Uzori u zivotu sluze za najednostavnije ucenje modela ponasanja. Oni nam olaksavaju da mnoge zivotne prepreke preskocimo ili lakse savladamo. Kao iskusniji i najcesce stariji umesto nas selektuju dobro od loseg i tako nam olaksaju mnogo, izbave nas od iskusenja. Nema neprijatnijeg iskustva nego kada se razocarate u svoj uzor i kada shvatite da je onaj koga ste smatrali savrsenim i nepogresivim ipak samo covek od krvi i mesa i cesto da gresi. Ko to tepa luce moje i najsjanija zvezda moja ko je ?

 Zbog gomile obaveza koje su se nagomilale u poslednje vreme potrosio sam puno energije trceci na raznorazne strane a da pritom malo toga sam uspeo da zavrsim . Moj stan se, blago je reci, pretvorio u jazbinu.

 Po prirodi jako uredan bilo je iznenadjujuce u kakvom sam brlogu poceo da zivim. Prasine je toliko bilo na sve strane da je stan izgledao kao da ga je neko posuo brasnom. U kuhinji tona sudova , koje sam samo vadio, dok nisam shvatio da naposletku nemam vise iz cega ni da jedem ni da pijem.

 - E Luka krmaco jedna , sram te bilo- rekao sam sam sebi.

 Stanje je bilo toliko kriticno da se moglo opisati samo jednom recenicom citiram “ da je u stan usao i mis i on bi k..rac slomio”. Pod hitno sam morao da se organizujem i sve sto sam zabrljao vratim u normalu.

 Nijedan kucni posao nije mi stran ali postoje tri koja nikako ne mogu da podnesem a to su: pocasno mesto broj jedan namestanje kreveta zatim vice sampion peglanje i treci al nikako zanemarljiv pranje prozora.

 Prvi mi se zgadio jos u vojsci, drugi mi nikako nije bio sipatican a poslednji sam mrzeo jer nikada u zivotu nisam uspeo da operem prozor a da on ne ostane muzgav.

 Probao sam sve tehnike i metode od novina i sirceta, do deterdzenta za sude, limunovog soka, raznih sredstava za staklo, magicnih krpa ali jednostavno nisam talentovan. Kako sunce grane tako se vide muzge na koje ja dobijam popizditis. Zato prozore najcesce perem oko ponoci, izgledaju blistaviji na mesecini hahahaha.

 - Mislila sam da svratim ali vidim imas koncert , pa necu da te prekidam- rekla mi je Didi koja me je pozivom prekinula u pola posla.

- Eeee da imam koncert, vec turneju hahhaa , odkud znas?

- malopre sam bila ispred zgrade i videla kako vrtis kukovima i ritmicno brises sa obe ruke prozore, sve u skladu sa koreografijom.

- Ahahah jesam, pa pobegla da ne bi sta pomogle?

- ne nego da nebi slusala tvoj “prelepi “ glasic dok njaces ko magare.

- Nije vazno sto ne umem nego sto volem da pevam, ko peva zlo ne misli.

- Vidim, vidim a jel se secas kad smo zajedno isli…..

- Secam, slone stogodisnji nista ne zaboravljas.

- To necu zaboraviti do kraja zivota.

 Kada spremam kucu ja obavezno moram da pevam. Postoji samo jedan cd koji se ubacuje u plejer, i to cd sa svim hitovima, jedne i jedine ciju svaku pesmu znam … cd Dragane Mirkovic. Nekako mi uz pevanje sve tesko dodje lakse.

 Prva pesma koje se secam iz najranijeg detinstva a cesto se emitovila nedeljom prepodne u emisije “ Zelje i cestitke” jeste pesma Kolo srece.

 Kroz  moje odrastanje provlacili su se iz godine u godinu novi hitovi da bi definitivno sa devetim albumom, koji je i bio prekretinca u njenoj karijeri, ja postao njen vatreni fan.

 Poceo sam da pratim sve njene televizijske nastupe, kupujem novine na kojima je ona bila na naslovnoj strani , postala je jednostavno predmet mog obozavanja.

 - Luka ima jos tri sata do pocetka ja ne znam sto si ovoliko pozurio.

- Didi ja nju moram da upoznam.

- Luka meni je hladno.- konstantno je kukala.

- Babo jedna , sta ti je hladno, cupkaj malo u mestu.

 Po prvi put je, a da ja mogu samostalno da idem , Dragana pravila koncert u mom rodnom gradu. Svakako da ja to nisam smeo da propustim, odlucio sam da odem i upoznam je po cenu zivota.

 - uzalud nam sve vrata ce otvoriti tek pred sam koncert nema sanse da je upoznas.

- Ima Didi, ja moram. Imam ideju . Idemo na zadnji ulaz.

- Joj Boze ja sam jos ludja od tebe.

 U momentu sam smislio plan da u halu udjem na zadnji ulaz kuda i ljudi iz organizacije i tehnike, ma pravi sam genije.

 - Vase propusnice- rekao je krupniji momak pred vratima.

- Propusnice?..sta li je to pitao sam se u sebi. Evo izvolite- pruzio sam mu karte.

- Nisam rekao karte, rekao sam propusnice.

- Pa imamo kartu za ulazak.

- Brisite klinci odavde da vam ja ne bih dao.

 Pokunjeno smo se pokupili i krenuli tamo odakle smo dosli.

 - On nama klinci, jos malo pa cemo punih 16. Drtina matora.

- Ma gerelj ima bar trideset.- utesila me Didi.

 Ostar novembarski vetar uvlacio se u kosti. Rano zimsko smrkavanje i niska temperatura opustosila je ulice. Nas dvoje kao dve budale stajali smo ispred ulaznih vrata koncertne sale , cupkajuci cuteci. Svako je u svojoj glavi smisljao plan koji bi nas mogao dovesti do resenja ali nista pametno nismo mogli da smislimo. Za mnoge stvari u zivotu je potrebno iskustvo a u moje vreme mi smo i sa nepunih 16 jos uvek bili poprilicna deca, sto bi se po naski reklo bebironija.

 - Luka setila sam se.- epohalno je razbila tisinu Didi vec poplavela od zime.

-Sta?

- Mozemo uci na ulaz za zimski bazen.

- Da i…

- znas da su svlacionice povezane sa hodnikom koji vodi do svlacionica u hali, mozemo tuda.

- Idemo.

 Sunjali smo se kao lopovi iz ciste predostroznosti da nas niko ne primeti. Tek sto je isteklo radno vreme zatvorenog bazena pa smo odlucili da pokusamo da se provucemo kao plivaci. Didi me vodila uzanim polumracnim hodnicima sportske hale pazeci da ne naletimo na nekoga. U polumraku srce bi nam jako zalupalo od svake senke koja bi nas podsetila na ljudsku figuru. Zastali bi smo provirili iz mraka i kad bi shvatili da je bezbedno nastavili dalje.

 Posle petnestak minuta tumaranja uspeli smo da udjemo u halu iz svlacionica. Popeli smo se na tribinu u treci red, bocno od tek montirane bine znajuci da Dragana  tuda mora proci..

 - Cucni da nas ne vide.- dosapnula je didi.

- Aaaaa

- Ššššššš!

- zveknuo sam koleno.Ne mogu da cucnem

- Onda klekni.

- Necu onda videti kada dodje.

- Tise, vidim ja ulazna vrata, nista se ne boj.

 Minuti su polako prolazili, sto bi se ono reklo citava vecnost, vekovi. Bas kao i uvek kada ne treba, meni se kijalo, kasljalo, sve me srbelo. Nikako nisam mogao da se skrasim a srce mi je kucalo kao kod zeca. Ova velika avantura morala je da uspe. Boze koliko samo uzbudjenja.

 Posle skoro sat ipo zacuo se zamor. Na nekih desetak metara od nas cuo sam draganin veseli glas kojim je redom pozdravljala ljude iz tehnickog dela ekipe.

 - Evo je ustaj.

- ne mogu Didi noge su mi se odsekle.

- nemoj da ti ih ja prebijem posle svega ustaj.

- Draganaaaaaaaaaaaaa – bilo je sve sto sam uspeo da izgovorim i ostanem paralisan , vise ni makac.

 Ona koju sam gledao samo preko video spotova i nepokretih fotografija u novinama stajala je tu predamnom na svega dva metra, ziva , nasmejana i tako opipljiva a tako daleka. Nasmejala se poslala poljubac i mahnula mi. Dalje se nicega ne secam.

 - Drzi .-

- Aaaaa

- Sta ti je ?

- Dragana, Dragana, …

- Luka jesi li poludeo?

- Kako je lepa. Moja Gaga.

- Hoces li ti uzeti ovu sliku i autogram ili neces.

- Dragana. .. ah sad ne zalim ni da umrem.

 Didi je bila mnogo pribranija od mene. Preskocila je ogradu, trazila autogram i fotografiju i upoznala se sa Draganom ja za to nisam imao snage. Didi je ostvarila moj decacki san.

 Drgana je te noci pevala za izgradnju bolnice u mom rodnom mestu odreknuvsi se kompletnog honorara a ja sam na trenutak bio blizu moje nebeske zvezde, tako zive i tako sjajne da sam ostao ocaran.

 - Penji se gore da pijemo kafu, evo obecavam necu pevati, zavrsio sam sa prozorima.

- Dragana moze, al nemoj ti molim te , vazi?- upitala je Didi

- Ma luce moje, za tebe sve .

 Posle ovog dogadjaja poceo sam da vodim beleske, pisem dnevnik u kome sam se obracao njoj – Dragani. Negde sam procitao da je ona imala u ranoj mladosti izmisljenu drugaricu kojoj je pisala pisma, ja sam svoja pisma pisao svojoj pravoj zvezdi.

 Posle preslusanih stotinak pesama stan je opet blistao. Jos jednom sam se podsetio njenih velikih hitova koji me svaki put vrate u mladost.

 LM (elem) Godinama cuvam taj dnevnik sa nadom da cu jednom imati priliku da joj ga licno predam u znak zahvalnosti za sve ono sto mi je znacila u zivotu. Uz njene pesme sam se veselio i tugovao. Bio sam ili u drustvu ona je uvek bila tu. Nikada nije se stidela svog porekla, karijeru je gradila iskljucivo pesmama nikada skandalima. Bavila se i bavi humanitarnim radom , nenametljivo, bez hvale i reklame i to jeste odlika pravog plemenitog coveka. Uvek je bila dostojanstvena, tiha, nenametljiva – jednostavna. Naucila me svojim primerom pravim vrednostima u zivotu, moralnim,  na tome joj za sve hvala. Imao sam ludu ideju da joj pisem , bezmalo evo posle deceniju ipo, cak sam sasvim slucajno dosao do njenje privatne adrese u Becu ali ima li svrhe, nemam li hrabrosti? Iako je moja omiljena pesma Vetrovi tuge, Pesma Luce moje postala je moja himna uz koju sam uspeo da prezivim razocarenje u ljubav i iznova naucim da verujem i volim. Ljubav prema Dragani me nikad nije izdala, nije nikad pogresila.

Zena koja je ostavila sve i otisla u nepoznato, samo sa jednim koferom u ruci u potragu za ljubavlju, zasluzuje moje duboko postovanje. Iako nikada nece saznati za mene, njen dnevnik je jos uvek ceka, njoj pripada. Nikad me nije razocarala i zauvek ce ostati moja nasjajnija zvezda koja me svojim ljudskim kvalitetima naucila mnogo cemu- vaspitala. Hvala ti za sve Luce moje. Zauvek luce tvoje…

Mareziluka

BEČKI KOLAČ

Potrebno:

Kore

100 gr putera

150 gr čokolade

100 gr šećera u prahu

2 kašike brašna

4 jaja

Fil

350 gr čokolade

1/2 l slatke pavlake

3 kašike ruma

3 kašike šecera u prahu

Ukrašavanje

50 gr čokolade

1 kašika ulja

  Umutiti puter i šecer u prahu. Dodati jedno po jedno žumance, brašno i otopljenu čokoladu. Dobro izmešati. Na kraju dodati čvrst sneg od belanaca i lagano izmešati varjačom. Veliki pleh obložiti pek papirom, sipati pripremljenu smesu i peći na 200 stepeni oko 30 minuta.Ohladjenu koru preseći na pola. Čokoladu izlomiti na manje komade, pomešati sa slatkom pavlakom i kuvati na pari dok se ne dobije ujednačena smesa.Fil ostaviti da se hladi u frižideru 2 sata. U ohladjeni fil dodati šećer u prahu i mutiti dok se ne dobije čvrst šlag. Na kraju dodati rum i još malo mutiti.Na tacnu staviti koru, premazati je filom, prekriti drugom korom i ukrasiti otopljenom čokoladom.

 Prijatno!