Vecina turistickih destinacija gledana kroz kataloge turistickih agencija deluju kao jedino mesto na zemlji gde treba otici. Medju njima izdvajaju se lepote bistro belog peska, providno plavog mora, covek bi pomislio da ih je Bog samo stvorio za sebe. Iz iskustva znamo da su iste susta suprotnost od onog sto nam se predstavlja. Najrelevantnija su licna iskustva, kojima  damo licni pecat, moja su ohridski stras i crnogorski biseri.

  Najava zakona o zabrani pusenja  na javnim mestima pogodila me do srzi. Treba li jos samo vazduh da bude oporezovan pa da budemo „zadovoljni“. Gledam moju omiljenu pepeljaru sa kartom Crne Gore u unotrasnjosti, donesenu kao suvenir sa jednog burnog letovanja, sa tugom misleci da li ce i koliko ona imati svoju funkciju?

 Posle dva meseca renoviranja porodicnog stana i isto toliko natezanja sa majstorima bio sam zreo za godisnuji odmor. Renoviranjem uspeo sam ,po prvi put, da svoju bogatu mastu prenesem u stvarnost. Godine ulozene u posecivanje sajmova namestaja i gradjevinarstva, bezbroj prelistanih casopisa sa slikama enterijera iz celog sveta, gomile procitanih strucnih knjiga o arhitekturi- isplatili su se.

 Izdizajnirao sam jedan vrlo lep i topao ambijent a  i naradio se u najmanju ruku kao mazga. Na vreme sam sebi ostavio novac sa strane da odem i lepo se odmorim.

 - Mikice, dobar dan.- nazvao sam svog druga.

- Cao .

- Zovem te da pitam kad si rezerviso karte.?

- Jao, nisam stigao sredicu to popodne.Nista ne brini!

- Oki doki Miki onda se cujemo, ja sam se vec spakovao.

Mikica je moj drugar iz srednje skola. Za cetiri godine skolovanja , skoro neverovatno ali nismo se podnosili. Tokom cele srednje medju nama je konstantno postojala tenzija. Ja sam u razredu vazio za glavnog zabavljaca. U inat svima koji su se navodno lozili na hard metal i rok ja sam ih lozio narodnjacima. Svakog jutra pre pocetka nastave otpevao bi im neku narodnjacku nebulozu kao hitic dana- a nije mi bilo tesko barem ih je devedesetih bilo na pretek. Bio sam glavni bundzija u razredu, kontras al i veseljak. Mikica je bio susta suprotnost. Izuzetno ozbiljan, uvek posvecen ucenju, namrgodjen i vrlo odgovoran. Nikako se nismo uklapali.

Polaskom na fakultet ukapirali smo se na pravi nacin, a pre dva meseca kao dva okorela samca odlucili smo  da zajedno posetimo Ohrid. On je bio zaduzen za organizaciju.

Oko osam uvece nasli smo se na keju da uz setnju utanacimo detalje putovanja.

- Tako se radujem, konacno odmor! –rekao sam razdragano.

- Da i ja. – rekao je vrlo neveselo.

- Zamisli za dva dana setacemo ovako Ohridom , jedva cekam.

Nije mi odgovorio, gledao je nemo napred sto mi je bilo sumljivo.

- Rezervisao si karte?-pitao sam cisto da proverim.

- Nisam!

- Molim? – razderao sam se.

- Znas nema mesta do oktobra pa sam mislio autobusom da idemo do Beograda , pa onda do Skoplja i u Skoplju da nadjemo prevoz do Ohrida.

- Ti mene zajebavas?

- Ne ozbiljno. Smestaj u kome smo trebali da budemo je izdat pa bi u Ohridu kad stignemo trebali da pronadjemo novi.

- Mikice, reci mi da me lozis jer ovo necu preziveti.

Cutao je.

 - Mikice, crni sine, znas  da ja ne mogu ni sat vremena u autobusu. Ove moje noge od dva metra gde da stavim sebi ’za vrat. Ne dolazi u obzir!

- Pa dobro- tiho je prokomentarisao.

- Kako bre dobro, ovo cekam tri meseca i sad nista!? Prvi put u zivotu imam dovoljno para da se opustim i sad najbolje da ne odem.

 Drzao sam Mikici Oce nas tako dobro da bi mi i neki iskusniji svestenici pozavideli. Redjao sam prideve i imenice iz seksologije sve jednu na drugu tako precizno i socno da bi se i becki kocijas zastideo.Mikica je samo cutao i setao dok su u meni bes i neverica polomili i zadnju kocnicu pristojnosti.

 - Ok, ako nam  je propao Ohrid idemo u Crnu Goru .- odlucno sam presekao.

- Necu  ja tamo, znas kakvi su oni bahati..

- Cuti! Jebem li ti sunce, idemo i tacka.  Ja ovde neostajem.

- Moze ali samo... imam ja smestaj u Tivtu kod prijatelja. – konacno se probudio.

-Tivat? Gde ti vidis tu voz? Ja idem samo dokle se moze vozom, Sutomore ili Bar, biraj ?!

- Ne, necu ja, ili Tivat ili nista.

 Da je masa moga tela bila srazmera mom besu Mikicu bi odavno koristio kao udicu za ribe u Dunavu. Zamisljao sam ga vec kako ga potapam drzeci ga za usi u vodu dajuci mu besplatne casove ronjena bez ronilacke opreme.

 - Mikice dosta zajebancije  reci o cemu se radi?

- Pa znas....

-Ne znam- besno sam siktao.

- Pre nekoliko dana sam u vozu sreo jednu devojku, trebalo bi da se vidimo ovih dana pa ja ne bih da to propustim. Znam da ces se ljutiti al ja ne bih na more.

- Ma Mikice brate mili sto ne rece odma, ma ne ljutim se sto nisi rekao a ne ovde me zavlacis.

- Znas kakav si ti, ne bih bas da me davis.

-Miki cuj, ne ljutim se, drago mi je ali pazi ako se ne smuvate dok se ja  vratim sa godisnjeg mrtvo si telo. Nece te spasiti ni ceo bataljon bodigarda-mrtav si.

 Receno-ucinjeno. Odlucio sam da idem po svaku cenu pa makar i sam.Ujutro sam pohitao rano da kupim rezervaciju za spavaca kola. Kad vec moram sam, idem de luhe, sam u kabini kao gospodin covek. Ma pokazacu ja da od nikog ne zavisim. Jeste da nikada do sada nisam solo letovao ali i to je za ljude. U svojoj glavi ukljucio sam film, da mi bude lakse, ovo je avantura kao u nekom ludom filmu idemo na topli jug, more i sunce su dovoljni za srecu.

 Put do Sutomora nisam ni osetio. Zaspao sam odma u Petrovaradinu a probudio se  na samom ulasku u Sutomore. More je bilo prelepo. Miris soli parao mi je nozdrve. Odlucio sam da  ne zelim da se stacioniram daleko od plaze. Imam para pa mogu da biram, u krajnjem slucaju odsecu u nekom hotelu.

 Brzo sam se snasao, iznajmio sobu u jednoj predivnoj kuci stotinak metara od obale.Gazdarica, sto je za Montenegro bilo otkrovenje, je bila normalna zena. Kada me videla samog , valjda se sazalila, prihvatila me kao rodjeno dete. Nije mi dala narednih deset dana nista da kupim. Spremala mi je rucak, dorucak, slatkise i brinula o meni kao o rodu rodjenom.

 Napravio sam vec prvog dana plan da prepodne budem na lokalnoj plazi a svako popodne da obilazim okolna mesta, cisto da razbijem monotoniju.Posle nekoliko dana, kako bih se malo oraspolozio odlucio sam da posle rucka otputujem do Bara.

  Bakalar je bio manje pecen nego ja dok sam docekao autobus. Naravno klima ne radi. Iz rerne sam presao u expres lonac-fantazija, san svakog bakalara.

 -Reci – nadrkan kontukter.

- Molim vas jednu kartu do Bara.

 Kako sam izgovorio ovu prosto prosirenu recenicu jedno lepuskasto zensko lice okrenulo sa osmehom od uva do uva.

 - Ti si novosadjanin?- upitala je lepuskasta plavusa.

-Da?!-bio sam zacudjen pitanjem

- Odma sam te prepoznala po akcentu. Obozavam novosadjane.

 U zivotu nisam primio toliko komplimenata kao tada. O novosadjanima je pricala u superlativu, te kako smo kulturni, te kako smo fini, te ovo te ono... Dobro, priznajem, prijalo je. Sta cemo kad smo mi lale tako nezne i uljudne.

 Uglavnom zvala se Ana iz Arandjelova. Starija od mene nekoliko godina, sto bi se reklo jos drzeca, dosla sama kod prijatelja, porodicnih ljudi, vrlo vesela ali smorena provodom. Brzo smo se dogovorili da se iste noci nadjemo na obali i feribotom odemo u nocni provod u Petrovac.

 U zakazano vreme stajao sam na obali cekajuci Anu. Na moje veliko iznenadjenje ona se pojavili sa pucine a ne sa kopna.

 - Juhhhhhhu Luka .- dozivala me iz malog camca. Uzela sam camac od prijatelja pa idemo njim.

- Ana nisam siguran da je to dobra ideja, bolje da idemo feribotom.

- Ma upadaj i ne brini.

 -J..alo mater zasto mene zapadne uvek neka ludaca?-pomislio sam u sebi.

 Nevoljno sam usao u camac, jer se preterane duboke vode uzasno bojim. Unapred dato obecanje o zajednickom izlasku nisam zeleo da krsim.Stisni petlju i trpi,pa sta ti Bog da.

Posle dvadesetak minuta voznje  stigli smo do petrovacke kafe diskoteke “Ponta”.

Na prve taktove muzike Ana se vec uvijala oko mene. Sreca pa nisam stidljiv uzvratio sam i ja. Imao sam utisak da je podijum stvoren samo za nas. Igrali smo i igrali prilagodjavajuci se promenama ritma muzike bez problem. Kao da smo bili sami na ovom svetu, niko nas nije zanimao.U jednom trenutku prilepila je njene usne uz moje i pocela da me ljubi. Iako iznenadjen prijalo mi je.

 - Palis me-rekla je.

-Stvarno?- jos jedan kompliment

- Znam jednu uvalu kod Sutomora.. volis li sex na plazi? – upitala me.

- Ana popila si, neki drugi put.

- Ma ajdeeeeeeeeeeee

- Dogovoricemo se sutra, nocas ne.

Mesecina je bila toliko jaka da se na pucini videlo kao na dlanu. U ujednacenom taktu motor camca  je poskakivao vracajuci nas kuci. Ni Ana ni ja nismo skidali osmeh sa lica ljubeci se dok je ona kormilarila.

 Brm trt brmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm. Motor se ugasio.

 - Sta bi Ana?

- Nista , sigurno neka necistoca u benzinu.

 Ana je nekoliko puta pokusala da upali ali nije mogla.

 - Jaooooo, kakva sam ja glupaca, trebala sam  da sipam benzin al sam zaboravila zureci da ne zakasnim.- Rekla je Ana.

- Molim?!

- Jebi ga desava se.-kroz osmeh je rekla slezuci ramenima.

- Ti nisi normalna , sta da radimo sad.- upitao sam uspaniceno.

- Cekacemo jutro, dok neko ne naidje. Mozemo  da prektratmo vreme sexom , meni ne smeta.

 Biti u mrkloj noci na sred otvorenog mora, gde ja dno ne mogu dohvatiti nogama, ne nikako ne i opet ne. Jos mali nesigurni camac, za mene pravi horor film, nije mi bilo dobro u momentu.

 - Jutro, kakvo jutro. Sex ti nisi normalna- vikao sam iskolacenih ociju. Ovde da me ajkule pojedu, majko moja mila. Mrzim vodu, mrzim more,mrzim sve. Koji mi je ovo kurac trebao?

 - Ma smiri se.-Ana je i dalje bila mrtva hladna.

- Da se smirim? Ne mogu da se smirim, necu da se smirim. Vadi me odavde.

 Od svake senke talasa ja sam video peraje ajkule. Srce mi je kuclo od glave do pete, krv mi se ledila, plava grobnica nije moj izbor ja sam pre za kremiranje.

 - Ajde skini se, ja cu te sad opustiti-pocela je da skida majcu,

-Opustiti? vikao sam panicno. Nema meni opustanja dok ne dotaknem kopno.

-Ma daj.

-Ma ne dam ! urlao sam.Sex ovde zaboravi. Mojeg Djoku ovde ti gledati neces. Ne bi se sad digo ni sa dizalicom. Nema sexa bez kopneksa .Vidi kako se sve ljulja, muka mi je. Vadiiiiiiiiiiiiiiiiii me odavde.!!!!!

 - Jak si mi ti j..ac. Ako hoces na kopno evo ti veslo pa veslaj. Besno mi je odgovorila.

 E ono veslo ucinilo mi se ko zlatna kasika za spas muve iz ogromne solje caja u koju je upala.  Veslao sam naizmenicno levo pa desno,levo pa desno.  Nisam osecao ni bol u misicima ni hladnocu ni glad samo zelju da se sto pre dokopam kopna. Mislio sam samo o tome da se ne razbijem o neke hridi ili da nedaj Boze ne naidje neki brod i ne polupa nas. Ana je sedela svo vreme ljuta prekrstenih ruku i nijednih zamahom nije htela da pomogne. Veslao sam i veslao. Dusa mi je bila u nosu al grabio sam napred. Bio sam obliven znojem al nisam odustajao. U glavi sam mislio jos jedan zamah, samo jos jedan ... izdrzi. Pred oci igrele su mi kruzici raznih boja, dah sam gubio na momenat ali sam veslao. Levo-desno, jos malo . Veslaj, veslaj!

 Zaista nemam predstavu koliko dugo je trajala ova moja agonija ali uspeo sam da se dokopam sutomorske plaze.

 - Mlakonjo, tranjo i ti si mi neki muskarac.Sonjo nikad od tebe nece biti nista.- derala se Ana sa camca koliko je grlo nosilo.

- Ludaco, blesaco, j....o te camac i more i ajkule i mornari i sex, i sve te j…o. Idi zeno leci se samo mi se vise na oci ne pojavljuj.

- I necu da znas, pa da ti je zlatan.-sevala je nesmanjenim tonom.

- I da jeste i da nije ti mu ni sliku gledati neces .Zbogom.

 Odlazeci sa plaze cuo sam zvuk motora koji je savrseno radio. U daljini video sam obris njenog srednjeg prsta koji mi je poslala za uspomenu, umesto razglednice. Shvatio sam, sve je bila njena dobro izrezirana predstava al sa pogresnim glumcem. Iscrpljen od veslanja jedva sam se dovukao do kuce. Do kraja letovanja imao sam upalu misica a u vodu dalje od struka nisam ulazio.

 Jedina sreca ovog samotnog letovanja jeste ta sto je Mikica uspeo da otpocne vezu sa devojkom zbog koje me ispalio, mada cena koju sam ja platio za to nije velika. Zaista nasao je divnu osobu, pa mi i nije zao sto sam letovao sam, toliko se vredelo zrtvovati.

 p.s.

Iako ni do dan danas nisam posetio Makedoniju ni Ohrid, jedno njihovo jelo savrseno spremam. Jasno vam je da su mi crnogorski specijaliteti preseli, pa se nadam da cete u ovim makedonskim vise uzivati. Pripremajte sto dalje od velikih vodenih povrsina da bi vam prijalo, iskljucivo na cvrstom kopnu.

 


mareziluka

 

 

GRAVCE NA TAVCE

 

 

 

Potrebno:

 

500 gr pasulja tetovca ili bilo kog drugog

4-5 glavica crnog luka

3 snite dimljene slanine.

½ ljute papricice

2 sangarepe

1 cen belog luka

1 veza persunovog lista

Tucana ljuta i slatka paprika, so, vegeta, biber

 

Skuvati pasulj u cistoj void, ocediti. U dublji sud na malo ulja staviti da se dinsta luk, sangarepa, u to dodati pasulj,. Dodati, so, persuov list, cen belog luka, vegetu i dinstati polopljeno oko sat vremena, uz dolivanje vode. Pri samom kraju dodati pola kasicice ljute tucane paprika i kasiku slatke tucane crvene paprika. Podmazati pleh slaninom, u dinstani pasulj iseckati dimljenu slaninu i sve to presuti u pleh. Zapeci u rerni na 180 C nekih pola sata.

 Prijatno