"Što ne boli - to nije zivot, što ne prolazi - to nije sreca." – rekao je mudri Ivo Andric. Kada je pisao ovu recenicu kao da je gledao u sudbinu jedne zene, njemu nepoznate. Zasto sreca mora uvek  da bude prolazna i zar zivot mora bas da boli? U zivotu nekad ostane i mnogo manje od srece al se ipak zivi. Muske suze su kazu najteze. Koliko je teska moja suza i njen bol ?

 

 Bezbroj je podela koje mozemo napraviti na temu ljubavi. Moje srce oduvek je bilo dovoljno veliko da moze jednako jakim intezitetima voleti razliciti ljude ne ugrozavajuci i ne zapostavljajuci nikoga. Roditelje, sestru, prijatelje, rodjake......

 Mnoge ljubavi obeleze nam zivot od njegovog pocetka pa do samog kraja. To se one prave , tople i iskrene bez ikakvog interesa i prisile, ljubavi cistog srca i ljubavi nase ljudskosti. One se ne zaboravljaju i oplemenjuju nasu dusu poput finog filigramskog rada na nekom lepom zlatnom medaljonu.

 Probudio sam se poprilicno zbunjen. Sedeo sam nekoliko minuta u krevetu ne znajuci jesam li jos uvek u snu ili na javi. Belicasta izmaglica skrivala je krovove okolnih zgrada, potpuno sanjivo vreme. Lenjo sam trljao oci ne bih li dosao sebi.

 - Hajde ustaj Luka- rekao sam sam sebi.

 Ni jutarnji ritual tusiranja nije mi pomogao da se osecam bolje. Dan mi je bio prepoznatljiv. Poznate slike, koje secaju na mnogo toga. Sa police dohvatio sam lepo ukoricen kozni album sa fotografijama. Izmedju njegovih korica nalazila se zivotna prica, prica moje heroine ukoricena izmedju korica finog krem koznog poveza, koju sam sakupio od zaborava i zauvek sacuvao.

 - Ti samo reci sta da radim.- rekla mi je tetka Rada.

- Nista ti ne brini. Pravi se kao da nista ne znas . Ja cu da pricam a ti se pravi zbunjena.

- Dobro sreco.-neznost je vrvela iz njenog glasa.

- I nemoj slucajno da gledas u doktoricu. Gledaj malo u pod malo u stranu.

 Pre mesec dana podneo sam zahtev centru za socijalna pitanja u zelji da tetki obezbedim izvor prihoda. Posto je ceo zivot zemljoradnik a nije imala imovinu na svoje ime ovo je bio jedini put da joj obezbedim redovan izvor prihoda. Sto da ne ?

 - E ako nam ovo Luka uspe, tetka vise nece biti bezemljasica.

- Uspevamo , nema da omanemo. Da i ti konacno vise ne zavisis od nikoga posle pedestet godina.

 Tetka Rada, tetka zbog koje se ova rec pise uvek velikim slovom. Od najranijeg detinstva vecina slika vezane su za nju. Nema tog lepog trenutku u zivotu u cijoj slici nema nje. Tiha i ljupka iz njenih ociju izvirala je dobrota. Ona je neko ko me uvek zvala sreco ili kuco moja, sa toliko neznosti i topline u glasu da to nije imalo cenu.

 Pre dvadeset cetiri godine ostala je bez svog jedinog deteta. Rana koja se tada otvorila svakim danom sve vise je krvarila i pekla, za nju nije bilo leka. Junacki je nosila duboko u sebi, kidajuci je bolnim jaucima bespomocnosti naricuci na sinovom grobu.

 Stigavsi isped zgrade socijanog u Subotici tetku sam smestio u pozajmljena invalidska kolica, dao poslednje instrukcije i krenuo u akciju.

U zivotu, nazalost, imao sam priliku da budem u mnogim zdravstevim ustanovama ali ljubaznije osoblje i uljudnije lekare nisam video nego u Subotici.

 - Dobar dan.- pozdravio sam doktoricu presednicu komisije.

- Dobar dan , izvolite .

- Ja sam dosao za ....., znate samo da pitam ona je nepokretna u kolicima pa da li imate nekog clana obezbedjena da mi pomogne da je unesem?

- Nema potrebe, ja cu izaci ispred zgrade – ljubazno mi je odgovorila doktorica.

 Brzo sam izasao da dam tajni znak tetki.

 - Dobar dan bako- pozdravila je tetku doktorica.

- Nisam aaaa – pravila se tetka nevesta

- Kako se zovete?

- Rada – promrmljala je tetka gledajuci u zemlju.

- Imate li imovine ?

- Sta?

- Imate li zemlje? Ponovila je doktorka

- Ja sam bezemljasica.

- Sta je rekla?- obratila mi se doktorka

- Gospodjo ona je imala pre dve godine jak mozdani udar i od tada vuce posledice, na momente je svesna a na momente nikog ne prepozna. Ima problema sa govorom a vidite i ove ulkuse na nogama , posledica lose cirkulacije . Sem toga ima i propale casice na kukovima pa vise ni uz pomoc staka ne moze da hoda.

- Dovoljno je. Rekla je. Da je vise ne mucimo. Namignula mi i dodala  Za desetak dana stici ce vam resenje, zelim vam puno srece i noj zdravlja jos pomalo.

 Osecao sam se kao narodni heroj. Srce mi je bilo veliko kao cela Subotica.Uspeo sam !. Ja sam bio taj koji je tetki posle pedeset godina napornog rada u poljoprivredi, gde sve zavisi od vremena i nista nije sigurno, uspeo da obezbedim stalni izvor prihoda.

 Osmeh u povratku nije nam silazio sa lica.

 - Luka sreco, jesam bila dobra.

- Super , tetka za oskara.

- Kao pravim se ja nevesta.

- Pa sta nismo nista slagali osim da nisi razumna. Koliko si ti dala za 60 godina ovoj drzavi moze i ona tebi nesto.

- E posto si i ti bez svog dinara, a ja znam kako je to celog zivota, pola ide meni pola tebi.

- Ma ne treba tetka- nasmejao sam se.

- Treba, treba. Delimo kuco tetkina na ravne casti.

- Dobro.

 Nije bilo svrhe se protiviti jer to i jeste bila istinski ona. Velikodusna, pravicna, blaga puna topline i razumevanja.

 U povratku morao sam jos da svratim u nekoliko prodavnica, na cega se tetka nije bunila. Pred poslednjom mesta za parkiranje nije bilo ni za lek. Jedva sam se ukrcao na jednom inprovizovanom izmedju dve breze na jednoj blagoj nizbrdici.

 - E tako sve sam uzeo idemo kuci.

 Nespretno sam pritisnuo kvacilo, kola su lagano kliznula i uz jak ostar zvu naslonila na jednu brezu.Prebledeo sam.

 Steta je bila ucinjena. Iz prednjeg plasticnog branika zjapila je rupa velicine pesnice.

 - Uh je...em ti zivot. – sam sebi sam rekao.

 Iz kola tetka je nemo gledala moju reakciju.

 - Ubice me tata.- prestravljeno sam rekao . Opec ce reci ti si smotan, tvoja sestra je za tebe profesionalac. Ti si dupe-glava za voznju. Joj ubicu se.

- Ma neces . Ne dam te ja.

- Sta da radim.

- Slusaj, reciremo da te je neko udario na parkingu- predlozila je tetka.

- Da, da i recicemo da mi nismo ni videli ko. Recicemo da smo tako zatekli kad smo se vratili. Neces me izdati?

- Luka , sreco ni da me na komade kidaju.

 Tetka i ja sklopili smo pakt. Nasa mala tajna bila je zavijena u bezazlenu laz. Mi cemo se drzati nase price i to je to.

 Tati smo ispricali vrlo uverljivu pricu. Na nase iznenadjenje burna reakcija je izostala. Rekao je da svakom to moze da se desi a da ce on to srediti. Laknulo nam je.

 Za nekoliko dana zazvonio mi je telefon- tata.

 - Reci tata.

- Rekli ste da vas je neko udario na parkingu?

- Da i nemam pojma ko je bio.- pravdao sam se.

- Danas sam ono popravljao i znam ko je- rekao je tata kroz osmeh

- Da- rekao sam zbunjeno.

- Udarila su vas zaprezna kola.

- Kakva zaprezna, sta to pricas?- nista mi nije bilo jasno.

- Pa eto slucajno sam nasao koru breze u unutrasnjosti blatobrana, pa rekog neka zaprega .

- Izvini – znao sam da zna.

- Mene da slazete, ti i tvoja tetka isti ste. Ni za zivu glavu nece da prizna da si ocesao drvo. Kaze ona nista ne zna.- poceo je da se smeje. Sledeci put sklonite dokaze hahaha.

- Ne znam stvarno kako se desilo, znam da ces reci da sam glupson, al eto desilo se. Priznajem. Nisam hteo da me vices i da mi ne das vise kola.

- Ma necu te vikati, j...s branik, napravio sam, a kola... ma odlican si ti vozac. Mozes ih uvek dobiti kad ti zatrebaju.

 Treba li napomenuti da tetka nikad nije htela da prizna sta se zaista desilo cutanjem se braneci.

Po dobijanju prvog primanja bio sam nagradjivam  redovno svakog meseca pola-pola, kao sto je i obecala.

 Posle godinu dana tetka je dozivela jos jedan jak mozdani udar sa kojim nije uspela da se izbori. Umrla je 3 decembra , dan pre svog 69 rodjendana, na odeljenju suboticke bolnice.

Ja sam bio taj koji je poslednji put video i poljubio. Iako u besvesnom stanju na moj poljubac apart za pracenje ritma srcanog misica reagovao je na tren ubrzanim i jacim otkucajima. Znam da me je cula.

 Sahranjena je na grobrlju pored svog jedinog sina.

Njen suprug , moj teco, umro je za njom posle svega cetiri meseca. Posle 52 godine njihovog braka, velike ljubavi i postovanja, koje su imali jedno prema drugom, njegovi rodjaci nisu mu ispunili zelju i sahranili su ga razdvojeno od nje.

 Osim crne memerne ploce koja je ostala kao trag njenog postojanja, i hladne keramicke slike u mom srcu ostala je velika toplina i tri sveske najlepsih starinskih recepata torti i kolaca, koje kao kuvarska biblija zauzimaju pocasno mesto na polici u mojoj kuhinji.

 Od nje sam nasledio talenat za slikanje, zapazanje detalja, oko „kamera“, i talenat za kuvanje i pravljenje poslastica kojima me je cesto obradovala.

 Zahvalan sam joj za sve rodjendane koje mi je ulepsala tortama, za svu toplinu njenog  dlana u mojoj kosi. Za sve osmehe,  nezne reci podrske. Za blagost, srecu i nesebicnost.

 Uvek se obradujem kad je sanjam, a to je cesto, jer mogu bar u snovima da vidim njeno svetlo lice i cujem njen divni glas. Ostavila mi je najvece nasledje u zivotu, ne merljivo sa icim materijalnim, ostavila mi je ljubav koju nikad  niko vise  nece  moci da mi nadomesti.

 Trudim se da ne prolazim pored kuce i kojoj je zivela. Prazna, zarasla u korov i avetna izazove jezu. Jos duplo mi je tezi njen gubitak jer iza nje nije ostao niko – ostalo je samo pustos.

 Skupio sam sve nihove slike i skrto ih cuvam od zaborava. Zelim da se zauvek sacuva secanje na postojanje tako divnih ljudi kao sto su bili moja  tetka, teco i njihov sin, moj brat.

 Uz ovu pesmu setim se nje  i sve sto mi je znacila.

 

 U subotu na njen rodjendan, i trogodisnjicu smrti upalicu joj svecu ,odnecu joj cvece i kolace  koje je volela i da jede i da pravi.

Prelistacu opet album sa slikama gde je njeno lice krasilo sreca koja nije ni slutila tako tezak kraj.

 

p.s.

Za nju uvek ce biti rezervisana moja suza i najlepsi deo srca koje je mirno jer znam da je ona posle mnogo godina opet sa svojim detetom , a bol koju je nosila 24 godine konacno nestao. Ako ste i vi zaplakali , veliko vam hvala, tako ona zivi jos sekund duze i vecnije. Dajem vam recept torte po kojoj je pamtim, koju uvek rado napravim i od srca degustiram

 mareziluka

 

  SLADOLED TORTA

Potrebno:

Kora:

10 belanaca

10 kasika secera

10 kasika brasna

½ praska za pecivo

1 vanil secer

2 dcl mleka

 

Fil 1 :

4 dcl vode

12 kasika secera

2 pudinga od vanile

 

Fil 2:

2 dcl vode

6 kasika secera

1 puding od cokolade

 

Fil 3:

2 margarina

10 zumanaca

10 kasika secera

100 gr cokolade ili kasika kakaoa

2 slaga

 Umutiti belanca u sneg, dodati secer, brasno i prasak za pecivo. Ispeci na 180 C. u pravougaonom plehu otprilike 40x25 cm, tek pecenu koru preliti sa 2 dcl mleka u koje je dodat vanil secer. Koru ohladiti ali ne vaditi iz pleha.

Fil 1 : Prokuvati 4 dcl vode sa 12 kasika secera. Posebno umutiti 2 pudinga sa malo vode i skuvati u vrijucu vodu dok se ne zgusne kao zele.

Fil 2:Prokuvati 2 dcl vode sa 6 kasika secera. Dodati u to razmucen jedan puding od cokolade i kuvati dok ne postane kao zele.

Fil 3: Umutiti zumanca i secer u to dodati dva umucena margarina. Podeliti u 2 jednaka dela i u jednu polovinuu dodati hladan fil1 a u drugu hladan fil 2 + cokoladu ili kakao.

Redjati u plehu  kora ->zuti fil-> kafeni fil -. Slag.

 

Prijatno!