Umetnost odrzavanja ravnoteze ponekad je zaista stvarno velika nauka. Balansiranje na tankoj zici zivota  u mnogim situacijama iscrpela me do iznemoglosti. Stajanje cvrsto i na sigurnom tlu ponekad nam iziskuje isti toliki napor, dovoljna je sitnica da nas izbaci iz ravnoteze . Umemo li,bas uvek, da balansiramo na vrhovima prstiju kao balerina rococo i pravimo stilske figure?

 Retko kada desi se da zatvaram vrata iza sebe, uvek ostavim malo oskrinuta jer ne zna se kada cu opet morati da ih ponovo otvorim.  Emotivno se vezem za ljude i prostore u kojima sam nekada boravio, u kojima  i sa kojima mi je bilo prijatno, pa ih nezno cuvam u srcu godinama ne zeleci nikako da ih zaboravim.

Krestavi ton signala za poruke obnarodovao mi je da me se neko setio.

- Srce u gradu sam, hajde da se nadjemo. Veca.

 Nisam razmisljao ni trenutak poslao sam odgovor.

 - OK. Za pola sata na starom mestu.;)

 Veca, moja bivsa sefica. Radio sam kod nje nekoliko meseci u ispostavi Narodne Banke Srbije  u odeljenju finansija. Na prvi pogled smo se prepoznali. Iako starija od mene desetak godina, imali smo odnos kao da smo vrsnjaci. Ne da je mladog duha vec i vise od toga. Pre svega kao covek izvaredna. Najvise sto sam cenio kod nje jeste njena pravicnost i odgovornost. U pravilnoj podeli posla naslo se vremena i za predah, po koju salu, doskocicu i milion osmeha. Iza fasade tako sjajnog lica krio se jedan , pa malo je reci, neverovatan zivot, tezak, bolan sa jedne strane a sa druge uzbudljiv, leprsava i veseo. Od mog prestanka rada pod njenom dirigentskom palicom redovno smo se vidjali kada  smo imali za to priliku, da pretresemo licne zivote do sitnih crevca i podsetimo se na minule dane. Postujem je kao stariju sestru  sa kojom otvoreno uvek mogu o svemu popricati, sto mi mnogo znaci.

 Cuba Libre je bilo mesto sastanka. Idealan anbijent za dvoje temparamentnih ljudi kao sto smo mi.

 - Cao srce, kako si mi ?

- Zdravo lepotice.Cmok, cmok,cmok.!!!

- Bas sam te se uzelela.- rekla je Veca razdragano.

- Kome pricas? Sedaj.Sta ima novo kod tebe/?

 -Ziva muka da ti ne pricam. Ona krava(mislila je na svekrvu) zivce mi iskida.Ona svinja matora(mislila je na svekra) uvostio se nikako da crkne. Jebalo mater nadzivece me.

 - Ma nece bre.nemoj da se jedis.-sa osmehom sam pokusao da je utesim.

- Sta nece , svi prosecno zive po 100 godina. To je samo meni baksuzu moglo da se desi.

 U medjuvremenu narucili smo pice i nastavili pretres.

 - Mani se njih ima li nekog seksa, kako music puzic?.-pitao sam radoznalo

- Hvala na pitanju konjina je samo konjina...

- Au Veco pa ti imas ceo zoloski vrt kuci, sunce li ti tvoje- nasmejao sam se.

 Posto me je smatrala odrazom njene licnosti , samo u muskoj varijanti, otvorila je dusu bez ustezanja. Ispricala je sa dozom sumljicavosti u glasu, da je na muzevoj kosulji nasla mrlju od karmina za koju je dobilo neko stupidno objasnjenje. Iz njenih ociju video sam da sebi nije htela da prizna da tu ima nesto vise od onog sto je ona bila spremna da proguta. Svi simptome o kojima je govorila kod muza ukazivali su samo na jedno-prevaru. Ovde nije bilo mesta balansiranju.

 - Sorry, znas da necu nikada kriti od tebe istinu, priznaj mi da znas.

- Znam.

Jedna rec rekla je mnogo vise od ocekivanog - tacno ono sto joj je trebalo, sopstveno priznanje. Kao i svaka prevarena zena pravdala ga je svojom nesposobnoscu, neatraktivnascu i svim onim glupim opravdanjima koje ja zovem sindromom noja. Glava u  pesak a dupeta na reseta pa ko prezivi pricace.

 - Slusaj me lutko, ti vredis vise od bilo koje drolje , nisi ti debela nego razocarana, nisi ti glupa vec  otupela, nisi ti  ne atraktivna vec nesigurna. Od danas nista te n e zanima samo ti. Dajem ti zadadtak da svaki dan sebi kaze3s kako sam lepa, ja sam riba ja sam macka, neodoljiva, pozeljna i jedinstvena.Jasno?

 -Da lako je ali…. Pokusala je da se odbrani.

- Nema ali! I to naglas da vices onom tvom govedu i onim tvojim konjima ,kravama, glavu gore i samo pici. Kad ukapira da ga tri post ne , gestikulirao sam srednjim prstom “onu’ spolnu radnju, da vidis kako ce popizdeti za tobom. Necu raspravu, upamtila si od danas pa do sudnjeg dana, ako treba, dok ne poludi za tobom.

 -Pokusacu, samo da mi nije one matore vestice, sto po ceo dan oko njega oblece kao da mu je pet godina, lako bi ja.

 -Nju tretirati ovim otrovom u duploj dozi svakodnevno, ma nisi ni ti maciji kasalj.

 Proveli smo uz razgovor nekoliko sati da uopste nismo ni osetili. Davao sam joj savete koje je upijala kao sundjer. Sirom otvorenih ociju svaku rec skupljala je kao dragocenosti.Pred sam rastanak pozvala me da sa njom odem do obliznje knjizare ne bi li kupila neke stvari za skolu detetu,. Ok jos koji minut duze nece da skodi.

 Na samom ulasku u knjizru, razvukla je osmeh od uva do uva.

 - Cao Marina. Evo ja dosla da kupim…oh nisam vas upoznala ovo je moje dete Luka, divan momak, a sto je on dobar, tako srce ne radja se dvaputa ….bla,bla ,bla.

 Sad mi je bila jasna kompletna Vecina zamisao. Inace bila je poznata kao osoba koja je volela da provodadzise. Ja sam se bas zaposlio kod nje posle raskida veze i ona je silno patila sto sam sam. Uporno je pokusavala da me iskonbinuje sa nekom od koleginica. Htela je da me usreci. Nekada me je dovodila u toliko neprijatne situacije, jer je vrlo otvoreno pred odredjenim devojkama  me preporucivala, kao krezavo kljuse sto ciga reklamira na vasaru, uzas.

 - Drago mi je Luka. pruzio sam ruku Marini.

 Marina, vrlo lepa devojka, lepih pravilnih crta lica, jednostavno obucena, sa istinskim lepotama, bez dodatnih pomagala, skromna i nekako sva cista stajala je poput same Bogorodice medju rafovima sa knjigama. Svidela mi se ali nisam bio spreman za bilo kakvu otvorenu igru. Ljubazno sam se smesio dok je Veca radila marketing kanpanju o svojoj, kako se posle ispostavilo, rodjaci. To je samo licilo na nju, dobrociniteljku. Sabrala je u svojoj glavici da 1+1 moze biti = 3 za nekoliko meseci. Iako strucnjak za finansije, matematicar sam bio ja, od mene  zavisilo sabiranje .

 Pod izgovorom da moram da zurim na prevoz ubrzo sam napustio knjizaru, uz obecanje Veci da cemo uskoro opet organizovati vidjenje. Svo vreme u busu sam razmisljao o toj kolicini pozitive koje moja bivsa sefica nosi u sebi. Iskonski dobrodusna i sama u ne tako naivnoj zivotnoj situaciji, trudila se da usreci druge, prava dobra vila.

 Vec sutra stgla mi je prva poruka od Marine.

 - Cao, Veca mi je dala tvoj broj. Znam da slikas pa bi volela da vidim neke tvoje slike ako nije problem, volim umetnost. Marina.

 Cim sam odgovorio na ovu poruku znao sam da necu moci da se zaustavim. Osetio sam se kao petnestogodisnji tinejdzer. Posle nekoliko dana dopisivanja dogovorili smo sastanak u kafe restorenu „Atrium“. Vrhunski anbijent, malo snobovski, idealan za ostavljanje dobrog utiska a to je najvaznije.

Svestan svoje finansiske nesposobnosti, sa kojom se druzim vec duze, posvao sam Didi u pomoc.

-  Ko se to nama zaljubio? – pitala je cim je usla u moj stan.

- Ko kaze, sta bre lupetas.

- Dusice, dzabe ti, vidi koliko si stvari izvadio napolje za konbinovanje. Vidi ti to lice, prosto sam zaboravila kako to izgleda.

- Ma daj, kako izgleda? Upitao sam je.

- Zadnji put si se obrijao jos u kamenom dobu, vidi pantalonice moze  muva na njih mu.a da posece kako si ih uglancao. Koga ti farbas? Priznaj.

- Ok, priznajem. Idem da se vidim sa jednom devojkom, pa ako bi moglo malo kreditiranje. Vodim je Atrijum a nisam nesto lovorisan.

 Naravno da nije bilo problema. Finansiranje ljubavnih pocetaka u mom drustvu se racuna kao humanitarni rad.  Nesto slicno kao kreditiranje kod svetog Pere kad bude merio gde ce nas jednog dana smestiti u ekipu(pakao) ili u raj.

 - Hocu detalje,ko je, sta je, odakle, gde ste se upoznali.-Didi je izigravala inspektora.

- Duga prica, nego Didi sta ja treba sa njom da pricam?

- Jao , Boze,prekrstila se, pa nije ti petnaest vec trideset i kusur.

- Didi, da ti priznam, usrao sam se. Posle veze od sest i kusur godina ja sam totalno zaboravio kako se neko muva, majke mi. Nemam pojma ni sta da kazem, ni kako da pocnem, ispao sam iz fazona ali stvarno.

- Snacices se ti, budi samo opusten, al ne bas po celom telu... tamo gde treba..

Didi-prekinuo sam je, perverdido, meni danas moze samo da se ukoci jezik. Sta kazes jel mi valja friz  a konbinacija? Vidi i dlanovi mi se znoje.

 Brzo me je smirila jednim laganim samarom. Da bi bila sigurna da ce sve biti uredu otpratila me do samog ulaska u Atrijum, popravila mi kragnu od kaputa i pozelela srecu.

Marina me cekala na prvom spratu, po cupkanju nogu rekao bih isto nervozna koliko i ja.

Uvalio sam se u sos u koji sam polako poceo da se krckam.

 - Izvini sto malo kasnim, nadam se da nisi dugo cekala... poceo sam da brbljam kao navijem sto je pokazalo da mi je falio jos koji preventivni Didin samar.

 Sav napet kao struna u glavi sam odmeravao svaku rec da ne bi negde pogresio. Sto je razgovor odmicao ja sam sam sebe iznenadjivao kolicinom gluposti koje sam izgovarao. Jezik mi je bio brzi nego pamet.Definitivno on se nije ukocio.

 Marina se smeskala govoreci vrlo malo sto mi je jos teze padalo, nisam znao na cemu sam. Pokusao sam da je sarmiram proverenim pricama na cega je ona samo klimala glavom, sto je valjda znacilo da je sve ok.

 Minuti su mi izgledali kao sati, a svaki pogled na casovnik podsecao me koliko sam izasao iz filma udvaranja. Situaciju sam pokusao da spasim porudzbinom specijaliteta kuce , koji se njoj, po kolicini, koju je pojela nije preterano svideo.

 Iz malog mozga burgijao sam teme za razgovor a u mojoj glavi bilo je luftiranje ustajalog vazduha.

 - Gospodine pice za vas.- konobar je prekinuo neprijatnu viseminutnu tisinu. Od dama za onim stolom.pokazao je u pravcu iza mojih ledja.

 U zelji da udovoljim svojoj radoznalosti okrenuo sam se i imao sta da vidim.

Didi i Mica sedele su tri stola od nas, sa osmehom nazdravljajuci nam. Mrak mi je pao na oci.

 - Izvini Marina, samo da se zahvalim na picu.

- U redu. Tiho je procedila

 U dva koraka bio sam kod mojih drugarica.

 - Vi niste normalne-siktao sam kroz stegnute zube.

- Duso ne brini malo da ti dignemo cenu.

 Ovaj trik koristili smo na prvim sastancima, sto je takodje spadalo u humanitarni rad. Cesto sam ja na njihovim prvim sastancima slao im pice, kao jos jedan „obozavalac“ ne bih li im podigao cenu kod novih momaka.  Ne bih ni spominjao koliko cesto sam bio na milimetar od promene licnog opisa, tj. milimetar od pesnica njihovih udvaraca, narocito Didinih.

 - Vucite se kuci.Pobacacu vas sad sa prozora-i dalje sam besneo.

- Didi ,mogu ti reci nije mala losa, snajka je lepuskasta-kroz smeh je prokomentarisala Mica.

- Dobra, dobra, ziveli u to ime.-dodala je Didi.

- Platicete mi za ovo.

 Okrenuo sam se prema Marini uz lazni osmeh, smisljajuci sta da radim.

 - Bas su me iznenadile devojke, stvarno ne znam sta da kazem.

- Lep gest. Mislim da bi i mi mogli polako da krenemo.-predlozila je Marina.

 - Idemo.-ispalio sam kao iz topa.

 Mimoilazeci moje drugarice kraickom oka video sam njihovu gestikulaciju podizanja obrva i odmeravanja. Njihov pogled nas je pratio svo vreme.

 Zeleci da im neprimetno , sevanjem  ociju, signaliziram da ih ceka potapanje u Dunavu – davljenje preskocio sam predposlednju stepenicu, izgubio sam ravnotezu, sapleo se i pao.

 Razlepio sam se kao pljeskavica na vrelom tiganju koliko sam dug i sirok. Sto bi se ono reklo diplomirao sam. Sebi sam licio na veliku zabu kreketusu koja treba samo da prokrekece.

 Crven u licu , kao bulka, brzo sam ustao, napravio okret i poklonio se kao balerina. Stilska figura moje umesnosti bila je vrhunska. Marina je stajala okamenjena, sva u cudu dok je meni u glavi , ne znam ni ja odakle dosla sledeca pesmica :

Bila jedna zaba
i zvala se Marina
i igrala je balet
ko prava balerina
Marina sidji dole
sa svoga prozora
sta radis tamo gore
dok dugo cekam ja
 
Cerupam jedno pile
i kuvam paprikas
i necu sici dole 
ti to dobro znas
Ti navijas za Zvezdu
ja za Partizan
cu razbijem ti nos
da bude
tam ta dam

 Malo je reci da sam se sa Marinom pozdravio na ulici u dva poteza, znajuci da sam tako dobar utisak ostavio da mi je bolje da bezim od ove moje sramote sto me noge brze nose.

 Za nekoliko trenutaka po mom ulasku u stan neko je snazno pokucao na vrata. Naravno bile su to Didi i Mica. Posto su videle moj spektakularni pad i jos pektakularniju piruetu imitirale su okrete na prstima uz glasan smeh. Zaglavile su se u dovratniku grceci se od urnebesa koji sam im pripremio.

 - Duso bio si fantastican. Tako Labudovo jezero jos nismo videle. Donele smo ti nesto da umesto cveca kao nagradu, a i malo da zalecis masnice. Ha haha ha a

 U rukama su drzale pakovanje princes krofni, jedna od mojih omiljenih poslastica- ko bi im odoleo? Mojim vermin drugama ko bi imao srca da zameri?

 LM(elem), od te veceri naravno sa Marinom se nisam vise cuo ni video a knjizaru u kojoj radi zaobilazim u sirokom luku.

Utehu sam nasao u tome sto mi je Veca javila da su moji saveti poceli da daju rezultat, sto mi je doslo kao pad kamena sa srca, stilske figure pravilno sam izbalansirao.

 p.s.

Kolac ciji vam recept dajem dovoljan je da vas usreci. Ne morate praviti balans koliko komada da pojedete jer za njih se sve prasta. Dok ga pravite, kako bi bio ukusniji, slobodno skakucite na vrhovima prstiju. Za duplo zadovoljstvo i jos bolji dozivljaj stilizujte ga figurama vasih prijatelja sa kojima je preporucljivo da ga podelite.

                                                                                                                                      mareziluka

 

 

PRINCES KROFNE

                                                  

Potrebno za kapice:

 3,5 dcl. vode
100 gr. masti
150 gr. brasna
4 veca jajeta
prstohvat soli

 Fil

8 celih jaja
10 kasika secera
4 vanil secera
14 kasika gustina
1 l. mleka
50 gr. margarina za kolace sa ukusom slatke pavlake


Fil II

2 kesice krem-slaga od vanile


Dekoracija

secer u prahu


Priprema

Uliti vodu u serpu i dodati mast.Uzvriti je sa mascu na srednjoj temperaturi i dodati prstohvat soli.
Nakon sto je uzvrila, skinemo sa ringle i dodamo odjednom svo brasno i snazno mesamo varjacom. Vratimo na ringlu i dalje mesajuci snazno sve dok se grudvice ne razbiju i testo pocne da se odvaja od stranica serpe.
Ostavimo da se testo ohladi tako u serpi do pola. Kad je mlako dodajemo jedno po jedno jaje i mutimo mikserom sa spiralnim nastavcima.
Tepsiju oblozimo papirom za pecenje i stavljamo testo velicine veceg oraha kasikom ili ga istiskujemo kroz poslasticarsku vrecu sa zvezdastim nastavkom.
Paziti jer princes krofne narastu duplo i treba izmedju njih ostaviti mesta sa svih strana, jedino ce tako svaka uspeti da lepo naraste u visinu i bude prhka sa svih strana.
Pecemo na 225 stepeni prvih 10 minuta, zatim smanjimo na 200 i pecemo narednih 20-tak minuta tj. dok ne poprime lepu zlatnu boju princeza.


 Fil I :

U serpi sa duplim dnom umutimo mikserom jaja i secere da bude penasto i gusto, dodamo gustin i miksajuci na najnizoj brzini i mleko. Skuvamo da bude lepa, gusta i glatka krema.
Izrucimo je u ciniju i premazemo odgore parcetom margarina da se ne stvori korica.
Nakon sto se ohladilo dodamo margarin i dobro izmiksamo da nema grudvica.

Fil II :

Umutimo slag-kremu od vanile ili slatku pavlaku.
Princeze secemo nazubljenim nozem dok su jos vruce.
Filujemo zutim kremom pa slagom. Pospemo secerom u prahu.

Prijatno!