Postoje stvari koje se pred ženama nikada ne kažu, koje su interne muške sporazumevalice , samo nama dostupne. Hemijske reakcije našeg tela nisu identične kao ženske jer je ,kažu, kod muškaraca isključeno, najčešće, srce i mozak. Ja sam malo mimo sveta pa mi je mozak uvek uključen a srce cesto na stand by-u. Koliko se uopšte razumemo, naročito u virtuelnoj komunikaciji i kako  me doživljavaju da li kao chat facu i moto macu ja njih ?

 Samit nesvrstanih ( redovno jednonedeljno okupljanje mog društva, nesvrtani znači solo, bez partnera) ove sedmice bio je odložen za nedelju. Skoro da sam jedva izdržao da dodje nedelja. Naravno centralno okupljalište restoran Atina. Kao i obično ali porazavajuće, zauzeli smo sto sa najviše mesta. idelna prilika da pretresemo gradska dešavanja, izjadamo se o već toliko poznatim stvarima , medju kojima se izdvajala ona uvek aktuelna retkost sex-a.

- Dobar jutro drugari! pozdravio sam ušesnike ovog interesantnog skupa.

- Kakvo crno jutro?- sasečeme Nina.

- Ti nisi normalan! - dodade Mica.

- Dobro i tebi. - spasi me Didi.

- Tek je pet do dvanest za mene je jutro , ustao sam pre pola sata.- objasnio sam svoj pozdrav.

 Prebrojao sam brojno stanje, falilo nas je.

- A gde su Gonzo i Mikica? 

- Danas protestuju, Mikica je radio do kasno a Gonzu se gubi svaki trag još od sinoć. - izdefilova Nina.

- Znači neko je radio goblen - ubaci se Didi dok je kuckala poruku.

Rad goblena znači da se neko omrsio - u žargonu bocnuo ponešto.

- Hajde da mi naručimo nešto pa nek ide život i bez njih nećemo potonuti. - rekao sam dizući ruku da dozovem konobara.

 Taj sport mlataranja ruke u vazduhu obožavao sam, osećao sam se kao dzinovska klepalica za muve popularni muvopič naročito kada me konobar ni u dalekoj budućnosti nije imao nameru da konstatuje. Jedva se nekako nakanio da dođe, bolje ikad nego nikad, naručili smo i otvorili glavni pretres. Kao jedini muškarac imao sam čast da budem precedavajući.

- Hajde da čujem vodostanje za ovu nedelju, broj ulova, somova, šarana, grgeča- kretene ne računamo.- otpočeo sam. 

-Koji bre broj, čista nularica ,zamrzivač- jadala se Nina.

- Ne valja- kratko sam prokomentarisao.- Mico tebe ni da ne pitam. Mica je samo napravila facu koja je govorila više od ijedne reči.- Znao sam, ajde Didi izvlaci Titanik!

- Ma šta da ti pričam rekli smo kretene ne brojimo. Moj oho ( mislila je na lepak) još uvek samo takve lepi. Sve u svemu pola jednog.

- Kako misliš pola? - upita Mica.

- Lepo pola, imao želju jaki,. završili mi u mraku al on radi samo na solarnu energiju, izostala reakcija i propala akcija.

Didi je toliko bila slikovita da smo odma svi shvatili da i to malo jada i čemera što se ove nedelje nudilo na meniju je ustvari bilo neupotrebljivo- polu inpotentno.

- A ti šta je sa tobom? - zagraktale su sve tri u glas.

- Šta da vam kažem, a nije namera da vas lažem, ni moj zid nema šaru više.

Na ovu moju opasku i konačnim sabiranjem rezultat je bio debeli minus. Ćutke smo nastavili da konzumiramo naručeno kad na horizontu zasija tračak nade.

- Jel ono Sakica, života vam? - pekunu tišinu Mica.

Sakica, šta reći a da već nije odavno poznato? Bila je naša generacija , znamo je iz gimnazije.  Fizički rečeno ,što bi moja pokojna tetka rekla, gađušnja. Gađušnja značilo je neopevani gabor, najružnije pače koje nikada ne izraste u labuda, ipak nije ovo bajka već real life, ne liči ninašta. Što bi se onom reklo kome se na nju digao taj mora il da je ćorav il blesav ili jednostavno ne znam već šta. Jednom rečju rugoba .

- Razvela se nedavno treći put. - ko iz rukava istrese Nina.

- Ma ne............ odzvanjala je neverica u našim glasovima.

Ne neverica što se treći put razvela već što je uopšte uspela ikada da se uda i to mašala tri puta.I sad šeta novog frajera zvanično četvrtog, a nezvanično ko zna kojeg. Menjala ih je ko baba proteze.

- Jebalo mater ja ću preseći vene - konstatova Mica.

- Ja ti se pridružujem - dodade Nina.

Didi i ja nismo bili spremni ovako rano ujutro za radikalne rezove. Ipak ručice su ručice,  a na žilete smo bili nešto nasabajle gadljivi.

- E kad može ona onakva, ja vam se kunem opaliću ( sporazumevalica, zaboravite odma jer nije za fine damske uši, da prostite) i ja nešto u roku od 24 sata. - rekao sam revoltirano.

- Haha hajde da vidimo i to čudo, vreme ti je, kuca koja laje ne ujeda.- mrtva ladna pokopala me Didi.

Blago je reci da sam prokuvao i da je skala  mog inata eksplodirala.

- E videčeš, smeš li da se kladimo ? 

- U svako doba, u čega ? - Didi je i dalje bila hladna kao špricer pružajući mi ruku za opkladu.

- U rUčak, ko izgubi sprema ručak. Nina, Mico secite, vi ste nam svedoci!

Obećano , ma ima da bude ispunjeno kako ne znam, al hoću. Samit se završio posle dva sata, nekoliko ispijenih pića i jednog velikog obećanja koje moram ispuniti. kada sve realno sagledam bio sam priteran uz zid sopstvenom greškom. Kao horoskopski znak Lav nisam navikao da gubim, javno data reč i opklada ma bio je to samo teret više. Super ego da bude narušen, ma o čemu vi uopčte pomišljate, vraćajte se 'vamo na pravi put.Realno šanse za uspeh bile su mizerne.

 Sa bivšima nikada posle raskida nisam dalje kontaktirao, tako je bolje verujte, da je valjalo još bi trajalo. Nekoliko varijanti imao sam čini mi se u praistoriji, nijedna zgodna komšinica, kvota za uspeh - 1000.

Dok sam čekao da se upali zeleno na semaforu prošao je gradski bus. Kao da ga je sam Bog poslao. Preko celog autobusa bila je reklama za novi internet portal - chat. U mojoj ludači ( tako ja tepam mojoj pametnoj glavici) upalio se ceo luster a ne jedna bedna sijalica.  

 U tri koraka već sam bio u stanu za mojim lapatopetom i tražio sajt koji sam video na reklami. Kopaj, čeprkaj, ništa. Opet kopaj, kopaj al nigde nikoga. Sve neka deca što još skupljaju salvete.Doduše kažu ( nastavak teksta sporazumevalica, dame znači samo zvirnite i odma deletujte iz memorije) nije dete svaka koja može sama da ugasi svetlo. Neeeeeeee nisam ja takav, meni je starosna graniva +/- 5 i trudim se nikad da je ne predjem.Uhhh ,valjda je još rano za neke sexy razgovore. Odlučio sam da se pritajim do mraka pa u akciju.

Jedva sam dočekao 23h "okačio" se na net i tražio. Ovoga puta da ne bih fulao ukucao sam ispred reči chat sexy, ništa ne boli a neće da škodi.Nik sam smislio u momentu "faca" - po istoimenom liku iz serije sex&city koja se upravo reprizirala po 1 000 000 put, priznajem znam je napamet, a ko bi Samanti odoleo?

Počele su da pristižu poruke. Ohoho - pomislio sam možda i bude nešto. Prosto sam od nekih bio toliko iznenadjen da sam već spremao jedan nitro glicerin pod jezik. Mnogi muškarci su naspram ovih ovih ajkula bili meduze.

Najupornija je bila jedna mučenica sa nikom Maca.  Imao sam utisak da se dopisujem ili sa profesionalnom mesarkom ili patologom , treće nikako nije mogla biti. Ispitala je sve moje mere i razmere čak i kondicionu spremnost,žena je ubijala. Znala je anatomiju mog tela bolje nego ja sam. Nisam imao šta da krijem dao sam konkretan predlog i ona je prihvatila. Dogovorili smo se da se nađemo za pola sata dva bloka od mene na autobuskoj čekalici. Rekla je da ima prevoz i da će me pokupiti.

Uvek sam sastanke zakazivao daleko od mog stana ne bili zavarao trag. Jednom sam se prešao pa se jedne vrlo nazvaću to "navalentnom" dame jedva otarasio, posle par meseci njenog upornog sačekivanja i presretanja.   Stajao sam na stanici u zakazano vreme i čekao, zapet kao puška. Akcija u kolima , o kako to dobro zvuči kao podsetnik na nekada lude noći.Malo je reći da sam bio šokiran kad se ispred mene zaustavio motor , marku nemam pojma. 

- Ćao, Faca? - rekla je skinuvči kacigu.

- Da.- odgovorio sam zbunjeno.

- Ja sam Maca. Gde ćemo?

- Ja sam mislio da imaš kola pa sam hteo u prirodu, čta ćemo sada? Znaš ja ne živim sam ( slagao sam u momentu)

- Nije problem, idemo u prirodu, upadaj.

Ja ni danas ne znam šta meni bi da se popnem na taj motor. Motore mrzim više i od aviona. prevoz na samo dva točka 100 km/h,nikako nije moj omiljeni način za dizanje adrenalina.Ja brate mili volim lagano na četiri točka pa dokle stignemo. 

Ubrzo smo se načli van grada. smrzao sam se na motoru kao pingvin. Vilica mi se tresla kao da sam uključen na dalekovod. U šljiviku ( nije bio čljivik već plantaža jabuka, al ovako zvuči bolje) Maca nije časila časa već je odma prešla iz torije u praksu.Fizički je bila ok osim malog mlohavog donjeg stomaka, al noć je pa se ne vidi, moglo bi se reći ako nije bila anđeo pakla sigurno je bila đavolak iz raja.

E sad ne bih ja vam opisivao proceduru naših umeća al upotrebiću najljigaviju rečenicu iz vikend romana koju svaki sadrži citiram: " dok smo se njihali u ujednačenom ritmu u zanosu strasti.." preko mojih toplih bubrega čarlijao  je vetar ladan. Iako sam se trudio da uopčte ne mislim na faktor ometanja, brijao je vetrić uporni po leđima toplim i znojavim. I brijao, brijao, poigravajući se sa koncetracijom ,koja zamalo ne urusi moj libido ,koja je morala dati finalni tač. Po obavljenom poslu, oboje zadovoljni, Maca me dobacila odakle me i pokupila, razmenili smo brojeve telefona  i rastali.

Sledećeg jutra probudio sam se uz stravičan bol u ledjima. Pokušavam da ustanem, al malo morgen. Išijas me ukočio  u krstima. ostao sam paralisan. Telefon je zazvonio.

-Daaaaaaaaaaa - bolno sam stenjao.

-Halo -cuo sam Didin glas.

- Daaaaaaaaaaa - opet sam zastenjao.

- Ups, vidim izvrsavas opkladu, sorry. spustila je slusalicu.

Nazvao sam je.

- Kretenu, bolno sam izgovorio. Ukocio sam se.

- To sam ukapirala. rekla je Didi razdragano.

- Ma ne idiote gde ti misliš, u pogrešan deo tela - u krsta, pomagaj!

Naravno veza je krčala od njenog gromoglasnog smeha a meni do života nije bilo.

- Dođi da mi spremiš ručak, please, ne mogu da ustanem iz kreveta.

 Naravno da je Didi došla ekspresno, naravno uz Mici i Ninu kao pratnju. Kad sam im prepričao događaj od prošle noći nisu mogle da se zaustave sa smehom pola sata. Dokaz je bio i više nego očigledan da ne lažem, moje bolne grimase sve su rekle. 

p.s.

Didi je ispunila obećanje i spreminala nam ručak, i tetošila me narednih pet dana. Ne morate da se ukočite u bilo koji deo tela da isti probate dovoljno je samo da se zainatite na pravi cilj, stomak. A ja požrtvovano dajem recept za jelo koje i danas sa bolnom grimasom jedem sećajući se te lude noć.

                                                                                                            mareziluka

 

FRANCUSKA MUSAKA

 Potrebno:

6 velikih kronpira

400 gr mlevenog svinskog mesa

1 veca glavica crnog luka 

1 jaje

1 kasika margarina

 so, biber, vegeta , persun

Kronpir skuvati, ocediti pa ispasirati tj napraviti pire kronpir . obavezno dodati kasiku margarina u njega i posoliti. Sjediniti 400 gr mesa jedno jaje zacine i dobro umesiti. pure krompir podeliti u dve jednake polovine. U podmazan pleh staviti prvu polovinu pirea rasvuci po celoj povrsini pleha, preko toga masu od mesa, pa na vrh preostalu masu pirea. Peci na 180 C.

Prijatno