Snaga prirode je nemerljiva. Koliko god mislimo da je znamo i da smo videli sva njena dostignucu ona uvek moze iznova da nas iznenadi.  Geografskim pojmovima mozemo opisivati volju, snagu, velicinu. Mnogi oznacavaju i granice i stvaraju barijere ljudskoj volji. Svedoci su mnogih vremena i postojano, najcesce, neukroceno stoje kakvi su bili od samog nastanka. Sta za mene znaci pojam gora zelena i voda ledena da li je uvak hladna ?

 Mnogo je stvari u zivotu relativnih, promenjivih. Retke su one u koje sam u potpunosti siguran, koje ce takve ostati za svo vreme mog postojanja. Jedna od sigurnih konstanti jeste da moj zivot su obelezile zene. U svakom segmentu istog , zene su igrale najvazniju ulogu. Zene su te koje su mi pomogle mnogo puta, razumele me, volele i podrzavale.

 Iz mojih iskustava znam da su jace i snaznije od mnogih muskaraca , i kako se to kaze u porodicama cije je poreklo iz crnogorskih krajeva , zene umeju biti mnogo covecnije. Ono sto moze mudra i lepa zena tesko da moze ijedan muskarac pa maker bio  jak i snazan kao crna zemlja.

 - Dobro jutro – pozdravio sam sa osmehom moju cvecarku.

- Dobro jutro Luka.- odgovorila je srdacno

- Dosao sam da proverim sta imate lepo od cveca.

- Jel opet “izlazak” u pitanju?- kroz smeh je rekla.

- Naravno Miki, ti znas da moj “drustveni “ – grobljanski zivot nikad ne jenjava. Ha ha ha .

- Obecavam ti kada dodjes prvi put  da porucis cvece za neki veseo dogadjaj ja castim. Majke mi. Malo, malo pa ti na groblje.

- Miki sta se bre bunis prosle godine sam te u godisnjem izvestaju stavio medju tri prva rashoda. Kod tebe sam ostavio preko 30 000 din. Dodjem ti kao humanitarni fond. I ovog puta hocu aranzman za rodjendan.

- E da se prekrstim – rekla je prekrstivsi se, da i ja docekam ovaj dan.

- Miki, ne zuri, rodjendanski buket ali za groblje .hahaha .

 April me podseti uvek na jednu , meni, najdrazu zenu koja je obelezila ceo moj zivot i koju da hocu, a svakako ne zelim, ne mogu da zaboravim. Minja- moja baka sa kojom sam odrastao. Ona meni najvaznija i najznacajnija zenska figura koja bezuslovno stoji prva u svim mojim mislima, secanjima, ceznjama i setama.

 Ja sam deseto, jubilarno, od trinestero unucadi baka Minje. Za nju od svog rodjenja uvek bio prvi i najvazniji. Onaj posebni, specijalni koji se ceka ceo zivot. Onaj koji je najmazeniji, najpazeniji, najvoljeniji.

 Minja je rodjena crnogorka- niksicanka. Zena jakog i cvrstog karaktera, nepokolebljivog morala, postenja. Savremena , sirokogruda, nezna, topla i mila. Rodjena kao peto i jedino zensko dete medju cetvoricom brace,  bila je predodredjena da nauci da voli i pruza ljubav.

 Jaka upala pluca moje majke imala je za posledicu da mama bude vise meseci hospitalizovana. Kao desetogodisnjaku to mi je padalo tesko. Imao sam srecu pa sam imao nekog pored sebe koga sam mnogo vise voleo od mame, moju Minju. Krio sam danima tugu zasto mame nema a moj rodjendan se priblizavao.

 - Milutine, sto si mi neveseo? Pitala me Minja videvsi moj zabrinut pogled.

- Nisam Minja.

- Ajde sreco babina reci sta tebe muci?

- Nista?

- Dodji sedi kod tvoje babe u krilo da ja vidim sta je.

- Dobro.

- Evo hopa cupa nakalupa, hopa cupa, jel sad bolje? Pitala me dok me cupkala.

- Jeste- rekao sam kroz smesak naslonivsi glavu na njene grudi.

- Da tebe baka jednom coki.- Cmok babino najbolje, neda baba na tebe vetrom vijat, ne sme niko tebe meni da dira.

- Minja, meni ce skoro rodjendan- tiho sam rekao dok me grejala toplina njenog zagrljaja. Dok je njena mekana i topla ruka milovala moju kosu.

- Znam sreco, piligvinu moj.- piligvin je bio pingvin kako je ona inace meni tepala.

- Ali….

- Dok je tebi mene i meni tebe nema da si mi neveseo.

- Znam ali mama nije kuci.

- Kakva mama, sta ce nam ona. Nasla je tvoja Minja ko ce da nam napravi tortu i rostilj i kolace i sve je tvoja Minja za tebe obezbedila. – rekla je kroz veliki osmeh.

- Da te cokim, moja najbolja Minja.

- Sunce moje . Gora zelena , voda ledena i ja i  ti i ne moze nam niko nista, jel tako?

 U velikoj kuci na lakat , Minjinoj, ziveo sam od svoje druge godine. Moja decija soba velicine 5x5 metara sa plafonom visokim 4 m bila je moje carstvo. U njoj sam slobodno moga da sutam loptu, igram tenis, crtam po zidovima dokle god mogu da dohvatim, skacem.

 Minja je bila sve osim materijalista i nadzak baba. Nije mnogo marila za bilo kakvu materijalnu stetu samo ne bi li meni ugodila. Na velikom bracnom krevetu naredjala bi svu posteljinu koju ima, jastuke, jorgane , cebad da bi ja slobodno mogao da skacem i uranjam u iste zamisljajuci da uskacem umesto u krevet u bazen.

 Jedna od omiljenjih igracaka iz detinstva bio mi je veliki kristalni luster u dnevnoj sobi. Ta kristalna skalamerija, koju je moj ujak, inace dipl. tehnolog  i direktor  u jednoj dobrostojecoj firmi, svojevremeno platio cetiri svoje plate, a verujte to je bas kostalo, za mene je samo bila sljajsteca naprava koja poziva na vragolije.

 Minja bi mi stavila stolicu na sto zatim me popela, drzeci da ne skliznem, a ja bih sav ocaran zabacio centralnu ukrasnu kuglu koja je udarajuci po mnogobrojnim , fino rucno obradjenim , ukrasima tako jako klepetala da je proizvodila zvuk kao zvuk harfi andjela koji pozivaju u raj. Desetine staklica presijavalo bi se u pokretu u najfinije dugine boje , a ja presrecan nisam znao sta je dosta. Zato danas  valjda i volim sve sto sljasti i sto ima lep ton.

 - Luka, sta to radis?- podviknuo je ujak.

- Igra se- uzvratila je ostro Minja. Kome se ne svidja vrata su mu  tamo.

Minja je uzivala veliko postovanje kod svoje dece i svih koji su je poznavali. Pravicna, nikad preka i zla , njena deca nisu ni pomislila nikada da  joj protivurece. Njena se znala prva i poslednja. Sve sto je ona rodila uvek je bilo u pravu i najbolje a snaje i zetove nije mnogo zarezivala- za nju je to bila promenjiva kategorija, danas jeste sutra ne mora da znaci. Nikom se nije ulizivala ili lazno smeskala. Kako je to ona govorila svima je sve sto ima u brk rekla, pa kom krivo pa kom pravo.

 Kada bi se sva vrata soba u kuci otvorila moglo se ici u krug. Tako sam ja naucio mimo ostale dece, u kuci da vozim biciklo i rolsule. Nisu meni smetali ni fino izglancan hrastov parket ni persiski vuneni tepisi. Ja sam imao veliku pistu od 200 m² samo za sebe. Moje rolsule dobro je upamtio ujak koji je malo jacnim tonom podviknuo na mene , zaprepastivsi se sta mi je sve dozvoljeno.

 - Ti na moje dete da vices! – zagrmela je Minja koja je ujaku upravo prilepila roditeljski samar.

- Minja nema smisla.

- Izlazi, da ti jos jedan ne pljusnem. Ovo je moja kuca i nas dvoje ce mo da radimo sta nam je volja.

- Ali mama – uzalud je protestavo ujak koga je obraz brideo.

- Rekla sam ti nesto.

 Uz osmeh  sam nastavio tamo gde sam i stao, bas tu negde na sredini perstijanera cije su se dlake uvijale praveci saru pod tockivima mojih rolsula.

 - Kućo babina, samo ti vozi da naucis. Rodila ga baba. Gora zelena, voda ledena , ti i ja i  niko nam vise ne treba.

 Gusta, fino vezena, zavesa od markizeta , koju je moja mama kupila u Veneciji viorila se na blagoj promaji. Sunce se probijalo kroz razredjenje roletne , tek toliko dovoljno otvorene da miris velike lipe pod prozorom dopre unutra. Rasiren kao zvezda petokraka , u velikom bracnom krevetu, u kome sam spavao uvek sa mojom Minjom, probudio sam se.

 Iz trpezarije dopirao je žamor. Svakoga jutra tacno u 8 desetak komsinica dolazilo je u nasu kucu na prvu jutarnju kafu. Minja je uvek okupljala mnogo ljudi, Iz njene kuce niko nikada nije otisao praznih ruku , zedan ili gladan. Svakom se podjednako radovala i rasirenih ruku ga primala i gostila. Veliko srce nije umelo drugacije.

 - Dobro jutro- rekao sam dok sam trceci u pidzami uskocio u bakino krilo.

- Luka – zagraktale su vesele komsinice.

- Danas nam je rodjendan – rekla je Minja sva ponosna.

- Dodji da te ljubimo i vucemo malo za usi – rekle su komsinice.

- Nisi  sreco babina lud, da te babetine ljube, nego reci ti njima onu pesmicu, ide mali postarcic , sta mu je ostarcic.

 Minja je obozavala da me uci razlicitim bezobraznim pesmicama koje sam ja bez pardona pred komsilukom recitovao, a ona uzivala sa ogromnim osecanjem ponosa kako koristim svo bogatstvo srpskog jezika. Paradoksalno, jer ona uopste  ali nikada nije psovala , niti bila vulgarna ili prosta. Dobro naucila je ona mene i mnogo lepih pesama epske poezije, mitova, legendi, bajki.  

 - Sta ste zinule vadite poklone za moje zlato.- smejala se Minja dok su komsinice zacenjene od smeha preturale po svojim cekerima trazesi  bonbone i cokolade kao nagradu za moju recitost i kao poklon za rodjendan.

 Dva spojena velika stola, prekrivena belim stoljnjacima od  damasta bila su postavljena u velikoj verandi. Na njima je kao u najfinijem restoranu postavljen porculanski servis. Sve se sarenilo od raylicitih boja hrane koja je mamila da se proba. Torte, kolaci, rolati , rostilj, salate….

 Svaka od bakinih komsinica spremila je ono u cemu je bila najbolja i donela. Minja je kao specijalitet sve zacinila svojim nadaleko cuvenim krofnama. Krofnama zutim kao ducat sa belom kragnom po sredini, hrskavim i supljim, pecenim na masti.

 Zeleci da mi napravi sto lepsi rodjendan bezuslovno je naredila svim unucicima da dodju, pozvala sve drugare iz ulice i sve komsije. Svi oni sa kojima sam svakodnevno igrao, zmurke, izmedju dve vatre, dzamije, janjina, bili su prosto neprepoznatljivi fino pocesljani i cisti.

 Znao sam ih prasnjave, umazane, zelene na kolenima od trave u ranama i ogrebotinama od padova . Ovako lepi prosto su mi bili neobicni. Dosli su svi, svih tridesetero koliko je bilo nekada normalno za jedan vojvodjanski kvart da ima dece.

 - Hajde da pevamo pesmicu .- rekla je Minja.

 Hor krestavih glasica ispunio je nasu veliku verandu mesajuci se sa pljeskom sitnih decijih rucica.

 - Sad zamisli zelju i duni.

- Fuuuuuuuuuu

- Bravo, sreco babina. Nek si ti meni sto godina ziv i zdrav.

 Taj , jedanaesti , rodjendan nikada necu zaboraviti. Moj najlepsi, najmnogoljudniji i najsvecaniji. Ostao je u mom srcu za sva vremena kao jedna od mnogobrojnih lepih slika koje je moja Minja samnom napravila.

 Volela je da prati kosarku, navijali smo za Cibonu, zbog nje sam hteo svojemremeno ime da promenim u Drazen, po Drazenu Petrovicu koji nam je bio omiljeni igrac. Necu zaboraviti ni njenu dugacku crnu kotulu i maramu. Njene dve duge bele pletenice koje je svako juro strpljivo plela , spajajuci ih crnom vunicom na krajevima i obmotavala oko glave. Kiki, bronhi koji su me uvek cekali na gornjoj polici viseceg kuhinskog elementa tik do casa. Koktu i jupi iz staklenih flasa kojih nije smelo da nedostaje, jer je zaliha uvek bilo , bar jedna gajba , u hladnom podrumu. Vecno urezana slika, kako izlazi iz oblaka dima noseci u ruci przun u kojem je upravo ispekla kafu u zrnu i njen miris koji se siri celim dvoristem. Nikada necu zaboraviti njen topli osmeh i nezni zagrljaj. Njene tople oci koje iza debelih naocara me gledaju pune ljubavi.

 Poklanjam joj ovu muziku i spot koji sam samo za nju napravio.

 

 LM(elem) Umrla je 20 januara 1996 na precac od srcanog udara za dva minuta u svojoj 75-oj godini. Tog dana sam poceo da se bojim i da osecam strah, gora zelena i voda ledena su se rastali, nebo je dobilo mog najboljeg andjela. Ona me napravila ovakvim kakav sam danas, veciti decak, veliki Petar Pan, koji ume da leti , smeje se, place i nikad ne odraste. Recenicu kojom mi je objasnila sve, moje je najvece blago koje se i danas drzim : “ Sve se moze oprati sem crnog obraza” – hiljadu puta mi je rekla. Svake godine na njen rodjendan odnesem joj buket kala, bas onog belog cveca kakve je boje i njen obraz bio. Danas bi imala tacno 90 god.

 p.s.

Samo ti si umela toliko snazno da volis, samo ti iskreno da ljubis. Samo sa tobom sam jak bio, otvorenih ociju snio, samo sa tobom mogao sve. Samo ti si me naucila svemu, pokazala put, uvek drzala stranu. Samo ti Minja moja , od mene si napravila coveka koji ti je srce ukrao, kome si ti duzna ostala jos te predivne ljubavi , topline, poljubaca. Samo ti uvek mi suzu izmamis, moja ces zauvek ostati kao sto sam i ja tvoj zauvek bio. Mnogo mi nedostajes. Hvala ti.

 mareziluka

 

KROFNE


Potrebno:

 1 paketić kvasca

300 gr. mlakog mleka

8 kašika šećera.

Oko 500 gr. brašna

4 žumanca, malo soli i

7 kašika ulja.


 

1 paketić kvasca rastopiti u 300 gr. mlakog mleka i 8 kašika šećera. Kada kvasac krene zamesiti ga sa 500 gr. brašna, 4 žumanca, malo soli i 7 kašika ulja. Testo dobro uraditi . Ostaviti malo da se odmori , premesiti jos jednom ,pa ga razvući na dasci. Vaditi krofne i ostaviti da narastu. Takve ih peći na vreloj masti.


Prijatno!