Borba protiv terorizma u poslednjih nekoliko godina postala je primarna stvar i u svetu i u nasoj zemlji. Organizovano zloupotrebljavanje nekih znanja kao sto je izum gos.  Alfreda Nobela , koji je otkrio dinamit,  dodje kao skrnavljnje nauke i necijeg intelektualnog rada. Zelja  za poboljsanjem zivota i sveta, ponekad se pretvori u nesto sasvim suprotno. Sta su  kukuruzni statisti i hr  teroristi koju zastavu brane?

 Svetska ekonomska kriza dovela je do mnogih negativnih efekata. Uvek skloni pomodarstvu i Srbi , kao zabe koje vide da se konj potkiva, zadigli su svoje male nogice i pretvorili se u ojadjene kapitaliste, koji bas radi te popularno zvane SEKE su nemocni da se bore pa je broj nezaposlenih “opravdano” postao veci.

 Slobodni umetnik je vise , da prostite, sranje nego zvanje. Kao vrlo odgovorna osoba ne mogu da funkcionisem po principu, kad bude bice, snacicu se, dodjem ti – dodjes mi. Oduvek sam u zivotu cenio sve vrste sloboda a narocito finansijsku. Ta vrsta nezavisnosti odrzavala je moje dostojanstvo  na nivou koji smatram da zasluzuje a on je poprilicno visok. Te me mnogi dozivljavaju kao drcnog ili uobrazenog.

 - Mico reci dragicka – veselo sam cvrkutao u slusalicu.

- Dragicka!- veselo je odgovorila.

- Zvali me na razgovor za posao sutra u 10!

- Gde  i za sta?

- U nekoj fabrici za PVC stolariju, radno mesto sef proizvodnje.

- Super, jupi!!!- bila je iskreno odusevljenja. Samo nemoj i ovaj put…

- Znam , znam , da budem prepametan da ne bih opet statirao u kukuruzima.- odgovorio sam kroz smeh.

 Svojevremeno je jedan nas prijatelj za potrebe svog studenskog rada snimao kratkometrazni film na jednoj njivi. Da bi docarao autenticnost zivota poljoprivrednika pozvao je nas nekoliko da mu statiramo, sa sve fensi garderobom i izigravamo potlacenu seljacku klasu. Proveli smo nekoliko sati na suncem prepecenom polju, medj mladim kukurozom praveci se da radimo. U finalnoj verziji filma , nas trud je bio izrezan. Posle blage suncanice, dehidracije i opekotina od julskog sunca ne da nismo dobili nijedan kadar nego ni mesto na odjavnoj spici.

 Od tada statirati medju kukuruzima za nas oznacava pojam uzaludnosti ekvivalent sizifovom kotrljanju kamena. Didi je tada ekstremno bila burna te je na rad istog uspela da prokomentarise

 - Ja se pekla, zapekla i napekla, prasine gutala i  sa motikom borila a on  da me tako proklijalu ni u spicu ne turi, djubre i to stajsko!

 U svom zivotu sam prosao preko stotinak razgovora za posao. Sto se ono kaze jahao sam za razne indijance. Prosao sam sve vrste testova. Pshiholoskih, intelektualnih, emotivnih. Znam vec sve modele napamet. Nikada nije bilo problem da iste odradim, prodjem, medjutim kada dodjem u finale medju tri kandidata ja postajem statista.

 Opravdanje je uvek bilo da je jedan od kandidata, citaj, kandindatkinja, bio iskusniji od mene ili su imali “preporuku” , citaj vezu, bolju nego moju.

Ogavno mi je bilo ikada da ikog angazujem da bi me “progurao”, jer ako zaista ne vredim i ne mogu na osnovu sopstvenih kvaliteta da dobijem posao onda cemu sve.

 - Opet si bio prepametan - bio je najcesci komentar mojih drugara koji su me tesili.

 Nisam se ja pravio prepametan , vec ne zelim da dozvolim da se sa oho ho radnim iskustvom, pismenim preporukama mojih bivsih poslodavaca, pravim mentalno nerazvijen i trepcem ko francuska sobarica na onu stvar, gledajuci u menadzere i psihologe kao u bogove sa Olimpa. Za mene je prirodno da u ovim godinama imate jasno izgradjen stav i kazete ono sto zaista mislite  a ne ono sto bi oni zeleli da cuju.

 Muski menadzeri ili psiholozi jednostavno nisu moj fah. Kad njih vidim na finalnom razgovoru znam da slobodno mogu da se okrenem i odem. Muskarci ne vole moje lice, dok kod zena uvek prolazim, jednostavno imamo neki vajb, sto bi se reklo, jel te molim vas. Vole me cicojke ma to ti je.

 - Hajde ponavljaj zamnom… mustrala me Mica preko skype-a.

- Ma Mico batali znam sve.

- Da znas ne bih ti drvenila, ajde sve ispocetka da cujem akcenat.

- Mico, necu , moj inglis is gud.

- Tvoj inglis je katastrofa, ko americki italijan , sicilijanac, koji reklamira pice.

- E Mico ne moze svako da prica kao da je pobegao sa engleskog dvora, bitno da se razume a akcenat, ne znam ni srpske a ne jos engleske.

 Postoji , cini mi se, bezbroj jasnih pravila kojih se treba pridrzavati na razgovorima. Trudio sam se godinama da se istih pridrzavam iako su me poprilicno smarali. Od pravila oko garderobe, obrijanosti i nikako mindjuse, do polozaja tela u kojem treba da sedim. Ruke nikako da ne krstim i ne stavljam ispod stola, jako ne gestikuliram do pitanja sa skrivenim znacenjem kao na primer : “ zasto ste se odlucili za nasu kompaniju?” gde treba ustvari  da pokazete da ste  se o istoj informisali i u superlativu treba da pricate o istoj, umesto razumski i ljudski da kazete, zato sto se od vazduha i ljubavi ne zivi vec od kesa.

 U jednoj od veoma popularnih banaka cak sam naucio i ceo finansijski izvestaj na egleskom, sto je sablaznilo one preko puta mene, jer niko od kandidata ni na srpskm ga nije  pogledao ali nije vredelo. Kandidatkinja ciji kum je vecinski vlasnik akcija iste banke uspeo je kumici da pomogne da se zaposli iako ista , cenim, nema ni tri grama mozdane mase od cega ni pola grama ne vrsi svoju funkciju.

 Znate ono dekoltirana lepojka, napucog izgleda i obavezno garderobe sa zlatnim detaljima cija suknja je toliko kratka , da prostite, skoro da je i donje usnice morala nakarminisati.

 Ovog puta odlucio sam da prekrsim sva pravila i na razgovor odem sa bradom od nedelju dan, mindjusom i u lezernoj gardarobi koja izuzima kosolju i cipele sa visokim sjajem.

 Nebo nad krajolikom mutilo se u sve nijanse sive. Nimalo obecavajuci znak ako se po jutru dan poznaje. Samo sugestija, misli pozitivno i mora dobro biti, how yes- nou?

 - Dobar dan – pruzajuci ruku pozdravio sam cetrdesetogodisnjeg coveka koji me je docekao.

- Dobar dan izvolite sedite.

- Hvala !- svojski sam se trudio da ostavim lep utisak.

- Zapao mi je za oko vas CV. Radili ste dosta razlicitih poslova, recite mi sta ih povezuje?

- Direktan kontakt sa ljudima – odgovorio sam spontano.

- Znate ja cenim ljude koji svojim radom postignu mnogo, za mene je fakultetsko obrazovanje nista, ja vise cenim i osnovca koji uspe da se snadje.

 Jedan sam od onih cije dupence nije preterano bilo zainteresovano za stolicu u studenskim danima, ali ovakvu notornu glupost nikako nisam mogao da razumem. Postujem svaciju skoju i ulozeni trud i svakako da fakultet nista ne znaci ne bi ga ljudi ni upisivali.

 Pocela je samoljubljivo hvalisanje o velicini njegove kompanije, o trzistima koje pokriva, sertifikatima i sve u superlativu. Da nisam video samu zgradu pomislio bih da se nalazim u sred microsofta u najmanju ruku. Radno mesto za koje sam konkurisao ispostavilo se kroz razgovor da je builo samo blaga zamena za frazu za onu popularnu decko za sve.

 Osim sefa proizvodenje trebao sam i da radim kao i kurir, izlazim na teren, ugovaram prodaju, montazu i jos verovatno tri stotine drugih poslova koji mu padnu napamet.

 - Reci ti meni koliku ti platu ocekujes ?

- Iskren da budem meni dve najvaznije stvari jeste redovnost isplate zarade i mogucnost izbora termina godisnjeg odmora, ali za poslove koje ste vi nabrojali ocekivana zarada je u najmanju ruku tri stotine evra.

- Trista? Uh -slozio je facu kao gromom osinut.

- Zaboravio sam i da dodam slobodan vikend.

- Pa kod nas plata je uglavnom redovno eto desilo se radi pdv-a , ostala nam drzava duzna prosli mesec da je kasnila desetak dana, ali kad god uspemo da naplatimo nama plata bude tu do deset dana od prvog.

- Zanimljivo- kratko sam prokomentarisao.

- Sto se tice godisnjeg mi imamo dva termina za godisnji, prvih deset dan juna i prvih deset dana januara. Ne mogu ja da vodim sad raspored ko kad ide, sem toga ovo je porodicna firma pa mi svi idemo zajedno jer ovde rade moja zena i sestra, mama, brat  i svastika. Brat od strica i ujna.

- Ovaj junski i moze da prodje ali zimski samo prihvatam uz aranzman za zimovanje.

-Aranzman za zimovaneje??!!!- iskolacio je oci za mene

- Dragi gospodine, zakonski minimum je 18 radnih, naglasavam radnih dana, u junskom terminu od desed dana kace i dva vikenda pa ispade da mi date tu 6 a ne 10. Hajde nije to strasno u junu mogu jos da nadjem neki aranzman i da odem na more. Zimski termin prvih deset dana januara ima 6 prazicnih dana bez vikenda tako da ispade da mi tu date zakonska dva dana, a posto ja ne znam u januaru sta da radim, niti mogu da krecim, ni da obradjujem bastu, ni da se sunca onda sam predpostavio da delite zimski aranzman.

- Ali vi bi ovde bili sef proizvodnje i bez vas ne bi moglo.

- I to za platu koju dajete na 50-60 dana sto znaci da mi godisnje uzmete tri, pa moze ja cu tri meseca odmarati a vi ih platite. Sto se tice sefa proizvodnje ja sam odavmno prelezao deciju bolest titularnog zvanja, ovde je sest poslova u jednom.

- Pa Sta vi hocete, ovo je privatna firma? Upitao me ljutito

- Dragi gospodine samo tacan raspored.

- Kakv raspored ?

- Posto vidim uslove, obaveze i sastav zaposlenih fali mi samo tacan raspored za koga svako jutro da zaperem guzu i kome da se skinem, vama, vasoj zeni, mami ili cete svi pomalo da me jebuckate. Teraj se budaletino i znas sta zalije mi je sto sam potrosio ove tri litre benzina da dodjem dovde nego ista na ovom svetu.

 Ostao je ukocene iznenadjene face za svojim megalomanskim stolim iza kojeg mu je glavica izvirivala kao misu iz mekinja.

Kisa je lila kao nenormalna. Na pola puta  do kuce pokvarili su mi se brisaci, ni makac.

 - Fuck, fuck, fuck- moj nesavrseni engleski je savrseno proradio dok sam celom oslonjen od volan proklinjao sebe sto sam uopste pomislio da ustanem.

 LM(elem) nije ovo prva hr ( human resurce) budaletina koja me je da prostite mentalno izonanisala, verovatno ni poslednja. Po prvi put nisam zalio, nisam se pretvarao da jesam ono sto nisam , davio se pod stegnutom kravatom na +50 u odelu , obrijan i bez mindjuse.Rekao sam prvi put ono sta mislim onom ko je to zasluzio. U jednoj od najvecih drzavnih institucija, Narodnoj banci Srbije, na posao sam isao nekada i u trenerci, moja sefica je cenila kvalitet mog rada a ne formalni dres kod. Koliko joj to nije smetalo i kavav sam ja radnik pokazuje preporuka koju mi je napisala- suvi superlativ. Iskreno se nadam da ce se naci neko normalan ko ce postovati kvalitet a ne pakovanje. Didi i Mica konstatovale su da sam savrseno normalan i opet prepametan a kao utehu poslali su mi video da me oraspolozi , budite strpljivi pa ga pogledajte razumecete i zasto.

 

 

 

p.s.

Da bi mogli da razumete koliko se svaki put iznerviran , kada posle ulozenog ogromnog truda u pripremama, izvisim i odstatiram u kukuruzu jer neko ima “deblju’ vezu , dajem vam recept kolaca koji me komplikovanoscu procesa izrade dovede do slicnog ludila.

mareziluka

KOZAČKE KAPE

Potrebno:


Kora:
   9 jaja
   250 gr. brasna
   16 kasika secera
   8 kasika vode
   2 kasike kakaoa
   1 prasak za pecivo

  Fil:

   1 l. mleka
   2 pudinga sa ukusom slatke pavlake
   4 kasike brasno
   3 vanil secera  
   1 margarina
   15 kasika secera i 250 gr kokosa
   Glazura:
   150 gr. cokolade za kuvanje
   malo ulja
Umutiti belanca sa vodom postepeno dodajuci 8 kasika secera. Zumanca izmutiti sa sledecih 8 kasika secera da bude penasto. Dodati ih belancima, postepeno dodati brasno izmesano sa kakaom i praskom za pecivo.

Koru peci u podmazanoj i pobrasnjenoj tepsiji u vec zagrejanoj rerni na 180 stepeni nekih 20-ak minuta. Izvaditi koru iz tepsije i ostaviti da se ohladi.

Napravimo fil tako sto izmutimo pudinge, brasno, secer, vanil secere sa mlekom i skuvamo. Nakon sto se ohladi, tj bude mlako dodamo margarin i dobro izmutimo da bude fino glatko.

Casicom ili okruglim kalupom velicine 5 cm. vadimo krugove. Presecemo svaki krug na dva dela i filujemo filom. Namazemo i spolja ( samo sa strane ) svaki kolac i uvaljamo u kokos.

Otopimo cokoladu, ulje i malo slatke pavlake i kasikom umocenom u cokoladu premazemo povrsinu svake subare.

Prijatno!