mareziluka

  Razliciti su nacini i sredstva kojima mozete da se opustite i razveselite. Najcesci i najprihvaceniji ispostavilo se da je alhohol. Mnogi u njemu traze hrabrost, ljubav ili srecu. Efekat koji se njime postize kratkotrajan je i varljiv. Cesto je veca dara nego mera, ili prostije receno steta nego korist. Stimulise na razlicite nacine i na svakog deluje drugacije. Kako uticu najpoznatiji veseli mehurici i blesava striptizeta koliko je njima opijena, pricacu vam danas?

  Proslava nove godine odavno u mom zivotu ne predstavlja neki specijalni dogadjaj. Prerastao sam vremena kada mi nova brojka na kalendaru moze znaciti mnogo toga novog. Ranije sam mislio da bas sa tim prvim danom nove godine pocinje nesto novo, specijalno, bolje.

 Znam da se zivot odvija u kontinuitetu svakog dana i da ne mogu ocekivati nista kao dar sa neba. Jos jedna ponoc , jos jedan novi izlazak sunca kao garancija neke carolije , prosto ne desava se.

Preziveo sam i doziveo sve moguce razlicite faze proslava doceka nove godine. Od onih osnovnih, kucnih varijanti, do doceka u restoranima, hotelima, zurkama, putovanjima. Jednu sam cuvao kao zadnjeg asa iz rukava, kad mi dosadi da pod obavezno moram biti “ super” raspolozen, najlepsi, najelegantniji, najveseliji.

 - Ho ho ho happy new year and merry Christmas!!! – zapevao sam pritiskajuci dugme na interfonu Micine zgrade.

- Ulazi deda mrzo .- cuo se Micin glas sa zvucnika.

 Moje drustvo i ja odlucili smo da ovu novu godinu docekamo u Micinom stanu. Posto se uselila pre nekoliko dana ovo je bila idealna prilika da spojimo dva veselja u jednom. Ima li sta lepse nego doci do krova na glavom u sopstvenom vlastnistvu i to bez kredita, pa nema, barem se to nama podstanarima tako cini.

 Put do Micinog stana, peti sprat , bez lifta, jednako je zahtevan kao i popeti se na same Himalaje. Jedina moja sreca je u tome sto moji dugacki ekstremiteti mogu da preskoce po par stepenika pa nekako u cugu sa jednim jakim udisajem uspem da se nadjem pred njenim vratima.

 - Uh , uh ubila si deda mraza stepenicama- zadihano sam konstatovao.

- Cim je dedicu mrazicu tako slab dah znaci da je stvarno mator id a je vreme da ga menjamo.

-Sipak – savio sam palace u prepoznatljiv znak, sto je stariji to su vece sanse da se zelje ispune.

- Salim se, ne bih ja mog deda mrzoja menjala ni za pet mladjih .

 Usao sam prvi put u  Micin stan. Prostor iako sa malo stvari delovao je nekako vedro , umiveno i toplo. Moja najveca mana je u tome sto ja kao, neostvareni i nikad prezaljeni arhitekta, a inace vizuelni tip i kreativac, odmah u mislima slazem namestaj kako bi to izgledalo u mojoj reziji. Naravno da sam odmah zapazio kardinalne greske u funkcionalnosti i rasporedu stvari.

 - Jao Mico pa sa srecom. Neka u njemu budes vecito srecna i mnoga leta da provedes. Evo tvoj mrazic ti je doneo poklon za useljenje, nesto prakticno i poklon za novu godinu nesto dekorativno. Nadam se da ce ti se svideti.

- Jupi, jupi, moj najbolji deda mraz. Hvala, hvala divno.

- Da vidim kuhinju…. Ko o cemu ja o kuvanju.

 Velicina Micine kuhinje me neprijatno iznenadila, moram prizmnati. Kao neko ko u njoj provede dosta vremena . Micina kuhinja od 1,5x1,5 m u meni je izazvala klaustrofobiju.

 - Mici kako od ovoliko velikog stana ovoliko mala kuhinja ? pitao sam se u cudu.

- Znas moje “ umetnicke sposobnosti” i ova mi je velika.

- Mico ali ovde ne moze.. pobrajao sam sta sve treba da ima i sta sve nedostaje.

- Pogledaj terasu ……

 Micina terasa oduzela mi je dah. Velika, prostrana i kao smestaena sa samom oblaku sa nje se prostirao pogled na ceo grad sve do Fruske gore.

 - Mico oprosteno za kuhinju, ovo ostavlja bez daha, dolazim da se suncam na leto, upisi me u knjigu rezervacija.

 Nisam odoleo pa sam svoju viziju o razmestaju namestaja odmah poceo da sprovodim u delo, Levo –desno, ovo onamo ovo onamo, visak skloni, manjak nadoknadi, inprovizuj i stan je izgledao prosto neverovatno. Kazu da sam najbolji sminker sto se tice postizanja efekta super lukzunosti i sika, uz malo investicija i more kreativnosti bar sto se tice enterijera. Prosto umem, volim i zelim. Kazu da kad ja napravim razmestaj u prostoru, prostor dobije toplinu i prijatnost, ah sta cete sve je to iskustvo.

 - Mico ti okiti jelku i stan a ja cu da se bacim na spremanje hrane. Prvo uzmi ukrase iz ove….poceo sam da izdajem naredjenja kako da okiti jelku po bojama, oblicima ukrasa, materijalima.

 Nije imala drugog izbora nego da slusa.

 Oko sest sati  poceli su da pristizu i ostali drugari. Svi iscrpljeni od penjanja prvo su hvatali koji kubik vazduha pa obilazili prostor i divili se.

 Nismo imali potrebu za preteranim doterivanjem, slozili smo se da treba da nam bude udobno i prijatno. Posle toliko godina druzenja nagledali smo se svakojakih varijacija na temu tako da nije bilo potrebe da glumatamo.

 Didi, Nina, Mica  i ja uzivali smo pricajuci i degustirajuci moje kuhinjske carolije. Puno smeha, jedna opustena i prijatna atmosfera.

 - Gde su na kraju otisli Makica i Dare?

- Iza coska u hotel “Park”.

- Skockali se macani misle navatace neke ribice na outfit!

- Grozne ste .- prekinuo sam ove posalice na racun drugara.

- Hajde da ih zovemo!- predlozila je Didi.

 Kao iskusan reporter mene je zapala ne bas tako slavna duznost da pokupim izvestaj sa mesta desavanja.

 - Halo Dare jel me cujes?

- Halooooooo cuo sam Dretov glas koji se borio sa prejakom muzikom.

- Kakav je provod?- pitao sam.

- AJde malo glasnije nista te ne cujem , ponovi ! – derao se Dare za sve pare.

- Sta kazu ?- radoznalo su pitale moje drugarice.

-  Cekajte, nista ni ovako ne cujem! Ma ne kazem tebi, sta kazes kako je? Borio sam se na dva fronta.

- Uzas, smorili smo se. Makica hoce da ide na trg.

 Rukom sam pokrio slusalicu i pokazao mi znak za presecanje preko vrata.

- Smoreni, hoce na trg.

- Hajmo i mi – Mica je dala predlog.

 Dva tri razmenjena pogleda i dogovor je pao idemo i mi. Ko jos moze da odoli a da u ponoc ne zaplese valcer i vidi vatromet, sem toga nikada ponoc nisam docekao na trgu.

 - Dare, idemo i mi hajde da se nadjemo na pocetku Pap Pavla za petnest minuta, hocete?

- Vazi! Cekajte nas ako stignete prvi.

 Dogovoreno ucinjeno.  Brzo smo se spremili  i pohitali ka mestu sastanka. Ledom okovane ulice bile su pravi slomivrat. Drzali smo se zajedno svi pod ruku tako da smo se talasali kako se ko oklizne. Ni hladnoca ni led nam nije smetao, usput smo uspeli da odradimo i turu grudvanja i na vreme stigli na zakazano mesto.

 - Macani , pa sta bi?- upitala je Nina.

- Ne dao vam Bog takvog provoda, sve plavojka do plavojke i zadrigli bravci. – poceo je Dare.

- A da vidite atmosferu, uzas, svi ukoceni, smekaju te ispod oka niko ne igra , ma dzabe bacene pare, ja se tamo ne vracam. – Makica je bio blago popizdjen.

- Ljudi hajde da udjemo u Jovinu preko Mileticeve, kroz trg ne mozemo proci, vazi? – dao sam predlog.

 Sto smo se vise blizili mestu dogadjaja to je zvuk petardi bio sve jaci. Letele su oko nasih nogu sa svih strana. Devojke su podskakivale i cijukale na svaku koja je pala u nasoj blizini. Ljudi su hrlili ka centru jer ostalo je jos samo desetak minuta do ponoci.

 Masa polupijanog sveta njihala se u ritmu muzike sa javne bine. Iako tvrdi rok, koji ostavlja , bar meni, malo mogucnosti za preterano graciozan ples, alhohol je ucinio svoje pa veceni to nije predstavljao problem.

 Smestili smo se na  ulasku u pasaz Jovine 2, dovoljno daleko od pretrane izlozene petardama i dovoljno blizu da sve mozemo da video i cujemo.

 - A sada drustvo iznenadjenje- rekla je Mica vadeci iz ruksaka flasu sampanjca i plasticne case.

-Mico…… Svaka cast- bilo je jedino sto je Didi uspela da izgovori pogledavsi nalepnicu na flasi.

- Mico! Dom Pérignon.- Nina je uskliknula.

- Htela sam da ova noc bude posebna, za sve nove pocetke i za bolje nastavke, dobila sam ga po nabavnoj ceni i nije bas toliko strasno sto dvadeset evrica, rekoh nek ide zivot, to je moj poklon svima vama. Luka otvori ga.

 Poceo sam da odmotavam zicu kojom je cep bio obavijen. Muckanje je bilo obavezno.

 - Pet, cetiri, tri dva jedan…… Srecna nova godina.

 Pustio sam cep sampanjca koji je udario u staklo vitrine izloga i napuklo ga.

 - Ziveli! Nazdravili su svi.

 Od prvog gutljaja mehurici su mi pojurili kroz nos.

 - Fuj ovo je grozno, bljak kiselo – povikao sam.

- Ti nisi normalan- ispravila me Nina.

- Ja stvarno ne vidim sta ljudi vide u ovome, ovo je sama kiselincina, bunio sam se protiv alhohola koji ne podnosim.

 Hiljadu sarenih lopti preplavilo je nebo. Caroban osecaj. Vatrometu se radujem kao dete i sto se mene tice mogao bih svaki dan da ga gledam. Razliciti oblici razlivali su se nad nasim glavama, dok je vesela masa se ljubila i cestitala.

 Pod spektrom veselih vatrenih boja poceli su prvi taktovi valcera.

 - Moje dame da zaigramo. Didi daj ruku .

 Plesali smo tako veselo i spontano zaneseni svom lepotom koja se desavala oko nas. Pun krug, okret, promena partnerki sa sve casama u rukama. Vatromet je i dalje veselo bljestao dok je valcer postajo sve opojniji. Prava bajka desavala se tu pod nasim nogama dok su bele pahulje pravile savrsenu scenografiju i uvelicale ovaj trenutak.

 - Luka ostavi ili ponesi sampanjac , idemo!

- Da nosim decilitar preko celog grada nisam poludeo, da bacim steta.

- Pa ti popij!

- E da znas i da hocu, greota da se baci, a mrzi me da nosim

 Iako mi ovaj ukus uopste nije prijao zazmurio sam, nagnuo preostali deo i jednim udarcem resio dva problema.

 Vec oko pozorista usi su mi postale “vrele’. Talasi toplote zapljuskivali su me na momente a osmeh sirio laganano prema usima. Osecaj lakoce  preovladao me je. Poceo sam lagano da skakucem i rasirenih ruku da se vrtim u krug i izigravam scene baleta na ledu.

 Moji drugari pripisali su ovo mojoj veseloj prirodi i trenutku kolektivne radosti. Da je vrag odneo salu shvatili su  na polovini Jevrejske ulice.

Kroz veliki stakleni izlog kafica ugledao sam drustvo od par devojaka koje su igrale. Skinuo sam jaknu , zadigao majcu i stomakom se prilepio uz staklo. Poceo sam da izvodim pokrete kao da igram striptiz uz sipku.

One su prihvatile igru i uzvratile. Njihao sam kukovima levo desno, povlaceci majcu sve vise i vise. Lagano sam krenuo da otkopcavam pantalone iz kojih su se naslucivale crvene sliperice, kazu valja se u novogodisnjoj noci obuci crveni ves za srecu u ljubavi, i polako krenuo da se oslobadjam pantalona.

 - Luka ti si poludeo – vikala je Mica.

 DidI je stavila dva prsta izmedju zuba zazvizdala i glasno navijala.

 - To lutko , wow, mesaj. Cekaj da udenem koju stotku, mesaj majstore.

 Ceo kafic kidao se od smeha a devojke iz izloga istrcale su napolje da me zakite. Nijednog trenutka nisam osecao nikakvu sramotu, bio sam svestan sta radim al kocnice da to i nije bas pristojno, nisam mogao da nadjem.

 - Hvatajte ga ljudi, on se napio. – Mica je reagovala.

- Ma pusti te me, devojke jel da da sam superrrrrrr?!- vikao sam prema kaficu dok su me Daretoove i Makicice ruke cvrsto vukle u suprotnom pravcu.

 U Micinom ulazu naleteo sam na macku koju sam jurio uzduz i popreko po stepenistu zeleci od njenog krzna da napravim muf. Meni je toliko bilo vruce da sam se non stop skidao a drugari me oblacili. Unezverena maca , svojom dernjavom, uznemirila je pola stanara koji su me gledali u cudu, zatvarajuci vrata kako im se priblizim.

 - Teto, teto otvori ja bih da te ljubim za novu godinu-govorio sam pred vratima zatvorenim ispred nosa, uporno kuckajuci i grebuci.

 Ja sam jos par minuta vilenio po stanu  cas smejuci se cas placuci  sto nisam uhvatio macu i sto mi nisu dali da zaradim koji dinar ispred kafica. U jednom trenu nestalo je tona slika se zamutila i vise se niceg ne secam.

 LM (elem) zaspao sam sedeci i nisam se probudio do kasnih popodnevnih sati sutra. Kada su mi prepricali sta sam sve lupetao i radio i tako postojeca jaka glavobolja postala je mnogo jaca. Meni je bilo mucno a njima ludo i nezaboravno.

 p.s.

To je bio prvi, jedini i poslednji put da sam se napio i pio alhohol. Novu godinu koja je pocela preveselo obelezio je niz lepih dogadjaja, te je se rado setim kao svoje najuspesnije i najlepse u svakom smislu. Razmisljam i ovu da docekam na trgu, bez sampanjca a i ako se desi spremam prvo jelo koje moze posluziti kao lek. Cisto preventive radi ! Srecna vam nova 2011, zdravlja, ljubavi a ostalo kupite ili se snadjite.

 mareziluka

 

SARMA

Potrebno:

500 gr svinskog mlevenog mesa

300 gr juneceg mlevenog mesa

1 ½  kafena soljica(mala) pirinca

2 jaja

2 glavice (srednje velicine) crnog luka

2-3 cena belog luka

2 glavice kiselog kupusa

1 litra soka od paradajiza

So, vegeta, biber.

 Za zaprsku :

tucana slatka paprika, malo ulja i 1-2 kasike brasna

 Sjediniti meso dodati  jaja, pirinac, crni i beli luk, so , biber, vegetu . Dobro umesiti masu. Listove kupusa odvojiti od korena , skinuti srednju najacu zilu nozem , poloziti na dlan , staviti meso i saviti u sramu. Na dnu serpe obavezno postaviti nekoliko listova kupusa, zatim redjati sarme u krug, stim da na samoj sredini ostaviti prazno kako bi mogla voda lepo da vri i kruzi, preko naredjenih sarmi pokrijte opet sa nekoliko listova kupusa, poklopite keramickim tanjirom, da sarma ne bi skakala, nalijte vodom i kuvajte na laganoj vatri. 45 minuta pre kraja sipajte sok od paradajiza a 10 minuta pre kraja dodajte i zaprsku.

Prijatno!