Zivot najcesce “pise” najbolje romane. Kao poprilicno mastovit momak neretko nisam mogao ni u najludjim snovima zamisliti ono sto zivot izrezira. O sebi ne mislim kao o privlacnom i preterano lepom u najbolju ruku samo kao o dopadljivom, bar sto se tice fizickog izgleda. Najmenje sam ikada mogao pomisliti o sebi da sam zgodan macan i napaljen macor.
Vrlo se rado odazivam na sve pozive za slavlja. Nema nista lepse nego kad je povod okupljanja necija sreca. Ninini roditelji slave godisnjicu braka . Fascinira me duh te porodice koja drzi do tradicije , narocito fascinira da njeni roditelji imaju po najmanje tridesetak gostiju , svojih vrsnjaka, sto se mora priznati u ovim vremenima labilnih moralnih vrednosti i ljudskih odnosa deluje kao fenomen.
Pevusim, jer nocas necu morati igrati indijansko kolo oko mog sporeta, dok idem prema hipermarketu, da odaberem neki prikladan poklon. Nocas ne moram da brinem za veceru, znam kod njih je uvek klopa vrhunska i ima je u tolikim kolicinama kao da dolazi hiljadu a ne pedesetak ljudi, to je postovanje gostiju.
Lutajuci u nadi da ce mi nesto pasti na pamet , usput, zaustavim se na vinoteci. Nije to tako losa ideja Nininom caletu cu uzeti neko kvalitetno vino, a kevi cvece, to bar kod zena uvek dobro prolazi, sta cete stara Becka skola.
Najveci problem krije se u cinjenice da ja uopste ne konzumiram alhohol , ali bas nista, pa se razumem u alhohol sto bi ono rekli :” K’o Marica u kriv k…c”. Stajao sam pred prepunim rafon i bar po lepoti etikete pokusavao da odlucim koje vino da uzmem.
- Dobar dan. Mogu li vam pomoci ? cuo sam muski glas iza ledja.
- Mozda! rekao sam neokrecuci se.
- Nesto odredjeno? Belo ili crno ?
- Pre bi crno .
- Dozvolite.
Ispred mene se pojavio prodavac nekih kasnih tridesetih godina, sa zagonetnim osmehom, poput Mona Lize sa najplavljiv ocima koje sam ikada video u zivotu.
- Ja se razumem u vina ko Marica u kriv … da prostite. Rekao sam ohrabren pomoci koja mi se ponudila.
- Izvinite, medju nama, nemoj te tako i Marica se razume sto je krivlji to je bolji!
Prasnuo sam u smeh zaista duhovito, mnoge sam mudrolije cuo ali ovu nisam, covek se uci dok je ziv.
- Tako kazu iskusniji a ja im verujem – i dalje je bio vrlo prijatan.
- Ok, ja cu verovati vama, vidim da se razumete u ovo pa cu vam prepustiti da izberete za mene neko kvalitetno vino, povod je godisnjica braka.
- To znaci i pakovanje, ne brinite bicete vrlo zadovoljni. Mozete obaviti sta ste naumili a vino ce vas cekati ovde na pultu upakovano.
Prosvrljao sam jos malo po okolini cisto da ubijem vreme i informisem se jos o nekim sitnicama . Vino sam ubrzo pokupio, usput svratio u cvecaru kupio , o klasike li , ruze i otisao kod Nine.
Kao dragog gosta docekali su me srdacno. Vecera je toliko bila preobilna i kaloricna da sam vec poceo da disem na skrge. Nini sam usput ispricao kako sam se mucio sa odabirom poklona al da sam uspeo.
Kao veliki ljubitelj vina Nina je odlucila da isproba kvalitet mog poklona, steta je da stoji, zar ne ?
- Guigal, 2004, Italija svaka cast.
- Ima se moze se , zar si sumljala u mene.- nasalio sam se.
Nina se zagledala u unutrasnjost kese.
- Ovde ima neka kartica pise : 063 5........, ko je to?
- Nemam pojma, verovatno distributer, daj da vidim.
Na crvenoj kartici oivicenoj zlatnim grozdovima, ukrasnim brojevima bio je ispisan broj telefona. Mahinalno stavio sam ga u zadnji dzep, ko zna za sta ce zatrebati.
Sledeceg jutra nisam imao obaveza ali kao za inat nisam dugo spavao, tako to obicno ide, vrucina je vec napolju ubijala. Setio sam se sinocne kartice , ma pozvacu bas da ubijem malo vremena iaonako svi moji rade a pametnije nista nisam smislio osim da se zabavim predstavljajuci se kao zainteresovani klijent.
- Halo, dobar dan.
- Dobar dan.- cuo sam muski glas sa druge strane.
- Ja se izvinjavam pronasao sam ovaj broj , ustvari kupio sam juce vino.... uneo sam se sav u objasnjenje radoznalo pitajuci se kome ja to pricam.
- Drago mi je da si se javio, ovde Ivica.
Mozes misliti Ivica, kakav kretenski nadimak, a gde ti je sestra Marica. Mislim ako sam vec nazvao reci mi puno ime, jaka poslovna kultura. Nisam i dalje imao pojma sa kim pricam.
- Vi ste distributeri Italijanskih vina? Radoznalost me ubijala.
- Moze se reci.
- Izvinite nista ne razumem ili jeste ili niste, u svakom slucaju nije vazno… vidno iznerviran krenuo sam da prekinem vezu.
- Stani, Marice, ako se secas juce si mi trazio pomoc na vinoteci.
Kockice su se slozile. Bio je to onaj ljubazni prodavac koji li se onoliko zagonetno smeskao.
- Ivica, jel tako? Sta treba ovaj broj da znaci?. Naslucivao sam ja al hteo sam da se uverim.
- Svideo si mi se, pa ako zelis da se vidimo… bio je iznenadjujuce direktan.
- Ivice zao mi je, promasio si bioskop nisam ja iz tog filma, u svakom slucaju jos jednom hvala na pomoci shvaticu ovo kao kompliment.
- Mislio sam da popijemo pice....
Prekunuo sam vezu. U poslednjih nekoliko dana tonuo sam u laganu depresiju. Osecao sam se sve usamljeniji. Takva stanja jednostavno me odbijaju od ljudskog roda, nemam bas preteranu zelju ikoga da vidim. Kad podvucem crtu: sam, bez stalnih prihoda , sa visegodisnjom karijerom svastara , podstanar, kao umetnik a u sustini domacica bez perspektive. Ogavno.
Koliko sam lose uvek se moze videti prema kolicini knjiga koje procitam u odredjenom vremenskom intervalu. Sto mi je losije citam sve vise i vise bezeci u neke druge , tudje, lepse svetove, samo na tren da zaboravim svoj.
Sta god da sam radio, a nista konkretno iz glave mi nije izlazio vinar. U delicu sekunde prelomio sam.
- Halo Ivice , Marice ili vestice, nisam u trvom fazonu, to me ne zanima al mi je uzasno dosadno i treba mi sa nekim da popijem kafu ako hoces sad i odma da se nadjemo u gradu imas priliku, ako neces zaboravi da sam te ikada zvao.
- Moze, za pola sata u piceriji Pizza Sicilia, znas gde je ?
- Znam, za pola sata ni minut duze.
Protiv gay populacije zaista nemam nista. Ne smatram nikog ni bolesnim ni nakaradom ako je drugaciji. Isto bi bilo kao da bi ljude klasifikovao po politickim opredeljenima. Moje zivotno geslo je „Zivi i pusti druge da zive“ ili u prevodu ne cackaj u moj zivot jer mene tvoj ne zanima vise od onog koliko si spreman da mi kazes.
- Luka – pruzi sam ruku.
- Ivica, drago mi je.
- A pravo ime, Ivan? cekao sam odgovor.
- Ne, pravo ime mi je Ivica. pravda ose.
O kakve li zivotne ironije em pe..r em takvo ime. Sudbina se gadno poigrala sa njim. Sto smo dublje tonuli u jedan obican i neobavezan razgovor shvatao sam da se radi o jednom zaista kvalitetnom coveku za koga ni pocemu ne bi pomislili da je to sto jeste. Pricali smo o razlicitim zivotnim situacijama, on mi je pricao o svetu koji do tada nisam poznavao, vrlo otvoreno kao da se znamo godinama.
- Uzmite gospodine – prijatan zenski glasic cvrkutao je.
- Ma bezi bre – cuo se osorni muski glas.
Okrenuo sam se i video na Segveju ( vozilo na dva tocka sa kormanom izmedju koje se pokrece iskljucivo oslanjanjem tela na korman) dve malade promoterke koje prolaznicima nude reklamne materijale jedne banke.
- Lutko, dodji ovamo. Podignuo sam ruku i viknuo u pravcu devojaka. Daj nama te reklame!
- Izvolite i hvala vam. U toku je promo akcija ....prekinuo sam je u pola recenice.
- Ne zanima me zaista krediti samo hocu da vam pomognem da to razdelite,ok?!
Nasmejala se i dala nam promo materijal u obliku lepeze. Naravno kamate nevidjeno niske, lova do krova i bla bla….jednom recju bajke. O prakticne li reklame, sastavio sam lepezu i poceo da se hladim. Taman sto smo se vratili razgovoru prisli su nam muskarac i zena, predstavili se kao sluzbenici bance i zatrazili dozvolu da me slikaju sa njihovom reklamnom lepezom kao dokaz da su radili na terenu. Nema problema pomislio sam, ljudi nek rade svoj poso. Ivica nije bio raspozen za slikanje. Nasmesio sam se , rasirio lepezu, namestio i ispozirao.
Ivica i ja popili smo kafu, ispricali se . On mi se
izvinio na pogresnoj proceni .Rastali uz obecanje , posto se ispostavilo da
zivimo u komsilaku, da ponekad odemo na pice. Sokirao me je izlistavajuci mi
moj profil, opisujuci mi najbolje delove moje licnosti koje je uocio kroz
razgovor, a na koje sam ja zaboravio izgubivsi samopouzdanje.Osvestio me je.
Posle desetak dana telkefon mi je zazvonio.
- Cao druze, sta se radi.-bio je Ivica, kad budes krenuo u grad idi bulevarom ( Bulevar Oslobodjenja.).
- Zasto?
- Tajna, samo cu ti reci dugujes mi autogram.
Uglavnom setnja bulevarom nije dugo trajala. Iako sam se pitao kakva je to tajna vec na prvom cosku sam shvatio. Preko celog izloga banke bilu su okaceni promo posteri sa mojom slikom plus bilbord pred bankom sa obe strane. HA HA HA koje ludilo ja u 100 slika. Ubila me sramota, ljudi na ulici su me zagledali kao marsovca. Uglavnom odlucio sam da tuda ne prolazim bar neko vreme, dok traje ta kanpanja, iako sam postao expresno „interkontinentalna“ zvezda.
p.s.
Ivica i ja postali smo ok drugari, sa velikim postovanjem , doduse nedovoljnim da ja nesto naucim o vinima ili ih probam, ali dovoljnim da saznam koji mu je omiljeni slatkis. Dajem vam recept a mozda i vi uz pomoc njega postanete macan sa tendencijom lansiranja u interkontinentalnu „ zvezdu“. Srecno!
mareziluka
INTERKONTINETAL TORTA
Potrebno ( za tri kore):
12 belanaca
16 kasika secera
18 kasika oraha
3 kasike brasna
Priprema jedne kore :
Umutiti u snen 4 belanca, zatim lagano kasikom ili zicom 4 kasike secera, 6 kasika brasna i 1 kasiku brasna. Peci na 180 C.Ponoviti ovo tri puta.
Potrebno fil:
12 zumanaca
12 kasika secera
4 kasike brasna
1 stoni Vital markarin ( srebrni)
1 l mleka
100 gr oraha (seckanih ili mlevenih)
100 gr kokosa
350gr topljene cokolade
2 kesice slaga
12 zumnanaca i 12 kasika secera dobro umutiti, tome dodati 4 kasike brasna, izmutiti i to sopati u 1l kipeceg mleka i skuvati kao puding. Ohladiti i u to dodati razmucen margarin. Ovu masu podeliti na 3 jednaka dela.
U I deo fila od jaja dodati 100 grama oraha
U II deo dodati 100 gr kokosa
U III deo dodati 100 gr topljene cokolade
Posebno rastopiti 250 gr cokolade prekivati njom kore pa zatim filovati. Ukrasiti sa slagom
Prijatno!
