Talenti su definitivno dar od Boga. Predispozicije da ste vec samim rodjenjem bolji od ostalih olaksavaju vam u mnogome zivot. U svima nama cuce talenti samo ih trebamo pronaci. Traganje moze bit i uzaludno ukoliko  nismo naoruzani strpljenjem i slobodoumnoscu. Mnogi talenti su nasledni , ko ima srece da ih dopadne bas pravi gen. Koji li je gen mene dopao od mi mamita i limun pita koliko je slatka?

 Gotovo bez daha uspeo sam da utrcim u putnicki voz cija su se vrata zatvorila odmah po mom ulasku. Zadihan strovalio sam se na sediste do prozora. Volim da gledam vojvodjansku ravnicu u ranim zimskim jutrima. Caroban predeo koji se pruza podseca na ledenu bajku i svo to bljestavilo snega u beskrajnom pogledu mene posebno vraca u detinstvo.

 Jasno na poljima vidim sebe kako sam kao dete provodio sate od svitanja do mraka na snegu. Bezbroj decijih vragolija, grudvi, prevrtanja sa sanki, klizanje vracaju mi toplinu oko srca.  Zivopisna slika vratila je uspomene na davne dane. Krenuo sam u moju mirnu luku , porodicni dom da obidjem moje najmilije.

 Dok sam tonuo u laganani san , dok je slika proslih dana postajala kristalno jasna. Lagano se vracala 1993.

 - Luka drzite se zajedno velika je guzva- rekla je moja mama od miloste zvana mamika ili mamita.

- Dobro.

- Cim se vrata otvore vi udjite da zuzmete mesta. Vidite kolika je guzva.

 1993 voz je bio glavno prevozno sredstvo.. zbog velike inflacije samo je njime bilo moguce putovati. Stotine ljudi tiskalo se na toliko malom prostoru tako uvezbano da ni igla medju njima nije mogla vise da se udene. Od kad znam za sebe putujem vozom. Kako umem da  kazem pola zivota proveo sam na zeleznickim stanicama, drugu polovinu u kuhinji. Iako manje intiman i tacan, voz je za mene omiljeno prevozno sredstvo. U njemu sam cuo milion zivotnih prica i ljudskih sudbina. Prava riznica .

 - Ujna Beki !- spazio sam ujnu i dovikivao je.

- Odkuda vi?

- Evo bili malo po gradu .

- Gde vam je majka ?-u cudu se pitala moja omiljnena ujna.

- Eno je, pokazao sam u pravcu prema mami, gleda voz da li ide.

 Glasan pisak sirene dao je znak da voz ulazi u stanicu. Spremni kao zapeta puska cekali smo otvaranje vrata.  Ljudi su se toliko gurali da sam imao utisak da ce nas ugusiti. Sestrinu ruku nisam pusta ni za tren dok sam drugom drzao ujnu. Levo desno, povuci potegni, jedva smo uspeli da udjemo u krcat voz. Mesta je imalo toliko da se smestimo u wc.

 - Ujna Beki, gde je mama, jel je vidis?

- Ne.

- Sta cemo sada?

- Nista, idemo a ona ako nije uspela da udje nek dodje sledecim vozom. – smirila me toplinom svog glasa.

- Ali karte su kod nje, mi nemamo ni para ni karte kod nas.

- Imam ja, ne brinite.

 Kao scena iz najcrnjih komedija nas sestoro uspelo je da stane u vozni wc povrsine od jedva 1,5 m³.  “Opojan” miris ovog ekskluzivnog mesta pretio je da nas ugusi. Vazduh smo hvatali na mahove kroz maleni prozor koji zaglavljen jedva da je bio otvoren ceo pedalj. Toliko smo bili stisnuti da sam stajao na jednoj nozi. 

 Na poklopcu vece solje cucala je punija gospodja , koja kao da je u najekskluzivnijem restoranu, halapljivo  prodzirala sendvic. Sa zblanutim izrazom lica posmatrao sam ovaj , slobodno mogu reci, groteksni prizor.

 - Mali, ‘oces?- upitala me ponudivsi mi isti.

- Nisam gladan- odgovorio sam brzo pogled okrenuvsi u drugu stranu.

- Boze sacuvaj!- prekrstila se ujna i lepotici uputila prezriv pogled.

- Sta je gospojo, pa meni je ovako svaki dan. Nije ovo meni prvi put.

 Sreca da je putovanje nije trajalo predugo pa smo uspeli da prezivimo. Kada se voz zaustavio na stanici mog rodnog grada, kao da je neko otvorio ogromnu limenu konzervu sa sardinama. . Ljudi su izlazili kao reka. Zajapureni, preznojani i hitri.

 - Ujna  sacekacemo da vidimo jel mama usla, vazi? Rekli smo sestra i ja u isti glas.

 Pogledom smo prelazili svaki izlaz iz voza trazeci nama tako dobro poznato lice. Taman kad smo izgubili i poslednju nadu ugledao sam mamu. Sa osmehom na licu mahala je nekome i pozdravljala se.

 - Mama ! – dozvao sam je.

- O cao Beki, odkud ti ?- upitala je mamita veselo.

- Odakle i ti. Gde se ti izgubi ?

- Ja sam pozurila da udjem unutra i u momentu gomila me blokirala. Kad sam se okrenula nigde dece. Pomislim, valjda ce uspeti da se snadju.  Nigde mesta. Ja otvorim jedan kupe kad tamo sedi jedan crnac koji ustade i ponudi mi mesto. Mi ti se raspricali, bas mi je vreme brzo proslo. Divan covek.

 Sve troje smo prevrnuli ocima nekoliko puta dok je mama uzbudjeno prepricavala utiske o novom poznanstvu.

 Iskreno to i jeste istinska moja mamita. Radoznala, snalazljiva, vesela. Zena – svetski putnik, koja je obisla pola zemaljske kugle, snasla bi se da je bacis i na severni pol. Tipican prestavnik svog horoskopskog znaka- vodolije, uvek je tezila za novim saznanjima. Voli da putuje, prati politiku, svetska desavanja, sport, sve ono sto bi rekli uzvisenije i intelektualnije. Trivijalne stvari kao sto su kuvanje i kucni poslovi za nju su cisto gubljenje vremena.

 Firma u kojoj je radila, kao sef racunovodstva,  imala je fenomenalnu menzu iz koje smo  se mi  redovno hranili. Donosila nam je svakodnevno kuvanje u kantici , kako bi ona bila oslobodjenja varljace i serpe i naravno kako bi mogla da se posveti svim vaznim  desavanjima u svetu i zemlji. Prava mala hodajuca enciklopedija u mnogim oblastima.

 Isto tako vaspitala je i nas. Ucila nas je da nikada ne tezimo za materijalnim vec duhovnim. Materijalno je za nju cista budalastina, jer kako ona kaze covek moze spavati u jednom krevetu i jesti iz jednog tanjira nikako iz dva istovrem,eno. U vaspitanju je bila vrlo liberalna, sa ostrim moralnim kodeksima, dajuci nam slobodu da sami pronalazimo sopstvene talente i mogucnosti. Nikada nije branila sa kim cemo da se druzimo ili do koliko cemo ostati dugo u izlasku. Ucila nas je da putujemo, upoznajemo nove predele i ljude, da uzivamo u novim saznanjima preko knjiga, da citamo i nadogradjujemo sebe.

 U svakoj mojoj ideji me je podrzala i nikada nije rekla da gresim. Pustila me je ponekad i da sam udarim glavom o zid, jer kako to ona kaze, neke stvari se ne mogu nauciti one se moraju doziveti. U njoj imam vecitu podrsku i njoj se uvek vracam, kao pile pod mama kokino krilo. Tako duhovno slobodnu i bogatu, ko je ne bi voleo?

 Mnogi moji drugovi i drugarice trazili su da ih usvoji i olaksa im zivot. I danas je dozivljavaju kao prijateljicu a ne kao mog roditelje pred kojim trebaju da se stide ili ustezu. Mama ih je kupila za sva vremena jer nikada nije postavljala pitanja o skoli vec o ljubavi, momcima i devojkama, sto je njima bilo krajnje simpaticno.

  Kroz nas stan, koji je u samom centru grada, prodefilovali su mnogi begunci sa casova, mnogi prvi put zapalili cigaretu, popili neko pice, sto moja mama nikad nije osudjivala ili ih ne daj Boze njihovim roditeljima cinkarila, jednostavna ostala je mlada duhom i danas.

 Skripa kocnica i nagli trzaj voza probudio me je.

 - Stigao sam – promrljao sam sebi u bradu.

 Rodni grad, ah. Bez obzira voleo ga ili ne njemu se uvek vracam U njemu sam odrastao, prvi put se zaljubio, skolovao, voleo, patio, plakao, bio srecan. Za njega me vezu mnogi lepi trenutci, mnogi dobri ljudi, jednostavno on je izvor moje snage i srz mog postojanja. Kroz mene zivi on i kroz njega disem ja.

 - Mamita, stigao sam.- veselo sam cvrkutao otvorivsi  ulazna vrata.

- O Milutine!

 Moja mama ima obicaj da mi tepa drugim imenima , svim ostalim osim mojim. Sinisa, Milutin, Dragutin su ona najcesca. Kada kaze moje puno ime znam da nesto ne valja ili je ljuta. Pokusavao sam da je godinama odgovorim od te sulude navike ali ne vredi. Vremenom sam se navikao pa vise ni ne obracam paznju.

 - Samo da vidim sta ce reci za budzet, cekaj momenat.

- Oh ne….. nasmejao sam se. Opet se igras ekonomije. Jednom knjigovodja uvek zuca racundzija. Definitivno post poslovni deformitet.

 Mamina omiljena zabava. Skupstinske sednice i to u direktnom prenosu.

 - Zasto ja ko sav normalan svet ne mogu imati mamu sto gleda meksicke serije i ljubavne filmove?- nasalio sam se.

- Cekaj, cekaj! Misnistar sad odgovara na pitanja.

 Definitivno nije vredelo. Kakve spanske, meksicke i venecuelanske serije. Skupstina, vesti , dnevnik 1,2 i 3, debate, utisci nedelja, okrugli stolovi, putopisne emisije , tenis, odbojka i naravno fudbal . Mama zna sastav svake srpske reprezentacije , rezultat , greske i poteze. Za mene koji fudbal ne podnosim, jer moj tata je bio fudbaler pa je sa istim me udavio, bezuspesno,  ona je bila fenomen. Toliko strasno navija i nervira se tokom fudbalske utakmice da sam je zbog te svoje strasti nazvao gej mama, kao da mi je tata a  ne  mama. Svi moji drugari obozavaju sa njom da diskutuju o sportu.

- Sinisa otvori frizider.

- Zasto?

- Otvori videces –cuo sam razdraganost u maminom glasu.

 Otvorivsi frizider video sam tamno braon veliku smesu sa koje se po pregradama slivala cokolada.

 - Mamita , sta je ovo?  Zacudjeno sam sam pitao.

- Iznenadjenje, jel ti se svidja?

- Sta jel mi se svidja?

- Pa to sto sam napravila.

- Hajde dodji da mi pokazes, ja ovde nesto vidim al ne znam sta.

 Mama je prisla frizideru i bez teksta uputila mi pogled.

 - Sta je mamita?

- Pa bilo je kako treba…

- A sta je to?

- Limun torta. Hela sam d ate iznenadim, kako sve sam uradila po receptu.

- Ovo je pre limun pita hahahah daj da vidim recept.

- Evo umutiti …… sve sam uradila kako pise.

 - A reci ti meni kako si filovala to?

- Pa lepo ispekla kore i stavila fil, zatim cokoladu i bilo je uredu.

  U momentu sam prasnuo u smeh.

 - Hahah haha  pa ne mogu da verujem, jesi li kore ohladila.

- Kako to mislis?

- Haha ha ha – presavijao sam se od smeha. Pa ti si fil stavila na vruce kore

- Pa ne znam mama je gledala zacudjeno.

- E moja mamita, mamita, pa margarin iz fila ti se istopio od vrelih kora.

- Jebem mu misa nigde ne pise da se kore moraju ohladiti.

 Snazno sam je zagrlio i poljubio iz sve snage. Moja mamita i ja smejali smo se iz sve snage.

 - Mamita definitvno kuhinja je za tebe spansko selo, bar nesto spansko. Ja cu ovo pospremiti idi ti prati budzet a kuhinju prepusti profesionalcu.

 Sa olaksanjem je prihvatila ovaj predlog. Brzo sam sve spremio i doveo u red,  za sopstveni docek i maminu dobrodoslicu pripremio novu poslasticu.

 Moja mamita vise nikada nije pokusala da me iznenadi na ovako lep nacin. Deginitivno je okacila varjacu o klin i prepustila se mojim kuhinjskim carolijama. Kuhinja je za nju samo ukrasna prostorija u stanu u kojoj njene carolije definitivno ne funkcionisu. Uvek se slatko ismejemo kada prepicamo ovu epizodu.

 Zato je moja mamita u ekonomiji carobnjak. I posle dest godina od penzionisanja barata kamatama, procentima i brojkama bolje od i jednog guvernera. Pre rucno na papiru izracuna kamatu nego ja sto uspem da ukucam u digitron brojeve.

 

 

p.s.

Definitivno gen za kuvanje nisam pokupio od mamite, ali dobru volju da nekog usrecim jesam. Iako neko nekad u necem ne uspe, a imao je dobru nameru, podjednako cenim jer je ulozio trud. Mamita se uvek potrudi da me oraspolozi na neki manje trivijalan nacin.Zahvalan sam joj na slobodoumlju i sirini pogleda koje mi je dala, sto je prava zivotna poslastica. Preporucujem vam poslasticu koja mi uvek izmami osmeh, i to sladak, kad god je pravim .

 mareziluka

 

  LIMUN TORTA

Potrebno:

Kora:

200 gr secera

3 cela jaja

100 gr vital stonog margarina( srebrni)

200 gr brasna

1 dcl mleka

1 prasak za pecivo

2 kasicice mlevene kafe

Secer i jaja penasto umutiti, dodati omeksani margarine. Brasno pomesati sa praskom za pecivo i mlekom, sve dobro umesiti da testo bude glatko. Podeliti testo u dva jednaka dela u jedan deo dodati dve kasicice mlevene kafe. Peci kore u podmazanom plehu na 180 C.

Fil:

200 gr secera u prahu.

150 gr vital stonog margarina

2 pudinga od limuna ili vanile

1 litar mleka

1 ceo limun ( rendisana kora is ok)

Skuvati pudding po receptu sa kesice. Kada se ohladi dodati penasto umucen margarine, secer, sok i kore od limuna. Sve dobro sjediniti.

Glazura :

100 gr crne cokolade

Kosckica margarina

Malo vode

 U malo vode otopiti margarine i cokoladu i preliti kao glazuru preko sastavljene torte.

 Prijatno!