[ Generalna ] 30 Maj, 2011 21:32

Podeljenost jednog dana na svetlost i tamu moglo bi se sagledati kao metafora jednoga zivota. Nista u njemu nije u potpunosti belo, isto tako nista nije u potpounosti ni crno. Kao sto posle noci dodje sunce , tako i u zivotu posle svake tuge dodje i nova radost. Neprekinuti ciklus, tocak koji zovemo sudbina koji se okrece sarajuci u tragovima zivota samo njemu znan trag. Gde su to suncana jutra i noci zvezdane koliko  zvezdica broje?

Savremeni nacin zivota, njegov tempo i brzina nametnuti su dolaskom nekih nama , do nedavno, nepoznatih vrednosti. Velika brzina kojom se zivi prouzrokovala je da je  i sam zivot postao instant. Instant ljubav, instant prijatelji, instant hrana, instant oscanja. Sve fino upakovano i lako dostupno samo za jednokratnu upotrebu.

 Svoj mir i duhovnu ravnotezu oduvek sam mogao naci na jednom dalekom mestu, sto bi se ono reklo na kraj sveta. Na onom malom delicu zemaljske kugle, gde je sve onako jos uvek kako je Bog naredio. Spontano, mirno, tiho, ususkano. Delic sveta koji se nalazi u nepreglednoj vojvodjanskoj ravnici, delic koji se zove porodicna kuca Marezi, od miloste sada u funkciji vikendice ili takozvane vikendaje.

 - Bas tog dana kada sam ga radjala na velikoj sobi smo stavljali prozor- secajuci se sa osmehom na licu pricala je moja baba Simona.

- E sad si mi sve objasnila- rekao sam kroz osmeh. Sad znam na koga smo mi ovako porodicno opiceni.

- Da, da,  tvog tatu je drmnula promaja na samom rodjenju.ha ha ha .

- Eto vidis da je promaja kriva za sve. Znaci ja sam jos dobro ispao od koga sam.

 Moja baka Simona krsna hercegovka dosla je u ove krajeve udajom 1936 god. Moj pradeda a njen otac , Gligor, poginuo je na samom pocetku prvog svetskog rata 1914 godine, na makedonsko-grckoj granici, kada je ona imala nepunih sest meseci. Njegov grob trazila je godinama ali nikada nije uspela da ga nadje. Jedina uspomena na oca otalo joj je devojacko prezime koje je sa ponosom nosila.

 - Proculo se da je dosao  da se zeni – sa toplinom je pricala o mom dedi.

- I jel bio lep, mislim jesi ga volela, kakav je bio ? – postavljao sam bezbroj pitanja zeleci sto vise da saznam o porodicnoj istoriji.

- A nije da nije. Visok, vitak, onako imalo se sta videti. Moja majka htela je da me uda za nekog rodjaka mog ocuha, a ja ga ocima nisam mogla videti.

- Pa kako ste se smuvali, mislim zaljubili.

- Gledali smo se mi onako na prelu. Ja mislim u sebi, ako me pita ja odoh za ovog. Dosadio mi hercegovacki krs, i suknene carape. Ja sam ti volela onako da se dogonim.

- Znaci Sico bila pomodarka.

- Imala sam jedan svileni sal i fine rukavice, spalim sibicu pa ogaravim obrve i kad krenem nedeljom u crkvu svi se okrecu zamnom koliko sam bila lepa.

- A jel se okrenuo i Luka?

- Jos pitas? Tvoj deda Luka jedne noci mi prisao hocu li za njega poci a ja ko iz topa rekla, vodi me odavde i na kraj sveta.

- Pa jesi znala gde ides , crna zeno?

- Cula sam o toj Vojvodini sve najlepse, kako mozes od svog rada zivet i kako mozes belog leba jesti , kako zemlje ima koliko ti oko ne moze ni sagledat. Spakujem se uvece i ujtru na voz i eto tako ti ja dodjem.

- Znaci Siki pobegulja hahahah skoci devojka.

 Deda Luka, po kome nosim i ime, a porodicna tradicija vec vise od deset kolena je, da se po dedi unuku da ime, iz hercegovine u Vojvodinu je dosao 1917 godine. Tu je sazreo, odrastao i sam stvorio neki novi obecani svet. Kada je bilo vreme za zenidbu odlucio se da uzme devojku iz svog kraja da sa njom radja porod i gradi buducnost.

 Buducnost koju joj je obecao bio je odlican marketinski trik. Napricao je deda Luka o kulama i gradovaima, a ona mlada i ne pokvarena poverovala i krenula.

 - Jes’ me zajeb’o . prico on da ima i kucu i imanje, kad mi dodjosmo a ono nista. Bilo vec kasno da se vracam, pa sta cu ostala al se nisam predala.

- Znavci deda uradio dobar marketing, mislim opalio stari dedo reklamu.

- Ma to med i mleko, kroz osmeh je rekla, al neljutim se ja. Bilo ga je milina gledati pa makar i suva hleba jela, nisam zalila.

 12.12.1936. vencali su se u maloj drvenoj ruskoj pravoslavnoj crkvi, obecavsi se na vecnu ljubav jedno drugome.

 - Prvu zimu smo prezimili tu u kuci sadasnjih Pernjeza, u sobici metar sa dva. Nikad se u zivotu nisam smrzla kao tada. Rekla sam sebi ne bila ti ziva i zdrava ako iducu zimu ovde docekala.

 Vec sa prvim zracima  prolecneg sunca podgrijala se i nada o ostvarenju obecanih snova. Baka Simona i deda Luka, poceli su da grade kucu. Umesto cigle pekli su cerpice, dobro poznatu vojvodjansku ciglu od zute zemlje i piljevine i gradili. Plecata i jaka radila je na svojoj kuci u koji je sa nestrpljenjem gledala kako raste iz dana u dan.

 Veliko bogatstvo moje bake , koje sam bas od nje i nasledio, jesu zlatne ruke. Sve sto se moglo nauciti za rad rukama njoj nije bilo strano. Nije razdvajala muske i zenske poslove. Sve sto moze da oblikuje i stvori deset prstiju ona je naucila. U njima je drzala nekoliko zanata i znala je , intuitivnio, sa onom ne pokvarenom seljackom mudroscu, da je znanje najvrednije blago na svetu i da vam ga niko nikada ne moze oduzeti.

 Pocetak drugog svetskog rata oterao ih je u izbeglistvo. Kuca im je oduzeta od strane hortijevaca a oni bez ijedne stvari primorani da beze spasavajuci gole zivote. Cetiri godine rata proveli su u Kasidolu dovijajuci se na razlicite nacine ne bi li prehranili njih i dvoje dece, moju tetku i mog tatu.

 - Luka ti je bio djavo, za sve ga je Bog stvorio. Voleo je da bekrija. Drzali smo u Kasidolu malu ilegalnu kafanu u kuci. Ustvari kockarnicu. Snasli smo se. Voleli ga ljudi ko da je rodjen tu. Ja ni u cem nisam oskudevala. Sve imala. Drzala pilice i prodavala na pijaci, pa menjala za mnogo toga. Snasli smo se uglavnom gladni nismo bili. Uz kratak predah da povuce dim cigarete koju je tek zapalila nastavila je pricu. Jedva sam cekala ovde da se vratim. Sunce me opet ogrijalo kad sam stala na svoj prag.

 Vojvodjanska jutra topla i mirisna po poljima zita, po suncokretima. Mirisna po cvetovima vocki u velikim bastama, mirisna po laganoj prasini okupanoj u rosi i umivenoj u toplini sunca obecavala su mnogo, bolje, vise.

 Osamnestog junskog dana 1948 jedna zvezda dobila je deda Lukino ime. Nedostatak inekcije penicilina, za koju je moja baka nudila jutro zemlje, ako je neko pribavi iz daleke Amerike, prekinula je snop porodicne svetlosti i odvela ga u vecnu tamu u ranim cetrdesetim zauvek.

 Sve ono sto su skucili i od cega su ziveli pocrkalo je od tuge za deset dana. Konj, krava, svinje, kokosi, guske i na kraju pas. Ostala je pusta velika avlija i kuca bez domacina. Ostao je premali moj otac da bi isti bio, ostala je tuzna trideset cetvorogodisnja udovica sa dvoje malo dece , sama da se bori sa zivotom kako ume.

 - Mi gladni nemas od cega ziveti. Ja ih ostavim onako malo same pa po ceo dan na njivi za jednu proju. Znala sam da moram, nije imao ko, pomoci niotkuda. Taman sto sam jednu svinju uspela da zakoljem i malo zita sklonim na tavan kad eto ti onih iz mesnog odbora. Kazu daj Simona svinju sto si juce klala.- lice joj se skupilo u grc. Krene on na tavan, dodje do pola skala a ja sekiru u ruku pa kazem- tu zastade da povuce jos jedan dim , duboko uzdahnu i nastavi. Ti ces se na tavan popeti, kazem ja njemu, al majcin sine sa njega sici neces. Od moje dece da uzimas bedo ljutska. Samo se ti penji, majci ziv dole neces. I on odusta, te ti se mi spasismo.

 - Hahaha kako si bila opasna. Pravi hajduk.

 Simona je bila vrlo religiozna. Kada su svi branili, kada su se svi stideli i odricali ona je crkvu I Boga postovala. Nikada nije prestala da slavi krnu slavu Marezijevih, Bozic, Uskrs i sve vazne praznike. Nedeljom nikada nije nista radila, petkom je obavezno postila. Najneznije sto sam ikada video od jedne zene bilo je to da je svaku svoju devojacku slavu obelezila, boljim ruckom. Kako je umela da kaze hiljadu muzeva mozes promeniti i slava al samo jednog oca i jednu slavut nositi.

Iako tako pobozna i veliki vernik, koja je svako vece pred spavanje sa molitvom tonula u san , bilo mi je cudno zasto svestenik nikada nije dolazio u nasu kucu.

 - Popurine, to je banda. Taman sto je Luka umro, a ja ostala mlada , lepa, dodje ti pop da mi sveti vodicu za Uskrs. Bio neki znalo se pola atara ima njegove dece. Kaze on meni da dodam zara iz peci za tamjan. Ja ti se sagnem nad onom peci kad on mene ustine da prostis za dupe.

- Bezobraznik.- kratko sam prokomentarisao.

- A ja ti onaj zarac u ruci pa sve po njemu. Tukla sam ga do pola ulice i sve mu po spisku i bradu i oca i majku. Tada sam rekla da mi kucni prag vise preci nece.  I tebe zaklinjem da kada umrem ne smete mi popa dovest.ja cu se povapirit da ga sve nogom oteram.

- E Sico, Sico neces ti ni znat.

 Sve mi je ovo ispricala sedeci pod kruskom u basti , na njenoj omiljenoj stolici, oslonjena na drsku od motike, dan pred moj osamnesti rodjendan. Iako propalih casica kukova, sa dve stake i motikom u ruci njena basta bila je najuredniji povrtnjak u celom selu sve dok je mogla u nju krociti.

 - Posto ja nemam nista da ti kupim evo, skidam ti ovaj prsten skojim me je tvoj deda vencao da imas kao uspomenu i ti svoju devojku jednog dana da prstenujes, to mi je sve sto imam i od njega ostalo. Sezdeset godina sam ga nosila kao opomenu da cuvam cast i postenje a sad ga dajem tebi.

- Hvala- jedva sam izgovorio sa suzama u ocima uzimajuci u ruku prsten sa crvenim rubinom koji je jedini znak prekinute ljubavi i veze izmedju dva nedodirljiva sveta.

- Kad te vidim vidim njega, isti stas isto lice, oci, i kad hodas i prekrstis ruke na ledja ko Luka, i ti si moja sreco pravi Marezi, dedina slika i prilika.

 Baba Sica umrla je u 87 godini od gangrene usled anputacije noge. Ostalo mi je secanje na zenu koja je bila veliki borac, veliki junak i neprevazidjeni covek. Umela je izuzetno da kuva, radila je to sa onim neuhvatljivim zacinom, ljubavi, zbog cega su njena jela uvek bila posebnija, ukusnija, strudle i pite tako hrskave i meke.

 U porodicnu kucu Marezi odem kad god imam priliku, da se odmorim i napunim baterije. Sazidana od prirodnih materijala, zemlje, piljevine i drveta  stoji i danas kao hram ciste energije u kojem vam jutra pozele petlovi a na san vas isprate zrikavci. Sicina i Lukina vencana slika jos stoji iznad bracnog kreveta , meni kao ogledalo jer zaista sam njegova apsolutna vizuelna kopija a dobrim delom  njen karakter.

 LM( elem) deca u tom kraju sveta jos uvek nose one nevine osmehe, jos uvek bezbrizno trckaraju bosonoga po prasini iskreno se raduju sitnicama, jos uvek su prava deca. I ja sam uvek dete kada se tamo nadjem ,  inferiorno, veselo. Ipak pomalo srce preskoci kad znas da ta kuca ostala je prazna i kad na njenom pragu nema ko da te doceka i sa njega isprati. Volim da pobegnem u to moje malo cose, da kroz sve na njih pomislim, da mi se dusa osvezi i razgali, da u svemu prikocim i razmislim. Tamo su jos svicu svetla jutra a nebo je nocu prepuno blistavih zvezda.

 p.s.

Sicin prsten pazljivo cuvam godinama diveci se njegovom znacaju i lepoti. Cuvam i sve recepte jela koje me je naucila da pravim. Lepota je u jednostavnosti, te lepote prepuna je njena kuhinja, ciji jedan mali delic , cisto da vam zagolicam mastu, sa vama cu podeliti .

mareziluka

  POHOVANA PILETINA I POSNA SALATA

Potrebno:

1 manje pile ( oko 2 kg )

5-6 jaja

Brasno, so.

500 gr zute boranije

3-4 cena belog luka

Ulje, sirce.

 Pile iseci na batake, krila, grudi i belo meso iseci u snicle. Dobro osoliti, uvaljati u ulupana jaja, zatim brasno, opet jaja i jos jednom brasno. Prziti U dubokoj masnoci dobro ugrijanoj na srednjoj vatri. Boraniju obariti, ocediti , posloliti u nju dodati sitno iseckani beli luk, so, ulja i dva cepa sirceta.

Prijatno !

[ Generalna ] 20 Maj, 2011 00:49

Glava  kao nas najreprezentativniji deo tela, sadrzi mnogo toga sto moze privuci ili odvuci paznju drugih jedinki sa kojima dolazimo u svakodnevni kontakt. Ona sama sadrzi nekoliko vaznih elemenata cija esteticnost nam moze u mnogome pomoci ili odmoci u zivotu. Osobenosti vidljive na prvi pogled sklone su promenama i doradama ali ona najvaznija osobenost, golim okom nevidljiva, ponekad je vise i nego ocigledna od vidljivih. Kako izgleda amaterska lobotomija i profesionalna mozgoprckalica koliko moze da nas namuci ?

 Opsti utisak koji odajem jeste profil jedne vrlo savremene i svestrane licnosti. Otvoren za sve mogucnosti ili bar za vecinu retko kad gajim predrasude , misljenje formiram iskljucivo iz licnog iskustva, ne verujem pricama rekla-kazala. Sto bi se ono reklo kad padnem , sam svojom prezgodnom zadnjicom lupim o ledinu.

 Iako moderan i savremen u mnogim stvarima sam najtvrdja konzerva na svetu, da prostite tvrd ko da me rus pravio ( poznato vam je kako je ruski celik jak). Tradicionalista sam u tri preljepe , a zadrt ko june na ularu. Ne popustam.

 Konzervativnost moje licnosti ogleda se i u tome sto nedam da mi svako bas radi o glavi, iako su mnogi vise puta pokusali podmetanjem nogu. Mozda je moja Prelepa glavica isuvise tvrda, ili njihove nezgodne nogice suvise tanke ali sve u svemu ova moja ludaca jos uvek  stoji na svom mestu, tik iznad labudijeg vitog i dugog vrata cvrsto na ramenima.

 Ja godinama idem kod istog stomatologa, oftalmologa, frizera. Imam svog vodoinstalatera, molera, elektricara, stolara , taxistu. Kada pronadjem Ljude koji svojim radom zadovoljavaju moje kriterijume ja ih se drzim ko pijan plota – ne menjam.

 Pravilo kojeg se uvek pridrzavam jeste da nikada poslovno ne brckam sa prijateljima iako su mnogi od gore navedenih, njihove usluge ne koristim. Sto jedna moja prijateljica rekla- lakse tebi a nama bolje.

 - Prndaro nemoj da me ovde prekratis- davao sam istrukcije svom frizeru.

- Jojjjjjjjj oces li mi ti soliti kako da radim.- ogovorio je laza

- prosli put si mi odsekao siske do malog mozga- rekao sam kroz osmeh.

- Marezi sad cu te ostrigati na nulu.

- Ajd probaj, ja cu tebe osuriti ko prase.

- Marezi jos jednu progovori… kroz smeh rekao je moj frizer.

- Ovo mi najteze pada, kamikazo. Zabrljas li nesto drzi se.

 Zaista mrzim da se sisam a narocito brijem. Neki me od miloste zovu cetnik maloletnik, pokretni zbun a boga mi i cupavac. Ja da sam zensko mislim da bih se ostrigao na nulu i nosio perike. Kad samo vidim sve one kiselincine, viklere, cupanje prilikom feniranja stuzi mi se. Kako vas bre zene to ne smara. Ja uvenem. gledajuci.

 Frizera Lazu sam upoznao slucajno jedne kisne nedelje kada mi je bilo pod hitno potrebno sisanje a samo njegov salon je radio u celom gradu. Tako me je iz prve ukapirao da sam njegova musterija vise od 15 god. Tacno zna da odradi sta ja zamislim a to je najvaznije- jednostavno covek je nepogresiv.

 - Dobro jutro smrdaro.

-  Lazare prdaro stara crno ce ti biti kad te dohvatim, vidis li koliko je sati.- bunovno sam pricao.

- Tek sto je proslo podne, ajde ustaj.

- Krvi cu ti se napiti, ko odojce mleka- sanjivo sam pretio.

- Znas sto te zovem?

- Obraduj me!

- Juce kad si bio kod mene da se sisas jesi li video onu devojku sto je cekala na red?

- Ona sto se kikotala ili ona sto je imala frizuru ko da su je macici sisali ?

- Kikotava.

- Aha.

- Trazila mi tvoj broj telefona, mogu li da joj dam ?

- Ma daj, samo me pusti da spavam.

- Svadba , svadba, svadba…zapevao je Lazar preko satelita.

- Laku noc, slone.

 Devojka ciju sam ja paznju privukao zvala se Jaglica. Dve godine starija od mene, po zanimanju neurohirurg, jedinica, bogata mirazdzika, sa sopstvenim stanom , pet u nasledjivanju i dijametralno suprotna od svega sto mi se svidja u fizickom smislu.

 Kroz visesatne telefonske razgovore, posto je Beogradjanka, poklopili smo se jedan na jedan. Inteligentna , obrazovana, kulturna, uljudna ma pravi odraz svega onoga sto mene zanima i privlaci. Koju god temu da smo dokacili svaku je odlicno poznavala. Knjizevnost, muzika, film, umetnost jednostavno oborila me je sa nogu. Njen zavodljivi i smireni glas toliko me je opustao da se nikada ranije nisam osetio toliko prirodnim , u potpunosti svoj.

 Prvi sastanak zakazali smo u njenom stanu  na njeno insistiranje, jer smo se nasli dan posle njenog dezurstva.

 - Iznenadjenje- promolio sam glavu iza buketa tek procvetalih lala koje sam joj kupio.

- Jao Luka divan si. Hvala ti. Toliko si me pozitivno iznenadio da nemam teksta- razvukla je sirok osmeh .

- Rekla si da obozavas lale, nije red da prvi put dodjem praznih ruku.

-Kkako su lepe, prosto ne mogu da verujem, jao Luka divan si.

- Takav sam po celom telu.

- Izvini, zbunio si me izvoli sedi, samo ja da nadjem vazu.

 Jaglicin stan odavao je utisak prave intelektualke. Dnevna soba u koju me je smestila vise je licila na galeriju nego na kucu. Odmah je dobila ogroman + kod mene. Mnostvo veoma vrednih slika ostavilo me bez daha. Sa polica javljale su se najbolje enciklopedije, strucna literatura, savremena i klasicna knjizevnost jednom recju nesto savrseno. Jedini detalj koji me je gusio jesu bili krvavo crveni zidovi, valjda profesionalna deformacija.

 Kao fino vaspitana mlada zena iznela je posluzenje i ‘mirovni” pregovori su mogli da pocnu. Pricali smo o mnogim stvarima, smeskala se, ja bio otkacen kakav i jesam i sve je savrseno stimalo. Promatrajuci kompletnu njenu figuru nisam mogao da procenim sta bi me na njoj osim intelekta moglo privuci.

 Poprilicno visoka, mrsava, sa izrazito koscatim licem nikako se nije uklapala u moj prototip. Okrugli nokti , kao svemirac, od kojih se ja jezim, premale grudi, duge tanke noge i minorna zadnjica.

 Iako nisam balkanac, jer Vojvodina nije na balkanu, ja volim tradicionalne balkanske vrednosti. Visina do 175, pristojne grudi, jabucastu zadnjicu, i sto je najzanimljivije jake butine. Nemam pojama sto ali meni su obline tako zenstvene. Sto bi mnogi rekli bolje da ljulja nego da zulja, a ja dodajem kada zulja duze se pamti.

  Na samom rastanku prisao sam je da vidim da li to ide ili ne i poljubio je. Odjednom stvorila se carolija. Jaglica se toliko dobro ljubila da su mi posle duzeg vremena kolena opet zaklecala. Prvi test je pokazao da cemo se odlicno slagati i mnogim drugim stvarima.

 - Odlicno se ljubis-rekao sam bez daha.

- I ti – namignula mi je.

- Vidimo se uskoro.

- Jedva cekam.

 Mnogi smatraju da veze na daljinu lose funkcionisu ali moja svaka dosadasnja bas je bila takva. Odlican recept da brzo nekom ne dosadis, dobar nacin da za sebe i svoje prijatelje imas dovoljno vremena. Ja mislim da bi se smorio da moram sa nekim da se vidjam svaki dan. Kada si u vezi na daljinu, a svestan da sa nekim provedes po pet sest sati maximalno tri puta nedeljno ti ni nemas kad da se posvadjas, Trudis se da maximalno lepo iskoristis vreme koje imas, ugodis partnerki i to je onda odlicno. Jednostavno imas kada da se nekoga uzelis jer znas da ti nije na dohvat ruke.

 Predstojeci vikend odlucili smo da provedemo na Palicu. Hteo sam da je odvedem na mesto koje najvise volim na svetu.

 - Stani gde tako zuris ja ne mogu brzo.- femkala se.

- Cu gde? Jaglice sto pre da udjem u ovaj raj.

- Ja ne mislim za tobom trcati.

- Pa ne trcim ni ja vec ti ides sporo.

- Samo ti idi ja cu polako.

- O jebem te zivote- rekao sam sebi u bradu.

 Tisina palickog parka je moj privatni punjac baterija. Ja ovde lecim sve dusevne poremecaje vec godinama. Kada sam najlosiji ovde dodjem i prosto uzivam u svemu. Ne znam to je valjda moja licna oaza srece, nepresusni izvor.

 - Hajde da sednemo na klupu da doruckujem.

- Ma sta ima da sedamo na klupu, kako sam ja jeo u hodu. Vidi koliko nas lepote ceka.

- Ja ne mogu tako. Ja moram sesti.

- Ajde sedi.

 Jaglica je zvakala tve mrtve kroasane pola sata. Trebam li napomenuti da je temperatura mog ekspres lonca bila pri eksploziji.

 - Iskreno mi je zao sto ne ponesoh porculanski servis, moje pokojne babe i srebrni escajg pa da ugodjaj bude kompletan

- ja ne znam sto se ti ljutis, polako sticicemo- smireno je odgovorila.

- Hocemo moj qrac- pomislio sam u sebi.

- Idem da pitam posto je voznja pedalinom da napravimo jedan krug po jezer.

- Pedalinom?- zacudjeno me je pitala. Ja u to ne sedam. Da se prevrnem i udavim u ovoj vodi. Ni slucajno.

 Ovom recenicom za srce me je ujela. Doci na palic a ne voziti se pedalinom, isti je greh kao biti lekar a ne pridrzavati se svoje zakletve.

 - E moj ludi Luka , sta je tebi ovo trebalo u zivotu?- mislio sam u sebi. Kilava.

 Zooloski vrt na Palicu znam napamet i nisam imao uopste zelju da ga posetim . Da bih joj udovoljio pristao sam. Nema kavez u koji nije zavirila, citajuci mi svaki natpis prvo na latinskom pa na srpskom sto me izludjivalo. Svaku zivotinju koju sam pokazao kao zanimljivu njoj je bila dosadna i obratno.

 Napet kao struna posle tri sata mlacenja po vrtu , zeleo sam da prekinemo agoniju i odemo na rucak. Vise nego ocigledno je bilo da je bar za mene izet propao dok se ona kao glista vukla svo vreme, neprestano brisuci ruke vlaznim maramicama sta god da dotakne – ubijala me u pojam.

 - Majke ti Jaglice jesi li ti uvek toliko kilava?

- Kilava, sta to treba da znaci.

- Nisi prva osoba koju poznajem da je jedinica , ukalupljeni ste svi na isti fazon.

- Na koji ?

- Nije ni bitno, rucaj brze zakasnicemo na voz.

- Ne mislis valjda da jedem ovo vrelo, zabolece me zeludac a i nije zdravo.

- O zivote- prevrnuo sam ocima.

 Jedinci imaju veoma cudan profil licnosti koji je tesko razumeti a meni jos teze prihvatiti jer sam blizanac. Oni su navikli da se ceo svet vrti oko njih, da je sve po nihovim merilima, uglavnom su cuvani pod staklenim zvonom svojih roditelja, skrti , jednostavno funkcionisu po principu moje dupe je najvaznije a ostali ako se u moj egocetricni pogled uklope dobro dosli ako ne, njihov problem.

 Sa Palica sam se vratio umorniji nego sto sam otisao sto mi se nikada nije desilo, prosto protracen dan.

 Neka cudna hemija vezala nas je preko telefonske zice. Bila je misis savrsena online, live tandara broc , sebi to nikako nisam uspeo da objasnim.

 Sledeci sastanak dogovorili smo opet u beogradu posto je meni radi obaveza bilo lakse da dodjem nego  njoj u Novi Sad.

 - Ljubavi zelim nesto da ti pokazem.

- Sta duso/- iznenadjeno sam pitao.

- Gledaj.! Ovo sam ja kako radim.

 Na ekranu se pojavio , za mene, najbizarniji snimak koji sam u zivotu mogao da vidim. Ona sa sve skalperom u ruci otvara ljudsku lobanju i operise mozak. FUJ, FUJ, FUJ.

 - Onda sam zarezala ovaj frontalni rezanj

- Povraticu nisi normalna.

- Ali ljubavi,

- Moram u kupatilo .

 Dok mi je jos blinkao onaj mozak pred ocima upao sam u jos veci horor film- jaglicino kupatilo.

 Ja imam teoriju da svaku zenu mozes proceniti po kupatilu i kuhinji. Kada tu sve blista i u redu je ma kako ona izgledala to je prava za pred oltar. Jaglicino kupatlo je bilo za popa ali na mesnom groblju. Plocice pune kamenca, pod prasnjav, milion pakovanja kozmetike, muzgavo staklo, dlaka na sve strane, pauk kampuje iznad kade, tuferi, rasprsen puder, polomljen karmin, raskmecan sapun…. I ovo lekar ma mene ovde neko dobro zajebava. Strokava prasica koja ni z od zenstvenosti nema.

 - Nego jaglice sta rece sta ti je bio bivsi decko.

- Ginekolog.

- Onda mila ja tu ne bih nista dirao. Kad je to profesionalac cackao ja kao amater ne bih da kvarim.

- Luka ja te zelim odmah.

- Ne, ne molim te ja mislim da ja ne zelim.

- Ne zanima me sta ces pomisliti o meni ali hocu te, ne mogu vise da se obuzdam

- Jagli jok ja, ja sam ti jos nevin, pre braka nista.

 Snazno me je odgurnula na krevet skocivsi preko mene, ljubila me toliko drsko da prirodna reakcija mog tela nije izostala. Rakopcala me pocela da me mazi i u trenutku pocetka onog najzanimljivijeg naglo je ustala.

- Pa gde si krenula, zar nisi rekla da  zelis sex

- I zelim, samo momenat.

- Kakav momenat.

- Samo da operem ruke, dirala sam ti pisu.

- Jagli, leci se, lobotomirana strokaro. Ti mi ni sljike vise neces gledat..- u besu sam se obukao i otisao.

 LM(elem) profesionalni neurohirurg Jaglica isprckala mi je mozak do tolikih tancina da sam se osecao silovano. Iako strucna za sve bolesti mozga amaterski je izvrsila odsecanje mog ceonog reznja (lobotomija) za ceo zivot prema njoj. Ubila me u pojam do zadnje neurona.

p.s.

Pazite dobro uvek ko vam radi o glavi. To sto ima neko zvanje profesionalca i akademsku titulu nije garancija da ne naletite na najveceg moguceg amatera. O glavi nek vam rade iskljucivo prijatelji, kojima ruka ne drhti i koji nisu gadljivi. O stomaku brinem se ja receptom koji ce zadovoljiti sve vase organe, moj kulinarski amaterizam cista je profesionalnost ;)

mareziluka

PUNJENE TIKVICE

 


 

Potrebno:

6 manjih mladih tikvica

Oko 400 gr mlevenog mesa

1/2 šolje pirinča,

1 glavice crnog luka

2 jaja

1 čena belog luka

 2 vegete

1 kašičice soli

1 kisela pavlaka

 Kasika brasna

Biber.

 Mlade tikvice izgrebite nožem kao šargarepu, a, ako su starije, oljuštite ih. Skinite gornji deo tikvice i izdubite sredinu. Meso dobro izmesite sa usitnjenim crnim i belim lukom, pirinčem i začinima, pa tom masom punite tikvice. Složite napunjene tikvice u šerpu, nalijte vodom i kuvati oko sat vremena. Pred sam kraj dodati kiselu pavlaku i zaprsku od prasna.

Prijatno!

[ Generalna ] 08 Maj, 2011 02:11

Jezik kao ziv organizam neprekidno se razvija i raste. Sva njegova lepota jeste u promenama koje se desavaju sa razvojem jednog drustva.  Neke dugo koristene reci zamenjuju nove, modernije. Kao is a modom potrebno je pomno pratiti nadolazece nove izdraze kako bi uvek mogli bas sve da razumemo. Mnogi smatraju validnim jedino knjizevni jezik koji najcesce kao polumrtvo telo tek jedva egzistira , praveci sponu izmedju proslosti i buducnosti. Iako sinonimi mnoge skracenice , sleng ili ulicni govor uvek isto oznacavaju. Kada fufa i bičarka postane menja li ona svoje osobine?

 Bezuspesno sam mesecima pokusavao da prebolim brodolom koji sam preziveo. Razocarenje u samu instituciju ljubavi bilo je toliko da sam pomislio u jednom trenutku da se nikada vise necu moci zaljubiti. Nije meni nedostajala sama osoba sa kojom sam bio proteklih 6 ½ godina, vec onaj dobro poznati osecaj pripadnosti. Da si neciji i da je neko tvoj. Kad se probudis i pre nego sto zaspes, znas da imas na koga da pomislis i da znas da neko misli istovremeno na tebe.

 Posto sam nisam birao , niti mogao, nacin na koju cu okoncati tako dugacku vezu, vec sam doveden pred svrsen cin, falio mi je kraj price kome cu ja dati licni karakter. Mnogi bi pomislili da je u pitanju muska sujeta ili ego ali ne, jednostavno kao ravnopravni cinioci odnosa medju dvoje ljudi , mislio sam da i ja imam pravo da kazem sve ono sto mislim, falila mi je tacka koja ce definitivno znaciti zavrsetak. Moja zavrsna rec.

 - Cime se bavis?- pisalo je na mom monitoru.

- Domacica.- kratko sam odgovorio.

- Domacica???? Hahahaha

- Izvini sta je tu smesno?- odgovorio sam.

- Svidja mi se tvoj humor.

- Hvala- osvanuo mi je osmeh na licu.

- Samo sam iskrena.- bila je povratna reakcija.

- Nadam se da je tako- femkao sam se kao seljacka mlada.

- Naravno. Moram da idem, ostacemo u kontaktu, poz :)

 Kao bacen sa Marsa , posle te duge veze,  nisam vise usopevao da se snadjem u musko – zenskim odnosima, pa sam u potragu za novom devojkom pristupio koristeci nove tehnologije, internet. Na moju nesrecu nikada nisam “smuvao” nijednu devojku vec sam ja bio taj koji je bio lovina. Dobro , dobro nisam ja tako smotan kao sto izgleda. Kada bi mi se neka devojka svidela, fiksirao bih je, poslao par vrlo prostrelnih pogleda i pravio se nezainteresovan. Ne znam kojim cudom ali ova taktika je uvek uspevala. Kada bi prisla, znao sam da je pola posla vec gotovo i tako sam ja upadao u svoje veze.

 Kao vrlo dosadan i tradicionalan u tri veze proveo sam ukupno skoro pa 13 godina. Kada se ja nekom nalepim na grbacu ne znam da sjasem. Sto se ono kaze ne skidam se sa zivota mrtvoga, ni hiruskim a ni mesarskim rezom. Prava pijavica.

 Posto se pola sveta promenilo, narocito ljubavni odnosi , za vreme koje sam ja bio zauzet vise nista mi nije bilo jasno. Mozda, ne znam, vreme ce pokazati, moja najgora osobina je sto sam veran kao dzukela. Mozete me sutati, terati, daviti, gnjaviti ali ja ostajem privrzen kao poslednja stoka.

 U vezi nikada ne flertujem, meni je to ogavno, nikada u zivotu se ne okrecem ni za jednom drugom zenom, nikada ali nikada. Kao konjina kojoj stavite amove , vidim samo pravo onu jednu jedinu moju ( ili sam samo ja video da je bila samo moja)- crnjak.

Kada bi se desilo da mi kojim slucajem, radi mog nekog pogresnog signala, najcesce je to preterana ljubaznost i fino vaspitanje, neka zena da znak da bi pokusala samnom ja s ponosom pokazem na moju partnerku i jasno stavim do znanja da takve igre ne igram.

 - Zgodna, lepo gradjena, uspesna trazi muskarca za trajnu vezu.

- Ma kako da ne lepotice, da si takva ovde visila ne bi.

- Obrazovana, intelektualka, sredjena, trazi muskarca za trajniji odnos.

- Znaci sizofrenicna ludaca, ocoravila od ucenja, prolupana od knjige.

- Mlada, perspektivna, uredna i drustvena …..

- Znaci kurvestija u perspektivi.

- Usamljena, razocarana , emotivna….

- Rugoba koju niko nece….

- Ostvarena, samosvesna, jaka ….

- Zmijurina od koje je i kobra pobegla pod prvi kamen.

 Iskustvo preko internet oglasa i chatovanja bilo je uzasavajuce. Imao sam utisak da se dopisujem sa lekarskom komorom- skup urologa. Sta god da sam pricao i sta god da sam radio sve se uvek svodilo na to da su sve trazile da  pokazem sliku lica a odmah po difoltu i sliku mojih genitalija. Da ne pricam koliko sam ja slika stidnih delova dobio u porukama te sam se prosto u jednom momentu zapitao da li da otvorim ginekolosku ordinaciju. Uzas i katastrofa.

 Sasvim slucajno otvorio sam jedan neugledan profil, bez slike, i bio zatecen tekstom koji je glasio : Sta reci a suzu nepustiti! Kroz glavu mi je odmah prosla pomisao, da to je moja recenica, vecina ljudi kaze sta reci a ne zaplakati, spojena rec nepustiti samo je bio jasan putokaz da to moze biti ona – moja Cica.  Mere koje su bile navedene kao osnovni podatci savrseno su odgovarale , osim godina, smanjila ih je za tri.

 - Mamicu ti lazljivu- glasno sam rekao sam sebi.

- Dobra noc, sta se radi.?- napisao sam u tekstu.

- Dobra noc, ubivam se od dosadu, dosadjuje ;)

 Nije bilo vise ni trena dvoumljenja to je ona. Posto je ona mogla da vidi jasno moju sliku, znao sam da zna sa kim se dopisuje. U momentu sam odlucio da preko drugog pretrazivaca otvorim  jos jedan , lazni , profil , sa potpuno razlicitim opisom od mog, skinem sliku sa neta i upustim se u igru bez prestanka.

 - Cao . jesi li za chat.- poslao sam poruku sa laznog profila.

- Cao , jesam . odgovrila je brzo.

- Sta se trazi?

- Neko za dejt, neobavezno  upoznavanje.

 Brzo sam se prebacio na moj pravi profil i postavio isto pitanje. Odgovor je bio dijametralno suprotan.

 - Trazim nekog za  dugotrajan odnos, vezu.

- Znas i ja, posto sam navikao na vezu i ne volim ove sex dejtove, ja verujem u ljubav i bla bla bla – serendao sam u poetskom maniru, samo jos sto Prevera nisam recitovao.

 Zvucni signal javio mi je na laznjaku da sam dobio novu poruku.

 - Sta ti trazis?- pitala me. Kako si gradjen?

- Trazim neku sex varijantu, bez obaveza, vidjenje, pa ono. Gradjen sam….

 E tek sto me ovde inspiracija ponela , da je moguce napraviti coveka kojeg sam ja opisao pa mislim da bi Bred Pit vene isekao od muke kad ga vidi. Tricepsi, bicepsi, ovo ono, to obdaren , da prostite, ko nekrsten, te zanosan, ko Herkules snazan, potentan ko da sam maskota Vijagre , sam sebi sam se divio koliko umem da lupetam

Sto je najcrnje nasela je.

 - I ja trazim sex semu, nesto neobavezno.

- U mamu ti jebem-, sex semu fanfuljo- otrglo mi se samom za sebe.

 Na pravom profilu cekala me je poruka kako me u potpunosti razume da i ona trazi jedan stabilan odnos, vernost,  ma med i mleko.

 - Sad ces da vidis kako ja zavrcem usi.

 Poceo sam da kucam kilometrsku poruku kako sam bio u dugoj vezi , kako jos patim, kako je to bila zena mog zivota, najdivnija, najbolja . Kako bih dao sve da je vratim, znam to je nemoguce , da bi zivot i danas dao za nju i tako redom i tako dalje. Naravno, podhranjena njena sujeta ovo je progutala u jednom dahu. Misleci da ne znam sa kim se dopisujem ispitivala me tacno sta je sve zanima o njoj, ja pisao sve u superlativu a ona ohrabrena prepricavala mi nasu pricu,  “navodno” eto slicna kao i moja i da me razume i da joj se svidja sve sto sam rekao i kako rezonujem.

 Igranka bez prestanka trajala je skoro dva sata. Trc malo dole , trc malo gore. Kao zirafa i mis u ljubavnom odnosu.

 Rezultat koji sam postigao bio je sledeci : na pravom profile razvili smo divan emotivan odnos sa tendencijom daljeg dopisivanja i podrske, dok smo na laznom dosli do toga da mi da svoj broj, zakazemo dejt i sex u najvi vec za ujutru.

 Sastanak sam namerno zakazao blizu njene zgrade, kako bih napokon, sto je i bio moj cilj, konacno dosao do fotografija koje mi je dugovala.

 Na zakazanoj lokaciji pojavio sam se petnaest minuta ranije. Nasao zgodno sakrivaliste odakle cu je uociti a da ona ne pobegde.

 Poslo sam joj sa novokupljenog broja poruku da je cekam. Vreme je prolazilo ali odgovora nije bilo. Cimao sam je par puta, slao poruke ali ona se jednostavno nije javljala.

 - Telekom Srbija, besplatno obavestenje. Mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan, molimo vas pokusajte kasnije!

- U mamicu ti , iskljucila si telefon. Sta da radim sad?. Ma docicu do mojih slika danas ili me nece biti.

 U trenutku sam odlucio da odem do njenog stana i zvonim na vrata dok mi ne otvori. Cini mi se da sam preleteo svih onih 80 stepenica do cetvrtog sprata i nalegao na zvonce.

 - Dobro jutro. Mislim da vam tu nema nikog, dzabe zvonite- rekao mi je radoznali komsija od prekoputa koga je uznemirila buka zvona.

- Dobro jutro, mislim da onaj ko zabada nos u stvari koje ga ne zanimaju, lako bez istog i ostanu. Teraj se i gledaj svoja posla.- besno sam odgovorio vec dovoljno nadrdan samom situacijom.

 U trenutku kada sam hteo vec da odustanem, zacuo sam korake sa druge strane vrata. Brzo sam rukom poklopio spijunku. Kljuc u bravi svojim tupim zvukom rusio je barijeru koja stajala medju nama.

 - Dobro jutro Cico- rekao sam kroz osmeh. Pa sto ti zezas momke i ispaljujes na sastancima?

- Cicmili… izgovorila je sa nevericom

- Pusti me unutra nije red da stojim na sred vrata.

 Suze su joj lile niz obraze , stiskajuci me cvrsto u zagrljaj. Nije imala snage da progovori. Plakala je kao jesenja kica, jecajuci pribijala uz mene.

 - Sta je bilo moja Cico. Da evo me tu sam.

- Moj Luka, moj Cicmili. Ridala je nepustajuci me.

- Hajde polako smiri se. Dosao sam po slike koje nikako da mi das.

- Udji, udji.

 Najporaznije od svega sto sam video bilo je to da spava u mojoj majci koju sam davno zaboravio krod nje. Sedela je topla i snena , na krevetu , koji se cinio toliko veliki kao da sedi na ivici jednog citavog kontinenta. Obrisi dobro poznatog tela izazivali su u meni zelju da je jos jednom imam, dotaknem. Oko nje se sirio meni dobro poznati miris koji je secao na mnogo toga lepog. Mesavina pudera i mleka sa telo, sa aromom vanile, golicala je moju mastu.

- Imacu te jos jednom- brzo sam preliomio u sebi.

Barsunasta koza savrseno je pristajala uz moju. Nezno mazeci je dodirivao sam svaki meni drag deo kao da zelim zauvek da sacuvam taj fini valoviti put od zelje do strasti.

Ljubila me tim dobro poznatim somot usnama, zmureci kao da se bojala da ako oci otvori sve ce nestati kao san.

 Kao i mnogo puta ranije , bas u onom istom ritmu i istim redosledom svoju stras smo slikali u dela. Iako topla na trenutak cinila mi se hlaadna i nepoznata, nova i nedostizna. Blago stresanje njenog tela govorilo poslalo mi je signal da ne uzivao u onome cemu sam se ja nadao. Pravdala se hladnocom, znao sam da laze.

 - Jesam li ti falio- upitao sam znajuci unapred odgovor

- Naravno Cicmili moj lepi.

- Koliko?

- Puno. Hajde da se istusiramo , pa da nam spremim dorucak.

- Idi ti prva ja cu ostati jos malo da leskarim u krevetu.

 Cim sam cuo zvuk vode u kupatilu skoci sam kao oparen. Upalio njen racunar i potrazio slike.

-Konacno, moje ste!

 Mahinalno sam pogledao jedan novi foder, otvorio….

U novom folderu , slika, ona i neki meni nepoznat muskarac nasmejani polunagi u krevetu. Zeludac mi se prevrnuo. Datum svez.Proslonedeljni.

 - Ej Cicmili….

- Cicmili, nisam ja za tebe ni Luka, ni Cicmili, ni nista. Ne volim te vise, niti mi ista znacis.

- Sta je bilo.

- Znas sto sam dosao?

- Zasto-pitala me zbunjeno.

- Hteo sam da vidim kako izgleda imati sex sa kurvom! Mogu ti reci nista specijalno. Ako mislis da od toga zivis moras jos puno da vezbas, na dobrom si putu.  Reci koliko treva ovo da platim.

- Luka?

-Znas li koja je razlika izmedju kurve i kurvestije? Kur(vestija) je mnogo vestija. A ti si fufa, ma ne znas sta si ti bicarka. Bicarka je ona razdrdana kurvestija, najgora od svih . To je ona na samom dnu. Bicarka je ona koju su i oni sto su na autobus zurili . I ne cmizdri.

- Luka, ljubavi sta se desilo?- plakala je ponovo.

- Jebo te taj tvoj, novi s kojim si se isto tako tucala . vidim sve si lepo dokumentovala.

 Shvatla je u momentu da sam video sve. Zanemela je.

- Ah da moja majca, vise ti nece trebati, ponecu je.

- Nemoj Luka molim te, stani, to je jedino sto imam od tebe, sto na tebe mirise. Stani molim te, da ti objasnim.

- Bicarko, jadna si gadis mi se.

 LM(elem) tog dana nasa prica je zavrsena, zauvek. Kazao sam sve sto mislim i otrgao je iz svih svojih misli, osecanja, cezni i mastanja. Hteo sam da je povredim i ranim , uspeo sam. Nisam tako lecio ni sujetu ni ego vec zasio poslednji sav na izkrvarenom srcu, konacno sam ga spojio. Znam bio sam banalan, odvratan i prost, ne stidim se, drukcije nisam umeo. Mnogi ce me osuditi. Svako dostojanstvo se gubi kad kraj ne pises srcem.

 

 


 

 p.s.

Sedmi maj nikada necu zaboraviti. Tog suncanog dana sreo sam je, lepu, neznu i carobnu. Bila je dugo samo moja, ja njen. Dovrsio sam pricu stavivsi tacku koja je oznacila kraj. Cvetni maj u meni ce buditi samo one lepe uspomene, uvek cu je u maju voleti. Ranjena zver u meni nasla je svoj smiraj i u osvit, sunce na horizontu ogrejalo je nadu da cu ponovo voleti. Nikad je vise nisam pozeleo, sanjao, trazio. Nikada vise je necu pomenuti.

mareziluka

 

VOĆNA TORTA

 

Potrebno:

300g običnog šlaga

300g žutog šlaga

250g šećera u prahu

4 kutije piškota

4 kisele pavlake

1kg voća (jagoda, malina..)

 

Pavlaku i šećer u prahu izmesati kašikom. Ređati: 2 kutije piškota, smesa od pavlake i šećera u prahu, red voća, žuti šlag, 2 kutije piškota, na kraju običan šlag.

Prijatno!

[ Generalna ] 05 Maj, 2011 03:15

Tradicija proslave prvomojskog praznika seze jos u daleku 1889 godinu, kada je prihvacen kao praznik svih radnih ljudi.  Opste poznato da je ovo najlenji dan u godini, bas suprotan svom imenu isti bi mogao da se nazove dan (praznik) lenstvovanja. Samo oni manje srecni isti obelezavaju u skladu sta on i predstavlja. Kako ja slavim prvomajski uranak i drugarski rastanak  da li je uvek drugarski?

 Prvi maj za mene je oduvek predstavljao granicnik izmedju sumljivog proleca i toplog leta. Sa ovim datum negde u sebi uvek sam odbacivao mogucnost da moze vreme vise biti lose do sledece zime te  za mene ovaj dan predstavlja zvanicni pocetak leta.

 Maj je moj omiljeni mesec. Vedar, topao i lep. U njemu su mi se desile mnoge lepe stvari u zivotu pa me uvek vrati nostalgicno u neka lepa vremena. Jedan od tih dogadjaja jeste npr. dobijanje stana  te davne 1989 godine. U maju mi se desila i najveca zivotna ljubav. sedmog maja upoznao sam Cicu i za mene je zato ovaj mesec caroban.

 - Kako otkazan?- cudom sam se cudio.

- Nemam pojma jednostavno ne idemo.- odgovorio je Makica .

- Ahhhh bas sam se radovao- razocarano sam rekao.

- Znam i ja ali jebi ga, drugi put.

- Nije to to bas sam se nameracio ove godine.

- Pare cu ti vratiti cim ih i ja dobijem, ne brini .

- Makcei  nije mi do para imao sam neke planove, al ajde. Dobro cujemo se onda ovih dana

- Pozdrav, svakako se cujemo- Makica je prekinuo vezu.

 Za ovaj prvi maj drustvo i ja imali smo sjajnu ideju za lud provod. Preko jedne turisticke agencije odabrali smo primamljiv aranzman, medju nama zvani vremeplov. Naime odlucili smo da prvi maj provedemo na Palicu  ali tako sto bi do istog stigli parnim vozom, od miloste u narodu poznatom kao Cira a zvanicno kao voz Romantika.

 Vec sam zamisljao to nezaboravno iskustvo klackanja istim i zarko zeleo na tren da se vratim u neka davna vremena.Ko od nas nije pozeleo da podskoci bar jednom kao Merilin Monrou uz sistanje pare voza u filmu Neki to vole vruce, nije se rodio taj majkin sin, bolje reci kci. Nazalost kao i vecina stvari kojoj se unapred beskrajno radujem i o kojoj pricam sa ushicenjem izjalovila se. Naucio sam odavno da nista sto zelim ne smem da planiram jer je to onda zasigurno u mom zivotu cist neuspeh, sto bi se ono reklo Murate, Murate bas si srece kurate.

 -Ninocka reci antidragicka – tuzno sam rekao.

- Sta je sada bilo?

- Ne dolazimo.

- Kako ne dolazite?

- Agencija otkazala aranzman, nista od planova,

- Aa Luki neeeee.- negodovala je Nina.

- Jebi ga!

 Nina se naime pre nekoliko meseci pomirila sa Petrom i odselila kod njega u Suboticu. Plan je bio da dodjemo preko agencije na izlet a na pola programa elegantno isparimo i ostatak dana provedemo kod Nine.Ujedno smo hteli id a obavimo useljenje u njen sveze renovirani dom i naravno da ocenimo kako se snasla i smestila.

 - Znas koliko sam se radovala. Ovde sama camim mesecima, niko da dodje.

- Ninocka, znam. Slusaj, imam ideju. Ne treba nama valjda jos agencija za organizaciju, pa nisi na kraj sveta. Da ti ne bi nama camila sama a nas je uhvatio bas neki putujuci pamprc, racunaj da mi dolazimo.

- Sigurno ?

- Ja ti garantujem. Sto bi nama propao plan da se sa tobom vidimo, znaci domacice zasuci rukave  turci dolaze,. Kad nece Muhamed bregu, eto brega Muhamedu.

- Jupi, jedva cekam, domacica spremna.

 Didi je bila najraspolozenija da mi pravi drustvo u ovoj avanturi. Lako smo se dogovorili o svim detaljima. Opajali smo  pola grada dok nismo nasli adekvatan poklon. Prodavnica sa italijanskom robom , bila je pun pogodak, ne kaze se odavno za dz da sto italijani izdizajniraju ma niko ne moze.

 Kisovat prvomajski dan nije bas mnogo obecavao. Vise na cetiri nego na dve noge dovukao sam se do zeleznicke stanice. U toku noci uhvatila me groznica da sam se tresao kao prut nad vodom. Pred ocima mi se mutila a snage sam imao podjednako koliko i pile. Smlatilo me kao da je na meni vezbao ceo olimpiski bokserski tim.

 - Dobro jutro Didi.

- Crni sine sta ti je.

- Ne pitaj. Nocas me uhvatilo svaka kost me boli. Nos mi curi kao slavina. Imam temperaturu gorim.

- Hoces onda da ne idemo?

- Ne dolazi u obzir. Znas me. Pre bih crkao nego prekrsio datu rec. Makar mi bilo i poslednje necu Ninu da ispalim, toliko se radovala.

- Dobro, hajde pokusaj malo da odspavas do Subotice, mozda ti i pomogne.

 U Subotici nas je docekala jaka kisa. Proveo sam ceo put kao u nekom bunili, imao sam od temperature toliko jake halucinacije, da sam se trzao, jecao i na kraju sav u goloj vodi. probudio. Moja slavina od nosa potrosila je toliko maramica da sam tog dana bio adekvatan maneken za papirnu industriju. Rudolf  irvas crvenog nosa whit paloma Uzas!

 - Dobro vi meni dosli- sa dzinovskim osmehom docekala nas je Nina.

- Bolje te nasli Ninocka- Didi je bila zaduzena za komunikaciju.

- Hauk aaaaaaaaa pciha- kinuo sam

 Ninin stan ostavio me bez daha. Veliki petosobni prostran stan. Pet terasa, tri kupatila, cetiri spavace sobe, citavo prostranstvo. Ono kako je Nina preuredila stan nije me bas bacilo u nesvest. Godinama nam se ukusi ne poklapaju, ima za mene malo cudan ukus. Ja tacno imam izdefinisano sta  koje boje moze biti i te standarde ne menjam. Nina se za moj ukus prterano zaigrala pa je stan licio na uskrsnje jaje.

 Moja zivotna deviza jeste ta da je lepota u jednostavnosti. Prostor za mene uvek treba opremiti u dve boje, akcentirajuci ga detaljima neke upadljive i zive boje. Jednostavno neko ima a ne ume, ja umem i nepogresivo znam.

 - Ja se izvinjavam, ja ovo preziveti necu- rekao sam smrcuci kroz nos.

- Luki , slobodno lezi opusti se.- ponudila mi je Nina

- Molim te i jedno pakovanje maramica za moju surlu.

- E Luki, Luki, bas si zaribao.

- Ja sam htela da ga vratim sa stanice kuci.- umesala se Didi.

- Nina ti me znas a pciha, jebem ti nos, smrc smrc, ja bi pre crko nego da sam te ispalio, zivet il mret ja dosao, pa ako bas i aaaaaaa pchiha zveknem, trpaj u prvi jarak.

- Sad cu ja da ti skuvam cajic , nista ti ne brini.

 Kao dugogogisnji prijatelji pricli smo o mnogo cemu. Prepricavali sta se novo izdesavalo u gradu od Nininog odlaska, opustili se i bas uzivali. Petar je bio poslovno odsutan  pa smo se osecali potpuno slobodno.

 - Ninocka kako ti i Petar- upitala je Didi.

- Navikavamo se. Dok je on na poslu ja setam, gledam filmove, uzivam.

- Ne pitam kako se posle svega slazete- insistirala je Didi.

- Znas kako je sve bilo, ja sam na kraju odlucila da  u dam sansu , da probamo zajedno pa kako bude bilo. Ipak smo mi proveli tolike godine zajedno. Pre sledeceg rodjendana ja se moram udati.

 Ova banalana ali iskrena recenica zaparala mi je usi poput noza koji sece meso.Mora?

 - Nina nije valjda to jedini razlog sto si sa Petrom. Volis li ga?-pitao sam ostro.

- Mislim da cu opet moci.

- Nina lepo te pitam?

- Pa kazem ti super nam je.

- Nina ne lazi! – ljuto sam rekao. Znamo svi da skoro dve godine niste bili zajedno. Nemoj me bre zajebavati da ga volis.

-Ali Luki..

- Nema ali cim u tvoje srce udje neko drugi znaci da si onog predhodnog prebolela, Nina bar mi znamo.

- Nemas prava Luki da me osudjujes.

- Sta si ti ovde jedna obicna domacica. To si mogla i bez skole. Napustila si sve i dosla ovde da se druzis sa metlom i cetkom, zbog cega? Zbog onog sto nije umeo nikad da te ceni, sto se bojis da ces ostati neudata? Sto si se uplasila da te niko nikada vise nece hteti? Nina sve mozes slagati ali mene ne. Znamo se tolike godine. Znam svaku tvoju vezu, svaki raskid. Brzo si zaboravila ko te 15 dana iz noci u noc slusao. Ja Nina a pciha.

- Istina- kratko je dodala skamenjena Didi.

 Naime kada je Petar ostavio Ninu pre skoro dve godine, ona nije mogla nikako da se pomiri sa tom cinjenicom. Danima je plakala i kukala i to kome drugom nego meni na ramenu.

Ostatak drustva se smenjivao povremeno ali samo ja sam taj koji je mnjenu tuznu ljubavnu pricu iznova i iznova slusao iz noci u noc, kao pokvaren disk, sve dok mi petnaeste noci nije doslo do zadnje nervne ganglije gde sam ja Ninu zamolio da mi rezervise mesto u nekoj ludnici, lakes cu podneti nego sve jos samo jednom da cujem. Shvatila je da je preterala i onda se pomirila sa cinjenicom da je ostavljena.

- Luki, volim ga i tacka jel ti sad lakse?

- Lazes Nina, kukavice. Mozes misliti da si nas sve obmanula i da dobro glumis, sebe nikada neces, vidim ti u ocima. Govorim ti ovo kao sestri, Nina ne kockaj se zivot je samo jedan. Hoces li ti biti zaista srecna?

- Hocu – ljuto mi je odgovorila.

- Ok aaaa pciha ako ti tako kazes.

 Kako bi sto vise vremena proveli zajedno Nina je odlucila da nas odvede u neki restoran na rucak. Iako sam se nalio caja i antibiotika meni je bilo sve losije. Didi je primetila da jedva hodam id a cesto zanosim u stranu od temperature, jedva sam stajao na nogama.

Iako sam sve video duplo i glasove cuo kao iz pecine odlucio sam da stisnem zube i izdrzim, kako ne bih pokvario ovaj dan.

 Temperatura me toliko savladala da kada je konobar doneo telecu corbu cela utroba mi se prevrnula. Jedna zuta masna fleka na samom obodu cinije izazvala je u mom stomaku takvu reakciju da sam jedva izdrzao a da ne povratim.

 - Ja ne mogu corbu, masna mi je- kratko sam prokomentarisao.

 Nina nas je ljubazno ispratila uz veliki osmeh i zahvalnost sto smo joj ulepsali dan. Kroz maglu se secam samog povratka kuci. Znam da me u naletima svesti Didi podrzavala za sve sto sam rekao Nini, jer cello drustvo je to mislilo a samo ja sam imao hrabrosti da joj to kazem. Nikada nisam voleo da se pretvaram i lazem, narocito pred prijateljima, osecao sam da je moja duznost d aim prestavim i drugaciji ugao gledanja na stvari.

 LM(elem) posle nekoliko bezuspesnih pokusaja da se cujem sa Ninom, a do tada smo se culi skoro svakodnevno, dobio sam informaciju od Didi da je Nina samnom zavrsila i da za nju vise nepostojim. Kao opravdanje navela je moje zanovetanje oko junece supe, koje je bilo poslednja kap u punoj casi. Znali smo svi da je to bio premrsav izgovor za raskid dvadesotogodisnjeg prijateljstva ali jednostavno ona je tako odlucila.

 p.s.

Iako sam ispao kolateralna steta u odnosu prijateljske namere i prave istine ne kajem se. Opet bih isto uradio. Lako je lagati ljude, najteze sebe. Ne postoji to opravdanje za koje bi se glumila ljubav i sreca. Kazu bolest i ljubav ne mogu se sakriti. Nina nije bila dovoljno hrabra da sebi prizna da gresi. Nas odnos pretvorio se u cutanje sa njene, i gorko iskustvo sa moje strane. Ogradila se od svakog kontakta samnom, a ja od bilo kakve zelje da ista vise kazem. Vreme je najbolji pokazatelj, ostavicu njemu neka mi sudi.

mareziluka

 

 TARABA TORTA

 

 

 

 

Potrebno:

2 pakovanja piškote (količina zavisi od suda u kome spremate tortu)

10 jaja

250 grama čokolade

250 grama Vital sonog margarina

250 grama šećera u prahu

1 slag

mleko za potapanje piškota

rum po ukusu


Margarin umutiti, pa nakon toga dodati šećer u prahu. U to dodavati jedno po jedno žumance (uz konstantno mešanje). Belanca stavljati u drugi sud u kome se kasnije muti šne. Kad se margarin i zumanca dobro sjedine, dodavati kašičicu po kašičicu otopljene čokolade (nikako ne sručiti celu količinu). Nakon toga umutiti šne od belanaca Ove dve smese treba sjediniti, ali nikako mikserom, već preporučujem četkice od miksera ili mućkalicu za jaja. U puterom podmazan sud željenog oblika poređati piškote umočene u mleko i rum. Kao osnovu i kao bocne strane. Preko toga izliti smesu i staviti pola sata u zamrzivač.
Torta bi trebalo da stoji preko noći u zamrzivaču, Posudu potopite u vrelu vodu (neko je oblaže vrelim krpama) taman toliko da se smesa do zida posude otopi. Okrenite na odgovarajući tanjir i vratite u frižider da bi se steglo ono što se otopilo.

Pre sluzenja umutiti slag i ukrasiti tortu.

Prijatno!