Glava  kao nas najreprezentativniji deo tela, sadrzi mnogo toga sto moze privuci ili odvuci paznju drugih jedinki sa kojima dolazimo u svakodnevni kontakt. Ona sama sadrzi nekoliko vaznih elemenata cija esteticnost nam moze u mnogome pomoci ili odmoci u zivotu. Osobenosti vidljive na prvi pogled sklone su promenama i doradama ali ona najvaznija osobenost, golim okom nevidljiva, ponekad je vise i nego ocigledna od vidljivih. Kako izgleda amaterska lobotomija i profesionalna mozgoprckalica koliko moze da nas namuci ?

 Opsti utisak koji odajem jeste profil jedne vrlo savremene i svestrane licnosti. Otvoren za sve mogucnosti ili bar za vecinu retko kad gajim predrasude , misljenje formiram iskljucivo iz licnog iskustva, ne verujem pricama rekla-kazala. Sto bi se ono reklo kad padnem , sam svojom prezgodnom zadnjicom lupim o ledinu.

 Iako moderan i savremen u mnogim stvarima sam najtvrdja konzerva na svetu, da prostite tvrd ko da me rus pravio ( poznato vam je kako je ruski celik jak). Tradicionalista sam u tri preljepe , a zadrt ko june na ularu. Ne popustam.

 Konzervativnost moje licnosti ogleda se i u tome sto nedam da mi svako bas radi o glavi, iako su mnogi vise puta pokusali podmetanjem nogu. Mozda je moja Prelepa glavica isuvise tvrda, ili njihove nezgodne nogice suvise tanke ali sve u svemu ova moja ludaca jos uvek  stoji na svom mestu, tik iznad labudijeg vitog i dugog vrata cvrsto na ramenima.

 Ja godinama idem kod istog stomatologa, oftalmologa, frizera. Imam svog vodoinstalatera, molera, elektricara, stolara , taxistu. Kada pronadjem Ljude koji svojim radom zadovoljavaju moje kriterijume ja ih se drzim ko pijan plota – ne menjam.

 Pravilo kojeg se uvek pridrzavam jeste da nikada poslovno ne brckam sa prijateljima iako su mnogi od gore navedenih, njihove usluge ne koristim. Sto jedna moja prijateljica rekla- lakse tebi a nama bolje.

 - Prndaro nemoj da me ovde prekratis- davao sam istrukcije svom frizeru.

- Jojjjjjjjj oces li mi ti soliti kako da radim.- ogovorio je laza

- prosli put si mi odsekao siske do malog mozga- rekao sam kroz osmeh.

- Marezi sad cu te ostrigati na nulu.

- Ajd probaj, ja cu tebe osuriti ko prase.

- Marezi jos jednu progovori… kroz smeh rekao je moj frizer.

- Ovo mi najteze pada, kamikazo. Zabrljas li nesto drzi se.

 Zaista mrzim da se sisam a narocito brijem. Neki me od miloste zovu cetnik maloletnik, pokretni zbun a boga mi i cupavac. Ja da sam zensko mislim da bih se ostrigao na nulu i nosio perike. Kad samo vidim sve one kiselincine, viklere, cupanje prilikom feniranja stuzi mi se. Kako vas bre zene to ne smara. Ja uvenem. gledajuci.

 Frizera Lazu sam upoznao slucajno jedne kisne nedelje kada mi je bilo pod hitno potrebno sisanje a samo njegov salon je radio u celom gradu. Tako me je iz prve ukapirao da sam njegova musterija vise od 15 god. Tacno zna da odradi sta ja zamislim a to je najvaznije- jednostavno covek je nepogresiv.

 - Dobro jutro smrdaro.

-  Lazare prdaro stara crno ce ti biti kad te dohvatim, vidis li koliko je sati.- bunovno sam pricao.

- Tek sto je proslo podne, ajde ustaj.

- Krvi cu ti se napiti, ko odojce mleka- sanjivo sam pretio.

- Znas sto te zovem?

- Obraduj me!

- Juce kad si bio kod mene da se sisas jesi li video onu devojku sto je cekala na red?

- Ona sto se kikotala ili ona sto je imala frizuru ko da su je macici sisali ?

- Kikotava.

- Aha.

- Trazila mi tvoj broj telefona, mogu li da joj dam ?

- Ma daj, samo me pusti da spavam.

- Svadba , svadba, svadba…zapevao je Lazar preko satelita.

- Laku noc, slone.

 Devojka ciju sam ja paznju privukao zvala se Jaglica. Dve godine starija od mene, po zanimanju neurohirurg, jedinica, bogata mirazdzika, sa sopstvenim stanom , pet u nasledjivanju i dijametralno suprotna od svega sto mi se svidja u fizickom smislu.

 Kroz visesatne telefonske razgovore, posto je Beogradjanka, poklopili smo se jedan na jedan. Inteligentna , obrazovana, kulturna, uljudna ma pravi odraz svega onoga sto mene zanima i privlaci. Koju god temu da smo dokacili svaku je odlicno poznavala. Knjizevnost, muzika, film, umetnost jednostavno oborila me je sa nogu. Njen zavodljivi i smireni glas toliko me je opustao da se nikada ranije nisam osetio toliko prirodnim , u potpunosti svoj.

 Prvi sastanak zakazali smo u njenom stanu  na njeno insistiranje, jer smo se nasli dan posle njenog dezurstva.

 - Iznenadjenje- promolio sam glavu iza buketa tek procvetalih lala koje sam joj kupio.

- Jao Luka divan si. Hvala ti. Toliko si me pozitivno iznenadio da nemam teksta- razvukla je sirok osmeh .

- Rekla si da obozavas lale, nije red da prvi put dodjem praznih ruku.

-Kkako su lepe, prosto ne mogu da verujem, jao Luka divan si.

- Takav sam po celom telu.

- Izvini, zbunio si me izvoli sedi, samo ja da nadjem vazu.

 Jaglicin stan odavao je utisak prave intelektualke. Dnevna soba u koju me je smestila vise je licila na galeriju nego na kucu. Odmah je dobila ogroman + kod mene. Mnostvo veoma vrednih slika ostavilo me bez daha. Sa polica javljale su se najbolje enciklopedije, strucna literatura, savremena i klasicna knjizevnost jednom recju nesto savrseno. Jedini detalj koji me je gusio jesu bili krvavo crveni zidovi, valjda profesionalna deformacija.

 Kao fino vaspitana mlada zena iznela je posluzenje i ‘mirovni” pregovori su mogli da pocnu. Pricali smo o mnogim stvarima, smeskala se, ja bio otkacen kakav i jesam i sve je savrseno stimalo. Promatrajuci kompletnu njenu figuru nisam mogao da procenim sta bi me na njoj osim intelekta moglo privuci.

 Poprilicno visoka, mrsava, sa izrazito koscatim licem nikako se nije uklapala u moj prototip. Okrugli nokti , kao svemirac, od kojih se ja jezim, premale grudi, duge tanke noge i minorna zadnjica.

 Iako nisam balkanac, jer Vojvodina nije na balkanu, ja volim tradicionalne balkanske vrednosti. Visina do 175, pristojne grudi, jabucastu zadnjicu, i sto je najzanimljivije jake butine. Nemam pojama sto ali meni su obline tako zenstvene. Sto bi mnogi rekli bolje da ljulja nego da zulja, a ja dodajem kada zulja duze se pamti.

  Na samom rastanku prisao sam je da vidim da li to ide ili ne i poljubio je. Odjednom stvorila se carolija. Jaglica se toliko dobro ljubila da su mi posle duzeg vremena kolena opet zaklecala. Prvi test je pokazao da cemo se odlicno slagati i mnogim drugim stvarima.

 - Odlicno se ljubis-rekao sam bez daha.

- I ti – namignula mi je.

- Vidimo se uskoro.

- Jedva cekam.

 Mnogi smatraju da veze na daljinu lose funkcionisu ali moja svaka dosadasnja bas je bila takva. Odlican recept da brzo nekom ne dosadis, dobar nacin da za sebe i svoje prijatelje imas dovoljno vremena. Ja mislim da bi se smorio da moram sa nekim da se vidjam svaki dan. Kada si u vezi na daljinu, a svestan da sa nekim provedes po pet sest sati maximalno tri puta nedeljno ti ni nemas kad da se posvadjas, Trudis se da maximalno lepo iskoristis vreme koje imas, ugodis partnerki i to je onda odlicno. Jednostavno imas kada da se nekoga uzelis jer znas da ti nije na dohvat ruke.

 Predstojeci vikend odlucili smo da provedemo na Palicu. Hteo sam da je odvedem na mesto koje najvise volim na svetu.

 - Stani gde tako zuris ja ne mogu brzo.- femkala se.

- Cu gde? Jaglice sto pre da udjem u ovaj raj.

- Ja ne mislim za tobom trcati.

- Pa ne trcim ni ja vec ti ides sporo.

- Samo ti idi ja cu polako.

- O jebem te zivote- rekao sam sebi u bradu.

 Tisina palickog parka je moj privatni punjac baterija. Ja ovde lecim sve dusevne poremecaje vec godinama. Kada sam najlosiji ovde dodjem i prosto uzivam u svemu. Ne znam to je valjda moja licna oaza srece, nepresusni izvor.

 - Hajde da sednemo na klupu da doruckujem.

- Ma sta ima da sedamo na klupu, kako sam ja jeo u hodu. Vidi koliko nas lepote ceka.

- Ja ne mogu tako. Ja moram sesti.

- Ajde sedi.

 Jaglica je zvakala tve mrtve kroasane pola sata. Trebam li napomenuti da je temperatura mog ekspres lonca bila pri eksploziji.

 - Iskreno mi je zao sto ne ponesoh porculanski servis, moje pokojne babe i srebrni escajg pa da ugodjaj bude kompletan

- ja ne znam sto se ti ljutis, polako sticicemo- smireno je odgovorila.

- Hocemo moj qrac- pomislio sam u sebi.

- Idem da pitam posto je voznja pedalinom da napravimo jedan krug po jezer.

- Pedalinom?- zacudjeno me je pitala. Ja u to ne sedam. Da se prevrnem i udavim u ovoj vodi. Ni slucajno.

 Ovom recenicom za srce me je ujela. Doci na palic a ne voziti se pedalinom, isti je greh kao biti lekar a ne pridrzavati se svoje zakletve.

 - E moj ludi Luka , sta je tebi ovo trebalo u zivotu?- mislio sam u sebi. Kilava.

 Zooloski vrt na Palicu znam napamet i nisam imao uopste zelju da ga posetim . Da bih joj udovoljio pristao sam. Nema kavez u koji nije zavirila, citajuci mi svaki natpis prvo na latinskom pa na srpskom sto me izludjivalo. Svaku zivotinju koju sam pokazao kao zanimljivu njoj je bila dosadna i obratno.

 Napet kao struna posle tri sata mlacenja po vrtu , zeleo sam da prekinemo agoniju i odemo na rucak. Vise nego ocigledno je bilo da je bar za mene izet propao dok se ona kao glista vukla svo vreme, neprestano brisuci ruke vlaznim maramicama sta god da dotakne – ubijala me u pojam.

 - Majke ti Jaglice jesi li ti uvek toliko kilava?

- Kilava, sta to treba da znaci.

- Nisi prva osoba koju poznajem da je jedinica , ukalupljeni ste svi na isti fazon.

- Na koji ?

- Nije ni bitno, rucaj brze zakasnicemo na voz.

- Ne mislis valjda da jedem ovo vrelo, zabolece me zeludac a i nije zdravo.

- O zivote- prevrnuo sam ocima.

 Jedinci imaju veoma cudan profil licnosti koji je tesko razumeti a meni jos teze prihvatiti jer sam blizanac. Oni su navikli da se ceo svet vrti oko njih, da je sve po nihovim merilima, uglavnom su cuvani pod staklenim zvonom svojih roditelja, skrti , jednostavno funkcionisu po principu moje dupe je najvaznije a ostali ako se u moj egocetricni pogled uklope dobro dosli ako ne, njihov problem.

 Sa Palica sam se vratio umorniji nego sto sam otisao sto mi se nikada nije desilo, prosto protracen dan.

 Neka cudna hemija vezala nas je preko telefonske zice. Bila je misis savrsena online, live tandara broc , sebi to nikako nisam uspeo da objasnim.

 Sledeci sastanak dogovorili smo opet u beogradu posto je meni radi obaveza bilo lakse da dodjem nego  njoj u Novi Sad.

 - Ljubavi zelim nesto da ti pokazem.

- Sta duso/- iznenadjeno sam pitao.

- Gledaj.! Ovo sam ja kako radim.

 Na ekranu se pojavio , za mene, najbizarniji snimak koji sam u zivotu mogao da vidim. Ona sa sve skalperom u ruci otvara ljudsku lobanju i operise mozak. FUJ, FUJ, FUJ.

 - Onda sam zarezala ovaj frontalni rezanj

- Povraticu nisi normalna.

- Ali ljubavi,

- Moram u kupatilo .

 Dok mi je jos blinkao onaj mozak pred ocima upao sam u jos veci horor film- jaglicino kupatilo.

 Ja imam teoriju da svaku zenu mozes proceniti po kupatilu i kuhinji. Kada tu sve blista i u redu je ma kako ona izgledala to je prava za pred oltar. Jaglicino kupatlo je bilo za popa ali na mesnom groblju. Plocice pune kamenca, pod prasnjav, milion pakovanja kozmetike, muzgavo staklo, dlaka na sve strane, pauk kampuje iznad kade, tuferi, rasprsen puder, polomljen karmin, raskmecan sapun…. I ovo lekar ma mene ovde neko dobro zajebava. Strokava prasica koja ni z od zenstvenosti nema.

 - Nego jaglice sta rece sta ti je bio bivsi decko.

- Ginekolog.

- Onda mila ja tu ne bih nista dirao. Kad je to profesionalac cackao ja kao amater ne bih da kvarim.

- Luka ja te zelim odmah.

- Ne, ne molim te ja mislim da ja ne zelim.

- Ne zanima me sta ces pomisliti o meni ali hocu te, ne mogu vise da se obuzdam

- Jagli jok ja, ja sam ti jos nevin, pre braka nista.

 Snazno me je odgurnula na krevet skocivsi preko mene, ljubila me toliko drsko da prirodna reakcija mog tela nije izostala. Rakopcala me pocela da me mazi i u trenutku pocetka onog najzanimljivijeg naglo je ustala.

- Pa gde si krenula, zar nisi rekla da  zelis sex

- I zelim, samo momenat.

- Kakav momenat.

- Samo da operem ruke, dirala sam ti pisu.

- Jagli, leci se, lobotomirana strokaro. Ti mi ni sljike vise neces gledat..- u besu sam se obukao i otisao.

 LM(elem) profesionalni neurohirurg Jaglica isprckala mi je mozak do tolikih tancina da sam se osecao silovano. Iako strucna za sve bolesti mozga amaterski je izvrsila odsecanje mog ceonog reznja (lobotomija) za ceo zivot prema njoj. Ubila me u pojam do zadnje neurona.

p.s.

Pazite dobro uvek ko vam radi o glavi. To sto ima neko zvanje profesionalca i akademsku titulu nije garancija da ne naletite na najveceg moguceg amatera. O glavi nek vam rade iskljucivo prijatelji, kojima ruka ne drhti i koji nisu gadljivi. O stomaku brinem se ja receptom koji ce zadovoljiti sve vase organe, moj kulinarski amaterizam cista je profesionalnost ;)

mareziluka

PUNJENE TIKVICE

 


 

Potrebno:

6 manjih mladih tikvica

Oko 400 gr mlevenog mesa

1/2 šolje pirinča,

1 glavice crnog luka

2 jaja

1 čena belog luka

 2 vegete

1 kašičice soli

1 kisela pavlaka

 Kasika brasna

Biber.

 Mlade tikvice izgrebite nožem kao šargarepu, a, ako su starije, oljuštite ih. Skinite gornji deo tikvice i izdubite sredinu. Meso dobro izmesite sa usitnjenim crnim i belim lukom, pirinčem i začinima, pa tom masom punite tikvice. Složite napunjene tikvice u šerpu, nalijte vodom i kuvati oko sat vremena. Pred sam kraj dodati kiselu pavlaku i zaprsku od prasna.

Prijatno!