Odnose sa ljudima delim u nekoliko kategorija.  Zavisno od vremenskog intervala koje smo proveli zajedno i stvari kroz koje smo prosli , poslagane su i moje klasifikacije. Na samom vrhu nalaze se prijatelji, zatim slede drugovi, poznanici i na kraju bivsi ili nebitni. Ogrtac ljubavi i poverenja mojih prijateljstava ukrasava niz zlatnih kopci, koliko je svako bitno dugme i zlatnim vezom pricvrsceno ?

 Sva moja prijateljstva  dugocka su skoro pa dvadeset godina. Sto su starija, kao i vino, to su bolja i prefinjenija. Vreme ih je obojilo finim aromama koje zanosno opijaju. Uvek sam se ljudima predavao sirom otvorenog srca, sto su ljudi , koji su danas pored mene, umeli na moju veliku srecu i da prepoznaju. U trenutcima velikih sreca al i tuga bio sam tu, sto se ono kaze na raspolaganju 24 casa. Bio sam vetar koji duva u jedra i gura ih napred ka sreci i mirna luka u koju uvek mogu da se vrate posle zivotnih brodoloma.

 Strpljiv i pun razumevanja, spreman da saslusam i ne osudim stojim kao svetionik. Isto tako za mene su svi dragi ljudi tu da previju i po koju moju ranu il’ dodaju jos jedan osmeh u radosti.

 Preko interfona cuo sam brujanje motora taxija koji sam narucio pre nekoliko minuta. Poslednji pogled po stanu da nisam nesto zaboravio, telefon, kljucevi, suncane, cigare, pice, poklon sve je tu – mogu da krenem.

 - Dobro jutro – rekao sam taxisti.

- Dobro jutro.

- Molim vas bulevar karlja Petra je..vetra. – poceo sam da šoketam, cemu sam inace sklon u ranim jutarnjim satima.

Izmamio sam osmeh na lice taxisti, sto je bio trik da me ne zeza u voznji. Mnogi su znali da voze toliko sporo i hvataju svako crveno svetlo da sam cesto u tim situacijam izlazio na prvom semaforu ne zeleci da me neko za rodjene pare zavitlava.

 - Zurite li.—upitao je taksista.

- Najkasnije za deset minuta moram da budem tamo, potrudite se , danas idem da krstim drugaricu.

- Bas lepo- kratko je prokomentarisao.

 Poziv za krstenog kuma za mene je najvece priznanje koje za ulozene godine prijateljstva mozete dobiti. Osecam se veoma ponosno kada se ljudi odluce da ih bas ja uvedem u veru i budem im duhovni vodja. Ne postoje te pare koje bi mogle da plate taj osecaj  koji je rastao i mom srcu.

 Mica me je pre mesec dana pozvala da je krstim. Naravno da nije bilo dvoumljenja. Iako na prvi pogled vrlo otvoren i moderan po pogledu nekih zvanicnih stvari tipa vencanja, krstenja, slava tvrdi sam tradicionalista. Uvek postujem propisani kodeks i trudim se do maksimuma da sve ispostujem.

 Znajuci sve to Mica me isto tako ispostovala i sa poklonom picem i bonbonjerom svecano pozvala da je krstim. Isto tako znajuci red i obicaje i ja sam za Micu kupio sve sto protokol i tradicija nalazu. Spremio sam se svecano ne zaboravivsi dobro raspolozenje.

 - Dobar dan, danas nam je divan dan- veselo sam kazao jos na vratima.

- Dobro jutro ulazi.

- Spremni, mozemo da krenemo ?

- Nisam moram jos da osusim kosu- rekla je mica mrtva hladna.

- Molim? Pa ti nisi normalana . Treba da smo u crkvi za dvadeset minuta.

- Stcicemo.

- Ne mogu da verujem da sam ja stigao pre sa drugog kraja grada nego da se ti nisi spremila, kad si ustala ?

- U sest.

- O majko mila – prekrstio sam se - sad je pola devet.

 To i jeste licilo na Micu – uvek kasni.

 Dok sam nervozno cekao da ona uspe nekako da se spremi, valjda na vreme, dace Bog, setio sam se svog prvog kumstva.

 Cast da nekom postanem kum ukazala mi je prvo a ko drugi nego Didi. Kako je tada rekla , sto me nacisto oborilo sa nogu, zelela je da nase prijateljstvo krunise necim visim, uzvisenijim i da medju nama napravi neraskidivu vezu za ceo zivot. Zelela je da budem deo njene porodice koja joj nije dodeljena, koju ce ona sama birati.

 Didi sam krstio pre tacno deset godina, jednog hladnog februarskog dana, postavsi tada po prvi put kum a ona moje prvo kumce, kako je i danas zovem.

 Svestenik koji je krstio Didi bio je poznat, Boze me prosti, kao covek lake ruke. Kada je trebalo platiti njegove usluge nije imao ni meru ni granicu. Obrede je najcesce skracivao na maximalno minimalno trajanje i nije bas bio reprezentativni predstavnik duhovnog lica.

 Poplaveli od zime u hladnoj crkvi, bili smo obamrli ne osecajuci svoje telo. Prilikom obilaska oltara slucajno sam ga nacepio po mantiji tako da se isti zateturao i zamalo pao sto je naravno izazvalo salvu sakrivenog smeha svih prisutnih. Taj geg se i danas prepricava kao moj najbogohulniji greh.

 - Gotova, idemo!- prekinuo me u mislima Micin glas.

- Konacno.

 Saborna crkva za mene je najlepsi pravoslavni hram u Novom Sadu. Smestena u samom centru grada blista svojom raskosnom kupolom i privlaci paznju svakog vernika. Iako pripada po parohiji Uspenskoj, Mici je ovde zakazano krstenje jer, kako je njen svestenik rekao, ovde krste velike bebe.

 - Dobro dan dobri ljudi. Bog pomaze.- pozdravio nas je veseli svestenik.

- Bog vam pomogao oce.

- Spremni da danas obavimo jedan veliki posao?

- Spremni oce-rekli smo u glas.

- Vi ste kum/

- Da oce.- odgovorio sam.

- Drago mi je ja sam otac Jovan, mozete me i zvati Joca.

 Ovaj svestenik u potpunosti se razlikovao od Didinog. Vedar, nasmejan, prijatan.

Pravi primer svestenog lica kod koga sa voljom dodjete i sa kojim jednostavno padaju sve barijere.

 Krstenje „velikih beba“ obavlja se u zasebnoj prostoriji parohiskog doma nazvano krstionica. Ono zasto je bilo specificno ovo mesto, mala kapela, jeste u tome sto u njoj postoji bazen za potapanje odraslih.

 Mala sobica od svega nekoliko kvadrata sadrzala je i dve svlacionice, tri ikone i inprovizovani oltar. Iako „inprovizovana’’ u njoj je vladao poseban mir.

 Drzeci Micu za desnu ruku pre samog cina potapanja, sto se smatra cinom krstenja, krstio sam se na svim propisanim mestima slusajuci pazljivo svestenikove reci.

 - E sad na presvlacenje- rekao je svestenik. Idemo na kupanje.

- Oce, ima li ovde neka kosulja ili cu u kupacem?- zacula se Mica iz kabine.

 Brzo montirajuci film u glavi kao klik , pojavila mi se legendarna recenica : „ kupacice moja...“. Jedva sam se suzdrzao da ne puknem od smeha. Obrazi su mi bili naduveni od suzdrzavanja.

 U dubokom bazenu pop je Micu potapao pritiskajuci je cvrsto ka dnu.

- Gde si ti krenula, jos malo cela moras- bio je neumoljiv.

- Sad si krstena. Hajde kume ti da citas molitvu, imamo onda jos jednu veselu pesmicu posle toga i gotovo.

 Iako nisam tako brzo uradio sve sto je trazeno Mice jos nije bilo.

 - Luka jel Mica uvek ovako brza?- pitao me svestenik

- Jeste – rekao sam kroz smeh.

- Ajde kumo hajde, mi se ovde ukocismo cekajuci.

- Stizem.

 Iza paravana Mica je izasla sa sve peskirom na glavi oblikovanim kao turban. Nisam mogao da izdrzim prasnuo sam zajedno sa popom u smeh. Njoj nista nije bilo jasno. Gledala nas je kao pale sa marsa.

 Prilikom citanjem zadnje molitve nespretno je uzeo molitvenik za zadnu stranicu , u sred citanja isti se raspao u hiljadu delova. Tresao sam se kao prut nad vodom od smeha. Mici sam toliko stegao ruku da sam mislio da cu joj polomiti svaku koscicu.

 Aleluja, napokon je bila krstena.

 Da bi se upisala u knjigu krstenih morali smo sa pop Jocom da se vratimo do Uspenske crkve.

 - Videli ti ovu kume?-pitao me.

- Videh.

- Na sta joj usta lice, sva naduvana ko da je bumbar ujede.- komentarisao je veseli pop silikonom oplemenjenu lepoticu.

- Da oce.

 Moj nekontrolisani porok – pusenje morao sam pod hitno da utolim, zapalio sam na sred ulice onako hodajuci sto bi se reklo u letu.

-Kume, sta radis to?

- Pusim oce.

- To je greh. To je samoubistvo, a Bog to ne odobrava.

- Gresan sam oce al sta cu !?

- U Svetom pismu Svevisnji je rekao jedi i pij , evo sad da svratimo ovde na jedno hladno pivo i jagnjetinu, nigde ne pise pusi.- trpeo sam kritike nimalo ne posustajuci praveci oblake dima.

- Oce, kada je Sveto pismo pisano nije jos bila otkrivena Amnerika a ni duvan, da jeste ja sam siguran pisalo bi pored pica i jedanja –dimi.

Pop Joca je poceo grohotom da se smeje.

 - E svaka ti cast doskocio si mi!

 Posle zavrsene procedure upisivanja  i izdavanju krstenice, pri izlasku iz kancelarije zanemario sam cinjenicu da su vrata visoka svega metar i osanmdeset i tako lepo nalepio celo na njih da sam u momentu prebrojao hiljade zvezdica.

 - Kume overi li ga ?- kroz smeh me pitao pop Joca.

- Jesam oce i to bas dobro !

- Neka , neka ni prvi ni poslednji, valja se.

 Miica i ja sporazumeli smo se da me ne zove kume vec kao i do sada. Nasla je srednje resenje pa me zove duhovni a ja nju ovcicom( nekrstena bila je zalutala ovcica, koja se krstenjem priklonila stadu Bozijem).

 Kazu kum nije dugme, kum mora da se bez pogovora slusa, odlucio sam da ne zelim da ovaj divni dogadjaj  proslavljamo u restoranu vec u  intimnijoj atmosferi. Kao duhovni vodja , mojoj dragoj drugoj ovcici, odlucio sam da spremim lep rucak i tako joj pokazem prvi primer oslonca.

 Moje drugo kumce iduce nedelje slavi krsnu slavu Sv. Arhangela Mihajla, ciju sam joj ikonu poklonio kao sinbol ulaska u hriscansvo .

                                              

 Mici srecna ti Slava i jos mnogaja ljeta da zajedno prolazimo kroz zivotna iskusenja i radosti.

 p.s.

Bitne dugmice plasta mojih prijateljstava ucvrstio  je zlatni vez nasih medjusobnih kumstava, praveci neraskidivu nit zauvek. Svi oni ,podjednako vazni, sijaju i danas ponosno u mojim ocima praveci najvredniju saru mog zivota. Neka smo svi jos uvek dugo zivi i zdravi. Ziveli!

 

mareziluka

 

RIBLJI FILETI I KROMPIR SALATA


Potrebno:

 

Ocisceni riblji fileti-preporucujem oslic

5-6 krompira

1 veca glavica crnog luka

2 jaja

Prezla

So,sirce,ulje

 

Filete posolite i uvaljajte u prezlu i ispecote u vrelom ulju dok ne dobiju zlatno zutu boju. Obarite krompir iseckan na kockice, skuvajte dva jaja. U ciniju stavite ocedjen vruc krompir preko njega iseckajte glavicu crnog luka, izrendajte jaja , posolite, pouljite i zasircetite sa dva cepa sirceta. Sve dobro izmesajte i sluzite toplo uz ribu.

 

Prijatno!