Ideal svakog ljudskog bice jeste ljubav. Kazu jedna od najneophodnijih stvari za ljudski opstanak bez obzira o kojoj se njenoj pod vrsti radi. Voleti, znaci ceo zivot uciti o davanju i primanju. Vremena za nama ostavila su mnoge tragove siromastava pa tako ni ova oblast nije bila postedjena. Godine nisu ni granica ni limit da istu osetimo, kolicina je vec relativna kategorija. Kada u poznim danima iste nestane moze doci do mutacije tipa zla baba i velike stikle da se obuju, mogu li pomoci da ljubav u srce opet vrati?

 Uvek se trudim da sa komsilukom imam korektan odnos. Kazu drvo se na drvo oslanja, covek na coveka. Moj komsiluk , u najblaznoj varijanti, mogao bi se nazvati gerontologija. Sve neke usedelice, raspustenice, udovice od sto i kusur leta. Da prostite, panj do panja ni d od drveta..

 Prilikom useljenja u ovu zgradu napravio sam odlican marketinski trik. Kupio sam nekoliko kilograma kafe u pakovonjima od sto grama , u celoj zgrada ,kao deda mraz u sred aprila, zvonio od vrata do vrata, predstavljao se i upoznavao.

 Ovaj gest bio je dovoljan kredit kod mnogih, mislim na one normalne,  da slobodno danas mogu pustiti muziku u ponoc, usisavati u dva ujutru a da se niko  ne buni- ma lukos sam ja.

 - Mica je napokon spremna, Didi stavi kljuc u bravu pa da krecemo. Samo da proverim prozor.- rekao sam drugarici.

- Luka ne radi ti prekac za svetlo.

- Radi, crkla sijalica, zato sam ti rekao za kljuc dok ne ugasim ovde.

- ’Ajde i ovako vec kasnimo.- Didi je bila vec nestrpljiva .

- Stizem.- dobacio sam iz sobe.

 U mracnom hodniku, gde bi i mis ku..c polomio, videla se mala svetla tackica na spijunci vrata stana preko puta mog. Uz suskanje i skripu parketa , koje se vrlo jasno zaculo, rupica se zatamnila a da se nije cuo skljoc prekidaca, nisam tome pridao veliku paznju.

 Posle sto pedeset godina, cini mi se, sa drustvom izasao sam u diskoteku. Bilo je to pravo osvezenje posle noci i noci smaranja po restoranima i kafeima. Muzika nase mladosti, muzika devedesetih, opet je aktuelna pa smo se vrlo lako uklopili. Nizali su se hitovi koji su nas podsetili na prve ljubavi, poljupce i sve ono lepo sto mladost nosi. Dzuskali smo za sve pare, vrlo dobro vadeci iz mozdanih arhiva reci pesama koje smo bezbroj puta otpevali pre decenije i po.

 - Luki, hik pile sto ti je ovaj beton kriv – Didi je prokomentarisala cim smo izasli iz lifta. I juuuu , podvrisnula je, drzi me , padam.

- O Boze, lepo sam ti rekao da nepijes toliko banbusa, ubila si se.

- Jaaaaaaaaaa, ne neeeeeee jok – mlatarala je kaziprstom levo desno u znak negacije.

- Uopste. Zapela si krele za liniju.- smejao sam se Didi koja je bila unezverena od pica.

 Taman sto smo zasli u moj deo hodnika svetlo zuta crta, otskrinutih vrata, stana prko puta mog su se brzo zatvorila. Ovo je vec postala patologija pomislio sam.

 - Lukaaaaaaaaaaaaaaaa skini mi ciip.....hrk hrk.

Didi je zaspala pre nego sto sam uspeo i da odreagujem. Komplet obucena zaspala je rasirena preko celog kreveta, kao petokraka. Pokrio sam je ,  ja sam morao udobnost poda da iskusavam celu noc.

 Zvuk mog zvona, svadbeni mars, ponavljao se i ponavljao. O kakav je ovaj kosmar.

- Dobro jutro, radni narode.

 U stan su upale kao padobranci Mica, Nina i Lena.

 - Stigla radna snaga za akciju, ajmo na noge lagane.

- Koliko je sat?i- pitao sam krmeljivo gledajuci ova poletna lica.

- Deset. Hocemo li mi raditi ili ne?

 Totalno sam zaboravio da sam za danas zakazao krecenje stana. Boja kajsije na mojim zidovima ubijala me je. Odlucio sam da zivotni prostor prilagodim sebi i stavim neke vedrije boje. Kad imate dobre drugarice ,kao sto ja imam, onda je to posao od jednog dana. Godinama sam ja njima krecio stanove, podstanarske sobe i sve sto je trebalo. Cinimi se da sam u zivotu vise zidova okrecio nego sto je dugacak Kineski zid., red je bio da mi se one oduze.

 - Idem do ..- prstom sam pokazao na vrata tolaeta, vi stavite kafu-rekao sam promuklim glasom.

- Nema kafe , radimo odma. Samo jos Didika da dodje.

 Palcem sam preko ramena pokazao na Didi.

 - Ona vam je danas neupotrebljiva.

- Hajde ti upotrebljivi pozuri a ne brini za nju to je nasa briga.- Rekla je Mica zavrnuvsi rukave kao da se sprema za ulicni fajt.

- Jedino ako imate topovsku bateriju da joj odsvira na uvce – kratko sam dodao.

 Dok sam se pod mlazom vrele vode oporavljao od sinocnjeg provoda uz jak tresak vrata u kupatilo mi je uletela Didi.

 - Ti nisi normalna izlazi napolje, ludaco.- vikao sam sakriven iza plasticne zavese.

- Brate mili spasavaj, ove nisu normalne.

- Cujes sta ti ja govorim, izlazi!!!

- Ma jesi li ti lud? Ove ce me progutati, vidis da sam jedva zivu glavu izvukla. Zakljucala sam vrata.

- Dok sam se istusirao da te nema, jasno?

- Ahaaaaaa- cuo sam Didi.

 Sedeci na poklopljenoj wc solji, oslonjena rukama i celom od lavabo Didi je spavala sve u sesnaest.

 - Didi, Didi- drmusao sam je uzalud . Didi probudi se!

- Aaaaaa

-Didi budi se krecenje.

- Nemoj brate mili ako imas duse, ja odavde danas ne izlazim, molim te!

 Mogao sam samo da slegnem ramenima i izadjem.

 - Lepotica spava na solji, molim vas ne uznemiravajte- prokometarisao sam.

- Uvek se izvuce kad treba nesto da se radi – Lena je besnela.

- Razumimo je, jucen je opeljesila vinski podrum, imajte milosti.

 Zavrnuli smo rukave i poceli sa radom. Naravno mene je zapalo ono sto najvise mrzim , krecenje plafona. Pre bi okrecio sto zidova nego jedan plafon. Poznat kao majstor brlja napravili smo raspored rada. Mica i Lena su krecile zidove, ja plafon a Nina je brisala pod  za nama dok se boja ne osusi. Iako me svaka kost bolela i na merdevinima od pola metra cinilo se da stojim na vrhu oblakodera, cutao sam i krecio.

Oko dva sata , na pola polsa, odlucili smo se za pauzu. Nina je trknula do obliznje pekare da nam donese nesto da gricnemo.

-         Luki, jel se meni cini il imas spijune u zgradi? Kad sam se vracala iz vrata preko puta, proviri neka baba i kad me je primetila brzo je zalupila i zakljucala.

-         Ne obracaj paznju sigurno zena cistila.