Mnogo je stvari koje me cine srecnim. Sve one velike zelje koje sam imao u zivotu najcesce su me najmanje usrecile, dok sam ih docekao. Srecnim me cine male stvari koje tek primetim kada prodju, uvek je tad vec kasno. Koliko je potrebno da se otrca sreca i iznova zablista tuga?

 

Kao i mnogo puta pre mrzelo me da slikam. Generalno mrzim u zivotu sve sto se " mora". Pritiska me rok za izlozbu pa sam sebe teram. Kao robot povlacim poteze po platnu, trudeci se da uopste ne mislim da li ono sto radim valja ili ne valja. Znam da mi od slike zavisi dalji opstanak, pa mazem boje sa skorene palete.

Posto sam se mrcvario odlucio sam da pozovem Didi , da prosetamo i odemo negde da se izduvam kako bi vratio volju.

- Cao lutko.

-Cao.

- Nesto se jutros mrcvarim hajmo na kafu negde, da malo izduvam!

- OK. Za pola sata kod stuba srama.- rekla je didi razdragano.

 

Stub srama zvali smo stub pored katedralke na pocetku Jovine , koji je uglavnom bio mesto susreta mnogih poznanika , ponekad i nepoznatih. Cesto smo ja i Didi sedeli u obliiznjim kaficima i gledali kako se na stubu srama sastaju. Kladili smo se i tipovali ko koga ceka i da li ce ga docekati. Videli smo mnogo susreta a delikates su nam bili sastanci na slepo. To ne mozete da ne primetite. Oni koji su cekali bili su neuroticni do besvesti, obavezno skockani do maksimuma, a najcesce i maksimalno razocarani rezultatom svog cekanja.

Znam recicete da smo Didi i ja zlotvori, al probajte jednom, veoma je zabavno. 

Dok sam zurio  do mesta sastanka negde iz kafica ukacio sam pesmu Libero. I nekako taj sladunjavi ritam lako mi je upao u usi. kao ponosni konjanik '45(1945) - oslobodilac pevao sam je skoro ceo taj dan.

Didi je uredno cekala. Kao po obicaju purnjala je kao lokomotiva.

- Pa majku mu zar i na ulici- rekao sam joj sa osmehom.

- Ah, sta ces profesionalna deformacija. - rekla je isto u sali.

- Hajde da danas menjamo lokaciju, idemo u "Garden".

Klimnula je glavom u znak odobravanja. "Garden" je lokakal u Laze Teleckog ( najzabavnoj ulici grada Novog Sada, gde su smesteni mnogi kafici).Nismo cesto isli tamo, ali leti je bila prelepa basta sa terasom na prvom spratu tako vesto ususkana u debelu hladovinu i tako lepo skrivena da niko nije mogao da vam promakne a u isto vremne niko ni da vas vidi.

Upecali smo poslednji sto do ograde i  porucili standarde po obicaju, nes i sokice.

- Spasila si me. Kilavim se celo jutro, al ne ide. Ubi me ovo moranje.- udobno zavaljen u stolicu sa dignutim nogama na drugoj poceo sam Didici odu zahvalnosti.

- Ma ne pricaj mi nista, crkla sam sinoc na poslu. Ovaj narod kao da je prolupao. Svi samo zderu i zderu i nikad kraja.

Didi radi kao sef jednog restorana, sto se po njenoj liniji ne bi moglo reci.

- Imam izlozbu za deset dana a nisam ni na pla slike. Moram da je zavrsim inace letim ovog meseca iz stana.

- Ma zavrsices, ne sumljam ja u to. nego da ti pricam sta mi se sinoc desilo.Setila sam se odma tebe. Upoznala sam jednog kretena. Na oko nije los macan, cak sta vise i dobar. Muvao me pet sati, dok nisam popizdela i pristala da me vozi kuci. - stala je da srkne gutljaj kafe i pripali ko zna koju cigaru.

- Libero , konacno libero -pevusio sam poluglasno.

- Sta?- upitala je.

-I necu pustiti uzdah kad zamislim te oprosti, vreme je doslo da krenem dalje da se osetim ponovo libero...povovo Libero... Ma cuo sam je hitic mi je zivotni. Nego nastavi..

- A kapiram.Ok.Da i kreten predlozi da me odveze kuci, ajde mislim se mozda nesto i ispadne kad na vidiku nema bolje. Vozi on vozi, vidim ja nije to bas pravac moje kuce.Meni malo cudno ali ajde. Kad u neko doba mi ti  stanemo u nekoj njivi. Mrkli mrak , on , ja i kukuruzi lepota Bozija. On kaze hoce sex. Kao toliko se napalio da sad il nikad.  Skinuo on pantalone a ono smoki. Tuga jad Boziji. Malo nisam prasla u smeh. A on navalio, da me drpa da me stipa a mislim ja u sebi tugo moja tuzna.

-I... nestrprljiv da cujem ostatak pozurivao sam je.

- Mislim se ja e neces brale nocas pa da ti je zlatan.Jedva se iscupah iz onih kola i pobegnem ti ja u kukuruz u mrkli mrak. Nemam pojma ni kako sam trcala u onim stiklama . Cucnem ja i doviknem mu  " Smoki, Smoki cevap ti je mali , ajde sada pali" i prasnem u takav smeh da sam htela da se upiskim. 

- Ti nisi normalna, definitivno. Ovo mi je definitivno trebalo za pokretanje.

- Nemam pojma koliko sam ti ja tamo cucala, samo setila sam se tebe i tvog agroizvestaja. E onda mi tek nije bilo dobro, kikotala sam se  dok me stomak nije zaboleo.

 AGRO IZVESTAJ: Moja bivsa devojka i ja , zbog tada neresenih stanbenih okolnosti, cesto smo nase susrete priredjivali u jednjoj njivi nadomak grada. Posto nije iz Novog Sada dolazila bi skoro svako vece po mene i odlazili smo u njivu medju mlade kukuruze da se posvetimo jedno drugom. Imala je udoban dugacki karavan kome kada se obore zadnja sedista dobijate de luhe lezaj.Imali smo tacno odredjenu parcelu na koju smo uvek isli. Dovoljno daleko od glavnog puta daleko od buke uz mesec i zvezde uzivali smo u nasoj ljubavi.Znali smo cesto da nagi otvorimo vrata gepeka sedimo na ivici  gledajuci u nebo milujemo se i ljubimo do samog svitanja. Znajuci gde idem na ljubavni sastanak prijatelji su me svakodnevno pitali kako napreduju usevi, jel raste kukuruz, pa je postala interna sala da kad neko ode u prirodu po koji uzdah i zadovoljstvo kazemo da je otisao da napravi agro izvestaj.

Lezeci tako jedno uz drugo na polju okruzeni samo kukuruzima, zaneseni svojom ljubalju uplasi nas ogroman svetleci objekat koji nam se priblizavao. Ta strasna i jaka svetlost priblizavala nam se i pretila nam da nas oslepi. U samoj paninici da pobegnemo, nismo ni stigli da se obucemo. Bilo je samo bitno sto pre da pobegnemo. Jedva je moja bivsa dosla do prednjeg sedista i upalila kola. Sto je ona vise davala gas svetlost koja nas je pratila sve vise nam se priblizavala. Iako smo dizali veliku prasinu na zemljanom putu i jurili sve brze cinilo nam se kao da nema kraja. Jedva smo se docepali asfalta preznojani od straha i uplasenik,kada smo ukapirali da je to bio samo jedan obican veliki konbajn. Mi tada nismo znali da se kosi zito u tri smene, a konbajeristi bili smo zanimljiv ulov u 3 00 h ujutru pa se malo poigrao sa nama.

I danas kad pomislim na taj period znam da su to bili pravi dani srece i bezbriznosti, te sesti po godisnje veze. To je bilo nase malo ostrvo  srece gde smo bili prepusteni jedno drugom.

Ispustio sam uzdah.

- Da da i tako ti ja predjoh u poljuprivrednike - cuo sam Didin glas izdaljine.

- Da. kratko sam rekao zamisljeno.

Himna Libero koja me je drzala do tada kao pobednika, osvajaca srece bila je poljuljana.

- Sta ti je, sto si se ucutao ?Didi je primetila.

- Ma nista. Vec je dva a ja moram da radim , sa tobom vreme leti.

Kraj price nisam ni cuo iako ga je Didi uredno ispricala.

 Rastali smo se posle 15 minuta. Isao sam kuci nekako zbunjen, pomesanih osecanja. Prosla je skoro godina i mislim da sam preboleo, ustvari vise da sam se navikao ovako ali...

Kuci sam ceprkao po netu trazeci objasnjene za neku tehniku koja mi je trebala za neke zadivljujuce efekte, kako bi slika bila sto atraktivnija. U jednom trenutku u mail box se pojavila poruka. Hajde da vidim ko me se setio. Bio je to poziv clana you tube sajta da ga prihvatim kao prijatelja. 

- Sto da ne?  Da vidim sta bas to ima na tvom kanalu, kad sam vec tu.

KLik me delio od potpune propasti. Samo sto sam kliknuo pojavilo se..

                  

 

Raspao sam se, nikad ne bih ovo sluso ili potrazio, al desilo se kao sudbina.. Bljestavi odraz tuge koju sam zakljucao pokvarenim katancem otrcao je moju krhku srecu u momentu. Ovo je ustvari bio pravi odraz mojih osecanja.

 

p.s.

Priznajem dugo sam plakao, uz omiljeno jelo moje bivse... sa ostrva srece koje sam izgubio doplovio sam do onog poznatijeg ostrva blistave tuge, koje te uvek prihvati kao starog znanca. Ne morate biti tuzni da probate Virsle sa sirom samo malo vise razpolozenjiji da ugodite sebi.

mareziluka  

 

VIRSLE SA SIROM

    

 

 Potrebno :

 5 virsli

 5 reznjeva sira 

10 tankih reznjeva dimljene slanine

2 kasicice senfa

10 cackalica

 

Prorezati virsle uzduznu tako da ih ne prepolovite. Sir ubaciti u taj prorez celom duzinom. Virsle obmotati slaninom, koju zakacite cackalicom za vrh i dno virsle. Peci u rerni u plehu bez podmazivanja na 200 C dok sir se ne istopi i slanina ne postane hrskava. Kad izvadite premazite senfom.

Prijatno                        

5