Ideal svakog ljudskog bice jeste ljubav. Kazu jedna od najneophodnijih stvari za ljudski opstanak bez obzira o kojoj se njenoj pod vrsti radi. Voleti, znaci ceo zivot uciti o davanju i primanju. Vremena za nama ostavila su mnoge tragove siromastava pa tako ni ova oblast nije bila postedjena. Godine nisu ni granica ni limit da istu osetimo, kolicina je vec relativna kategorija. Kada u poznim danima iste nestane moze doci do mutacije tipa zla baba i velike stikle da se obuju, mogu li pomoci da ljubav u srce opet vrati?

 Uvek se trudim da sa komsilukom imam korektan odnos. Kazu drvo se na drvo oslanja, covek na coveka. Moj komsiluk , u najblaznoj varijanti, mogao bi se nazvati gerontologija. Sve neke usedelice, raspustenice, udovice od sto i kusur leta. Da prostite, panj do panja ni d od drveta..

 Prilikom useljenja u ovu zgradu napravio sam odlican marketinski trik. Kupio sam nekoliko kilograma kafe u pakovonjima od sto grama , u celoj zgrada ,kao deda mraz u sred aprila, zvonio od vrata do vrata, predstavljao se i upoznavao.

 Ovaj gest bio je dovoljan kredit kod mnogih, mislim na one normalne,  da slobodno danas mogu pustiti muziku u ponoc, usisavati u dva ujutru a da se niko  ne buni- ma lukos sam ja.

 - Mica je napokon spremna, Didi stavi kljuc u bravu pa da krecemo. Samo da proverim prozor.- rekao sam drugarici.

- Luka ne radi ti prekac za svetlo.

- Radi, crkla sijalica, zato sam ti rekao za kljuc dok ne ugasim ovde.

- ’Ajde i ovako vec kasnimo.- Didi je bila vec nestrpljiva .

- Stizem.- dobacio sam iz sobe.

 U mracnom hodniku, gde bi i mis ku..c polomio, videla se mala svetla tackica na spijunci vrata stana preko puta mog. Uz suskanje i skripu parketa , koje se vrlo jasno zaculo, rupica se zatamnila a da se nije cuo skljoc prekidaca, nisam tome pridao veliku paznju.

 Posle sto pedeset godina, cini mi se, sa drustvom izasao sam u diskoteku. Bilo je to pravo osvezenje posle noci i noci smaranja po restoranima i kafeima. Muzika nase mladosti, muzika devedesetih, opet je aktuelna pa smo se vrlo lako uklopili. Nizali su se hitovi koji su nas podsetili na prve ljubavi, poljupce i sve ono lepo sto mladost nosi. Dzuskali smo za sve pare, vrlo dobro vadeci iz mozdanih arhiva reci pesama koje smo bezbroj puta otpevali pre decenije i po.

 - Luki, hik pile sto ti je ovaj beton kriv – Didi je prokomentarisala cim smo izasli iz lifta. I juuuu , podvrisnula je, drzi me , padam.

- O Boze, lepo sam ti rekao da nepijes toliko banbusa, ubila si se.

- Jaaaaaaaaaa, ne neeeeeee jok – mlatarala je kaziprstom levo desno u znak negacije.

- Uopste. Zapela si krele za liniju.- smejao sam se Didi koja je bila unezverena od pica.

 Taman sto smo zasli u moj deo hodnika svetlo zuta crta, otskrinutih vrata, stana prko puta mog su se brzo zatvorila. Ovo je vec postala patologija pomislio sam.

 - Lukaaaaaaaaaaaaaaaa skini mi ciip.....hrk hrk.

Didi je zaspala pre nego sto sam uspeo i da odreagujem. Komplet obucena zaspala je rasirena preko celog kreveta, kao petokraka. Pokrio sam je ,  ja sam morao udobnost poda da iskusavam celu noc.

 Zvuk mog zvona, svadbeni mars, ponavljao se i ponavljao. O kakav je ovaj kosmar.

- Dobro jutro, radni narode.

 U stan su upale kao padobranci Mica, Nina i Lena.

 - Stigla radna snaga za akciju, ajmo na noge lagane.

- Koliko je sat?i- pitao sam krmeljivo gledajuci ova poletna lica.

- Deset. Hocemo li mi raditi ili ne?

 Totalno sam zaboravio da sam za danas zakazao krecenje stana. Boja kajsije na mojim zidovima ubijala me je. Odlucio sam da zivotni prostor prilagodim sebi i stavim neke vedrije boje. Kad imate dobre drugarice ,kao sto ja imam, onda je to posao od jednog dana. Godinama sam ja njima krecio stanove, podstanarske sobe i sve sto je trebalo. Cinimi se da sam u zivotu vise zidova okrecio nego sto je dugacak Kineski zid., red je bio da mi se one oduze.

 - Idem do ..- prstom sam pokazao na vrata tolaeta, vi stavite kafu-rekao sam promuklim glasom.

- Nema kafe , radimo odma. Samo jos Didika da dodje.

 Palcem sam preko ramena pokazao na Didi.

 - Ona vam je danas neupotrebljiva.

- Hajde ti upotrebljivi pozuri a ne brini za nju to je nasa briga.- Rekla je Mica zavrnuvsi rukave kao da se sprema za ulicni fajt.

- Jedino ako imate topovsku bateriju da joj odsvira na uvce – kratko sam dodao.

 Dok sam se pod mlazom vrele vode oporavljao od sinocnjeg provoda uz jak tresak vrata u kupatilo mi je uletela Didi.

 - Ti nisi normalna izlazi napolje, ludaco.- vikao sam sakriven iza plasticne zavese.

- Brate mili spasavaj, ove nisu normalne.

- Cujes sta ti ja govorim, izlazi!!!

- Ma jesi li ti lud? Ove ce me progutati, vidis da sam jedva zivu glavu izvukla. Zakljucala sam vrata.

- Dok sam se istusirao da te nema, jasno?

- Ahaaaaaa- cuo sam Didi.

 Sedeci na poklopljenoj wc solji, oslonjena rukama i celom od lavabo Didi je spavala sve u sesnaest.

 - Didi, Didi- drmusao sam je uzalud . Didi probudi se!

- Aaaaaa

-Didi budi se krecenje.

- Nemoj brate mili ako imas duse, ja odavde danas ne izlazim, molim te!

 Mogao sam samo da slegnem ramenima i izadjem.

 - Lepotica spava na solji, molim vas ne uznemiravajte- prokometarisao sam.

- Uvek se izvuce kad treba nesto da se radi – Lena je besnela.

- Razumimo je, jucen je opeljesila vinski podrum, imajte milosti.

 Zavrnuli smo rukave i poceli sa radom. Naravno mene je zapalo ono sto najvise mrzim , krecenje plafona. Pre bi okrecio sto zidova nego jedan plafon. Poznat kao majstor brlja napravili smo raspored rada. Mica i Lena su krecile zidove, ja plafon a Nina je brisala pod  za nama dok se boja ne osusi. Iako me svaka kost bolela i na merdevinima od pola metra cinilo se da stojim na vrhu oblakodera, cutao sam i krecio.

Oko dva sata , na pola polsa, odlucili smo se za pauzu. Nina je trknula do obliznje pekare da nam donese nesto da gricnemo.

-         Luki, jel se meni cini il imas spijune u zgradi? Kad sam se vracala iz vrata preko puta, proviri neka baba i kad me je primetila brzo je zalupila i zakljucala.

-         Ne obracaj paznju sigurno zena cistila.

-         Ok.

Stancic smo brzo zavrsili. Da bi se boja brze osusila drzali smo otvorena ulazna vrata radi promaje i nismo obracali preteranu paznju na spoljni svet, bili smo skoncentrisani na posao. Vrata preko puta mojih otvarala su se par puta. Kraickom oka registrovao sam moju prvu komsinicu. Zena srednjih sedamdesetih, ne visa od metar i pedeset debelih krivih nogu bacala je po koji radoznali pogled u nasem pravcu.

 Zvezda dana, Didi, probudila se kad je vec sve bilo gotovo.

 - Vidi, vidi ko se nama probudi, lepotica!- sarkasticno je rekla Nina.

Didi, slika bez tona, rascupana i sa razmazanom sminkom, gestikulirajuci trazila je cigaretu.

- Sto bi te slatko nalupala, sve da se pusi- Mica je pridodala.

Nemarno mahnuvsi rukom Didi je porucila da je nista ne zanima osim da sto pre zadovolji svoju nikotinsku zavisanost.

- Oprosticemo joj, samo jos ovaj put zato sto je nasa. Ko bi izdrzao na ovim vratolomnim stiklama celu noc osim lepotice.- ispeglao sam situaciju.

 Sav ulozen trud isplatio se. Nove boje zidova unele su zivost u tmurnu svakodnevicu. Dobio sam neku novu snagu i polet, poceo sam da se budim sa osmehom.

 Nasavsi se posle nekoliko dana u liftu sa jednim starijim komsijom cuo sam neobicne lokalne vesti.

 - O komsija samo napred i ja sam u tvojim godinama.

-Molim?

- Neka neka, ker se tera…prekinuo sam ga u pola recenice.

- O cemu vi to ?

- Pricala nam Jelica, ona znas prekoputa tebe, da kod tebe izlazi i ulazi zenskadija kao na pokretnoj traci. Kaze ne moze da odredi koja ti je devojka, al misli da je ona plava posto je najvise vidja.

- Ja vas nista ne razumem, zaista.

- Neka neka  tako treba.

 Sad mi je bilo sve jasno. Dokona baba od preko puta bavila se mojim zivotom kroz iskrivljenu sliku , stakla spijunke, vrlo temeljno. Zabadanje tudjeg nosa u moj zivot posebno me izludjuje. E to tako nece moci, pakleni plan smislio sam u sekundi.

 - Ivice, trebas mi dans pod hitno.- pozvao sam u pomoc druga.

 Jos istog popodneva plan je bio razradjen do detalja i akcija je mogla da krene.

 - Kad dodjemo do mojih vrata, glasno se smej i pricaj, jasno?!

-Jasno.! Odgovorio je Ivica zbunjeno.

- Dobro se okreni licem premo komsiskim vratima i kad ja stavim kljuc u bravu ti me ustini za dupe.

- A zasto?

- Ne pitaj me nista samo me ustini i potapsi drzeci ruku na njemu  dok ne udjemo u stan. Pa kad resava rebus da joj malo zabiberim. Mamicu joj radoznalu.

 Pred vratima zavrsavali smo ovu scenu kada se iza susednih vrata zacula buka, a rupica na spijunki posle duzeg vremena opet je prosvetlila.

 Vracajuci se iz grada sledeceg dana ispred vrata zatekao sam gomilu kartonskih kutija. Iz sirom otvorenih komsinicinih vrata izlazila je mladja zgodna zena.

 - Dobar dan.- uctivo sam se javio.

- Dobar dan – uzvratila je.

- Izvinite,  sto pitam, doseljavata se ?!- pitao sam radoznalo.

- Ne ,iseljavamo. Mama je juce pala i slomila kuk. Pela se valjda da zameni osigurac, saplela sa hoklice i pala.

- Stvarno!!- bio sam u cudu.

- Da, sad ce morati kod nas a stan cemo da izdamo.

- Jako mi je zao. Divna zena. Pozdravite je.

 Rogovi djavolka nicali su mi. Iako se popela cak na cetiri stikle (hoklicu) , ljubav nije uspela da dohvati. Iza jedne kutije zacuo sam cvilanje. Malo sam se osvrnuo i video preslatko kuce koje me tugaljivim pogledom gledalo.

 - Jao gde si ti mali seceru- rastopio sam se uzevsi ga u ruku.

- Samo mi je on jos falio ne znam ni sta cu sa njim- dodala je komsinicina cerka.

- Dajte ga meni, ako nije problem.

- Hocete?

 - Apso faking lutli. Da , da , da!

- Vas je, hvala vam pomogli ste mi puno.

 U kucu sam se odmah zaljubio. Kao plisana igrackica lep kao nacrtan. Odlucio sam da mu zbog lepote dam ime po patku Lepom Canetu, - Cane. Slozicete se! KOrpus delikates-fotka!

 

                                              

 

Radoznale komsinice otarasio sam se , a da to nisam ocekivao dobivsi usput bezuslovnu ljubav na cetiri noge koja nece me nikad izneveriti. Svako zlo mora pobediti jedno dobro a to je moj kuca sa kojim uzivam i koji mi srce greje u ovim hladnim novembarskim danima. Moj medic.

 

p.s.

Jelo koje me najvise asocira na ljubav je jelo  moje predobre bake koja mi je poklonila svu ljubav ovog sveta i naucila me zauvek sta  ta rec znaci. U secanje na moju  najbolju baka Minju i sve dobre bake ovog sveta koje su dale bezgranicnu ljubav svojim unucima, spremite ovo jelo. Pomoci ce vam da vratite onu istinsku toplinu ljubavi koja svoju vrednost ne gubi, sa prolaznocu vremena, naprotiv , iz dana u dan je na dobitku..

 

mareziluka

 

 

BELA PURA

 

 

                                                


Potrebno:

 

5-6 kronpira

300-500 gr psenicnog brasna

So

 

Krompir isecite u kockice i obarite. Iz posude odlijte visak vode tako da vam ostane krompir sa vodom prst iznad njega. Izgnjecite krompir kao zap ire u toj void. Dobicete retku kasu. Vratite na ringlu da vri , posolite i uz mesanje dodajte brasno dok ne dobijete gustu kompaktnu masu. Sluzite uz kiselo ili slatko mleko.

 

Prijatno