Definisati pojam istinske ljubavi skoro da je nemoguce, osim one kada su  u pitanju ljubav majke prema deci. Jedina, bezuslovna i istinska. Vernost u partenrskim odnosima postala je floskula, jer i sam misao o nekom drugom u neku je ruku prevara, ponekad teza i veca nego ona banalna fizicka. Postojili li danas Istinska ljubav i iskrena vernost?

 

 Skoro da se zavrsava januar i zaista sam presrecan zbog toga. U konbinaciji sa decembrom to su dva meseca u kojima se moj drustveni zivot poboljsava. Kada kazem drustveni zivot mislim na onaj danasnji, obilazak groblja. Svi meni dragi ljudi, clanovi porodice koje sam do sada izgubio, umrli su u decembru i januaru, te skoro jednom nedeljno sam na nekom groblju. Drustvo me zeza da sam postao profesionalni grobljanski taxi i narikaca i da  zimi samo izlazim po grobljima.

 Znajuci za ovu moju pricu Didi me pozvala da hladno januarsko prepodne provedemo u nekom od kafica i tako se opustim. Dogovor je pao za “Atrijum” jer je u njegovoj sneznoj belini zimi kao u dvorcu ledene kraljice ali sa parnim grejanjem.

 - Riknula sam sinoc na poslu. Ovaj narod nije normalan. Svi vicu kriza a svi samo jedu , zdrkljaju.  Majko mila zar im nikada nece dosaditi?

- Didi, pa sta bi ti bez njih?

-Uzivala. Hajde da uzmem neki godisnji pa da idemo kod tebe u vikendaju , moze ?

- Moze Didi ako ces ti cepati drva i loziti.- rekao sam kroz osmeh.

- Luka nije frkica, sve samo da pobegnem iz ovog ludog grada.

- Mani se vikendaje,mila ima li nesto novo po pitanju ljubavi?

- Ma jok, dobila  sam poslovnu ponudu za jedan hotel na Zlatiboru.

- Da ides da radis?

- Da!

- I?

- Razmisljam, mozda i odem, dosta mi je svega.

- Ali Didi sta cu ja bez tebe? Onda i mene vodis?

- U paket aranzmanu, da mi budes sekretarica.- nasmejala se Didi dok je pila prvi gutljaj kafe.

 Dok smo udobno zavaljeni birali cime da se zasladimo, oglasio se zvucni signal za sms na mom telefonu.

 - Cekaj da vidim ko me se setio posle 100 god, izaberi ti cime da se sladimo.

 Sadrzaj poruke smakao mi je osmeh sa lica. Sms mi je poslala sestra . u njemu je stajalo “ Likan je jutros uginuo, greoticak”

 - Luka sta je bilo?-Didi je primetila promenu u mom raspolozenju.

- Moj Likan , nema ga vise.Bas sam tuzan.

- O Luka, Luka…- uzdahnula je razumevsi moju tugu.

 Likan je moj pas. Mesanac jazavicara i vucijaka ( ni ne pitajte, kako je doslo do te konbinacije) koji je ravnopravni clan nase porodice od samog rodjenja. Likan je dobio ime po majci Lindi ( u slobodnom prevodu  sa spanskog Lepotica) koja je poginula dva dana po njegovom rodjenju. Zbog tog nesrecnog slucaja, a i ona mi je bila strasna ljubimica,  Likana i jegovog brata Gara ( ime dobio po izrazito crnoj boji) smo odhranili kao bebe na cuclu.

Nista nam nije bilo mrsko, ni ustajanje na dva sata, ni pravljenja vestacke hrane, ni masiranje njihovih malih debelih stomacica, grejanja, mazenja, prakticno mi smo im bili i otac i majka.

- Luka znam da ti je tesko, zivot mora da ide dalje.

- Znam Didi ali….

 Na dan kada mi je otac umro, Garo- Likanov mladji brat, sklupcao se na jedno mesto i poceo da tuguje. Uzaludno sam pokusavao da ga napojim ili nahranim ali nista. Sklupcan tuzno bi mi uputio po koji pogled ,zazmurio i uzdahnuo ali nista vise od toga. Deset dana nije se pomerio dok tiho bez glasa nije uginuo . Tako je pokazao vernost svome gazdi koga je otisao da prati i na nekim drugim stazama. Kao i njegovu majku pokopao sam ga ispod starog oraha u basti jednog sneznog i vetrovitog januarskog dana.

 Nemajuci srca da Likana dam u azil, a ponajmanje da ga ostavim samog doveo sam mu lepog Caneta i jos jednu ulicnu kucu da mu prave drustvo. Platio sam coveka koji ih redovno hrani i obilazi a ja im svake nedelje idem u posetu i nosim hranu.

 Tople julske dane volim da provodim u mojoj kuci na selu, koju zovem vikendica. Oslobodjen svih modernih sprava ,osim televizora, tu se najbolje odmorim i naspavam. Bez obzira koliko vremena provedem spavajuci budim se svez i pun energije. Opustam se uredjujuci veliki vrt , praveci novi raspored trajnim i sezonskim biljkama. Jednostavno uz crvrkut ptica koje su budilnik, miris svezine i oslobodjen zvukova gradske verve, uzivam.

 Probudio sam se rano da odem do kupatila. Otvorio sam ulazna vrata preko kojih je navucena mrezica protiv muva, da mi udje svezeg vazduha, a ja cu jos malo u krevetu da lencarim.

 Podigao sam cebe ispod kojeg me cekalo iznenadjenje.

 - Likane, spodobo silazi dole sa kreveta.

 Gledao me , kako samo to on ume ispod obrva mileci pripijen celim telom uz krevet, prema ivici.

 - Hajde hajde sta me gledas, sidji dole?!

 Smestio sam se, protresao jastuk, ali Likanov pogled uporno me pratio.

 - Sta je ludaco moja? Rekao sam ne smes u krevet. Ne gledaj me tako, ti mali teroristo.

 U njegovom pogledu bilo je vise od hiljadu reci.

 - Ajde dobro, upadaj. Ajde ulazi.

 Pustio sam kucu u krevet pored mene, glavu je naslonio na jastuk i zaspao istog momenta.

 - O Boze, da me neko vidi rekao bi da sam poludeo. Joj lepoto moja mila, kako ja tebe volim a ti to zloupotrebljavas.

 Odremali smo jos jednu partiju od dva sata. Cim sam se ja probudio i Likan je.

 - Hajde mali ustajanje. Idemo da spremimo neki dorucak, za nas pa da nesto radimo.

 Veselo je zalajao vrteci repom levo desno , ponosno kaskajuci ( da kaskajuci, jer ponosit iso je kao paradni konjic) vodio me prema izlazu.

Ni negledavsi gde stajem tek sto sam zakoracio zgazio sam na telo misa.

- Joj fuj, mala budalice.

Kao polu jazavicar, genecki je bio predodredjen za lov. U seoskom dvoristu vrlo koristan lovio je pacove i miseve. Snazno ih je grabio za vret protresao nekoliko puta i zatim lagano sapama prelazio preko njihove kicme sve dok nije bio siguran da ih je ubio. Prava misolovka na cetiri noge. Jedina mana te njegove vestine jeste bila u tome sto je voleo da se pohvali svojim ulovom, pa je isti redovno redjao pred ulaznim vratima.

 - Hajde sad sve ovo lepo skloni , jesi me razumeo?

 Nakrivio je glavu u jedno stranu, naculio usi kao da pita

 - A mazenje?

Pruzio desnu sapu u vis i cekao da ga pomazim.

 - Dobro, dobro, dosado mala. Hajde moj Snupi da te i pomazim dok mi ruka ne utrne.

 Privio se uz mene obgrlivsi prednjim sapama moju butinu i glavom trljao po mojoj ruci. Sto se njega tice to je moglo da traje u nedogled.

 - Sada je dosta, svako na posao.jasno?

 Vrzmao sam se po kuhinji trazeci sta cu da spremim meni a sta njima za jelo. Toplota letnjeg sunca mamila me da se u kuhinji  zadrzim sto krace. Cuo sam zveket metala na ogradi koja deli prednje i zadnje dvoriste. Znao sam da je on. Nije vredela ni ograda ni zakljucana vrata, Likan jednostavno nije pristajao da budem van njegovog vidokruga. Sa polovine dvorista zaleteo bi se , iako malen, uspesno preskocio ogradu i naglavacke uletao u kucu. Nije bilo te sile da ga sprecim. Ponovio bi to svaki put kad ga odvedem u drugo dvoriste. I opet i opet.

 Kao pravi i verni pas nikada nije pokusao ni celjusti da otvori a kamo lid a me ujede. Mogao sam da ga okrenem na ledja, mrsim usi, diram rep , stavljam moju ruku medju njegove celjusti ali ne. Samo laganim pokretom njuske gurao bi moju ruku od sebe ali nikada nije ni pokusao da me povredi.

 - Sta me sad guras?

 Skakao je vrteci ce u krug i lajuci. Nesto mi je signalizirao.

 - Pa video sam pacovcine sto si ulovio, sta je sad?

  Stao je nculjenih usiju na vrata, lanuo i klimnuo glavo.

 - Sta je bilo dosado, joj kako si naporan. Hajde da vidim sto me zoves.

 Poceo sam da ga pratim, dok me on vodio okrecu ci se na nekoliko metara da proveri jesam li iza njega.

Odveo me do senika u kojem se culo kmecanje. Zalajao je i kao ukopan stao pored jedne bale slame.

 - Da vidim, sta hoces.

 Izmedju dve bale slame virile je glava moje keruse. Zacakljenih ociju, gledala je u mene. Cijukanje koje sam cuo delovalo mi je poznato.

 - Pomeri se mala da vidim.

 Iza njenih ledja u supljini , skriveni od pogleda lezali su kucici.

 - Jao kuce,da vidimo. Jedan, dva, tri, cetiri. Kako ste slatki medici mali. Jao seceri.

 Cetiri crna kuceta , meskoljila su se dok sam ja proveravao da li je sve u redu.

 - Liko daj ruku!. Pruzio mi je sapu. Cestitam postao si otac cetvorki, i mogu ti reci sve su tvoji isti ti.

 Ponosno je stajao vrteci veselo repicem dok sam mu ja tresao sapicu u znak pozdrava.

 - Da budes dobar roditelj i cuvas decicu, jesi cuo?

 Ispustio je zvuk koji kao da je rekao da razume. Konacno i neka prinova u kuci Marezi, sad smo opet velika porodica, kad niko drugi nije ostao nego moja sestra i ja sa te strane nek bude u nasem dvoristu opet zivota.

 Sa Didi sam se rastao oko podneva. Ledeno jutro stavilo je jednu vise ledenicu na moje srce. Prelistavao sam moje albume da u njima nadjem Likanovu fotografiju. Uz tuznu muziku bolovao sam i ovaj gubitak.  Negde pred ponoc stigao mi je sms. Na displeju ispisano Didino ime.Otvorio sam i procitao ;

 “ Htela sam da ti kazem, ali posle onog jutros nisam mogla. Evo me na novom random mestu, na Zlatiboru. Ne volim suze a ti si danas dosta plakao. Nisam htela i ja da zbog mene places. Otisla sam da nesto promenim u zivotu, razumeces. Mislim na tebe, ma koliko daleko i volim te. Budi mi dobar. Vidimo se uskoro”

 Dva gubitka u jednom danu, dva dobra prijatelja. Nemo sam stajao slusajuci taktove pesme koju sam oslikao jednim od moja dva prijatelja.

 

 

Lm(elem) Likan je pokopan pod onim istim starim orahom u mojoj basti. Bez njega nije nista vise isto.  Njegovo iskreno radovanje , cijukanje i lavez kad me vidi sada je samo sustanje grana starog oraha koji gordo stoji grleci moje mile ljubimce.

 p.s.

Iskrenu ljubav uvek sam imao u svojim kucnim ljubimcima, istinsku vernost u svojim prijateljima. Zivot nas cesto razdvoji kilometrima daleko ostavljajuci nasa srca da lupaju u ritmu ostecenih motora. U secanje na Likana spremio sam jelo koje je on najvise voleo, puno koscica koje su mu bile glavna poslastica. Didi redovno cujem , svakodnevno, navikla se i nedostaje mi. Likana pamtim po svoj ljubavi i odanosti koju mi je pruzio.Pamtim i po jednom malom cetvoronoznom potomku koji je njegova kopija. Uh med moj, ljubi ga njegov Luka.

mareziluka

 

 

BARENA REBRA

Potrebno:

1 kg suvih svinjskih rebara

500 grama krompira

 Dobro oprati suva rebra i staviti da se kuvaju oko trideset minuta na laganoj vatri. Oljustiti i obariti kropir. Sluziti topao uz rebra, uz dodatak sezonske salate, pavlake, majoneza.

Koske obavezno dati kucnom ljubimcu ili ih ostaviti pored kontejnera da neka kuca lutalica rucka.

Prijatno!