenje usiju ovoj velikoj bebi, ako moze.

- Naravno – nasmejala se.

  Gonzu sam obelezio mesto za rupicu, majstor je skljocnuo pistoljem i za tili cas ispunio sam dragom drugu jos jednu zelju.

 Moje busenje uveta jedino blagonaklono je docekala Mica. Bila je odusevljena da neko iz naseg drustva se konacno odlucio na taj potez. Kako je tada rekla , prvi pravi gusar. Posto je znala da volim karike kupila mi je u znak podrske par prelepih srebrnih koje su postale moja amajlila koje uvek rado nosim.

 - Gonzo tradicija ne sme da se izneveri. Kada sam ja probusio usi Mica mi je kupila par karika. U znak podrske i dobre volje kao trecu zelju za danas , biraj i ti mindjuse za sebe,

- Stvarno?!- pitao me u neverici.

- Najstvarnije . Hajde dok se nisam predomislio.

- Ne mogu da verujem. Ulepsao si mi ne dan, ne nedelju, ne godinu vec pola zivota. Ti si najdivnija zlatna ribica na svetu.

- Sta cu takav sam po celom telu hahahahah.

- Hvala ti druze za sve.

- Ma nije to nista. Glupo je da ja kao gusar na mom brodu budem kapetan bez posade. Sa mindjusom si dobio pocasno mesto malog od palube hahahahahahahahahaha.

 Ceo dan nije skidao osmeh sa lice. Na svakoj staklenoj povrsini ogledao se trazezi neki novi odraz sopstvenog lika. Ono o cemu je toliko godina mastao desilo se sasvim iznenada , bez najave. Kao mali od palube bio je zaduzen da casti ukusnim ruckom u nekom finom restoranu sto njemu nije palo napamet. Taj subotnji dan sve je bio osim monoton.

 LM (elem) Ohrabren ovim postupkom Gonzo se nije zaustavio samo na desnom, vec je za pet dana otisao sam i probusio i levo uvo, za moj ukus malo previse ali boze moj svi smo razliciti. Shvativsi da mu to zaista puno znaci , sta sam drugo mogao nego kao prijatelj dam u samo dam podrsku.

 p.s.

Ne sputavajte sebe u sopstvenim zeljama i htenjima misleci na to sta ce neko prokomentarisati o vasim postupcima. Znamo, odavno, svetu se jednostavno ne moze ugoditi. Sitna zadovoljstva zivot cine spektakularnim, kao i moja mala karika koja je sinbol ogromne pobede nad predrasudama , podsecajuci me svakodnevno na jos mnogo zelja koje treba ispuniti. I ako vam se desi da nekada ulovite zlatnu ribicu, znacete da je prava samo ako vam ispuni tri zelje. Ipak ako vam se desi da istu ne ulovite postanite vi necija  jer verujte osecaj je caroban.

mareziluka


RIBIĆ

 

Potrebno:


1 veci svinjski ribic (oko 600 gr.)


Potrebno za preliv:

 

150 gr. susene slanine
200 gr. sampinjona
5 kasika kecapa
2 dcl. kisele pavlake
ako zelite moze se dodati i 2 kasike crvenog vina
kasika ulja
so



Meso iseci na malo sire komade, oko 2 cm. malo ih istucati, ne mnogo. Posoliti i ostaviti da malo odstoji pa peci na rostilju.
Preliv :
Slaninu iseci na sitne kockice i proprziti. Na malo ulja, u drugom tiganju, proprziti sitno seckane sampinjone, oko 10 minuta. Dodati kecap i kiselu pavlaku, posoliti i na umerenoj vatri ostaviti da se krcka jos oko 10 minuta. Na kraju dodati i pecenu slaninu, ostaviti jos koji minut na vatri a zatim toplim preliti pecene filete mesa.

Prijatno!