Razlicitost karaktera ljudi koji nas okruzuju cini nas zivot zanimljivijim. Ocekivati da svi misle jednako kao i vi je suludo. Ista osecanja dve razlicite osobe iskazace na dva potpuno drugacija nacina. Najbitnije je bez obzira na razlicitost da se sa nekim i tada razumete. Kao sto su neki ljudi po svojoj prirodi otvoreni i direktni tako su drugi zatvoreni i nedokucivi na prvi pogled. Koliko je zaista nedokuciv zagonetni Gonzo i neraskidiva veza koja nas veze jeli cvrsta?

 Posle kafenisanja sa Ninom, pozvao sam Gonza kako bi me odvezao do Mice sa kojom sam imao ugovoren sastanak. Kako se nismo videli izvesno vreme hteo sam sto pre da dodjem kod nje i sto vise vremena joj posvetim. Gonzo kao moj veciti vozac bez pogovora je dosao i bio spreman da udovolji jos jednoj mojoj zelji.

 - Vozi me do Mice- rekao sam Gonzu.

- Nije frka. Kako je bilo kod Nine?

- Ah kako moze biti- carobno

- Verujem ti.

- Ovog puta napanji na gas, vreme je novac a ja nemam ni vremena ni novca, zato poitaj.

- Yes ser- nasmejao se dodavsi gas.

 Potrebu da vecito nesto kreiram i pravim osetio sam jos u najranijem detinstvu. Mastajuci da cu biti arhitekta i velika zelja da stvaram domove drugih ljudi nikad me nije napustila. U prevelikoj zelji za uredjem zivotnih prostora, izgled sopstvenog sam cesto menjao bez preteranog povoda.

 - Eto to je jedino sto sam uspeo da nadjem za male novce – rekao je pomalo postidjeni Gonzo.

- Odlicno. Bitno da je krov nad glavom- sa osmehom sam mu odgovorio u zelji da mu ulijem malo samopouzdanja.

- Mislis da valja?- nesigurno je pitao.

- Ma kad ja to nakarabudzim ima da bude ko bonbona.

 Malo posle upoznavanja Gonza, njegovi roditelji su dobili mogucnost da se vrate u rodni kraj– Bosnu. Istu su napustili u vihoru rata ostavivsi sve sto su godinama sticali. Gonzo je bio dete kada se u Vojvodinu doselio i maltene vise je bio vojvodjanin nego bosanac.

Kada je cuo zahtev svojih roditelja da se bezuslovno pakuje i podje sa nima, kategoricki je to odbio.

 Njegov otac, majka, brat i sestra otisli su ostavivsi ga ovde potpuno samog bez igde ikoga. Jedina porodica koju je imao bila je moja. Posle kraceg boravka u podstanarskim sobama odlucio je da se osamostali i nadje sopstveni mir.

 - E ovako cemo- govorio sam skoro diktatorski.

- Dobro, a ovo ?

- Nemesaj se majstoru u posao- kroz osmeh sam odgovorio.

 Kada je u pitanju enterijer, neskromno ali cu reci, tu nema boljeg znalca od mene. Sto bi se ono reklo od babe pravim djevojku za udaju, od šupe – vilu. Prirodan talenat za sklapanje boja, oblika i iskustveni za odabir materijala + prakticnost bili su mi uvek najbolja preporuka da me prijatelji pozovu da im , kako ja to volim da kazem, oplemenim dom.

 - Hvataj tu cetku i omlati ivice, dok ja polepim ovih par plocica.

- A odakle da krenem- zbunjeno me pitao.

- U ovom slucaju uvek od kraja, od plafona.

 Uz muziku koju je pustao, a voli elektronsku, ciji ja nisam pobornik, cudi me da sam zalepio i jednu plocicu. Kad je dara prevrsila meru stopirao sam radove i bezuslovno zahtevao promenu frekvencije.

 - Ja ovo ne mogu da slusam- bunio se.

- Ko je ovde segrt a ko majstor. Cuti i kreci.

 Trebam li napomenuti da sam odabrao najnarodnjackiji radio koji sam u tom trenutku mogao da nadjem. Ne znam ali jednostavno dok nesto radim volim da slusam teske narodnjake, one ibarskomagistralne, jer uz sulude tekstove i tako jeftine i jednostavne komparacije i izlive neznosti ja se ludo zabavljam smejuci se parodirajuci i tako vec parodicne tekstove.

 Garsonjeru u potkrovlju velicine dvadesetak kvadrata, za dva dana pretvorili smo u topli dom snalazeci se na sve moguce nacine. Od jednog starog most regala, koji je pre moje kreacije bio ogavna hrpa iverice uspeo sam da iskrojim petodelnu kuhinju i sav moguci mobilijar za dnevnu sobu. Uz malo para uspeli smo da napravimo sve sto je bilo potrebno za jedan pristojan zivot.

 - Joj Luka kako je lepo, hvala ti. – sa posebnim zarom u ocima je rekao.

- Nista Gonzo, bilo mi je zadovoljstvo.

- Nada se da te nisam preterano umorio.

- Ma opusteno, malo sam kako ti rece geht crkt ali vredelo je.

 U mnogim drugim poslovima Gonzo je meni izigravao segrta. Na vreme je naucio da kada samnom radi cuti kao zaliven, jer kada mi nesto ne ide kako treba ja imam klapnu na okicama i tada jebaram i pickaram bas sve i svakog ko mi se nadje na putu, najcesce neduzne. Sto bi deca rekla prsnem ko lubenica. On je to na vreme ukapirao i zagonetno bi se samo osmehnuo kad mi naidje to moje ludilo.

 Sve sto je bilo potrebno od njega sam mogao da trazim u zivotu ali da prica o sopstvenim osecanjima , nedoumicama ili problemima niko nije moga i smeo. Sopstvena osecanja krije kao zmija noge i smatra da je to samo nesto njegovo sto ne treba sa nikim da deli. Na zalost ja sam ona druga vrsta koja o svemu prica otvoreno i samim tim sebi olaksa..

 - Necu moci da dodjem ovaj vikend radim – saopstio mi je preko telefona.

- Ali Gonzo cekam ovaj petak ko ozebao sunce, uvenucu- rastuzio sam se.

- Shvati radim – povisio je ton.

- Jel se ti to na mene istresas?- ljutito sam pitao.

- Covece boziji shvati jednom , radim, moram da idem poz.- spustio mi je slusalicu.

 U poslednje vreme nismo se bas cesto vidjali. Gonzo je sve redje zvao, pravdajuci se prevelikim obavezama , jos redje smo izlazili zajedno.

 - Ti meni da spustas slusalicu  e sad ces da vidis.

  Nikada ali nikome, ma ko bio i u kakvim odnosima samnom bio nisam spustio slusalicu ili se nejavio na telefon. Od tog manira dobijam napad popizditisa, bonzle, i smatram cinom vrhunskog kukavicluka. Ja uvek smem i uvek mogu da odgovorim na svako pitanje i poziv i raspravim bez problema ono sto imam.

 - Ti meni da spustas slusalicu, stoko nezahvalna. Kako te samo nije sramota. Bedo ljudska nemas muda da kazes pravi razlog pa se pravdas lazuci. Mislim da ne znam da si nasao novo drustvo i da sa njima izlazis veceras, hoces da ti kazem i gde- grmeo sam u slusalicu.

- Hajde reci mi da i ja znam – odgovorio je zajedljivo.

- Druzis se sa tim i tim, idete nocas tu i tu…… deklemovao sam kao pesmicu informacije do kojih sam nedavno dosao.

- E bas zato sto sam znao da ces tako da reagujes i tako da mislis nisam hteo da ti kazem jer znam kakav si pa sam hteo da izbegnemo ovo.

- Najvise u zivotu mrzim kad neko misli umesto mene, a jos vise kada neko laze.

- Nisam lagao samo sam pokusao..- pravdao se.

- Od danas smo zavrsili. Zaboravi ko sam, gde sam i sta sam. Nemoj u zivotu nikad vise da me nazoves, uznemiravas ili pokusas da kontaktiras, jel ti to jasno.

- Jeste i budi spokojan ispunicu ti zelju.

- Teraj se- besno sam prekinuo vezu.

 Posle decenije naseg drugarstva sve je prestalo za jedan tren. U mesecima koji su prolazili trudio sam se da sto manje mislim na njega. Mnogo toga uvek me vracalo na lik tog nasmejanog decaka koji me je razocarao. Prestao sam da radim mnoge poslove u kojima mi je cesto asistirao jer sam nisam umeo a adekvatnu zamnu nisam mogao da nadjem. S vremena na vreme dobijao sam  razlicite informacije o njemu.

 Posle nase svadje promenio je sve brojeve telefona, blokirao me kao prijatelja na facebook-u, spamovao me u mailovima tako da svaki vid komunikacije sa njim nije bio moguc.

 - Hrani psa da te bolje ujede – bio je najcesci komentar koji sam cuo od  mojih prijatelja na zadatu temu.

- Posle svega, pa samo sto si ga cetiri puta zaposlio, ostao je tu sam bez igde ikoga, pomagao si mu, kuvao, davao i pozajmljivao pare… komenatrusali su mnogi

- I tako da ti vrati a bio si mu bolji od roda rodjenog.

 Po pitanju njegove i moje svadje zauzeo sam Gonzov stav. Zagonetno bih se na komentare osmehnuo i cutao trudeci se da ne prokomentarisem nijednu rec, verujuci uvek vise u jednu kinesku poslovicu koja kaze : “ Gladnog psa ako nahranis bice ti dozivotno veran”

 Gonzo u svom zivotu nije se samo otarasio mene , vec i devojke sa kojom je bio dugo u vezi , ostao je bez posla terajuci inat direktoru, uvalio se u ogromne dugove i uporno ostajao u losem drustvu koje je tome i doprinelo.

 Da je lako bilo i nije ali sto kaze Petrija citiram :

 “Čovek ti je tak`a živina - sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi. I produži da živi ko da ga i nije zadesilo ništa strašno. Pamti još ponešto od to, nije da je baš sve zaboravio, ali i to nekako kroz maglu, ko da se desilo nekom drugom, ne njemu. Tak`a je to strvina. Voli da živi, živina.”

 I tako sam ja moj bol i razocarenje duboko u sebi odbolovao zagonetno, poput Mona Lize “ smeskajuci se “ na komentare drugih . Najteze od svih podnela je moja mama koja je Gonza volela kao svoje dete. Nikada nije prestala da veruje da ce se on ipak javiti.

 Kada na jednoj strani izgubis na drugoj dobijes. Moj zivot je poceo da ide na bolje, tocak srece konacno je poceo da se penje ka gore. Odjednom je bilo i para i ljubavi i posao i sitni zivotni uspesi, pocelo je da se kotrlja.

 Poslovni sastanak sa kojeg sam se vratio bio je i vise nego uspesan. Skakutao sam veselo po stanu slaveci jos jednu malu dobijenu bitku. Prenuo me zvuk zvona .

 - Pa sta ako sam malo glasnije pojacao muziku, slavim- pomislio sam u sebi dok sam isao prema vratima.

- Zdravo.

- O cao- veselo sam odgovrio.

 Predamnom je stajao Gonzo pognute glave.

 - Dosao sam da ti se izvinim za moj nepromisljen potez. Terao sam inat ponekad u zivotu i nikada nije mi doneo dobro. Sa svima sam smeo ali sa tobom ne.- govorio je jecavim glasom, vidno omrsaveo ne podizuci pogled. Lice mu je bilo sivo poput boje pepela.

Ostao sam bez posla, bez Maje, bez para i bez tebe. Sve sam unistio. Iskreno se kajem, jer znam da si mi ti bio jedini pravi prijatelj u zivotu. Kad su me moji napustili – poceo je da place , zahvaljujuci tebi i tvojima ja sam preziveo, samo vi me niste odbacili. Uvek ste me docekali, pomogli , uvek si samo ti verovao u mene, davao mi vetar u krila…zastao je da obrise suze, samo ti si ta osoba u mom zivotu za koju znam da ce mi uvek pomoci . mesec dana jedem margarin i hleb , nemam prebijene pare i vise nikoga, ti si mi poslednja nada… ako me ti odbijes  ja…

-Lesi, dobro dosao kuci- rekao sam smejuci se zagrlivsi ga najjace sto sam u tom trenutku mogao.

 LM(elem) Gonzo je danas uspesan u poslu kojim se bavi. Lutajuci od profesije do profesije konacno je nasao onu u kojoj je objedinio dve svoje velike ljubavi samostalnost i volan, gonzo je samostalni taksista.  Trenutno je u jednoj lepoj i dugoj vezi koja vuce na happy end. I dalje je moj privatni automehanicar i licni sofer gde god da treba.  Neprikosnoveni asistent u svim molersko, keramicarsko, farbarskim , tegljacko vugljackim i ostalim radovima i najbolje drustvo za cutanje.

 p.s.

Osim sto me naucio da dobro vozim rikverc , opravim po koji sitni kvar na kolima , naucio me i da ne treba da ocekujem da se ljudi menjaju po mojim zeljama vec da ih prihvatim onakvim kakvi jesu. Naucio me da svi razlicito pokazujemo osecanja al ako su nam namere ciste i dobre to se i kroz cutanje vidi.Gonzo me naucio da zagonetnost ne krije misticnost vec ranjivost. Hvala ti na tome.

mareziluka

 

SLANI SKOVERCI (PALACINKE )

Potrebno:

2-3 jaja

1 dcl mleka

Brasna po potrebi

1 prasak za pecivo

1 dcl mineralne vode

Prstohvat soli

Malo ulja

 Nadev:

300 gr slanine

200 gr stistene sunke

Kobasica

Kiseli krastavci

1 glavica crnog luka

Kecap, pavlaka, senf

 Od jaja, brasna, mleka, mineralne vode, praska za pecivo zamutiti smesu za palacinke. Ispeci palacinke. Na teflonskom tiganju sitno iseckanu slaninu pustiti da se otopi na to dodati sitno seckan crni luk, sunku, kobasicu, malo proprziti i u sve to umesati pavlaku, kecap i senf po sopstvenom ukusu. Sa gotovim prelivom filovati palacinke i savijati u cetvrt.

Prijatno!