Cuda u zivotu retko se desavaju. Kazu da je recept za uspeh da se u cuda dovoljno veruje i da ce se ona ipak desiti. Razlicite su metode da se dodje  do kako se kaze „onostranog“, uz minimalno ulozen trud i maximalni rezultat. Da li jos uvek u tome pomaze najpoznatija formula ciribu ciriba i uplakana vestica da li je  neobicnost?

 Okultne vestine i vradzbine za mene su cista budalastina. Na  prvo mesto pored njih jos dodajem i teorije zavere kao i same teoreticare. Za mene jedina prava vera je vera u Boga, ljude i sebe. I ne moze ni petsto slepo misecih krilaca, crvenih konaca i bajalica da me uveri da tako neko moze da mi nanese neko zlo ili od istog odbrani. Cvrsto verujem u ljudsko srce i samo je ono to koje diktira nas ritam zivota, intervale dobrog ili loseg.

 Nikada u zivotu nisam pozeleo da odem kod neke vracare ili u najboljem slucaju astrologa i tako „ saznam „ sopstvenu buducnost. Kakva glupost saznati ono sto te ceka, pa u cemu je onda car zivota? Ovako snalazim se u momentu kad me snadje ili sreca ili tuga …. I sve je to ljudski, normalno i tako treba da bude. Posle svake kise uvek dodje sunce i posle svake noci svane novo jutro.

 Jedinao prokletstvo u koje verujem jeste prokletsvo ustajanja na levu nogu, a taj dan bas sam se na nju prvo oslonio.

 Pre nekoliko dana Didi me je zamolila da podjem sa njom do jedne travarke po lekove svom rodjaku. Nije bas bila odusevljena zadatim zadatkom ali hajde da ucini, da se ljudi iz unutrasnosti ne trose.

 Zapalio sam cigaretu cekajuci gradski u kome je Didi vec bila.

 - E bas mi je milo sto cete od danas da budete kaznjavani, bas volem. – rekla je jedna stara ofucana skotina u liku krezave babe. Sada cete valjda da se naucite pameti da nas ne trujete.

- E to ce da te izvadi u 200 oj godini –rekao sam babi misleci u sebi  Terajse bre baba u tri ...

 Sva sreca po babu pa je autobus brzo stigao. Didi je naravno cuvala mesto za moje „ stare koske“.

 - Cao.

- Cao – jedva sam izustio.

- Sta ti je ?

- Ma nesto sam danas bas bezvoljan, mrtav, sto se ono kaze ustao na levu nogu. Otero bi danas ceo svet u ... – organ.

- Nisam ni ja bolje, jos ova zajebancija , nije mi trebalo.

- A gde tacno idemo ?

- Kod neke travarke po neki caj, nemam pojma. Tu negde oko najlona. Imam adresu valjda cemo naci.

 Klisa za mene nije omiljeni deo grada. Uvek sam se cudio kako njujorcani imaju prezir prema Bruklinu a deli ih samo jedan most . klisa je za mene novosadski Bruklin. Mesavina velelepnih kuca i udzerica, sirokih i uskih ulica, prljava, strokava nikad je nisam osecao kao deo ovog grada.

 Posle pola sata tumaranja  nekako smo uspeli da pobodemo ulicu i broj koju smo trazili.

 Cim smo otvorili kapiju utakazao se dokaz moje ne ljubavi prema ovom delu. Niz dvorisno naredjanih stanova  krio je iza sebe milion ljudskih sudbina.

Na inprovizovanim strikovima susio se „beli“ ves koji je licio na sve osim na opran. Pred vratima nalazile su se metalne konzerve ukrasene vec polusvelim muskatlama, iz niskih odzaka vetar je motao gust dim pravo u lice svakom onom ko je morao proci tuda.

 Na inprovizovanoj tabli masnom farbom pisalo je : „ Blagotvorna Zivana“.

 Do njenih vrata vodilo je nekih petnestak stepenica. Taman sto prisli istima sa prozora sa sprata doleti jedna poprilicna slajmara kao bomba.

 - Fujjj- grozila se Didi.

- Povrace mi se – nisam ni ja bio manje odusevljen.

 Prostorija u koju smo usli iznenadila nas je. Ocekujuci nekakvu malu apotekicu sa gomilom kutijica sa cajevima, mi smo naleteli na cekaonicu.

 Sa zidova visilo je bezbroj jeftinih ikona, travnatih venaca i drvenih krstova. Na klupamase tiskalo dvadesetak ljudi svi cekajuci na prijem. Prizor uzasavajuci. Kljakavi, osakaceni, pogrbljeni, oteceni i deformisani.

 - Izvol’ te!- uputila nam je ispitivacki pogled jedna mala mrsava zena.

- Ja sam dosla po cajeve za mog... Didi je pokusala da joj objasni.

- Sacekajte-odbrusila je malena.

- Izvinite ali zaista mi samo hocemo caj, zurimo na posao.- pokusao sam da ubrzam stvar.

- Rekla sam sacekajte- skresala nam je ostrim tonom malena i primorala da to i uradimo.

 Didi i ja smestili smo se na ivici jedne klupe na neverovatno malom prostoru kao dve sardine. Iza vrata susedne prostorije cuo se dubok zenski glas.

 -Ikonu u desnu ruku, ikonu u levu ruku. Ne boj se ! Sada brzo ikonu u desnu ruku,ikonu u levu ruku, ikonu u desnu ruku, ikonu u levu ruku , ne boj se ikone !!!

 Didi i ja pogledali smo se blago telecim pogledom. Kako bi izbegao da skliznem sa ivice klupe prekrstio sam nogu preko noge. U tom momentu osetih jak udarac po njima.

 - Ne! Blagotvorna Zivana to ne dozvoljava, ne pleti joj srecu !

 Doslo mi je da babu, koja po udarcu koji sam osetio kao da je rod rodjeni sa  Tajsonu, ritnem direktno u facu i tako je izlecim od njene ludorije-suplje glave. Sreca pa sam pristojan al jedva sam se uzdrzao.

 Na vratima pojavila se krupna zena nekih kasnih pedesetih, ofarbana u vatreno crvenu boju.

- Veseli plamicak-sapnuo sam Didi, skocivsi da preko reda obavimo ono za cega smo dosli.

- Udji sine , brzo udji- ugurala nas je u sobu plamena.

 Soba polumracna sa nekoliko prigusinih svetiljki. Na samoj sredini mali okrugli sto, tri stolice.

Na stolu nekakve cinijice ispunjene tecnostima razlicitih boja, bosiljak, krst, brojanica, sveca.

 Plamena Ili Blagotvorna Zivana na sebi je imala vise zlata nego ceo izlog zlatare majdanpek. Napadno nasminkana-indijanskim bojama obucena u neku siroku tuniku.

 - Mi smo samo dosli gospodjo po caj – pocela je Didi.

- Sedite , brzo sedite.

 Hajde ocigledno nismo imali drugog izbora.

- Vidim u tebi demone predaka- obratila mi se. To moramo hitno da isteramo iz tebe.

 Kad je pocela da trabunja garantujem da mi je faca bila kao i Homera Simsona kad mu neko prica a u oblacicu nad njegovom glavom svetli krofna. Tele sto tele.

 - Gospodjo ali.... pokusao sam.

- Brzo sine uzmi ovu ikonu u ruku – gurala mi je fals ikonu .

- Ne , gospodjo..- opirao sam se .

- Ja cu te ocistiti demona sto ti ruse zdravlje i srecu! Upalimo svecu da odu uz dim.

 Zahvatila je iz posudice neku nepoznatu tekucinu i mrmljacu pocela da me prska.

Ostrim okretom, razgoracenih ociju Didi sam dao znak da idemo.

 Kako sam ja poprilicno krakat  tako sam skocivsi nogom zakacio i prevrnuo sto.

 - Je...o ti pas mater i tebi i demonima. Teraj se bre ludaco. Joooooooooooj sad bi te nabo na kolac. Kretenko. Ako ti ja dam duha odusices. Grkljan cu na dupe da ti cupam! Ti meni... urlao sam

 Uhvatio sam Didi za ruku i u dva skoka , pazeci da ne slomijemo glavu preletio one silne stepenice. Iza nas culo se urlanje razjarene gomile. Vristali su za nama ,culo se tu svasta. Bezali smo kroz blatnjavo dvoriste i nismo se okretali dok nismo pretrcali citava dva coska.

 - Uhhhhhhhh jedva sam zadihan izgovorio oslonivsi se na zid, pa to samo moze sa tobom  da se desi. Obecavam ti uhhh, dusa mi je u nosu, jos jednom nesto ovako i tebi cu grkljan cupati.

- Crkla sam, al se bre ostaralo uhhhhhhh ! Joooj pocela je da se smeje da si samo mogao da vidis svoju facu kikikikik, hahahaha.

- Slatka si mi!

-  A tek njenu hahahaha Didi je crkavala od smeha.

 Izricito sam zahtevao da se posle ove spektakularne seanse , kuci vratim taxijem na Didin racun. Cena pretrpljenog stresa. Stali smo na uglu kod najlona da sacekamo taxi.

 - Daj mi upaljac da ne rovim sad- rekao sam Didi drzeci cigaretu u ustima.

- Nemam.

- E otkad znam za tebe nikad nisi imala upaljac,cekaj  nasao sam . Kupicu ti jedan oko vrata ko klepetusu da ga stavis, mozda ga i sacuvas.

- Ne treba, ne pusim!

- Sta? bio sam u soku.

- Ima pet dana da sam ostavila, vise ne.- rekla je kroz osmeh.

- Pu izdajice jedna. Sram te bilo. Izdala si me sine Brute. Sa tobom necu vise da se druzim. Uaaa posle petnest godina, e Didi , Didi razocarala si me.

 Taman sto sam uvukao prvi dim i poceo sa stabilizacijom svog nervnog sistema ispred nas se zaustavio beli jugo iz koga je izasla nacifrana cica.

 - Dobar dan.

- Dobar dan- duetski smo odgovorili.

- Ja sam iz zravstvene inspekcije a vi pusite na nedozvoljenom mestu, moram da vam napisem kaznu !

-Molim? Bio sam u cudu.

- Od danas vazi zakon o zabrani pusenja na javnim mestima, a vi ste na parkingu javne institucije, najlon pijace, i morate platiti kaznu. – odrzala je predavanje.

- Ti to mene zajebavas?- kratko sam je presekao.

- Gospodine obratite paznju na recnik, dajte dokumenta.

- Otkud je ovo....

- Necu se raspravljati vi ugrozavate vase i zdravlje drugih i necu raspravu ! Dokumenta!

 Hiljadu ti bogovetnih levih noga, duhova predaka i demona, i hiljadu mantri bajalica i vradzbina, kotao u meni je eksplodirao.

 - Sta tebe boli za moje zdravlje, ti ces da me spases. To sto nemam leba da jedem za to te zabole. To sto jedemo modifikovanu hranu, pijemo radioaktivnu vodu i sto su nas bonbardovali to je zdravo?!!!! Vikao sam i dzipao pola metra od zemlje u svom besu. Koje si mi ti k…o mudo da mi kazes da li cu da crkavam ili ne. Evo vidi vidi deset cu sad da zapalim. Potrpao sam deset cigara odjednom u usta i poceo da ih palim. To sto ne mogu da dobijem zdravstvenu zastitu i posao, to te nije briga. Bitno da si ti svoje dupe uvalila u drzavni auto, ja da te placam. Grmeao sam nesmanjenim intezitetom.

I da znas hocu da crknem i to od cigara to je moje pravo, moj izbor. Bar da znam ,ako se u ovoj drzavi nista ne zna, od cega sam crko!!! Evo ubijam se , bolje narodu da date hleba nego sto bacate pare na glupe reklame. Popusicete i vi svoje mame li vam…..  E necete mi jos ovo uzeti ! Kaznjavajte alhoholicare,drogerase, vracare. Napali na nas ko nekrsteni.Jooooooooj!!!!!Zemljo tunguzijo otvori se!!!

 Do tada drcan inspektorkin pogled pretvorio se u placljivi. Didi joj je prisla nesto sapnula dok sam ja i  dalje urlao odskakujuci od zemlje u svoj svojoj ljutini i besu

 Zgrabivsi me za ruku brzo me je uvukla u taksi i rekla taksisti sto pre da nestanemo sa ove lokacije.

 Kada sam se malo smiri i dosao sebi pitao sam Didi sta je to sapnula inspektorki.

 - Da si sizofrenicar i da cekamo taksi da te vodim u bolnicu.

- Ja lud?Hvala ti!- naljutio sam se.

- Ma blesice jedna bio bi lud da smo dozvolili da joj poklonis 5000 za kaznu, izvukla sam te !

- Uh srce moje-razvukao sam osmeh od uva do uva.

-Bleso jedna blesava! Ovo je bio stvarno “caroban” dan. Izvini jos jednom za sve.

- Oprosteno ti je.

- Pocinje glava da me ubija.- rekla je.

- Imam lek, alternativni.

-Nemoj molim te, jedva smo danas preziveli sve alternative-dodala je kroz smeh.

 Jedino cudo na kome sam zahvalan jeste cudo plemenitih srdasaca mojih prijatelja. U sva ostala tesko da verujem. Pusenje ne ostavljam iz cistog inata! Necu da ga se odreknem ni za zivot jer to je moje pravo! Didinu glavobolju izlecio sam najboljom alternativom – Brzom poslasticom koju  morate probati.

Pesmu, koja je moja licna himna, poslusajte obavezno! Moj mali doprinos protiv diskriminacije pusaca, pa imamo i mi dusu, garavu al je dusa !

                                                        

 

 

 p.s.

U danima kada neoprezno ustanem na levu nogu vratim se u krevet, tako je najbolje za sve, i za mene i za svet. Trudim se vec danima da s obe skakucem veselo i ustanem uvek na pravi oslonac. Jelo ciji vam recept dajem mozete spremiti stojeci na bilo kojoj nozi, cak i levoj, garantovano moze samo da vam donese radosti i zadovoljstvo!

 

mareziluka

 

 

REZANCI SA MAKOM

 

Potrebno ;

1 pakovanje sirokih rezanaca (oko 300 gr.)

100 gr mlevenog maka

6-7 supenih kasika secera

Malo ulja

 

Rezanca skuvajte , ocedite. Zatim u isti sud sipajte ulja toliko da prekrije dno,vratite na vatru, dodajte na to rezanca, mak i secer i dobro izmesajte nekoliko sekundi dok se secer ne rastopi i mak razlije po svom testu.

 

Prijatno!