mareziluka

Lepo septembarsko podne. Posle nekoliko dana kise ponovo sunce, JUPI. Digao sam ruku ne bih li zaustavip taxi. Na njoj nema burme. Ni na levoj ni desnoj.Imam 32 godine i nisam ozenjen. Raskinuo sam vezu od 6 ipo godina i sad sam sam. Gledam svet iz drugacije perspektive. Za devojku kod nas , u mojim godinama , kaze se baba devojka, sta sam onda ja ? Deda decko ?

 Zurio sam da ulovim taxi ne bih li na vreme stigao na dogovorenu  " casicu razgovora". Upravo sam izasao sa poslovnog intervjua, bezbrojnog po redu . Sve je isto kao i u milion predhodnik. Ni ova banka nije se mnogo razlikovala od predhodnih. Tri kruga testova i onda finale - razgovor sa psihologom ili ti HR menagerom.

Svaki put kada mi je HR bio muskarac obavezno sam fulao. Jednostavno me ne simpatisu muskraci. Kod zena sam uvek prolazio i bio pohvaljem al tipovi me ubise. Ovaj danasnji prevazisao je vrhunac mastovitosti. Cedio me kao limun , za razliku od ostalih kandidata, citavih 45 minuta. Hteo sam vec da skocim i pregrizem mu vratnu zilu. MMMMMMMMM kako bi to nekad bilo divno iskustvo. Ovde sam se spremio do maximuma. Cak sam uspeo da pronadjem i procitam i zadnji finansijski izvestaj banke. Verujte jedva sam preziveo - mnogo dosadno. Na samom kraju razgovara gos. Davitelj rekao mi je da se spremim za ponedeljak i planiram sledecih pet nedelja zivota u hotelu za obuku u Beogradu. Hju, konacno posao - mislio sam.

Posle pola sata klackanja groz guzvu, konacno sam bio na domak cilja. ATINA. Za mene jedan od najboljih restorana  svih vremena u Novom Sadu. Cesto sam tamo gostovao pa sam vec bio pripisivan u knjigu inventara na kraju godine.  Jednostavno to je moj drugi dom.

Didi je moja drugarica jos iz skolskih dana. Visoka, atraktivna, vitka , plava. Za vecinu muskaraca fan fatal. Najveca njena vrednost je ta sto je bila dobar slusalac i nemi svedok. Sta god da joj se poveri to nije islo dalje od nje. To je osoba koja se retko nalazi. Za  17 godina druzenja nikada se nismo ni sporeckali a kamo li posvadjali. Sa  njom to jednostavno nije bilo moguce.

- Zravo lutko. Sta gori pa je tako hitno.

- Ne pitaj me nasla sam se u g... do grla, pomagaj ne znam sta da radim.

- Cvrkuci - rekao sam radoznalo.     

- Hocu da raskinem sve veze. Ne mogu vise da se zamlacujem sa kretenima. Postoji problem. Milos ne zeli da me se okani, Nemanja me i onako smara.Aca je samo za kola, a onaj zadnji ma nisam se cula......, ne verujem da me se i seca.

Sto bi jedna druga drugarica rekla : " sta reci a suzu ne pustiti ?"

Naravno ovo je  licilo na Didi. Lepili su se za nju kao taksene marke. I koliko god ih je ona odbijala oni su sve vise navaljivali. Jedno smo tako u ranim mladalackim danima ( posto smo skoro uvek izlazili zajedno ) za manje od pola sata dobili 12 tura pica. Ni ne  pitajte kako smo zivi izvukli glavu. Kasnih devedesetih to je znacilo da pristajete na udvaranje, stvarno sam deda , kakvo bre udvaranje ma muvanje, sto naravno Didi nije padalo na pamet ni sa jednim.

Dok smo pijuckali nase omiljeno , standardno , oboje nes, ja sok od kruske ona liker, pricala mi je o mukama kroz koje prolazi.

- Sinoc zamalo nisam izgubila glavu. Milosa sam se jedva otarasila u 11. Izmislila sam da me boli glava. Ostavio me ispred zgrade, jedva, a  u dvoristu u kolima cekao me je Nemanja. Cimao me dvesta puta, posto sam kasnila. Dlacica je falila da se sretnu. Sreca pa moja zgrada ima dva ulaza. Dok sam trcala od prednjeg ka zadnjem ulazu, izgasilo se svetlo u haustoru i tako sam se spotakla da sam slomila stiklu na onim novim cipelama. Blago je reci - popizdela sam. To mora da me Bog kaznjava.

- Ti nisi normalna - rekao sam kidajuci se od smeha.

- Pa da znas i da nisam! Zato sam i odlucila da sve posaljem u rodni kraj i pocnem sa nekim novim sve iz pocetka. Reci mi sta ti mislis, samo ti mozes mi pomoci.

Bas kad sam zaustio da odrzim predavanje na temu psihoanalize , amaterske ,zivotne, Didi ciknu kao oparena.

- MIlos!

Pogledao sam kroz izlog i vidao Milosa koji je dolazio iz pravca Modene ka Atini. 

- Vreme je za beganiju. - rekla je nervozno vadeci novac za ceh.

Sasvim slucajnim , intuitivnim , pogledom skenirao sam Nemanju iz pravca Katolicke porte kako dolazi ka drugom ulazu Atine.

- Piskalica, pogledaj! Nemanju smo zvali Piskalica jer gde god da je krenuo ili gde god da je stigao prvo je isao u vece, kako smo to umeli da kazemo, otisao da se izljubi sa wc soljom.

- Najebala sam !

- Ja idem na Milosa ti ostani tu. Kad Piskalica ode u wc direkt na vrata B ,ti tuda i nadjemo se u Jovinoj.

Pohitao sam da zaskocim Milosa u prvom delu Atine , da ne bi stigao da vidi Didi. 

- Gde si ti bre Miki? Nema te sto godina. - glumio sam ludilo. 

Stao sam tako da mogu da vidim druga vrata Atine a Milosa uz polu " prijateljski " zagrljaj okrenuo da ne vidi ostatak restorana.

- O,zdravo evo me sta se radi ?

- Nista posebno, evo malo u gradu pa idem kuci , zujanje, ti? - pitao sam kao radoznalo.

Dok je Milos mlatio o njegovoj pohotnoj zelji za Didi, o tome kako svaku noc ga po nekoliko puta baci u nesvest, jer ona ne moze da se vidja svaki dan sa njim, ja sam preko njegovog ramena gledao razvoj situacije. Didi je poput balerina odleprsala do vrata B ali Kvrc. Vukla je i vukla vrata ali ona su se naprasno zaglavila. Bili smo u sosu.

- Shvati me cuo sam u jednom trenu Milosa, ja ne znam kako da bude bolje kako da je razumem? Nekako je sva zatvorena, nece da prica, da se vidja svaki dan.

- Znam, znam. Ona je jedna vrlo, vrlo zatvorena devojka. Recimo da je njeno srce ova prostorija, koliko je zatvorena ona bi se sakrila iza ovog stuba da je niko ne nadje.

HJUUUUUUUU Didi je ukapirala! Prosla je tik iza Milosevih ledja i sakrila se iza ukrasnog stuba. Ne znam sta je bila veca sreca ili sto je ona bila vitka ili sto je stub bio masivan pa Milos nije moga da je vidi ni da se okrenuo.

- Ma ne brini sredicemo, hajmo da mi popijemo pice pa nek ide zivot.  Rekao sam Milosu i obuhvatio ga oko vrata i ramena levom rukom , lagano zarotirao i posao sa njim na mesto na kojem smo do malopre mi sedeli, u drugi deo Atine.

Didi je bila spasena.

Taman sto smo seli i pozvali konobara zazvonio mi je mobilni.

- Ti si moj andjeo , spasio si me. Didi se kikotala kao derle.

Simulirao sam ozbiljan razgovor , iako je Didi vec odavno prekinula, i Milosu se izvinuo zbog neodloznih obaveza i krenuo ka izlazu. Nemanja je izlasao iz wc-a i smestio se sto tik do Milosa. Ziva komedija.

Sa Didi sam se nasao sto metara dalje  i odlucio da je za ovaj uspeh castim ruckom u sopstvenoj reziji. Naravno odmah je pristala. Kikotali smo se kao dve lude do mog stana.

Spremio sam joj njeno omiljeno jelo, a moju umotvorinu. Jelo koje nosi moje ime mareziluka.

Posle svih ovih '' zlocina'' shvatio sam da u meni jos ima onog decijeg i detinjeg duha i da ,  definitivno nisam deda, vec decko.

p.s.

Jos istog popodnevna dobio sam e mail da je banka nasla  , obratite paznju : PROFESIONALNIJEG kandidata od mene i da nisam primljen. Toliko o profesionalnosti u lepoj nam Srbiji.  To nije uticalo na nas apetit a nece ni da ja recept  mog carobnog obroka podelim sa vama, sprema se lako i brzo. Uzivajte !

mareziluka         

mareziluka

 Potrebno :

 LUKA preliv :

6 pilecih dzigerica
2 glavice crnog luka
1 kisela pavlaka  2 dl( novosadska)
1/2 kafene kasicice senfa
list persuna, so, vegeta, malo ulja

Sitno iseckati luk i u sirokoj serpi ili dubljem tiganju, prodinstati minut-dva na malo ulja, zatim dodati sitno iseckanu pilecu dzigericu. Dinstati dok dzigerica ne promeni boju u sivkasto. Onda dodati celu pavlaku, senf , vegetu, so i persun. Ostaviti na laganoj vatri  jos 10-tak minuta. Preliv je gotov kad pavlaka postane kasasta.

MAREZI testo :

200 gr sirokih rezanaca

1 veca glavica crnog luka

2 cena belog luka

1 velika kasika Subotickog sirnog namaza ( sa plavim poklopcem )

persunov list, vegeta, so

Testo skuvati u slanoj vodi, paziti da se ne prekuva. Ocediti zatim na malo ulja propeci istovremeno beli i crni luk, pola miinuta dok belui luk ne pocne da siri svoj miris. ubaciti na to testo . Dodati sirni namaz persun i kasicicu vegete. sve dobro izmesati i testo je gotovo.

 Prijatno!